Dokumentarni film „Referendum – priča o izmišljenoj slobodi“ bio je tema i na sjednici Skupštine Crne Gore. Iz DPS-a su nastavili sa udarom na medijske slobode, dok je lider Demokratske narodne partije Milan Knežević ukazao da aktuelna vlast zabranjuje rad medijima što nije rađeno ni za vrijeme bivšeg režima.
Knežević, je naveo da je on jedan od učenika u dokumentarcu, te da stoji iza svake riječi koje je saopštio u filmu.
“Obzirom da sam ja jedan od aktera ovog filma, želim da saopštim da sve što sam rekao u tom filmu, stojim iza toga i dvesta puta više. Da je referendum bio pokraden, da sam glasao za zajedničku državu, da je stvorena privatna država i da to iznova i iznova ponavljam. Međutim, odmah nakon što je prošla euforija i slavlje nakon četiri dana, krenula je hajka na taj film, došlo je do zabrane srpskih medija da se prenose u Crnoj Gori. To ni DPS nije radio, oni su zabranjivali pojedine emisije”, kazao je on.
Knežević nema dilemu zašto se to dešava.
“Ovo se dešava zbog mene, samo u prošloj nedjelji gostujući u nekoliko emisija u Srbiji, bilo je preko milion i dvesta pregleda na mojim društvenim stranicama. Toliko nije imala ni Dara Bubamara kad je objavila onu poruku. Sad oni žele da ugase Adriu, Prvu, Informer i sve one koji drugačije misle o tome. Evo DPS, kakav god da je, a nisu neki, nikad nam nisu branili da kažemo da smo za zajedničku državu. Vlast sad utiče da Agencija za audiovizuelne medije zabranjuje. Nemamo sad Informer, nemamo Pink, šta gledaju oni to”, naveo je Knežević.
Knežević je ukazao na dvostruke arsine koji se žele nametnuti javnosti Crne Gore.
“Jesmo li mi platili Dina Merlina da pjeva na Cetinje, vidjećemo koliko će to koštati, nije ni bitno to sada. Bitno je sledeće, da li treba na državnoj proslavi na Cetinju da se pogrdno skandira presjedniku druge države. Šta bi se desilo da se u Beogradu pogrdno skandiralo Milatoviću i Spajiću, zvali bismo Rutea da bombarduje Beograd. Sad žele da zabrane taj film, a ja sve koji imaju probleme sa istorijom upućujem ne Veljka Sjekloću i njegovu knjigu “Krsto Popović u istorijskoj građi i literaturi, Podgorica 1998. godine” da vidite šta je Krsto Zrnov Popović novi heroj i komandant Crne Gore u ovom savremenom dobu saopštio u svojim bilješkama od 22. septembra 1943. godine, 15 dana nakon kapitulacije Italije”, istakao je Knežević.
Agencija za sprečavanje korupcije utvrdila je da bivši funkcioner Uprave policije Enis Baković nije dostavio detaljne podatke o osnovima sticanja nepokretnosti na Žabljaku, niti je prijavio novčana sredstva. To se navodi u odluci ASK nakon sprovedenog postupka po inicijativi MANS-a.
Kako se navodi u dokumentu, Agencija je izvršila uvid u više dokaza, među kojima su ugovor o kupoprodaji nepokretnosti iz septembra 2015. godine, izvještaji o prihodima i imovini Enisa Bakovića i članova njegove porodice, kao i izjašnjenja dostavljena tokom postupka.
„Agencija je utvrdila da je imenovani prekršio član 33 stav 5 Zakona o sprečavanju korupcije jer nije dostavio detaljne podatke o osnovima sticanja za nepokretnosti koje su evidentirane u LN 1002 KO Borje – Opština Žabljak, porodična stambena zgrada površine 36 m2 i zemljište 267 m2, koje je po osnovu Ugovora o kupoprodaji kupio dana 11.09.2015. godine“, navodi se u odluci.
ASK je utvrdila i kršenje člana 25 stav 3 tačka 5 Zakona o sprečavanju korupcije, jer Baković nije prijavio uvećanje imovine u zakonskom roku od 30 dana, odnosno nije prijavio novčana sredstva koja je, prema navodima iz postupka, dobio od bliskih srodnika za kupovinu predmetne nepokretnosti.
U odluci se navodi da je Agencija izvedene dokaze cijenila kao „jasne i istinite“.
„Agencija je cijenila navode iz izjašnjenja imenovanog, kao i izjašnjenja na rezultate ispitnog postupka, ali je našla da isti nemaju uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj upravnoj stvari, već da su isti sračunati u cilju izbjegavanja odgovornosti“, piše u dokumentu.
Zakonom o sprečavanju korupcije propisano je da je javni funkcioner dužan da, na zahtjev Agencije, dostavi detaljne podatke o osnovima sticanja imovine i prihoda ukoliko se utvrdi nesrazmjera između imovine i realnih prihoda, kao i da prijavi svako uvećanje imovine u zakonom propisanom roku.
Takođe, Agencija je utvrdila da je prekršen i član 25 stav 3 tačka 5 Zakona o sprečavanju korupcije, jer nije prijavio uvećanje imovine u skladu sa zakonskim odredbama, u roku od 30 dana od dana nastanka promjene, odnosno nije prijavio novčana sredstva koja je primio od bliskih srodnika radi kupovine predmetne nepokretnosti.
Agencija navodi da je izvedene dokaze cijenila kao jasne i istinite.
„Agencija je cijenila navode iz izjašnjenja imenovanog, kao i izjašnjenja na rezultate ispitnog postupka, ali je našla da isti nemaju uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj upravnoj stvari, već da su isti sračunati u cilju izbjegavanja odgovornosti“, navodi se u odluci.
Članom 30 stav 3 tada važećeg Zakona, odnosno članom 33 stav 5 sada važećeg Zakona o sprečavanju korupcije, propisano je da je javni funkcioner dužan da, na zahtjev Agencije, dostavi detaljne podatke o osnovima sticanja imovine i prihoda ukoliko se u postupku provjere utvrdi da su njegova imovina i prihodi veći u odnosu na realne prihode.
Takođe, članom 23 stav 3 alineja 2 tada važećeg zakona, odnosno članom 25 stav 3 tačka 2 sada važećeg Zakona o sprečavanju korupcije, propisana je obaveza podnošenja izvještaja u slučaju uvećanja imovine preko zakonom propisanog iznosa, u roku od 30 dana od dana nastanka promjene, što je, kako se navodi u odluci, u konkretnom slučaju izostalo.
Lider GP URA Dritan Abazović je nakon sastanka sa šefom Delegacije EU Johanom Satlerom kazao da ta stranka nije bila u svađi ni sa kim, niti na bilo koji način stopirala put Crne Gore ka EU, pa nema potreba da učestvuje u ovom pokušaju mirenja DPS, PES-a i Andrije Mandića, prenosi RTCG.
Poručio je da neće biti dio opozicione platforme, jer nijesu ni na koji način izazvali krizu i da ih zanima samo konstruktivna rasprava u Skupštini o boljem standardu građana.
Abazović je kazao da je URA i do sada bila konstruktivna i nije osporavala put ka EU.
“Sve odluke koje su za korist države i do sada smo podržavali, a ukazivali na one koje idu na štetu građana Crne Gore, a nije bilo malo takvih odluka u parlamentu. Tako ćemo raditi i ubuduće, bilo da se radi o personalnim izborima nekih ljudi ili nekim sporazumima gdje se narušava suverenitet države. Mi se ni sa kim nijesmo svađali i za nas nema problema da Satler miri ove koji su u nekom problemu. To je van nas, nijesmo dio toga i želimo sve najbolje. Nećemo biti dio ovog pokušaja pomirenja posvađanih strana. Ako možemo da damo kakav dobonamjerni savjet tu smo i treba da iskoristimo šanse da budemo što prije dio EU”, kazao je Abazović.
Dodao je da neće biti dio opozicione platforme, jer nijesu ni na koji način izazvali krizu, niti na bilo koji način stopirali evropski put.
Ko je to uradio neka bude dio platforme, kazao je.
“Radujem se kad padaju maske i kada se udružuju one snage za koje su građani mislili da su na suprotnim polovima, a ustvari su isto ili slično samo imaju različita imena partija. Žao mi je što se danas bavimo time da li možemo da pomirimo DPS, PES i Andriju Mandića, umjesto da se u Skupštini bavimo povećanjem penzija, plata, kako da nam sindikati ne budu u protestima i povećamo koeficijent sa 90 na 100 eura. To zanima URA-u, ako imaju tu platformu tu smo, a ovo da oni nekom trgovinom pokušavaju da isprave neke stvari koje su uradili, pa se pokajali, nećemo im smetati i želimo im sve najbolje”, poručio je Abazović.
Na pitanje da li je sa Satlerom govorio o dva sporna zakona o ANB i unutrašnjim poslovima, Abazović je odgovorio da mu je mnogo sporniji Sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u dijelu koji se odnosi na enegretiku, nekretnine i turizam, sporna je koncesija za aerodrome, jer želi da se čuva ono malo resursa koji su ostali nakon DPS-a.
“Ne podržavam zakone o ANB-u i unutrašnjim poslovima. Katastrofalni su i ne mogu da vjerujem da u predvečerju Samita sa EU govorimo o promjeni zakona na koje smo prije samo dva mjeseca ukazivali da su loši, a većina na silu ih usvojila. Većina koja vlada u Crnoj Gori ne živi evropske vrijednosti, opozicija prije 2020. takođe ne živi evropske vrijednosti, a da li će to građani prepoznati ostaje da se vidi”, kazao je Abazović.
Ostavka Jelene Borovinić Bojović po ocjeni Abazovića, pokazuje da se vlast u Podgorici raspala. Kako je kazao raspala se onog trenutka kada se DNP izašla.
“Nemaju legitimitet i to je svakom jasno. Zašto se ona odlučila da to uradi, možda je vidjela da brod tone pa želi da se preseli u Vladu, nemam ništa protiv. Vlast se raspala, mogu da je drže na vještačko disanje do izbora 2027. Ako bude bilo volje možda se okupe odbornici, pa nešto i urade u ovom međuperiodu. Šta su očekivali nakon prevare koju je uradio Pokret za Podgoricu, kako sijete tako žanjete, i evo kraj te vlasti nakon godinu i po”, kazao je Abazović.
Sproveli smo akciju da utvrdimo koliko u Crnoj Gori imamo naših sugrađana koji imaju sto i više godina. I došli smo do podatka da je njih 129. Za 29 kroz našu analizu utvrdili smo da su izvadili ličnu kartu, za pet smo utvrdili da su preminuli. Za 95 ne možemo da utvrdimo status. Došli smo do toga da imamo i oko 100 lica za koja nemamo nikakav dokaz da su oni ikada ušli na teritoriju Crne Gore, istakao je Obradović.
Punoljetnih građana sa prebivalištem u Crnoj Gori na kraju popisa stanovništva, 31. oktobra 2023. godine, bilo je 494.397, dok je u isto vrijeme u biračkom spisku bilo upisano 542.380 birača. Imali smo neslaganje od 48.658 lica, saopštio je u intervjuu za „Dan“ državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Novica Obradović. Obradović kaže da postoje indicije da dio lica ne živi u Crnoj Gori već ima prebivalište u nekoj drugoj državi, te da je u biračkom spisku bilo i umrlih lica.
• Šta je pokazala analiza biračkog spiska?
– Radna grupa za kontrolu biračkog spiska, koju je obrazovao ministar unutrašnjih poslova u februaru prošle godine, radila je kontrolu. U njoj nijesu bili samo predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova već i Državne izborne komisije, Zajednice opština, Skupštine Crne Gore… Pozivali smo Ministarstvo dijaspore, tražili smo od njih određene podatke. Dobili smo odgovor da oni nemaju te baze podataka, nijesu se odazvali toj našoj sjednici. Završili smo opsežnu analizu. Počeli smo od toga da znamo da postoje indicije da birački spisak nije u redu, ali smo htjeli da vidimo šta nije u redu. Oko 14.000 naših punoljetnih državljana sa prebivalištem u Crnoj Gori tokom popisa izjavili su da van države borave, odnosno žive duže od 20 godina. Sigurno imamo naših građana koji imaju ostvareno prebivalište u nekoj drugoj državi, koji su ostvarili sva svoja prava tamo, ali su dovoljno ažurni da dolaze da redovno vade sva svoja dokumenta u Crnoj Gori.
• Da li u biračkom spisku ima fantomskih birača i preminulih lica i koliko?
– Sproveli smo akciju da utvrdimo koliko u Crnoj Gori imamo naših sugrađana koji imaju sto i više godina. I došli smo do podatka da je njih 129. Za 29 kroz našu analizu utvrdili smo da su izvadili ličnu kartu, za pet smo utvrdili da su preminuli. Za 95 ne možemo da utvrdimo status. Ne možemo da ih upišemo u registar preminulih. Postoji indicija da su ti ljudi preminuli i da su živjeli u inostranstvu, kao i da su tamo obavili sve administrativne radnje. Ali mi nemamo mogućnost da ih izbrišemo iz naših registara. Kad bismo imali mogućnost da sprovedemo terenske kontrole, mogli bismo to utvrditi. Pokušavamo da nađemo način kako ćemo manjkavosti da prevaziđemo, a prevazići ćemo ih, prema našem mišljenju, jednim dijelom kroz Nacrt zakona o izmjenama i dopunama Zakona o registrima prebivališta i boravišta, tako što će nam se omogućiti da možemo da vršimo kontrole kako bismo, između ostalog, utvrdili to. Imamo informaciju i da je preko 1.500 naših državljana, koji su rođeni u inostranstvu, koji su ostvarili pravo na crnogorsko državljanstvo po osnovu oba roditelja, što je neupitno. Znači imaju pravo da dobiju crnogorsko državljanstvo ako su im oba roditelja crnogorski državljani, ali su oni tada upisani u registre prebivališta i boravišta. I sada se tu postavlja pitanje da li je to trebalo da se uradi ili nije. Ti ljudi definitivno ne žive u Crnoj Gori. Došli smo do toga da imamo oko 100 lica, a za koje nemamo nikakav dokaz da su oni ikada ušli na teritoriju Crne Gore. Preko 28.000 naših državljana izvadilo je putnu ispravu, odnosno pasoš preko diplomatsko-konzularnih predstavništva. A onda smo došli do toga da nešto preko 11.000 njih je izvadilo ličnu kartu. Postavlja se pitanje ko su ti ljudi koji pasoš vade preko diplomatsko-konzularnih predstavništva. Da li su ti ljudi stvarno na prebivalištu u Crnoj Gori, jesu li na prebivalištu negdje drugdje? Ako želimo da otklonimo sumnju da li imamo fantomskih birača, ako želimo da otklonimo sumnju da li su svi ti koji glasaju stvarno ljudi koji imaju pravo glasa, nama treba da se omogući da to uradimo.
Obradović u veb-studiju Dana-Dan
• Hoćemo li za naredne izbore imati čist birački spisak?
– Ovo je previše krupan zadatak da bi jedna radna grupa u periodu od nekih godinu i po uspjela taj problem da riješi u potpunosti. I neki uređeniji sistemi od našeg imaju određenih manjkavosti. Ali ovo jeste krupan iskorak u pravcu rješavanja problema. Smatramo da treba da idemo u tom pravcu i da moramo da rješavamo taj problem.
Ukoliko nemamo čiste ove registre koje sam pomenuo, ukoliko nisu oni adekvatno ažurirani, mi ne možemo da govorimo o čistom i urednom biračkom spisu. Zbog toga smo se mi fokusirali na registar prebivališta i boravišta. Dosad niko nije uradio ovoliko koliko smo uradili mi. Ako nemamo uređen birački spisak, po automatizmu mi ne možemo da govorimo da imamo u potpunosti legalne i regularne izborne procese. Očekujem da ćemo naredne izbore dočekati sa uređenijim bazama podataka.
Za kršenje propisa slijede sankcije
• Hoće li biti moguće sprovesti kontrolu primjene Zakona o prebivalištima i boravištima nakon njegovog usvajanja?
– Vaše pitanje može da bude negdje na mjestu zbog toga što je javnosti poznato da Ministarstvo unutrašnjih poslova u kontinuitetu ima kadrovskih problema. Mi smo toga i te kako svjesni. Radimo na rešavanju problema. Da ne vjerujemo da ovaj zakon može da bude primjenjiv, mi ga ne bismo ni prezentovali u javnosti. Za one koji ne poštuju zakon predviđene su i novčane sankcije, dok se za lažne izjave snosi i krivična odgovornost.
• Koje su ključne novine Nacrta zakona o izmjenama i dopunama Zakona o registrima prebivališta i boravišta?
– Izmjenama smo omogućili da se zakon u punom kapacitetu primjenjuje, da nemamo selektivnosti. Tako da mi ovdje nemamo neke bitnije izmjene što se tiče same regulative. Mijenjali smo samo u onom dijelu koji treba da nam omogući da ono što je i dosad bilo definisano zakonom, u punom kapacitetu može da se primijeni. Mi smo ovim zakonom u prvom članu definisali da imamo mogućnost uparivanja naših baza podataka sa bazama podataka drugih institucijama ukoliko se javi potreba za tim. To je jedna od novina, nešto što dosad nismo imali u praksi. Ovim zakonom smo uveli da možemo da vršimo terenske kontrole i za one ljude koji već imaju prebivalište. Sada, ukoliko se javi potreba, ukoliko se javi sumnja da neko nije prijavio neku promjenu koja je bitna, imamo mogućnost da izvršimo terensku kontrolu. Ovim zakonom smo definisali da naši sugrađani koji napuštaju Crnu Goru na period duže od 90 dana, tu promjenu moraju da prijave u mjestu prebivališta. Želim da naglasim da je ta zakonska norma postojala i do sada. Znači, mi ne uvodimo ništa novo.
Obavezna prijava o boravku 90 dana van zemlje
• Da li će po novom propisu i lica zaposlena na brodovima i u stranim kompanija u inostranstvu morati da prijavljuju ako ostaju duže od tri mjeseca na radu van Crne Gore?
– Moraju se prijaviti nadležnom Direktoratu za građanska stanja u opštini u kojoj borave, kao i po povratku. Svako ima pravo da boravi van teritorije Crne Gore, a da mu prebivalište bude u Crnoj Gori i da ostvaruje sva svoja prava. Mi imamo ljude koji se liječe u inostranstvu, školuju, rade… Njihova obaveza je da se prijave da će da borave van Crne Gore duže od 90 dana. I kad se vrate u Crnu Goru, isto tako da prijave da su se vratili.
• Znači li to da se ta norma nije primjenjivala? – Bila je pružena mogućnost da to mogu da urade u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, ali ta praksa nije postojala. Mi smo slali instrukciju svim našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima na koji način da se vrši ta evidencija, ali smatramo da je zakonom trebalo da se definiše da onaj ko odlazi iz Crne Gore, iz bilo kog razloga, duže od 90 dana, da to treba da prijavi u opštini u kojoj on stvarno boravi, i kada se vrati, da tu promjenu ponovo prijavi. Do sada je u članu 12 Zakona o registrima prebivališta i boravišta bilo definisano da kad neko napušta Crnu Goru sa namjerom da se nastani u nekoj drugoj državi, i sa namjerom da u njoj stalno živi, može da prijavi promjenu prebivališta. Sad smo tu definisali da mora da prijavi. Uveli smo još jednu normu, naime, mi imamo veliki broj naših sugrađana koji već decenijama unazad nisu vadili ličnu kartu. Mi smo 30. septembra 2025. imali preko 48.000 naših sugrađana koji nisu izvadili novu ličnu kartu. Taj broj se u međuvremenu mijenjao. Dolazimo do toga da oni ljudi koji nemaju potrebu da izvade novu ličnu kartu 10, 20, 30 godina ili možda duže, u stvari su lica koja ne borave na teritoriji Crne Gore. Imamo informaciju da oko 14.000 naših državljana ličnu kartu nije promijenilo od 2008. godine. Iskoristili smo ono što nam je zakon omogućavao i poslali oko 15.000 obavještenja našim građanima koji u tom periodu nisu izvadili ličnu kartu da to urade. I došli smo do toga da preko 11.000 obavještenja nismo mogli da uručimo. Postavlja se pitanje da li ti ljudi žive u Crnoj Gori.
Građani Podgorice svjedoče potpunom raspadu sistema u okviru koalicije koja već nekoliko mjeseci uzurpira funkcije u Glavnom gradu, jer nemaju potrebnu većinu za donošenje odluka, saopšteno je iz Opštinskog odbora Demokratske partije socijalista u Podgorici.
„Ostavka predsjednice Skupštine Glavnog grada je klasično bjekstvo od smjene i potvrda onoga na šta u kontinuitetu ukazujemo – interes raspadajuće državne vlasti, koja se i u Podgorici raspala u paramparčad, je prinudna uprava, o kojoj su se dogovarali u kabinetu Milojka Spajića, za koju je teren pripremljen i izvjesnim transferom Borovinić Bojović u Vladu“, kazali su iz DPS-a.
Iz najjače opozicije partije poručuju da, pprkos tome što funkcije obnašaju bez legitimiteta i što su Glavni grad doveli do očigledne blokade, „nelegitimni i od odgovornosti operisani gradonačelnik Saša Mujović“ i družina oko njega ne puštaju fotelje, iako, kako tvrde, znaju da nemaju podršku građana Podgorice za ovo što na silu pokušavaju da sprovedu.
„Zaključno, stanje u Podgorici je slika i prilika aktuelnih vlastodržaca – neozbiljnost, neodgovornost, bahatost i javašluk su njihova lična karta s kojom su se predstavili građanima Glavnog grada i Crne Gore, koji će ih nakon izbora smjestiti tamo đe im je mjesto – na margine političkog života sa kojih neće moći da Podgoricu i Crnu Goru drže zarobljenim zarad partijskih interesa i interesa pojedinaca iz vlasti“, zaključuju iz DPS-a u saopštenju.
Policija je u Rožajama uhapsila M.K. iz tog grada, zbog sumnje da je izvršio krivično djelo nedozvoljena trgovina.
„Postupajući po operativnim saznanjima, policijski službenici Odjeljenja bezbjednosti Rožaje su u Rožajama zaustavili i kontrolisali putničko motorno vozilo kojim je upravljao M.K. iz Rožaja“, kazali su iz Uprave policije.
Pregledom vozila pronađeno je 2.200 paklica cigareta sa akciznim markicama drugih država, vrijednosti oko 7.000 eura, bez odgovarajuće dokumentacije.
Protiv M.K. je, po nalogu ODT-a Rožaje podnijeta krivična prijava.
(Foto: Uprava policije)
„Policijski službenici će nastaviti sa sprovođenjem planskih i ciljanih aktivnosti usmjerenih na suzbijanje sive ekonomije, nezakonite trgovine i drugih oblika kriminaliteta, radi zaštite zakonitog poslovanja i stvaranja povoljnijeg ambijenta za građane“, poručili su iz policije u saopštenju.
Mentalitet nezamjeranja i odlaganja odluka mora biti zamijenjen odlučnošću i profesionalnom ambicijom, poručila je predsjednica Vrhovnog suda Crne Gore Valentina Pavličić, ističući da reformski procesi u pravosuđu moraju biti suštinski, a ne deklarativni.
Ona je to kazala na predstavljanju rezultata „Istraživanja o pravosuđu 2025 – Crna Gora“, organizovanom u okviru projekta EU4 Vladavina prava:
Podrška kreiranju politika zasnovanih na dokazima o učinku pravosudnog sistema na Zapadnom Balkanu, uz podršku Evropske unije i Svjetske banke. Na događaju su predstavljeni ključni nalazi o percepciji i funkcionisanju pravosudnog sistema u Crnoj Gori, uz osvrt predstavnika pravosudnih institucija i međunarodnih partnera, saopšteno je iz Vrhovnog suda.
Pavličić je istakla da se efikasnost, kvalitet pravde i nezavisnost sudstva moraju graditi iznutra, kako bi rezultati tih procesa bili prepoznati u javnosti, jer od toga zavise povjerenje građana i vladavina prava u Crnoj Gori.
Govoreći o značaju istraživanja, predsjednica Vrhovnog suda kazala je da ono predstavlja važan alat za pravosuđe i sve aktere koji prate standarde vladavine prava Evropske unije, jer pruža objektivan uvid u efikasnost, dostupnost i nezavisnost pravosudnog sistema, ali i percepciju građana i stručne javnosti. Istakla je da pravosudni sistem sam ne bi imao ni kapaciteta ni potrebnu objektivnost za sprovođenje ovako opsežnog istraživanja, zbog čega rezultate vidi kao osnov za kontinuirano unapređenje sistema.
Sa panela (foto: VS )
Naglasila je da sudstvo neće ignorisati kritike i negativne ocjene, već da će ih koristiti kao podsticaj za unapređenje rada i jačanje povjerenja javnosti. Kako je navela, unapređenja su potrebna kako unutar samog sistema, tako i kroz bolju komunikaciju sa institucijama i građanima koji od pravosuđa očekuju efikasnost i kvalitet.
Posebno je ukazala na potrebu proaktivnog djelovanja, kroz promjenu mentaliteta i podizanje svijesti, kako bi se smanjila potreba građana za dugotrajnim sudskim postupcima. Govoreći o efikasnosti sudova, ocijenila je da su očekivanja građana i privrede značajno porasla, te da više nije dovoljno samo povećavati broj riješenih predmeta. Kako je navela, jednako su važni kvalitet presuda, brzina postupaka, kvalitet zakonskih rješenja, administrativni procesi i saradnja sa drugim institucijama i medijima.
Predsjednica Vrhovnog suda osvrnula se i na problem neujednačenog tumačenja zakona, ističući da kvalitetni propisi ne ostavljaju prostor za različitu primjenu. Ocijenila je da je potrebno intenzivirati stručni dijalog o sudskoj praksi, kao i da izvršna i zakonodavna vlast moraju imati realan uvid u manjkavosti postojećih zakonskih rješenja kako bi reforme bile zasnovane na argumentima i analizama.
Ukazala je i na nedovoljno korišćenje prava na besplatnu pravnu pomoć, ocjenjujući da postoji značajan prostor za unapređenje kroz edukaciju i bolju komunikaciju sa građanima. Najavila je i modernizaciju procesa i pristupa informacijama, uz snažniju edukativnu ulogu pravosudnih institucija. Govoreći o nezavisnosti sudstva, Pavličić je istakla da je ključno stvarati ambijent u kojem će se svaki sudija osjećati nezavisno, kroz otvorenu razmjenu stručnih mišljenja, prihvatanje kritike javnosti, kontinuiranu edukaciju, lični moral i odgovornost. Dodala je da je neophodno regrutovati najbolji kadar, jačati etičke standarde i unapređivati interne procedure.
„Reforme u pravosuđu moraju biti zasnovane na integritetu, odgovornosti i profesionalnoj ambiciji, a ne na izgovorima i odlaganju odluka“, poručila je Pavličić.
Pored predsjednice Vrhovnog suda, panelisti na događaju bili su i vrhovni državni tužilac Milorad Marković, ministar pravde Bojan Božović, kao i predstavnici Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori i projekta EU4 Vladavina prava.
Dječija revija pod nazivom ,,Niti mašte – tradicija u novom ruhu”, koja predstavlja spoj modernog i tradicionalnog, sa dodatkom veza, biće održana sjutra sa u izložbenom prostoru Polimskog muzeja, sa početkom u 19č.
Tom prilikom djeca prezentovati svoje kreacije pred stručnim žirijem.
Dječak i djevojčica koji po odluci stručnog žirija budu ispunjavali sve kriterijume i proglašeni najboljim, biće nagrađenim posebnim poklonom, jednim od autentičnih djelova narodne nošnje.
Odbornici Demokratske partije socijalista (DPS) su napustili današnju sjednicu Skupštine opštine Berane.
„Razlozi napuštanja su opšti javašluk i bahato ponašanje odgovornih za pripremu same sjednice. Na današnjem dnevnom redu se, pored ostalih, nalazila i Odluka o formiranju žirija za dodjelu opštinske nagrade „21. jul““, saopšteno je iz DPS Berane.
Nepoštovanje zakona, odluka i propisa je, prema njihovim riječima, opštepoznata kontinuirana stvar za aktuelnu vlast u Beranama, čemu se pridružuje i sekretar Skupštine opštine, lice koje treba da štiti propise.
„Prekoračenje ovlašćenja, nepoštovanje rokova i procedura, neregularnost postupka u predlaganju članova Žirija i nesprovođenje sopstvenih odluka postaju manir sekretara Skupštine“, kazali su iz DPS Berane.
Ističu da su odbornici njihove partije prepoznali namjere administracije da se i ova nagrada, vezana za jedan od veličanstvenih antifašističkih datuma naše istorije, unizi, kao što su to prošle godine učinili sa državnom nagradom „13. jul“.
„Zato nećemo dopustiti beranskim vlastodršcima da sprovode ove naume i ne želimo da učestvujemo u ovoj lakrdiji. Na vrijeme upozoravamo javnost i osuđujemo svaku namjeru da se kroz neregularnost postupka unižava ova časna nagrada. Što se grbo rodi vrijeme ne ispravi!“, zaključuju iz DPS Berane.
Demokratska narodna partija (DNP) tvrdi od početka krize u Glavnom gradu, a to je namjera da ostatak bivše većine, koji je postao ubjedljiva manjina jer je očigledno da ni Pokret za Podgoricu nije više sa njima, svim sredstvima pokušava da uvede prinudnu upravu, suspenduje Skupštinu, ukine odbornike i bez legitimteta upravlja Glavnim gradom do 2027.godine, poručuju iz te partije.
„Plan je skovan na relaciji bivši gradonačelnik Podgorice Saša Mujović, bivša predsjednica Skupštine Jelena Borovinić Bojović i Vlada Crne Gore, kako bi se kršenjem zakona i hajdučijom upravljalo Podgoricom“, saopšteno je iz DNP.
Do skoro puna usta građanki i građana, demokratije, ali ne u pravom smislu već, ističu oni, kao floskule, a danas potezi na štetu istih tih građana koje žele da marginalizuju.
„Biće interesantno narednih dana da vidimo koliko košta ta čuvena briga za građanke i građane, ko je istrgovao i koliko, koja funkcija je u pitanju i kojom foteljom se mjeri ljubav prema Podgorici“, naveli su iz DNP u saopštenju.
Kazali su da ostaju posvećeni interesima svih građana Podgorice.
„Uradićemo sve da osujetimo ovaj plan kojim se Podgorica želi staviti pod interesnu šapu uskog kruga ljudi koji su spremni na sve kako bi Podgoricom upravljali kao svojim ličnim feudom“, zaključuju iz DNP u saopštenju.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
(Foto: Uprava policije)
Sa panela (foto: VS )
