U Crnoj Gori učesnike u saobraćaju danas očekuju suvi kolovozi na većini puteva u zemlji. Izuzetak su pojedine dionice u višim predjelima gdje je moguća poledica. Duž klisura i usjeka učestala je je pojava sitnijih odrona. Neophodna je oprezna vožnja i poštovanje pravila saobraćaja, saopšteno je iz Auto moto saveza Crne Gore AMSCG.
Zbog predstojećih praznika neće dolaziti do totalnih obustava saobraćaja u od 27. decembra do 09. januara. U tom terminu radovi će se izvoditi mjestimično uz poštovanje postavljene saobraćajne signalizacije.
Do 1. aprila 2025. godine obavezna je upotreba zimskih guma za sva motorna vozila na putevima gdje je to naznačeno signalizacijom bez obzira da li na tom putu postoje zimski uslovi. Kada na ostalim djelovima i dionicama puta koji nijesu obuhvaćeni Naredbom postoje zimski uslovi (sniježne padavine, snijeg, led ili poledica na kolovozu) na vozilu moraju biti pneumatici za zimsku upotrebu na svim točkovima. Minimalna dubina šare na gazećoj površini pneumatika koji se koriste u ovom periodu je 4 mm.
Na snazi su zimski uslovi za vožnju pa u skladu s tim dolazi do zabrane saobraćaja kamionima sa prikolicom i šleperima na dionicama gdje je postavljen znak o zabrani saobraćaja za vrijeme sniježnih padavina.
Na regionalnom putu R-10 Đurđevića Tara – Mojkovac, u mjestu Sokolovina na snazi je totalna obustava saobraćaja za sve vrste vozila zbog odronjavanja stijenske mase u okviru sanacije kritične tačke Sokolovine do završetka radova.
Do 30. decembra doći će do promjene režima saobraćaja sa dvosmjernog na jednosmjerni kao i povremene totalne obustave saobraćaja ne duže od 15 minuta na magistralnom putu M-10 dionica Podgorica 3- Cetinje zbog izvođenja radova za potrebe raskrsnice na putnom pravcu Cetinje-Čevo.
Do 30. decembra zbog rekonstrukcije magistralnog puta M-2, dionica Lepenac-Ribarevine odobrava se promjena režima saobraćaja sa dvosmjernog na jednosmjerni. Moguća je povremena obustava saobraćaja ne duža od 30 minuta.
Promijenjen je režim saobraćaja sa dvosmjernog na naizmjenično odvijanje saobraćaja na magistralnom putu Nikšić-Vilusi I faza, dionica Nikšić-Kuside, rekonstrukcija mosta Autobaza.
Na autoputu se saobraćaj obavlja bez izmjena u režimu saobraćaja.
Intenzitet saobraćaja je umjeren.
U protekla 24 sata na putevima u zemlji dogodilo se 11 sabraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila lakše povrede.
Auto moto savez Crne Gore pruža učesnicima u saobraćaju tehničku pomoć na javnim putevima, koja podrazumijeva pružanje usluge pomoći na putu, otklanjanja manjih kvarova i besplatnog šlepanja vozila do prvog servisa ili radionice za sva vozila registrovana u Crnoj Gori.
Informativni centar zajedno sa službom pomoći na putu na usluzi je gradjanima 24 sata. Informacije se mogu dobiti putem telefona 19807, 020234999 i 063239987.
Najnoviji podaci Uprave za statistiku MONSTAT pokazuju da su u tri grada i sedam sektora prosječne zarade u novembru iznosile preko hiljadu eura. Od 25 crnogorskih opština najveće prosječne plate zabilježene su u Tivtu, Zeti i Podgorici, a u svim ostalim su ispod državnog prosjeka koji je u novembru iznosio 993 eura. Po sektorima ubjedljivo najbolje su plaćeni u finansijskim djelatnostima 1906 eura.
Opštine
Prosječna novembarska zarada u Tivtu je iznosila 1243 eura, Zeti 1159 i Podgorici 1039 eura.
Kako je prosječna zarada u novembru iznosila 993 eura u svim ostalim opštinama je bila ispod prosjeka.
Iz MONSTAT-a su naveli da je prosječna zarda u 11. mjesecu u Kotoru bila 987 eura, Budvi i Pljevljima po 983, Nikšiću 969, Cetinju 967, Baru i Plužinama 928, Žabljaku 927, Herceg Novom 911 eura.
U Gusinju je prosječna novembarska zarda iznosila 796 eura.
Po sektorima
Najbolje plaćeni u novembru bili su zaposleni u sektorima finansijske djelatnosi i djelatnosti osiguranja 1906 eura, informisanje i komunikacije 1391, snabdijevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije 1387, poslovanje s nekretninama 1314, vađenje ruda i kamena 1153, zdrvstvena i socijalna zaštita 1013 i Državna uprava i odbrana, obavezno socijalno osigiranje 1008 eura.
U svim ostalim sektorima su evidentirane zarade manje od 993 eura.
Stručne, naučne i tehničke djelatnosti 975 eura, građevinarstvo 973, usluge smještaja i ishrane 961, obrazovanje 955, saobraćaj i skladištenje 948, snabdijevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada 899, umjetnost, zabava i rekreacija 888, ostale uslužne djelatnosti 887, trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala 883, prerađivačka industrija 834, poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 829, administrativne i pomoćne uslužne djelatnosti 807 eura.
“Prosječna (neto) zarada u novembru u odnosu na oktobar zabilježila je rast od 5,2 odsto, dok je prosječna (neto) zarada u novembru 2024. u odnosu na isti mjesec prethodne godine zabilježila rast od 23 odsto”, objavljeno je na sajtu MONSTAT-a.
Napominju da imajući u vidu da su potrošačke cijene u novembru u odnosu na oktobar zabilježile rast od 0,2 odsto proizilazi da su realne zarade za isti period zabilježile rast od pet odsto.
Po sektorima djelatnosti, prosječne zarade bez poreza i doprinosa (neto) u novembru u odnosu na prethodni mjesec zabilježile su rast u svim sektprima osim u sektoru Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo gdje je pad iznosio 9,7 odsto.
Premijer Milojko Spajić, u osvrtu na podatke MONSTAT-a, prokomentarisao je rast prosječne zarade za novembar.
On je naveo da je novembarska prosječna zarada porasla 23 odsto u odnosu na zaradu za isti mjesec prethodne godine.
“23 odsto rast prosječne zarade u novembru 2024. (993 eura) u odnosu na novembar 2023. (807 eura). Izvinjavamo se što kasnimo mjesec dana da bi dostigli prosječnu zaradu od 1000eura , koju svakako očekujemo u decembru 2024”, napisao je premijer u objavi na platformi X.
Prema podacima MONSTAT-a, prosječna zarada (bruto) u novembru u Crnoj Gori iznosila je 1.183 eura, dok je prosječna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 993 eura.
Na sjeveru Crne Gore danas će biti pretežno sunčano, a po kotlinama i duž riječnih tokova veći dio dana maglovito i svježije. Temperatura do 12 stepeni.
Na jugu sunčano ili pretežno sunčano, i tokom dana ugodno toplo vrijeme, naročito na primorju. Vjetar slab, promjenljiv. Temperatura do 17 stepeni.
More će biti malo talasasto. Vjetar slab do umjeren sjeverozapadni i zapadni. Temperatura mora 14 stepeni.
Na sjeveru u ponedjeljak i u utorak stabilno vrijeme, u planinama sunčano, a u nižim predjelima često magla ili niska oblačnost, naročito u prvom dijelu dana.
Na jugu poslednji dani ove godine biće u znaku lijepog i uglavnom sunčanog vremena.
Bivši američki predsjednik i dobitnik Nobelove nagrade za mir Džimi Karter preminuo je danas u 100. godini, prenose američki mediji.
Demokrata Karter bio je 39. američki predsjednik od 1977. do 1981. godine.
Umro je u nedjelju u svom domu u Plainsu, u američkoj saveznoj državi Džordžiji, potvrdio je njegov sin Džejms E. Karter III, prenio je Vašington post.
Džimi Karter je u oktobru napunio 100 godina i bio je najstariji živi predsjednik SAD-a svih vremena.
Premijer Milojko Spajić rekao je u intervjuu za TVCG rekao je da će građani Podgorice biti zadovoljni formiranjem nove vlasti, a bitno je da vlast bude funkcionalna i da se rješavaju nagomilani problemi u glavnom crnogorskom gradu. Predsjednik Vlade je istakao da je optimista da će vlast u Podgorici efikasno funkcionisati.
„Kada smo krenuli u pregovore, govorili smo o tome da nam je potrebna zajednička vizija konstituenata vlasti i da dijelimo razvojne politike. Mislim da se došlo do saglasnosti i optimista sam da će stvari funkcionisati, i da ćemo imati koherentu vlast koja će zajedno sa centralnom vlašću raditi na ubrzanom razvoju Podgorice“, rekao je Spajić.
Kazao je da je bilo šta teško konkretno predvjeti po pitanju trajanja mandata, ali se nada da će nova vlast u Podgorici imati mandat od četiri godine.
Govoreći o nedavnom četvorosatnom sastanku sa predsjednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem, Spajić je rekao da je normalno da predsjednik države i premijer razgovaraju, možda i češće nego što njih dvojica razgovaraju.
„Nemam ništa specijalno da kažem na temu, osim da ćemo definitivno više sarađivati institucionalno, imaćemo timove koji će mnogo bliže sarađivati, imaćemo više kontakata i mislim da će to definitivno biti dobro za našu državu“, naglasio je Spajić.
On je naveo da su po pitanju dogovora o vlasti u Podgorici lokalni odbori bili ključni igrači, jer to su ljudi koji su pregovarali i došli do rješenja na zadovoljstvo svih. Istakao je da se nada da je sastanak sa Milatovićem bio polazna tačka za takav dogovor.
O budžetu…
Premijer je naglasio, povodom dešavanja zbog prestanka sudijske funkcije sutkinji Ustavnog suda, da treba sve svesti na institucionalni odgovor u ovom slučaju.
„Ako bilo ko misli da je parlamentarna većina napravikla grešku, mislimo da su sudovi ti koji treba da odlučuju. Mislim da je teško cijeniti je li nešto ustavno ili nije naročito u ovakvim okolnostima i mislim je jako bitno da se pređe na taj sudski dio. To predlažem da se uradi u ovom slučaju. Da se podnese žalba, da sudovi presijeku je li većina bila u pravu ili opozicija. To je jedini pravi izlaz. U svakoj zemlji je to tako, vratio bih se na evropsku praksu, kako se to rješava u Evropi, i mislim da je to jedino moguće“, rekao je Spajić.
On je kazao da smo čuli od vrhunskih pravnika da povlačenje odluke (o prestanku sudijske funkcije sutkinji Dragani Đuranović.prim.at) nije moguće, ili je to ekstremno komplikovana procedura, ali ne treba ulaziti u zonu pandorinih kutija gdje poništavamo razne stvari iz prošlosti. Kako je rekao, to bi bilo jako loše i destbilizovalo bi našu zemlju.
Premijer Milojko Spajić (Foto: RTCG)
„Mislim da treba vratiti na sudske instance, na institucije, da odluče o ovom slučaju. Ali prije sudske instance, potrebna je žalba. A sama činjenica da niko nije podnio žalbu na ovo rješenje parlamenta, govori vam da se oni možda plaše da je ovo rješenje parlamenta ipak bilo ustavno“, navodi Spajić.
Premijer kaže da u javnoj prepisci sa sutkinjom Đuranović nije nikog uvrijedio i da možda jeste bila šaljivog tona, ali je poslata ključna poruka da ko god se penzioniše sa 65 godina ili više nije ništa strašno. Država, kaže, ne treba da trpi zbog toga.
„Opozicija je nažalost to iskoristila kao neku vrstu okidača da se ponaša na način na koji se ponaša. Mi stvarno želimo da pružimo ruku opoziciji i da zajednički dođemo do najboljih mogućih rješenja. Otvoreno smo za diskusiju, želimo da sudije koje zamijene dvoje penzionisanih sudija, (Milorada) Gogića i (Draganu) Đuranović budu stvarno reprezentativni sjajni, ljuidi, koji neće biti partijski igrači, nego na ponos cijele države. Mi smo otvoreni kao partija (Evropa sad) ali mogu reći i u ime Vlade, da smo otvoreni da se na taj način gleda na izbor to dvoje sudija“, naveo je premijer.
Spajić kaže da ako postoji politička volja, stvar se može riješiti na način da se ne biraju soobe koje se vezuju za bilo koje političke strukture.
„Upravo zbog toga i pozivam, vezano za javni poziv Skupštine za izbor dvoje sudija, da se jave kvalifikovani ljudi, da se slobodno prijave. Nije namješten konkurs, garantujem da ćemo svaku prijavu jako ozbiljno da pređemo, i nadam se da stvarno izaberemo dvoje vrlo reprezentativnih ljudi da nam pomognu da Ustavni sud dignemo na još veći nivo nego što je sada. Ali vidte, Ustavni sud je krenuo da funkcioniše, i da su mnoge odluke donijete, da li se ja slažem sa njima ili ne, potpuno nije bitno, bitno je da se odluke donose. Imamo kvorum, petoro od sedam sudija“, rekao je Spajić.
Govoreći o budžetu, on je rekao da koristi priliku da zamoli Skupštinu da usvoje budžet zbog naših građana, zbog penzionera, ukoliko je moguće i u decembru.
„Prvo u januaru će biti isplaćene decembarske penzije, one su otprilike na istom nivou. Međutim, već od februara, odnosno januarskih penzija koje se isplaćuju u februaru, imaćemo potencijalno taj problem da budžet nije dovoljno veliki za isplate penzija da bi isplatili uvećane penzije koje su već uvećane. I da bi isplatili srazmjerne penzije koje smo obećali. Vi se sjećate da smo obećali od 1. januara 2025. godine da će svi građani koji primaju srazmjerne penzije imati minimalne penzije u iznosu od 450 eura. I to je nešto na što smo se obavezali. Ispunićemo to, međutim, budžet mora da prati. E, to je ono s čemu pričam“, kazao je Spajić.
(Foto: RTCG)
Premijer je, međutim, upozorio na ozbiljnost situacije.
„Zato što privremeno finansiranje podrazumijeva jednu dvanaestinu od budžeta 2024. godine da se izdvaja za mjesečne budžete u 2025. godini. Zbog toga, mislim da neće biti dovoljno novca u februaru i zbog toga bih molio Skupštinu da usvoje zbog naših građana, zbog penzionera, ukoliko je moguće u decembru. Jer bi to bila jedna jako lijepa poruka ne samo našim građanima da se relaksiraju i možda dobra poruka za Novu godinu, već i međunarodnim investitorima, da država jednostavno normalno funkcioniše i da niko nije jači od države“, rekao je Spajić.
On je podvukao da u suštini „opozicija koju volimo i sa kojom želimo da radimo, sa kojom se možda nekad ne slažemo, mora da se ponaša civilizovano“.
„Ne mogu da blokiraju rad državnih institucija i moraju nas pustiti da obavljamo svoj posao, zboga koga smo tu i zbog koga smo plaćeni“, kazao je premijer, izražavajući nadu da će sjednica parlamenta što prije biti održana.
On je rekao da je ovo demokratska vlast i ne žele da gledaju scene nasilja ili neprimjerenog ponašanja u parlamentu. Opozicija je tri ili četiri puta blokirala parlament, i nijesmo reagovali, kazao je.
„Želimo da pošajemo poruku da je ovo slobodna država, da slobodno može da se izražavaju svi građani, uključujući poslanike. Ali sloboda govora ne može da uskraćuje drugome slobodu govora. U jednom trenutku, morate da kažete kad je dosta i kada država mora da krene da funkcioniše“, istakao je Spajić.
On kaže da će zbog neusvajanja budžeta možda postojati velika otežavajuća okolnost i što se tiče vraćanja starih dugova iz vremena prije 2020. godine, i nepovoljnog duga koji je napravila 43. Vlada sa užasnom kamatnom stopom od 12 odsto. Sve dobre stvari koje treba da se dese 2025. godine su dovedene u pitanje, uključujući kapitalne projekte, upozorio je.
„Imaćemo sijaset problema. Želim i da kažem, privremeno finansiranje nije idealno, ali je i fantastična prilika da smanjite potrošnju. Kada smo u to ušli 2021. godine, tada sam bio ministar finansija, srezali smo neproduktivnu potrošnju za skoro 300 miliona. Jedan od najbitnijijh razloga kako sam to uspio jeste što smo imali privremeno finansiranje, jer smo pratili i kontrolisali potrošnju. Ima nekako i dobra strana tog finansiranja, možda se tome najviše raduje ministar finansija“, rekao je Spajić.
On je rekao da je baš taj rez 2021. godine bio takav da se potrošnja od toga nikada nije oporavila.
„U ovom trenutku, nema neke velike potrebe za tako velikim rezovima, upravo zato što imamo suficit“, naveo je premijer.
Spajić je potencirao da najveća žal zbog neusvajanja budžeta ostaje prema penzionerima, zbog uvećanih penzija.
„Stoga ponavljam iskreni poziv parlamentarcima da stvarno usvojimo budžet do kraja ove godine i stvarno iskreno želim da se to desi i želim negdje da budemo predvidiva, kredibilna država, koja pokazuje zrelost i umije da izađe iz svih polituičkih situacija“, rekao je Spajić.
Premijer je naveo da je Zakon o ANB vrlo važan za našu bezbjednost, ali i da je za sistem SEPA vrlo važno da se usvoji pet ili šest zakona do kraja godine.
„Imamo razne druge zakone koji su u proceduri, ali i Prostorni plan na osnovu koga bi trebalo da dobijemo 27 miliona eura od EU. Mislim da je stvarno šteta da ispustimo takve stvari, i ne dobijemo novac od EU koja nam je to opredijelila kroz Plan rasta. Ne vidim razlog zašto to ne bismo uradili“, rekao je Spajić.
Predsjednik Vlade da je rekonstrukcija vlade donijela novi zamah, da imaju veliku većnu u parlamentu i to je snaga koja se projektuje, i naši partneri i investitori vide tu realnost.
„To se prvi put dešava, i mislim da je to fantastična stvar“, rekao je Spajić.
On navodi da dvotrećinska većina u parlamentu prati i broj resora, i to je nešto što je očekivano.
„Broj ljudi koji rade u centralnoj državnoj upravi je smanjen u odnosu na novembar 2023. godine. Mi smo za godinu dana smanjili broj ljudi koji rade u centralnoj državnoj upravi za oko trista. Nije se desilo povećanje i to je važna stvar. Često čujemo od opozicije „za tri godine smo zaposlili toliko i toliko ljudi“. Nemojte da govorite za tri godine, ja ne želim da preuzimam taj teg koji je 43. Vlada donijela svima nama. Oni stvarno jesu zaposlili preveliki broj ljudi, uradili su neke iracionalne poteze za te dvije godine, ali mi smo od 1. novembra 2023. godine smanjili broj zaposlenih“, rekao je Spajić.
Saradnja sa ministrima
On je rekao da ima fenomenalnu saradnju sa svim ministrima, mada ukazuje da ne rade svi kako očekuje, stoga je važno da se svi uozbilje.
„I stvarno je bitno da vlada i izvrpna vlast bude mnogo ozbiljna, da pristupi svom zadatku sa mnogo više elana. Želim da vidim mnogo više energije u 2025. godini, očekivanja su mnogo veća od onoga što je sada na stolu“, kazao je Spajić.
On je najavio da će od 1. januara početi sa novom metodolgijom, koja će biti i kvantitativna, i tu će moći da mnogo lakše ocjenjuju rad ministara.
„Mislim da će ta nova metodologija biti svima jasna, u januaru ćemo je predstaviti svim članovima Vlade, i biće svima jasno šta se od njih očekuje. Ukoliko ne budu ispunjavali sve te uslove, na žalost, uz svu političku pompu, oni će morati da budu otpušteni“, kazao je premijer.
Na pitanje da li ima neka konkretna imena na koja sada sumnja, on je rekao da je bitno da oni sami znaju koja su to imena.
„Zasad, nema potrebe da to iznosim u javnost“, kazao je predsjednik Vlade.
O projektu Velje brdo
Govoreći o projektu Velje brdo, Spajić naglašava da useljenja nije najavio u prvoj polovini 2026. godine ali jeste u toj godini. Naglasio je i da postoji sajt gdje će građani moći da se prijave. Kazao je da je Prostorni plan neohodan za realizaciju projekta, i apeluje na poslanike da ga usvoje.
„Znam da je trajala javna rasprava, bila je jednom, pa se ponavlja, ali ipak je bolje imati bilo kakav dokument, nego ga uopšte nemati. Hajde da ga usvojimo, pa ćemo ga mijenjati ako zatreba, jer su brojni projekti na čekanju“, rekao je Spajić.
On kaže da ako treba, Prostoni plan biće mijenjan i na godišnjem nivou.
Premijer ne smatra da se projektom „Velje brdo“ zapostavlja sjever države.
„Tih 22.000 stanova koje ćemo napraviti na Veljem brdu su početak. Takvi projekti su planirani za sjever i sve druge regije“, kazao je Spajić.
On kaže da imajući u vidu da se pričalo o tome da je „Velje brdo“ predizborni projekat, dinamika jasno pokazuje gdje smo sada. Grubi radovi, dodaje, počeće već sredinom 2025. godine a krajem te godine počeće izgradnja zgrada.
„Tako da očekujem da do kraja 2026. godine, imaćemo prve stanove za useljavanje. Suština je da će biti gotovi u rekordnom roku, u sjajnoj atmosferi, i mislim da je sada svima jasno da je to potpuna realnost i nije san“, kazao je Spajić.
Govoreći o Institutu Igalo, on je rekao da su zahvaljujući nekim odlukama iz prošlosti, država ima prilično vezane ruke. Premijer upozorava da je 2019. godine donijet vrlo restriktivan zakon o državnoj pomoći.
Kazao je da plan koji je predstavljen za prestrukturiranje instituta predstavlja dobru osnovu, i ne vidi zašto bi akcionari bili protiv. „Institut Igalo je apsolutno potreban Crnoj Gori“, rekao je Spajić.
Premijer je rekao da je u novembru isplaćena zarada 994 eura, a u decembru će biti preko 1.000 eura. Podsjetio je na program Evropa sad 2 i najave u tom dijelu.
„Mislim da je veoma važno što smo ispunili ta obećanja“, rekao je predsjednik Vlade.
On je istakao da je jasno da se ubrzano približavamo evropskom standardu, i to je jasno podatak za snažan respekt. Kazao je da ispunajavmo Mastriške kriterijume, tu je i SEPA, već koristimo euro, i suštinski, mi smo u eurozoni.
Spajić je rekao da smo čuli priče da ako poraste prosječna plata smanjiće se penzije. To se nije desilo i neće, kaže premijer, i to dokazuje netačnost talvih komentara.
Sedmočasovno radno vrijeme: Dogovor vrlo brzo
Osvrćući se na sedmočasovno radno vrijeme, on je rekao da je optimista da će se takav format dogovoriti vrlo brzo. Kazao je da je važno da u svemu tome ne preskočimo socijalne partnere. Spajić kaže da je inspekcija reagovala vezano za akciju „Limitirane cijene“ i sigurno da je bilo propusta i ljudi koji su zloupotrijebili povjerenje institucija.
„Imamo najzad smanjenje inflacije, u septembru i deflaciju, to vam govori da je ova akcija bila uspješna. Radićemo na tome da još smanjimo cijene“, kazao je Spajić.
Najavio je i konkretizaciju ranije najavljene mjere, a to su robne rezerve Crne Gore, i to vrlo brzo. Time će se dugoročno i na održiv način raditi na tome da se cijene dodatno stabilizuju, kazao je. Izrazio je i nadu da više neće biti poremećenih geopolitičkih dešavanja, i to će dalje doprinijeti.
Spajić (Foto: RTCG)
Robne rezerve su važna stvar, kazao je, i prosto je nevjerovatno zašto je to ukinuto ranije. „Mislim da su to uradili ljudi koji su suštinski radili protiv crnogorske nezavisnosti a navodno su patriote. Robne rezerve ćemo imati u prvom kvartalu naredne godine, u narednih tri ili četiri mjeseca. Svaka država treba da ima robne rezerve“, istakao je premijer.
Izrazio je nadu da će biti dodatnog rasta prihoda od turizma, a posebno se osvrnuo na budućnost Aerodroma Crne Gore.
„Treba da sačekamo da vidimo konkretne ponude (o koncesiji) i ponuđaći će imati još tri mjeseca da nam dostave konkretne ponude i nadam se da ćemo moći da izaberemo najboljeg ponuđača, kako bi naši aerodromi mogli da prorade i kako bi bili konurentni u regionu, što nažalost sada nijesu“, rekao je.
Ako ne bude zadovoljavajućih ponuda, on navodi da imamo i Plan B, a to je da država uđe u veliki investicioni ciklus, gdje će se zadužiti radi investicija u Aerodrome.
Kada je u pitanju moguća privatizacija Luke Bar, on kaže da imamo veliku nelogičnost, da je podijeljena na tri dijela, što je možda neko u prošlosti i namjerno uradio, vjerovatno da bi lakše švercovao.
„Imate Port of Adria. Luku Bar i bescarinsku zonu. Svugdje različiti administratori i pravila. To je prosto ludilo, i mislim da treba da radimo na tome da objedinimo te tri zone i nađemo dobrog menadžera“, ukazao je Spajić.
Druga dionica auto-puta naredne godine
On je rekao da će naredne godine definitivno početi da se radi druga dionica auto-puta, ali vjerovatno i dio brze ceste oko Jaza i Grblja. A 12 drugih dionica treba da se gradi 2026. godine i imaćemo novca za sve to, rekao je crnogorski premijer.
Iskazao je zadovoljstvo napretkom Crne Gore u procesu EU integracija.
Govoreći o odnosima sa Hrvatskom, on je rekao da se ne može govoriti o blokadi Hrvatske kada su u pitanju pregovori Crne Gore sa EU, jer je i Hrvatska podržala Međuvladinu konferenciju u decembru. Najavio je da će o svim pitanjima u januaru iduće godine biti održane bilateralne konsultacije sa hrvatskom stranom.
„Mi smo moderna generacija političara, članovi Vlade nijesu opterećeni nekim pitanjima iz devedesetih, mislim da možemo da ostvarimo fantastičan dogovor sa Hrvatskom i da idemo zajedno u budućnost“, rekao je premijer.
On je rekao da je važno da se svi u Crnoj Gori okrenemo cilju – da Crna Gora bude u EU 2028. godine.
„Da zajednički odradimo ovaj proces, i da se svi zajednički radujemo“, kazao je Spajić.
Naglasio je da će novogodišnje praznike provesti radno, kao i ranijih godina, kao i da će vjerovatno 2025. čekati u kućnoj atmosferi.
Poručio je građanima da ne budemo zarobljenici prošlosti nego da idemo naprijed, da sarađujemo, da se razumijemo i da tražimo mjesta gdje možemo da radimo zajedno a ne da se dijelimo.
„Na taj način ćemo ići nezaustavljivo naprijed“, rekao je Spajić.
Novak Đoković je izrazio svoje nezadovoljstvo zbog toga što je svjetski tenis „ostao u mraku“ u vezi sa doping slučajem svetskog broja jedan, Janika Sinera, rekavši u Brizbejnu u nedjelju da to nije dobar imidž za sport.
Anti-doping zvaničnici saopštili su u avgustu da je Siner dva puta pao na testu u martu na anabolički androgeni steroid klostebol, ali je oslobođen od krivice od strane nezavisnog tribunala koji je prihvatio njegovo objašnjenje o nenamjernom kontaminiranju.
Italijan se suočava sa mogućom suspenzijom do dvije godine nakon što je Svjetska anti-doping agencija uložila žalbu na tu odluku na Sportskom arbitražnom sudu.
„To nije dobar imidž i nije dobar izgled za naš sport“, rekao je Đoković novinarima pred Brizbejn internacional.
„Ne želite to da vidite. Vjerujem da smo u posljednjih 20 i više godina, otkako igram na profesionalnoj sceni, bili jedan od najčišćih sportova. Nastaviću da vjerujem u taj čisti sport. Jednostavno se pitam kako funkcioniše sistem i zašto neki igrači nisu tretirani isto kao drugi“.
Sinerov slučaj nije jedini slučaj u sportu, jer je svetski broj dva u ženskom tenisu, Iga Švjontek, prihvatila jednogodišnju suspenziju koja je završena 4. decembra nakon pozitivnog testa na trimetazidinu, koji je, kako je rekla, bio rezultat kontaminacije njenog lijeka za spavanje.
Međunarodna agencija za integritet tenisa (ITIA) tvrdi da se svi doping slučajevi tretiraju na osnovu činjenica i dokaza, a ne imena, ranga ili nacionalnosti igrača, ali nije uspjela da odbrani optužbe za dvostruke standarde.
„Problem je u neusklađenosti i transparentnosti. Držali su nas u mraku u vezi sa Janikovim slučajem“, dodao je Đoković.
Rekorder po broju osvojenih Gren slemova je dodao i da vjeruje da Siner ne bi nikad svjesno uzeo nedozvoljenu supstancu, ali da na cijeli slučaj sijenku baca ćutanje čelne organizacije.
„Ne postavljam pitanje da li je on namjerno uzeo zabranjenu supstancu ili ne. Vjerujem u čist sport, vjerujem da će igrač učiniti sve da igra fer. Poznajem Janika još od kad je bio vrlo mlad. Ne čini mi se kao neko ko bi mogao da uradi nešto takvo. Ali bio sam stvarno frustriran, kao i većina drugih igrača, da smo bili držani u mraku pet mjeseci.“
Australijanac Nik Kirjos rekao je da su slučajevi koji uključuju Sinera i Švjontek „odvratni“ za sport i oštro je kritikovao vlasti zbog onoga što je smatrao popustljivim tretmanom.
Novoizabrana predsjednica Skupštine Glavnog grada Jelena Borovinić Bojović kazala je danas da je vrijeme da se uspostavi politička stabilnost u Podgorici.
“Dobar dan. Većinom glasova juče sam reizabrana za predsjednicu Skupštine Glavnog grada. Vrijeme je da uspostavimo političku stabilnost u Podgorici. Očekujte punu posvećenost svima vama, građanima i građankama, i razvoju našeg grada. Za budućnost Podgorice – GRAD SVIH NAS”, napisala je Borovinić Bojović u objavi na platformi X.
Добар дан. 😊 Већином гласова јуче сам реизабрана за предсједницу Скупштине Главног града. Вријеме је да успоставимо политичку стабилност у Подгорици. Очекујте пуну посвећеност свима вама, грађанима и грађанкама, и развоју нашег града. За будућност Подгорице – ГРАД СВИХ НАС ❤️ pic.twitter.com/syF8fG1Vep
Premijer Crne Gore Milojko Spajić, u osvrtu na podatke koje je danas objavila Uprava za statistiku (MONSTAT), prokomentarisao je rast prosječne zarade za novembar.
On je naveo da je novembarska prosječna zarada porasla 23 odsto u odnosu na zaradu za isti mjesec prethodne godine.
“23 odsto rast prosječne zarade u novembru 2024. (993 eura) u odnosu na novembar 2023. (807 eura). Izvinjavamo se što kasnimo mjesec dana da bi dostigli prosječnu zaradu od 1000eura , koju svakako očekujemo u decembru 2024”, napisao je premijer u objavi na platformi X.
Prema podacima MONSTAT-a, prosječna zarada (bruto) u novembru u Crnoj Gori iznosila je 1.183 eura, dok je prosječna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 993 eura.
23% rast prosječne zarade u nov. 2024. (€993) u odnosu na nov. 2023. (€807) 🇲🇪❤️
Izvinjavamo se što kasnimo mjesec dana da bi dostigli prosječnu zaradu od €1000, koju svakako očekujemo u dec. 2024.! 🙏 pic.twitter.com/5qUQdLmhdq
Formiranju vlasti u Podgorici prethodila je najveća politička prevara koju je Crna Gora doživjela od uvođenja višestranačja, smatra bivši gradonačelnik i poslanik DPS-a Ivan Vuković.
“Juče je Podgorica dobila novu gradsku vlast. Tome je prethodila najveća politička prevara koju je Crna Gora doživjela od uvođenja višestranačja, zbog čega – iako sam, u aprilu 2023, to već jednom učinio – nije moguće čestitati onima koji će, u narednom periodu, upravljati gradom”, saopštio je Vuković na mreži X.
Juče je Podgorica dobila novu gradsku vlast. Tome je prethodila najveća politička prevara koju je Crna Gora doživjela od uvođenja višestranačja, zbog čega – iako sam, u aprilu 2023, to već jednom učinio – nije moguće čestitati onima koji će, u narednom periodu, upravljati gradom. pic.twitter.com/E9qXwcLfQm
Baranin L.P. (47) uhapšen je danas zbog vožnje sa 2,85 promila alkohola u krivi, saopštila je Uprava policije (UP).
“Službenici policije u Baru su danas uhapsili L.P. (47) iz tog grada koji je upravljao vozilom pod dejstvom alkohola u organizmu u koncentraciji od 2.85 promila”, naveli su iz UP u objavi na mreži X.
Dodaju da će L.P. danas biti priveden nadležnom sudiji za prekršaje u Baru.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
Premijer Milojko Spajić (Foto: RTCG)
(Foto: RTCG)
Spajić (Foto: RTCG)
