Lider DNP-a Milan Knežević, koji je inicijator da Crna Gora povuče priznanje nezavisnosti Kosova, rekao je za RTS da će najprije u Zeti, a zatim i u ostalim opštinama glasati o povlačenju priznanja. Za inicijativu očekuje i značajnu podršku u crnogorskom parlamentu. „Ovo nije po direktivi Beograda, ovo je isključivo po direktivi srca, pameti i obraza, čojstva i svega onoga što je predstavljala Crna Gora“, kaže Knežević za RTS.

Demokratska narodna partija u Crnoj Gori kreće u kampanju da Vlada Milojka Spajića povuče priznanje nezavisnosti Kosova. Lider DNP-a Milan Knežević, koji je inicijator povlačenja priznanja, najavljuje i veliki skup u Podgorici 10. maja, na kojem će se govoriti o toj temi.

Knežević je rekao da je podatak „da 85 odsto građana Crne Gore ne podržava nezavisnost južne srpske pokrajine prvi iznio bivši premijer Duško Marković“, saopštavajući da su morali da donesu odluku o priznanju pod pritiskom međunarodne zajednice.

„Smatramo da je sazrelo vrijeme nakon svih onih turbulencija koje smo imali u Vladi Milojka Spajića da krenemo s rješavanjem ovih identitetskih i ideoloških pitanja koja su veoma važna i za srpski narod i za pravoslavni narod u Crnoj Gori. Zbog toga smo se i odlučili da pokrenemo ovu inicijativu“, rekao je Knežević.

Najavljuje da će inicijativa početi od Zete kao prve opštine koja će kroz glasanje odborničke većine već 12. maja, na Dan Svetog Vasilija Ostroškog, donijeti deklaraciju o povlačenju odluke o priznanju Kosova na teritoriji Zete.

Očekuje da će zatim otpočeti niz sjednica lokalnih samouprava na teritoriji Crne Gore, a potom, kao poslanički klub, najavio je i podnošenje predloga rezolucije Skupštini Crne Gore.

Prema njegovim riječima, tom rezolucijom bi se Vlada Crne Gore obavezala da povuče odluku o priznanju nezavisnosti Kosova.

„Ukoliko svi oni Srbi koji se nalaze u Vladi Milojka Spajića i u parlamentarnoj većini saopšte da će izaći iz Vlade ukoliko Milojko Spajić ne podrži ovu našu inicijativu i ovu rezoluciju u Skupštini Crne Gore, mi možemo do kraja juna mjeseca da donesemo tu odluku“, kaže Knežević.

Ističe da bi volio da se to dogodi na Vidovdan.

Govoreći o podršci koju očekuje za inicijativu, Knežević kaže da ne sumnja da imaju podršku kolega iz Nove srpske demokratije, Socijalističke narodne partije, Demokratske Crne Gore i značajnog broja Pokreta Evropa sad, političke strukture koju predvodi premijer Milojko Spajić. Posebno ističe da očekuje i podršku samog premijera Spajića.

„Vjerujem da će premijer Spajić shvatiti ozbiljnost situacije i da će donijeti ono što bi ga moglo uvesti u svijetlu stranu crnogorske istorije. To je spiranje ljage i sramote sa crnogorskog obraza zbog donošenja te odluke, jedne od najcrnjih, ako ne i najcrnje, u oktobru 2008. godine“, rekao je Knežević.

Lider DNP-a je napomenuo da ovo ne rade ni zbog Srbije, ni zbog Aleksandra Vučića, nego isključivo zbog Crne Gore.

„Ovo nije po direktivi Beograda, ovo je isključivo po direktivi srca, pameti i obraza, čojstva i svega onoga što je predstavljala Crna Gora“, kaže Knežević.

Podsjetio je da je Metohija bila sastavni dio Crne Gore sve do 1918. godine i da je crnogorska vojska poslije balkanskih ratova, na čelu sa kraljem Nikolom Prvim, ušla u Visoke Dečane i u Pećku patrijaršiju, a da je kralj Nikola ispjevao najljepše stihove o Kosovu.

„Ako smo dostojni naših predaka, mislim da neće biti nikakvih komplikacija i složenosti da ova inicijativa bude izglasana, odnosno da najzad speremo sramotu sa crnogorskog obraza“, istakao je Knežević.

Kako je rekao, kampanja za inicijativu je već krenula, ali da 10. maja žele da okupe sve stranačke organe, kao i aktiviste koji će krenuti u kampanju po čitavoj Crnoj Gori.

„Ja ću ih upoznati s ovom deklaracijom koju treba predložiti na sjednicama skupština lokalnih samouprava“, naveo je Knežević i dodao da će već 12. maja u Skupštini opštine Zeta biti održana sjednica na kojoj će odbornička većina, predvođena Demokratskom narodnom partijom, izglasati tu deklaraciju.

Objasnio je da odluka u Zeti u formalno-pravnom smislu nema težinu povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova na nivou čitave države, ali da bi u simboličkom smislu značila jasnu poruku da je većina građana Crne Gore protiv tog priznanja.

Očekuje da će zatim i druge opštine krenuti stopama Zete.

„Toliko se pojavilo Srba od kojih ne možemo živjeti i koji na svadbama i rođendanima kreću da oslobađaju Prizren… Mi od njih ne tražimo da uzimaju ni kalašnjikove u ruke, niti da se penju na tenkove, ali je važno da oni samo onim što osjećaju urade“, rekao je Knežević.

Govoreći o odnosima Srbije i Crne Gore, kaže da oni mogu da budu mnogo bolji.

„Nažalost, kad god dođe do približavanja Crne Gore Srbiji, pojavi se Tonino Picula, pojavi se Tomislav Sokol, pojavi se ministar Grlić Radman, Andrej Plenković sa novim prijetnjama i zahtjevima prema Crnoj Gori da nećemo ući u Evropsku uniju ukoliko ne ispunimo zahtjeve koje su oni ispostavili ranije“, kaže Knežević.

Prema njegovim riječima, Hrvatskoj ne odgovara približavanje Crne Gore i Srbije.

„Hrvatskoj ne odgovara razvoj ekonomskih, infrastrukturnih, kulturnih i duhovnih projekata i veza između Crne Gore i Srbije i zbog toga mi u ovom trenutku imamo jednog tutora u regionu, a to je Hrvatska koja stalno izlazi sa novim zahtjevima i prijetnjama“, naveo je Knežević, podsjećajući i na njegovu zabranu ulaska u Hrvatsku.

Knežević ističe da, ako bude dio buduće vlasti, neće biti bliže države Crnoj Gori od Srbije.

„Istorija je pokazala da kada su Srbija i Crna Gora zajedno, niko nije jači od nas u regionu i vjerujem da će to vrijeme veoma brzo doći i da ćemo kao dvije sada nezavisne države ipak naći osnova da sarađujemo i da budemo primjer na Balkanu“, istakao je Knežević.

Prokomentarisao je i trenutni zastoj Crne Gore na putu ka EU, navodeći da postoji veliki skepticizam u članicama Evropske unije, posebno u Francuskoj i Holandiji.

„Nisam siguran da ćemo mi uspjeti da zatvorimo sva poglavlja do kraja 2026. godine“, kaže Knežević.

Govoreći o turističkoj sezoni, naveo je da će rat na Bliskom istoku povećati broj srpskih turista na crnogorskom primorju.

Knežević kaže da se nada da je sve spremno za sezonu i da su srpski turisti dobrodošli, ali je apelovao i na turističke radnike.

„Prošle godine ležaljka je bila skuplja nego pregled na magnetnoj rezonanci. Ako dođete do toga da birate da ležite na suncu i da platite ležaljku 40 eura ili da odete da se pregledate na magnetnoj rezonanci, pa ja bih prvi otišao na magnetnu rezonancu“, zaključio je Knežević, apelujući da se smanje cijene.