Protiv jednog ljekara u Kliničkom centru Crne Gore podnesena je krivična prijava zbog sumnje da je falsifikovao saglasnost za dopunski rad kod privatnika.
Protiv drugog ljekara pokrenut je disciplinski postupak jer je u vrijeme pripravnosti, umjesto u KCCG, pacijenta primio u privatnoj ambulanti, gdje takođe radi na osnovu saglasnosti dobijene u matičnoj ustanovi (KCCG).
Iz Kliničkog centra Crne Gore za „Dan“ su juče kazali da se u oba slučaja sprovode odvojeni postupci pred nadležnim službama i organima, shodno zakonskim odredbama, o čemu je obaviješteno Ministarstvo zdravlja.
– S obzirom da se u jednom slučaju vodi krivični postupak, a u drugom utvrđuje disciplinska odgovornost, KCCG ne može davati dalje informacije prije okončanja postupaka koji su toku – kratko su odgovorili iz KCCG na naša pitanja.
Iz najveće zdravstvene ustanove u zemlji ističu da su posvećen poštovanju svih obaveza koje proističu iz zakonskih odredaba i akata koji se odnose na materiju rada.
Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, medicinsko osoblje zaposleno u javnim zdravstvenim ustanovama može biti angažovano kod privatnika na osnovu saglasnosti koju daje direktor JZU. Saglasnost se može izdati na period od šest mjeseci.
Kao što smo ranije objavljivali, više od 100 zaposlenih u KCCG u kontinuitetu ima saglasnost za rad kod privatnika. Ministarstvo zdravlja je 2022. kao primarnu mjeru kontrole dopunskog rada medicinskih radnika kod privatnika naložilo obustavljanje daljeg izdavanja saglasnosti i ukidanje saglasnosti za zdravstvene radnike koji rade na državnim klinikama gdje postoje liste čekanja.Takođe, ustanovama je naloženo da ubuduće u pisanoj saglasnosti navode tačno vrijeme obavljanja dopunskog rada, kako bi inspekcijski organi mogli da sprovode kontrolu
Podsjećamo da su ljekarima prije tri godine tri puta povećane plate, u ukupnom iznosu više od 500 eura.
Odbrojavanju je kraj – Novak Đoković je nakon preokreta savladao Hurberta Hurkača u finalu turnira u Ženevi 4:6, 7:6, 7:6 i stigao do 100. trofeja u karijeri.
Đoković je tako postao treći igrač sa 100 i više trofeja, nakon Džimija Konorsa (109) i Rodžera Federera (103).
Teniseri su u prva četiri gema lako čuvali svoj servis. Đoković je prvi zaprijetio , kada je u petom gemu stekao dvije brejk lopte, ali se Poljak izvukao.
Nije bilo brejka do 12. gema, kada je srpski teniser popustio.
— C Kristjánsdóttir ●🐊 (@CristinaNcl) May 24, 2025
Hurkač je stigao do prve brejk lopte, a Đoković nakon toga napravio prvu duplu servis grešku na meču i Poljak je dobio prvi set 7:5.
Đoković je na startu drugog seta pritiskao rivala, koji je odbijao nalet dobrim servisom.
U prvom gemu je srpski teniser prokockao brejk loptu, u trećem je bio na 40:40, ali je Hurkač odolio i poveo 2:1.
Đoković je zaprijetio i u sedmom gemu, imao je 40:40, ali su uslijedila dva neodbranjiva servisa Poljaka za vođstvo 4:3. Nastavili su obojica da čuvaju svoj servis, pa se otišlo u taj-brejk.
Odmah na startu 13. gema, Hurkač je ispucao forhend u aut, pa je Novak došao do mini-brejka. Potom je viđen po brejk na obje strane i Đoković je poveo 4:2. Kada je i treći put Đoković stigao do brejka bilo je jasno da se ide u treći set 5:2. Potom je mirno završio posao 7:2.
Odlučujući dio igre bolje je otvorio Poljak – odmah je uzeo servis Đokoviću, koji je bez problema čuvao do osmog gema. Tada je Novak iskoristio drugu brejk loptu i vratio stvari na početak 4:4. Bili su kasnije obojica sigurna na svoj servsi, pa je i treći set riješen u taj-brejku.
U uvodu 13. gema, viđen je po mini-brejk na obje strane 2:2, da bi Đoković još jednom uzeo servis rivalu i poveo 4:2, čime je trasirao put ka pobjedi..
Do kraja je dominirao i bio ubjedljiv za veliko slavlje 7:2.
Ulcinjanin E.K.(20) preminuo je danas od povreda zadobijenih na jednom gradilištu, saznaju „Vijesti“ iz više izvora.
Prema istim saznanjima, nesreća se dogodila oko 14 sati.
Sagovornik „Vijesti“ kazao je da je tužilaštvo naredilo obdukciju.
Uviđaj će izvršiti dežurni tužilac Osnovnom državnom tužilaštvu u Ulcinju, u saradnji sa službenicima ulcinjske policije i vještacima mašinske struke i zaštite na radu iz Podgorice.
Imamo jasnu viziju da do kraja 2026. godine zatvorimo sva pregovaračka poglavlja, a do 2028. godine postanemo prva naredna punopravna članica Evropske unije, saopštio je predsjednik Skupštine Andrija Mandić koji je učestvovao u Janjini (Grčka) na 19. konferenciji predsjednika parlamenata Jadransko-jonske inicijative.
„Jadransko-jonska inicijativa, osnovana u Ankoni 2000. godine, pokazala se kao vitalan mehanizam regionalne saradnje i kao snažan podsticaj procesu evropskih integracija. Sa svojih deset članica – četiri države članice Evropske unije i šest zemalja regiona– ona predstavlja prostor dijaloga, razumjevanja i zajedničkog djelovanja. Upravo u ovakvim formatima prepoznajemo snagu regionalne povezanosti koja je osnov stabilnosti i napredovanja svake naše države“, naveo je Mandić.
On je, kako je saopšteno iz Skupštine, dodao da je Crna Gora ponosna što je članica Jadransko-jonske inicijative već punih sedamnaest godina, od 1. juna 2007. godine, te istakao da smo tokom dva predsjedavanja – 2010–2011. i 2018–2019. godine – aktivno unaprijeđivali okvir saradnje u inicijativi.
„Sa zadovoljstvom mogu najaviti da će Crna Gora ponovo preuzeti predsjedavanje Inicijativom u periodu jun 2027. – jun 2028. godine, nakon naših uvaženih kolega i prijatelja iz Republike Italije. Već sada smo u pripremama da to predsjedavanje obilježi intenzivna saradnja u oblastima od ključne važnosti. Spremni smo i da poseban akcenat stavimo na povezivanje parlamenata u cilju približavanja građanima i demokratizacije evropskog puta regiona“, rekao je Mandić.
Mandić je, kako je saopšteno, akcentovao da Crna Gora ostaje duboko privržena svojoj evropskoj perspektivi i da upravo u tom kontekstu, s ponosom ističe da je 28. saziv Skupštine Crne Gore, a prvenstveno parlamentarna većina koju čine predstavnici gotovo svih nacionalnih zajednica, za nevjerovatno kratko vrijeme u potpunosti odblokirala proces pristupanja Evropskoj uniji i da smo kao rezultat toga, krajem 2024. godine, zatvorili tri pregovaračka poglavlja.
„Imamo jasnu viziju: da do kraja 2026. godine zatvorimo sva pregovaračka poglavlja, a do 2028. godine postanemo prva naredna punopravna članica Evropske unije. Ove godine, plan je da zatvorimo sedam ključnih pregovaračkih poglavlja“, naglasio je Mandić.
Dodao je da ovo nije puka politička ambicija jedne vlade ili jedne stranke – ovo je glas preko 80 odsto građana Crne Gore koji snažno podržavaju evropski put i rekao da “upravo ta široka narodna podrška, zajedno sa rezultatima koje ostvarujemo, daje snage da naš politički cilj ostvarimo u najkraćem mogućem roku”.
„Cijeneći ulogu parlamenata kao nosilaca demokratije, vjerujem da dijalog i parlamentarna diplomatija imaju posebno mjesto u našem zajedničkom poduhvatu približavanja regiona Evropskoj uniji. Upravo ovakvi skupovi predstavljaju priliku da obnovimo povjerenje, razmijenimo iskustva i dogovorimo se oko koraka koji će svima nama donijeti korist. Na kraju, dozvolite mi da čestitam na dvadesetpetogodišnjici osnivanja Jadransko-jonske inicijative, koju ćemo dostojno obilježiti u Ankoni 27. juna ove godine. Taj jubilej nije samo proslava, već i poziv svima nama da nastavimo dalje, još odlučnije, na putu saradnje, zajedništva i integracija“, zaključio je Mandić.
Beranski odbor Pokreta Evropa sad (PES) saopštio je da je komentar odbornice tog pokreta Sanje Kovačević „krv prolivali“, koji je napisala ispod objave sa proslave Dana nezavisnosti u lokalu odbjeglog policajca Ljuba Milovića, kojeg SDT tereti zbog veza sa kavačkim klanom istrgnut iz konteksta.
„Povodom pokušaja pojedinih političkih aktera, medija i NVO da komentar odbornice Pokreta Evropa sad! iz Berana, Sanje Kovačević, predstave kao govor mržnje, obavještavamo javnost da je riječ o izjavi koja je grubo izvrnuta i potpuno izvučena iz konteksta“, kažu u lokalnom odboru PES-a.
Navode da je posebno je simptomatično što je jedan od najglasnijih u ovom neosnovanom napadu bio upravo poslanik Evropskog saveza, gospodin Zirojević, čiji je partijski kolega i nosilac iste liste u Beranama, gospodin Radovan Golubović, pokazao suprotan – odgovoran i pošten stav.
„Golubović je jasno poručio da komentar Sanje Kovačević nije sadržao ni mržnju ni uvredu, već predstavlja reakciju u okviru legitimnog političkog dijaloga“, kažu u saopštenju.
Navode da u vremenu kada su politički odnosi često opterećeni tenzijama i nepovjerenjem, ovakvi primjeri korektnosti i političke zrelosti zaslužuju posebno poštovanje.
„Stoga izražavamo zahvalnost gospodinu Goluboviću što je istinu i fer odnos stavio ispred partijskih kalkulacija. Pozivamo sve političke subjekte, medije i civilni sektor da slijede ovaj primjer i da doprinesu izgradnji kulture dijaloga, međusobnog uvažavanja i odgovornosti u javnom prostoru“, kaže se u saopštenju.
Prije dva dana, 21. maja, proslavljeno je 19 godina od Dana pokradenog referenduma 2006! Ču’š pokradenog, a ono neopjevana pohara! Niko ne zna šta se tačno tog dana slavi? Zvanično je to Dan nezavisnosti? Mislim, nezavisnosti od sopstvenog mozga! Neko slavi, neko ne slavi, neki su nezainteresivani, neki ne znaju šta se uopšte slavi… Najgori su ovi iz DF-a, Demokrata i SNP-a što su bili u Bloku za zajedničku državu, a danas slave Dan neovisnosti i dovukli su se na prijem kod Milojka, kao ova delegacija iz časnog SNP-a, na čelu sa Dadom od Berana! A SNP je bio stub Bloka za zajedničku državu! Što se tiče Milojka, on pojma nema! Njemu je potpuno svejedno da li je ovo dan Montenegra, Japana, Singapura ili Abu Dabija? Ja 21. maja tradicionalno slavim rođendan supruge – a to je dvostruko duže od ovog praznika!
Magarad
Magarad iz medijsko-političkog konglomerata Vijesti, inače medijskog pokrovitelja pokradenog referenduma, na naslovnici današnjeg broja dnevnih novina Vijesti slave – Dan državnosti!?? Zvanično, Dan državnosti je 13. jul! I tu su ovi nezavisni od sopstvenog mozga ukomponovali 13. jul 1878, odnosno priznanje Crne Gore na Berlinskom kongresu, i 13. Julski opštenarodni ustanak 1941, iako ova dva događaja isključuju jedan drugog – 13. Julski ustanak podignut je upravo zbog proglašenja neovisnog fašističkog Montenegra od strane Italijana i domaćih separatista, na Petrovdanskoj skupštini 12. jula 1941, na Cetinju, odnosno samo dan ranije!
Baja Mali Knindža
Centralna proslava, ili prislava ako uzmemo da je 13. Jul glavna slava, ovih iz DPS-a održana je u restoranu „Grahovac“ na Grahovu! Pjevale su se pjesme ovog ustaše Tompsona, iz Hrvatske!? Severina je za ovu prislavu pjevala u Baru – isto u organizaciji DPS-a!? Džiboni ovom prilikom nije bio angažovan, sa pjesmom: „Nemam ti ništa lipo reć“! Zanimljivo je da su slavljenici na Grahovu izabrali baš ustašu Tompsona, iako je mnogo prikladniji bio Baja Mali Knindža, npr: „Čuvaj mi se sine, stara majka kuka, svaka bi fukara da ubije vuka“!
Fukara bi u ovoj situaciji bili Ljaljo, Šaran i direktor policije Šćepo, odnosno ovi iz bezbjednosnog sektora što prate ove vukove i slavljenike sa Grahova! Takođe, fukara bi bili i spec. tužilac Novović i šef specijalnog policijskog odeljenja Šuković – što pišu optužnice i hapse ove vukove iz DPS-a!?
Mitar Mirić
Takođe, za ovu prislavu mnogo je od Tompsona prikladniji i Mitar Mirić: „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine, mogu samo da nas meze, ovi što nas ne vole“! Tu mogu da se ubace i varijacije, kao što pjeva ova pjevaljka Jadranka Barjaktarević: „Ne može nam niko ništa, jači smo od Srbije…“!
Ali, zato nismo jači od Hrvatske, BiH, Kosova, Albanije… Oni nam svakodnevno zavrću uši! Jedino smo, pored Srbije, jači još samo od Rusije! Ljaljo i Krapo im prijete da će im doći pod Staljingrad, kao Hitler u zimu 1942! Ovi što ih mrze bi bili ovi već gore pobrojani iz bezbjednosnog sektora i specijalnog tužilaštva, a mrze ih, pored ovih iz Srbije, još i ovi iz Europola, Interpola, pa CIA, BIA, DEA, DIA…
Himna
Iako su ove pjesme „Svaka bi fukara da ubije vuka“ i „Mogu da nas mrze ovi što nas ne vole“, praktično postale nezvanične himne za svaku priliku, mi imamo i zvaničnu državnu Sekulinu himnu „Oj, svijetla majska zoro“! Ona je izvođena na zvaničnom prijemu kod premijera Milojka, povodom ovog Dana nezavisnosti!? Ni tu nije jasno šta se pjeva? Ova Sekuluna himna iz 1941, zapravo je falsifikat narodne crnogorske pjesme „Oj, junaštva svijetla zoro“, koja je prvi put izvedena još 1863! Što ima smisla, jer „oj, junaštva svijetla zoro“ nije ograničena samo na maj, kao kod Sekule, nego bogme kad je god to bilo potrebno – i u junu, julu, avgustu, martu, aprilu…
Kad tikve cvjetaju
Neki tvrde da je ovo „oj, svijetla majska zoro“ zbog toga što ruže cvjetaju u maju, jer drugog razloga za maj nema! Mislim, ništa se važno nije desilo u maju, izuzev što je Sekule stigao u maju 1941, iz nacističkog i ustaškog Zagreba na fašističko italijansko Cetinje!? Takođe, ako ruže cvjetaju u maju, i lipe cvjetaju u junu, murve u aprilu, trešnje u martu, a kukurijek u februaru! A šta tek reći za ljubičice? Mislim: „Druže Tito ljubičice bijela, tebe voli omladina cijela“! I to nam je donedavno bila nezvanična himna! A i tikve cvjetaju tuda neđe!
Čestitke
Stigle su i brojne čestitke povodom dana neovisnosti! Njemački ambasador, Peter Felten, nezvanično zvanični kolonijalni upravnik neovisnog Montenegra, obukao se u tradicionalnu crnogorsku crveno-plavo-bijelu nošnju nekadašnje crnogorske zastave, iako smo i zastavu promijenili u crveno-žutu, isto kao što su je u crveno-žutu promijenili Talijani i Sekule 1941, i na čistom materenjem montenegrinskom jeziku čestitao Dan nezavisnosti!? Nakon što se Njemačka ujedinila, nakon pada Berlinskog zida 1989, pa ih danas ima 82 miliona Njemaca, mi smo se razjedinili 2006, i danas nas ima oko pola miliona!? I tako smo postali neovisni! Od sopstvenog mozga! Tako ispada, da se naš dobri upravnik Peter Felten sprda sa budalama! Red je da i mi ovo zapamtimo upravniku Feltenu! Pa, da i mi njemu čestitamo ove godine 36 godina od pada Berlinskog zida i ujedinjenja Njemačke!? Očekuju se čestitke Jakova, Milojka, Ljalja, Mande, Dade, Pipuna…
„Na referendumu smo glasali za Crnu Goru i njenu nezavisnost i dobili smo je. Koja bi to država bila bolja za nas? Crna Gora je zauvjek jedini i najbolji izbor za njene građane“
Uz 13. jul, 21. maj najznačajniji je datum istorije Crne Gore, zato što je nakon više od 80 godina državnog, nacionalnog i sveukupnog zatiranja uspjela da se izdigne i vrati svoje ime na mapu država svijeta, kaže u razgovoru za Antenu M nekadašnji premijer i aktuelni predsjednik Stranke evropskog progresa Duško Marković.
„Moram podsjetiti da smo uprkos velikim otporima unutar zemlje, regiona i u međunarodnoj zajednici uspjeli da obnovimo nezavisnost“, dodao je.
U čestitki povodom 21. Maja rekli ste da je obnova nezavisnosti bila istorijski čin odgovornosti. Mnogi, međutim, ocjenjuju da tadašnja vlast nije odgovorno pristupila očuvanju identiteta, da se nije radilo na nacionalnoj strategiji i da je nemar vodio ka sadašnjem stanju ugroženog suvereniteta. Šta bi bio Vaš komentar?
Marković: Na ovo vaše pitanje konkretno želim da odgovorim na sljedeći način. Generalne i strateške politike su bile pravilno postavljene i u najvećoj mogućoj mjeri one su gotovo i realizovane. Spoljnopolitički kurs koji je Crnu Goru usmjerio prema Evropi i Zapadu bio je najbolji izbor. Dakle, Crna Gora kao dio evroatlantske zajednice je najbolji izbor. Takođe, dobri susjedski odnosi u regionu i regionalna stabilnost nešto je što je karakterisalo politiku tog vremena.
Crna Gora kao građansko i multietničko društvo takođe je vrijednost za koju smo se izborili i što je, zapravo, ključ stabilnosti i njenog opstanka.
Crna Gora je u ovom periodu takođe obezbijedila i svoju finansijsku stabilnost i ekonomsku samoodrživost. Crna Gora je neuporedivo razvijenije i bogatije društvo nego što je bila prije nezavisnosti.
Naravno, saglasan sam i sa brojnim objektivnim, ali naglašavam, objektivnim kritičarima, da je vlast koja je dovela do nezavisnosti imala slabosti na unutrašnjem planu. Nije se stiglo dovoljno uraditi na jačanju institucija, na vladavini zakona i, naravno, na standardu građana. Ali se često zaboravlja, i u ovom trenutku moramo biti fer i pitati se – je li za to bila odgovorna samo vlast?
Jednostavno se, ne samo zaboravlja, već i potcjenjuje otpor i destrukcija u kontinuitetu pojedinaca, političkih elita, pojedinih stranaka i njihova logistika da kompromituju nezavisnu državu, obesmisle institucije i dokažu da je referendum pokraden. Zaboravlja se da su protivnici nezavisnosti blokirali naš put ka EU u kontinuitetu, da je današnja politička elita vlasti, izuzev manjinskih stranaka, sva do jednog glasala, ne samo protiv nezavisnosti, nego i protiv učlanjenja u NATO. Često je bojkotovala parlament u jednom periodu i u cijelom mandatu, ali, naravno, i prilikom svake važne odluke za budućnost Crne Gore. Mislim da uz takvu opstrukciju i nije bilo moguće više uraditi.
S druge strane, Crna Gora je valjda jedini primjer u svijetu gdje bi jedan broj građana koji je nezadovoljan vlašću bio spreman da promijeni ne samo vlast, već i samu državu.
Svugdje u svijetu loša vlast se mijenja, a država voli i cijeni, i ne mijenjaju je za neku drugu. Zbog toga, mislim da su problemi ozbiljniji, dublji i dugo traju, i ne proizilaze samo iz nezadovoljstva vlašću.
Naravno, planska, organizovana kampanja protivnika države zamagljuje suštinu. U takvoj kampanji, nažalost, i neki mediji ne pronalaze pravi pristup. Ovih dana, naslovnice većine medija i povodom ove godišnjice postavljaju jedno pitanje – Jesu li se ispunila očekivanja od referenduma o nezavisnosti? Kažem, naravno da jesu.
Na referendumu smo glasali za Crnu Goru i njenu nezavisnost i dobili smo je. Koja bi to država bila bolja za nas? Crna Gora je zauvjek jedini i najbolji izbor za njene građane. Rekao bih da je to moj odgovor na vaše pitanje.
Ko i kako danas najviše ugrožava nezavisnu Crnu Goru? Je li prijetnja veća u samoj državi ili van nje?
Marković: Odgovor na to smo dobili ovog 21. maja. Jedan broj najviših državnih zvaničnika nije ni čestitao Dan nezavisnosti, nije se pojavio na državnim događajima povodom Dana nezavisnosti, čak su javno iskazana razočarajenja što je Crna Gora nezavisna.
Dakle, značajna većina vlasti ne poštuje ovaj datum. Neki to pokazuju otvoreno i bez imalo ustezanja, a neki se providno ukrivaju iza suvog protokola.
Zbog toga pod ovom vlašću Crna Gora nije bila nikada manje nezavisna i suverena. Poslije skoro pet godina svakovrsnog posrtanja, vjerujem da to uviđa i sve veći broj građana danas.
Okolnosti su trenutno značajno drugačije nego 2006. Koje vidite kao posebno važne i, ako bi u nedjelju bio održan referendum, da li bi opet pobijedila nezavisna Crna Gora?
Marković: Unutrašnje, regionalne i globalne prilike donose nam više nesigurnosti nego sigurnosti, rekao bih – jednu potpunu neizvjesnost, ali siguran sam i da bi na nekom novom referendumu pobijedila nezavisna i suverena Crna Gora.
Do njega naravno neće doći, po mom mišljenju, jer dolaze nove generacije koje razumiju koliko je važno imati sopstveni dom i biti slobodan u njemu.
Koliko god nam se ponekad učini da je Crna Gora olako prepustila svoju sudbinu onima koji je ne doživjavaju kao svoju jedinu domovinu, duboko vjerujem da ovo teško vrijeme neće još dugo trajati. Crna Gora će se ipak vratiti sebi.
Nevladina organizacija (NVO) Centar za građanska prava saopštila je prije dva dana podnijela krivičnu prijavu protiv Sanje Mihailović Kovačević zbog njenog komentara „krv prolivali” koji je napisan ispod snimka na kojem se može vidjeti slavlje za Dan nezavisnost Crne Gore 21. maj u restoranu jednog od šefova policijskog narko-kartela Ljuba Milovića. Da je komentar odbornice Pokreta Evropa sad zlonamjerno izvučen iz konteksta piše u objavi nosioca liste Evropskog saveza u Beranama Radoslava Rada Golubovića.
“Imam moralnu i ljudsku obavezu da se oglasim ovim putem i da pruzim riječi podrške Sanji Kovačevic i njenoj porodici, koja prolazi golgotu zbog nečije samovolje. Sve je bilo šala i sarkazam i igra riječi, jer mi tako funkcionišemo i ne znamo se od juče. To je neko izvukao iz konteksta njen komentar „krv prolili“ ona se tim komentarom nadovezala na moj status „za ovo smo se borili“ i poslao medijima raznim i NVO sektoru, koji su to iskoristili na loš nacin.
Ništa svi ovi sto te napadaju Sanja ne vole više Crnu Goru od tebe, jedino što su imali više koristi. Još jednom žalim za lošim stvarima koji su se izdešavale tebi i tvojoj porodici i zna čitav grad da si humanista. Od sad pa ubuduće Sanja moj si izabrani odbornik”, poručio je Golubović.
Barska policija uhapsila je četiri osobe koje su koristile drogu i pod dejstvom opijata vozile, saopšteno je iz Uprave policije.
Kako se navodi u saopštenju, privedeni su S.M.(26) iz Bara koji je upravljao vozilom pod dejstvom marihuane, I.K.(35) iz Bara koji je vozilom upravljao pod dejstvom alkohola u organizmu u koncentraciji od 1,28 g/kg i G.V.(40) iz Bara za kojeg je testiranjem utvrđeno da je upravljao vozilom pod dejstvom pet različitih vrsta opojnih droga – amfetamin, marihuana, buprenorfin, opijati i benzodiazepini.
„G.V. je od strane sudije za prekršaje kažnjen zatvorskom kaznom u trajanju od 14 dana. Lišen je slobode i E.Đ.(37) iz Bara zbog počinjenih osam prekršaja iz Zakona o bezbjednosti saobraćaja na putevima, i jednog prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru, kao učesnik u saobraćaju. Naime, E.Đ. se kao vozač nije zaustavio na propisan znak za zaustavljanje izdat od strane policijskih službenika već se vozilom dao u bjekstvo i tom prilikom vršio preticanje na punu liniju, zatim preticao kolonu više vozila, na raskrsnici regulisanoj semaforskom signalizacijom prošao na crveno svijetlo, a nakon što su službenici istog uspjeli da zaustave, lice je pružalo aktivan otpor policijskim sluzbenicima čime je izvršio prekršaj iz Zakona o javnom redu i miru“, piše u saopštenju UP.
Naknadnom provjerom utvrđeno da je pomenuti vozač upravljao vozilom za vrijeme izrečene mjere zabrane upravljanja, te da je za isto vozilo period važenja registracije istekao, dok je testiranjem utvrđeno da je isti upravljao vozilom pod dejstvom opojne droge kokain i dejstvom alkohola u organizmu.
„Priveden je u zakonskom roku sudiji za prekršaje. U planu je nastavak preventivnih i represivnih aktivnosti u cilju smanjenja broja saobraćajnih nezgoda i povećanja nivoa bezbjednosti za sve učesnike u saobraćaju“, zaključeno je u saopštenju.
U akciji pojačane kontrole kretanja migranta, na području između Šida i granice sa Republikom Hrvatskom, pretragom terena pronađen je improvizovani kamp u kome borave iregularni migranti.
Tokom preduzimanja mjera i radnji, iregularni migranti su pucali na policiju iz vatrenog oružja. Jedan ilegalni migrant je smrtno stradao, dok su četiri lica zadržana na licu mjesta, a nekoliko lica je pobjeglo i za njima se traga”saopštio je MUP Srbije.
U saopštenju se navodi da je uviđaj u toku, a na licu mjesta su pripadnici PU Sremska Mitrovica i nadležni tužilac Višeg javnog tužilaštva koji rukovodi uviđajem. Utvrđuju se sve okolnosti ovog događaja.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
