Crnogroski naučnici sa kolegama iz drugih država duže od mesec dana borave na naučno-istraživačkom brodu, a njihov fokus je usmeren na istraživanje mora. Crnogorsku ekspediciju čine naučnici Instituta za biologiju mora Univerziteta Crne Gore dr Vesna Mačić i dr AleksandarJoksimović. Prvi susret sa Antarktikom, kako kaže naučni savetnik dr Aleksandar Joksimović, ostavio je na njega snažan utisak. Priroda, ogromna prostranstva leda i tišina koja dominira ovim kontinentom bez stalnog stanovništva izazivaju istovremeno i strahopoštovanje i divljenje

„Ono što me je prvo fasciniralo, prvi kontakt sa Antarktikom, jeste to da je ovde zaista netaknuta priroda, iskonski netaknuta priroda. Gledate glečere stare ko zna koliko stotina hiljada godina, bio sam u prilici da pijem vodu iz tih glečera, za koju smatram da je pravi eliksir. Naravno, tu je i kontakt sa divljim životinjama – pingvinima, fokama i kormoranima – koji se apsolutno ne plaše čoveka. Najveća privilegija za mene jeste to što duže od mesec dana nisam video automobile, gužve, osetio smog i sve ono što čini svakodnevicu života na ostatku planete Zemlje“, kaže za RINU Aleksandar.

Iako je na južnoj hemisferi trenutno leto, vremenski uslovi su i dalje izuzetno zahtevni i predstavljaju svakodnevni izazov za rad.

„U ovom periodu godine nije preterano hladno, s obzirom na to da je leto, pa temperatura vazduha ponekad ide i iznad nule. Međutim, kada ima vetra, subjektivni osećaj hladnoće se znatno snižava i može da bude i minus 10 do minus 15 stepeni. Problem je i što je temperatura mora, odnosno okeana, uvek oko jednog do jednog i po stepena, zbog čega smo stalno u specijalnim odelima. To su posebna odela i jako su zahtevne procedure prilikom silaska u čamac i odlaska na obalu“, dodaje ovaj crnogroski naučnik.

Za razliku od ostatka ekipe koja boravi u istraživačkoj stanici, dr Joksimović i dr Mačić većinu vremena provode na brodu, gde se svakodnevno obavljaju uzorkovanja mora i sprovode planirane istraživačke aktivnosti vezane za mikroplastiku.

„Uzimamo uzorke sedimenta i vode. Kada ti uzorci brodom budu dopremljeni do naših laboratorija, kolege i naši eksperti koji se bave usko specijalizovanim oblastima radiće dalje analize. Tada ćemo imati prve rezultate o stanju zagađenosti ovde na Antarktiku i u ovim vodama, možda čak i u poređenju sa ostatkom planete“, naglašava Joksimović.

Praznike su crnogorski naučnici proveli daleko od svojih porodica, ali su ih obeležili u društvu kolega iz Bugarske, Rumunije i drugih zemalja.

„U pitanju je vojni brod Ratne mornarice Bugarske sa posadom od 33 člana. Iako smo gosti, uopšte se tako ne osećamo. Toliko smo se sprijateljili i slični smo jedni drugima. Kako Bugari slave Božić, Bogojavljenje i druge verske praznike po drugom kalendaru, slavili smo ih praktično dva puta. Oni su ovde čak i plivali za Časni krst početkom januara. Atmosfera je fenomenalna, družimo se svako veče, pričamo i šalimo se“, kaže Aleksandar.

Iako je iskustvo neprocenjivo, odvojenost od porodice ne pada lako.

„Neobično je biti odvojen od kuće tokom praznika, ali postoji ograničen satelitski internet, pa sam u stalnoj komunikaciji sa porodicom. To je veoma važno. Ipak, ovaj zadatak i ova misija predstavljaju posebno zadovoljstvo, čast i privilegiju da kao naučnici budemo ovde“, rekao je on,

Ističe da kao ljudi ne smemo dozvoliti da i Antarktik postane mesto gde će čovek ostaviti svoj negativan trag.

Antarktik kao nenaseljeni kontinent isključivo je namenjen naučnim istraživanjima i tokom letnje sezone na njemu boravi oko 4.000 naučnika u okviru približno 80 istraživačkih stanica.

Istraživačka misija traje do 20. februara, nakon čega se očekuje povratak crnogorskih naučnika.