Američki predsjednik Donald Tramp je na svojoj društvenoj mreži „Trut Soušal“ uputio neuobičajenu čestitku za Uskrs, koju je iskoristio da napadne „lude ljevičare“ i svog prethodnika Džoa Bajdena, kojeg je okrivio za ulazak brojnih kriminalaca u zemlju. Tramp je Uskrs čestitao i „svima koji su pokrali izbore 2020. godine“.
“Srećan Uskrs svima, uključujući i radikalne ljevičarske ludake koji se tako žestoko bore i spletkare da vrate u našu zemlju ubice, narko bosove, opasne zatvorenike, mentalne bolesnike, dobro poznate članove bande MS-13 i ljude koji tuku žene”, naveo je Tramp.
Uskršnju čestitku je uputio i „slabim i neefikasnim sudijama” i policajcima koji dopuštaju da se na američku naciju “nastavi napad, koji je toliko nasilan da ga nikada nećemo zaboraviti”.
“Pospani Džo Bajden je namjerno dozvolio milionima kriminalaca da uđu u našu zemlju kroz politiku otvorenih granica, što će ući u istoriju kao najkatastrofalnija odluka ikada donijeta”, poručio je Tramp.
Za Bajdena je napisao da je bio ubjedljivo najgori i najnesposobniji američki predsjednik, “čovjek koji apsolutno nije imao pojma šta radi”.
“Ali njemu, onome ko je upravljao i manipulisao potpisivanjem odluka (možda naš pravi predsjednik) i svim ljudima koji su varali na predsjedničkim izborima 2020. kako bi ovaj krajnje destruktivni moron bio izabran, s puno ljubavi, iskrenosti i privrženosti želim srećan Uskrs”, napisao je Tramp.
Zanimljivo je da je Tramp tu poruku objavio samo nekoliko minuta pošto je poslao poruku u potpuno drugačijem tonu, prenio je CNN.
„Melanija i ja želimo svima srećan Uskrs. Bilo da idete u crkvu ili gledate službu od kuće, neka ovaj dan bude pun mira i radosti za sve koji slave vaskrsenje Isusa Hrista“ naveo je Tramp.a
Crnogorska policija uhapsila je dvije osobe zbog vožnje pod dejstvom droga, a jednu zbog vožnje pod dejstvom alkohola, saopštili su iz Uprave policije.
Navodi se da je policija u Kotoru uhapsila C.T. iz Turske koji je vozio sa 2,69 promila alkohola u organizmu.
„Uhapšeni su J.R.(25) iz Kotora koji je vozilom upravljao pod dejstvom marihuane i Kotoranin M.B. (34) koji je vozio pod dejstvom marihuane i kokaina“, kaže se u objavi policije na platformi X.
Iz policije su rekli da su Kotorani L.I.(29) i L.P.(23) uhapšeni zbog odbijanja testiranja na prisustvo psihoaktivnih supstanci u organizmu.
„Nakon čega ih je sudija za prekršaje kaznio zabranom upravljanja vozilom na četiri mjeseca i novčanom kaznom od po 600 eura“, kazali su iz policije.
Izvršna direktorica Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) Vanja Ćalović Marković poručila je poslanicima vladajućih partija da Velika plaža, Buljarica i Jaz nisu trofeji vlasti, već biseri Crne Gore.
„Veliku plažu, Buljaricu i Jaz nismo čuvali za političare. Nismo ih čuvali za funkcije, fotelje i investicione planove. Čuvali smo ih za građane, za prirodu, za generacije koje dolaze. I prolazili golgotu zbog toga što nismo ćutali. Zajedno smo ih branili. Vi ste tada bili sa nama – rame uz rame. Pozivali ste na proteste protiv bivšeg režima kad su htjeli da obalu predaju njihovim prijateljima. A sada hoćete da date ono što smo zajedno sačuvali. Da nastavite tamo gdje su oni stali. I sada ste vi ti koji žele da nas ućutkaju“, napisala je ona u otvorenom pismu poslanicima vlasti.
„Ali znajte: ovo nije pitanje vlasti. Niti opozicije. Ovo je pitanje savjesti, obraza i časti. Velika plaža, Buljarica i Jaz nisu trofeji vlasti. To su biseri Crne Gore. I nećemo ih dati – ni njima, ni vama ni nikome“, kazala je izvršna direktorica MANS-a.
Predsjednik Vlade Crne Gore mr Milojko Spajić je, u ime Vlade i svoje lično, čestitao svim građankama i građanima pravoslavne i katoličke vjeroispovijesti najveći hrišćanski praznik Vaskrs/Uskrs, koji se ove godine slavi istog dana, 20. aprila.
– Svijetli Dan koji je simbol novog života, uči nas da je iskrenom i uzvišenom željom i trudom moguće prevazići limite i inspiriše na dalje služenje opštem dobru, pravdi i napretku. Radost trijumfa stoji na kraju svakog ostvarenja za koje smo se boril – navodi se u čestitki Premijera pravoslavnim vjernicima.
Kako je naglasio premijer u čestitki, „praštajući i poštujući ljudsko dostojanstvo, slobode i bogatu raznolikost crnogorskog društva, dajemo doprinos u zaštiti autentičnosti i afirmaciji duhovne i kulturne tradicije Crne Gore“.
U čestitki povodom Uskrsa se navodi da danas glasno odjekuju jevanđeljske riječi, čije poruke mira, prosperiteta i blagostanja, prevazilaze sve prostorne i vremenske granice.
– Okupljeni oko ideje da se čovjekova društvena misija ne zasniva isključivo na očekivanju od drugog i zahtijevanju od zajednice, dužni smo lično biti primjer vrline i dobrim djelima, strpljenjem i blagim riječima oplemenjivati svoje okruženje. Vjekovima čuvajući apostolsko predanje, zajedništvom poštujmo i čuvajmo jedni druge, ostvarujući na taj način razumijevanje i slogu, neophodnu za svjetliju budućnost svih građana – poručio je Spajić u čestitki.
Policijski službenici Odjeljenja bezbjednosti Podgorica rasvijetlili su teško ubistvo u pokušaju izvršeno na štetu dva lica, i lišili slobode Podgoričanina D.M. (35) osumnjičenog za navedeno krivično djelo i za nedozvoljeno držanje oružja.
Kako navode u saopštenju policije, zbog sumnje da je 19.4.2025. godine oko 3.40 časova u Bulevaru Ivana Crnojevića u Podgorici, izvršio krivična djela teško ubistvo u pokušaju na štetu dva lica i nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija, po nalogu tužioca u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici, lišen je slobode D.M.(35).
„D.M. je kako se sumnja, 19. aprila u navedenom vremenskom periodu, na raskrsnici Ulice Marka Miljanova i Bulevara Ivana Crnojevića, nakon što su oštećena lica izašla iz jednog ugostiteljskog objekta, blokirao put svojim vozilom. Nakon što su oštećeni izašli iz svog vozila D.M. je ka njima ispalio više hitaca od kojih su oštećeni zadobili povrede u predjelu nogu, nakon čega se udaljio sa lica mjesta“, navode u policiji.
Preduzimajući kriminalističke i policijsko-tužilačke mjere i radnje u kratkom roku je identifikovan D.M, koji je dobrovoljno pristupio prostorijama Odjeljenja bezbjednosti Podgorica, nakon čega je lišen slobode zbog sumnje da je izvršio navedena krivična djela.
Mitropolit crnogorsko – primorski Joanikije služio je Vaskršnju liturgiju u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici. Sveta arhijerejska liturgija počela je u podgoričkom Hramu u 8 sati.
Svetu arhijerejsku liturgiju sa vaskršnjim jutrenjem služio je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije sa sveštenstvom.
Veliki broj vjernika okupio se u hramu, dok je veliki broj vjernika ostao ispred Hrama Hristovog vaskrsenja.
Liturgiji su prisustvovali i predsjednik države Jakov Milatović, premijer Milojko Spajić, predsjednik Skupštine Andrija Mandić, gradonačelnik Podgorice Saša Mujović kao i veliki broj članova Vlade i lokalne samouprave.
(Foto: RTCG)
Praznik vaskrsenja Isusa Hrista slavi se tri dana, a pravoslavni hrišćani se narednih 40 dana pozdravljaju riječima Hristos Vaskrse, Vaistinu Vaskrse.
Za Vaskrsenje Hristovo pravoslavni hrišćani pripremaju se četrdesetodnevnim postom.
Vaskrs je pokretni praznik, koji uvijek pada u nedjelju, prvu iza punog mjeseca, poslije proljećne ravnodnevnice.
Pravoslavni narod se nakon današnje liturgije okuplja u domovima uz svečanu trpezu, na kojoj dominira crveno jaje i vaskršnji hljeb.
Običaj je da danas na stolu stoje obojana i ukrašena jaja. Ukućani i gosti se međusobno kucaju jajima, a onaj čije se razbije predaje ga onome čije je bilo jače.
Srpska pravoslavna crkva pozvala je sve aktere društvenog života u zemlji i širom sveta da, radi dobra i napretka naroda, grade mir, međusobno poštovanje i dijalog. U Vaskršnjoj poslanici patrijarha srpskog Porfirija i arhijereja SPC verni narod i svi ljudi dobre volje pozivaju se na odricanje od individualizma i na povratak Bogu i liturgijskom životu, jer je to, kako se ističe, jedini suštinski odgovor na sve probleme širom sveta i opasnosti od razmirica i dubokih nesporazuma koje su zahvatile našu zemlju.
Vaskršnju poslanicu prenosimo u celosti u nastavku teksta:
„Sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav:
HRISTOS VASKRSE!
Događaj Vaskrsenja Hristovog, draga naša duhovna deco, centralni je događaj u celokupnoj istoriji ljudskog roda i ikonomiji našeg spasenja. On je osnov, temelj i cilj, kako naše vere u Boga, tako i našega spasenja. Jer ako mrtvi ne vaskrsavaju… uzaludna je propoved naša i uzaludna je vera vaša, kaže sveti apostol Pavle (up. 1Kor 15, 13-14). Svi znamo da su se Gospodnji učenici razbežali i napustili Hrista kad je On bio razapet na krstu i umro. Oni su, naime, očekivali Spasitelja koji je besmrtan i koji će i njih osloboditi smrti. Reči apostola: A mi smo se nadali da je On Spasitelj Izrailja (Lk 24, 21), jasno ovo potvrđuju. Međutim, Hristos je umro i posle tri dana je vaskrsao. Po Vaskrsenju Hristovom, kada se pokazao živ apostolima i onima koji su bili s njima, svi su se ponovo sabrali oko Njega i posvedočili da je On umro i vaskrsao i da je zaista Spasitelj sveta. To svoje svedočanstvo su potvrdili, dajući svoje živote za Hrista.
Vaskrsenje Hristovo potvrđuje činjenicu da je najveći problem čoveka i celokupne tvorevine smrt. Smrt je poslednji, najveći neprijatelj tvorevine, kaže Sveti apostol Pavle (1Kor 15, 26). Svaki čovek, svestan toga ili ne, kao i sva tvorevina, nose u sebi smrt i strah od smrti, ali i težnju da smrt prevaziđu i žive večno. To se ispoljava na razne načine: kroz jelo i piće, prirodnu reprodukciju, sticanje bogatstva, osnivanje države, razvoj nauke i tehnike kojom istražujemo prirodu, kako bismo u njoj našli lek protiv smrti, pa sve do negacije drugog pored sebe, čak i kroz ratove i ubijanje drugih, boreći se za veću teritoriju i nezavisnost od drugih. Pa ipak, ništa od ovoga ne može spasiti čoveka i tvorevinu od smrti. Štaviše, ovim se smrt samo umnožava. A ako smrt ima poslednju reč u istoriji, onda je sve besmisleno. Međutim, Hristos je vaskrsao i svakom stvorenju je otvorio put u vaskrsenje. Na koji način svaki čovek i sva priroda mogu da prevaziđu smrt?
Tvorevina može da prevaziđe smrt i živi večno jedino u zajednici s Bogom u Hristu posredstvom Svetog Duha. Sva tvorevina, uključujući i čoveka, budući da je stvorena ni iz čega, smrtna je po prirodi i ne može prevazići smrt i postojati sama, mimo zajednice s Bogom. Zato je Bog na kraju stvaranja stvorio čoveka kao svoju ikonu, kako bi preko njega sva tvorevina ostvarila zajednicu s Bogom i živela večno. Ovo nam je najpre pokazao sâm Hristos svojim životom. Sin Božji se ovaplotio i postao savršeni čovek, kao i mi, osim greha. Hristos je čitavim svojim životom pokazivao da je vezan za Boga Oca i da Mu je odan, ne samo kao Njegov večni Sin, nego i kao čovek. Nije hteo da se odrekne Boga Oca za sva blaga ovoga sveta (up. Mt 4, 8-10). Čak ni po cenu stradanja i krsne smrti, Hristos nije hteo da se odrekne Boga Oca i ljubavi prema Njemu, a sve radi ljubavi prema nama i svojoj tvorevini. Naravno, Hristova smrt je dobrovoljna. On je dobrovoljno postao čovek, uzeo našu smrtnu prirodu u Svoju božansku Ličnost da bi nas oslobodio od smrti, ispunjavajući tako volju Boga Oca. Bog je, naime, stvarajući svet i na kraju čoveka kao slobodno biće, želeo da večni život tvorevine bude plod zajednice Njega i čoveka, ne samo voljom Božjom, nego i voljom i slobodom čoveka, odnosno tvorevine. U protivnom, da je Bog na silu učinio večno živim nas i tvorevinu, naše postojanje bilo bi nametnuto, a time ono ne bi bilo radost već mučenje.
Bog Otac je pokazao neizmernu ljubav prema Svome Sinu Hristu i kao čoveku, a u Njemu i prema celoj tvorevini, time što Ga je Duhom Svetim podigao iz mrtvih (Dap 2, 24) i učinio Ga Prvorođenim iz mrtvih. To znači da će Bog Otac u Hristu i sve nas i svu prirodu na kraju istorije vaskrsnuti i osloboditi smrti. Na koji način može čovek da ostvari zajednicu sa Vaskrslim Hristom i tako prevaziđe smrt?
Na osnovu svedočanstava jevanđelista, četrdeset dana po Svom Vaskrsenju Vaskrsli Hristos se susretao sa svojim učenicima i sledbenicima (Dap 1, 3) u Liturgiji i to kao Onaj koji služi (v. Lk 24, 30-31). Vaskrsli Hristos se otkriva u Liturgiji. Posle svog Vaznesenja na nebo, Vaskrsli Gospod naš Isus Hristos je i dalje, sve do dana današnjeg, uvek prisutan na Liturgiji. Međutim, po Vaznesenju na nebo On je Duhom Svetim i dalje prisutan ovde, ali sada u „drugom obličju“, tj. u ličnosti onoga koji služi Svetu Liturgiju, tj. episkopa (odnosno sveštenika), koji je ikona Hrista. Sveti Ignatije Bogonosac ovo potvrđuje kad kaže: Tamo gde je episkop, tamo neka bude i narod, jer tamo gde je Hristos, tamo je i Vaseljenska Crkva (Smirnjanima 8). Tačnije, Vaskrsli Hristos je prisutan u istoriji kao liturgijska zajednica. Otuda svaki čovek koji želi da prevaziđe smrt i živi večno, to može da ostvari, postajući član Svete Liturgije kroz Krštenje posredstvom Svetog Duha. U Liturgiji čovek ostvaruje ličnu zajednicu sa Hristom, ostvarujući ličnu zajednicu sa episkopom i sa svima onima koji su članovi Liturgije. Zato na svakoj Liturgiji, draga naša duhovna deco, a posebno u ovaj dan, slavimo događaj Vaskrsenja Hristovog iz mrtvih i Njegovo prisustvo među nama i predokušamo opšte vaskrsenje i konačnu pobedu nad smrću. Kada Hristos ponovo dođe u sili i slavi, On će sabrati sve narode oko sebe (Mk 13, 26-27) na jednom mestu i tada će biti i konačni sud svetu i ostvarenje Carstva Božjeg, čega je Sveta Liturgija ikona i projava sad i ovde u istoriji.
Budući da je Sveta Liturgija ikona budućeg Carstva Božjeg i večnog i istinskog postojanja čoveka i prirode, prvi hrišćani su svoj svakodnevni život uređivali na osnovu liturgijskog iskustva. Otac im je bio Bog Otac, dok su svi bili braća i sestre među sobom. Sve što su imali, bilo im je zajedničko. Često su se okupljali na Svetoj Liturgiji, prinoseći Bogu hleb i vino, i tako Mu zahvaljivali za život i postojanje, iščekujući što skoriji drugi dolazak Hristov u sili i slavi i opšte vaskrsenje. Pravoslavno liturgijsko iskustvo buduće zajednice s Bogom Ocem u Hristu, kao i sa svim ostalim ljudima i celokupnom prirodom posredstvom Svetog Duha, sledovali su mnogi u istoriji i posle apostolâ i prvih Hristovih sledbenika, praveći civilizaciju na liturgijskim osnovama, tj. hrišćansku civilizaciju, čiji smo i mi kao narod postali i ostali deo. Tom liturgijskom načinu života, draga duhovna deco, i mi danas treba da stremimo i da njime živimo.
Međutim, čovek naše savremene civilizacije svoj život je utemeljio na sebi samom, bez Hrista i bez drugog čoveka. Naša savremena civilizacija definisala je čoveka kao misleću individuu koja pristupa životu logički, određujući na osnovu nje i sâmo postojanje i zato ništa od onoga što se ne uklapa u ljudsku logiku ne postoji za savremenog čoveka ili je, u najboljem slučaju, sumnjivo i beskorisno. Otuda je savremeni čovek postao i ateista, jer se Bog i njegovo postojanje ne mogu shvatiti ljudskom logikom. Čovek savremene civilizacije, shvatajući sebe kao individuu, ne potrebuje drugog čoveka i zajednicu s njim da bi postojao, već svojim umom i umnim silama određuje sebe kao postojeću ličnost na osnovu samosvesti, tj. misli o sebi. Izreka filosofa: Mislim, dakle postojim, ovo i potvrđuje. I onda kad savremeni čovek ostvaruje zajednicu sa drugim čovekom, to ne čini kroz lični i fizički kontakt, kako nam to pokazuje Liturgija, već preko interneta i društvenih mreža. Savremeni čovek u drugom čoveku, a samim tim i u Bogu kao drugom, vidi svoga neprijatelja koji mu ograničava slobodu i ugrožava njegovo biće. Otuda je čovek savremene civilizacije počeo da stvara i jednonacionalne države i da se deli od drugih, smatrajući druge nepoželjnim i neprijateljima. Ovakvo shvatanje postojanja je rezultovalo neviđenim katastrofama i izazvalo dva svetska rata sa ogromnim stradanjima. To se nastavlja i u današnje vreme, čega smo svi mi svedoci. Primer za to je stradanje našeg naroda na Kosovu i Metohiji od lokalne albanske vlasti, koja proteruje Srbe sa njihovih vekovnih ognjišta, a one koji ostaju svakodnevno maltretira, želeći da stvori svoju državu na srpskoj teritoriji osveštanoj mučenicima i podvižnicima, kao i mnoštvom srpskih pravoslavnih crkava i manastira. Bolje bi bilo, međutim, za sve koji žive na ovom prostoru, ali i za sve ljude širom sveta, da žive u miru jedni sa drugima, poštujući jedni druge i pomažući jedni drugima u svakodnevnom životu. Jer zemaljsko je za malena carstvo.
Mi kao crkveni Božji narod, draga braćo i sestre, treba da se suprotstavimo ovom individualističkom načinu života, živeći po primeru apostolâ, podvižnikâ, mučenikâ, tj. po primeru liturgijskog načina postojanja Crkve. Ovo, naravno, ne znači poziv na vraćanje u prošlost i njeno kopiranje. Evharistija kao ikona budućeg Carstva Božjeg je neiscrpni izvor i inspiracija za uvek nova stvaralaštva na svim životnim poljima, počevši od svakodnevnog našeg života, porodice, društva pa do nauke i umetnosti. U zajednici slobode sa Hristom i drugim čovekom, kako to pokazuje Liturgija, čovek predokuša svoje istinsko postojanje. Jedino u zajednici slobode, ljubavi sa drugim čovekom i Bogom, čovek postaje apsolutna i neponovljiva ličnost. U toj zajednici ljubavi s drugim i čitava priroda i sve što je oko nas nam je drago i dragoceno. Liturgija nam, takođe, pokazuje da nam je priroda, koju prinosimo u vidu hleba i vina, data od Boga da od nje živimo, ali i da je čuvamo i prinosimo Bogu, jer je i nju Bog stvorio da postoji večno. Ako priroda prestane da postoji, a mi smo je danas doveli do ruba propasti, izrabljujući je radi našeg individualnog uživanja, prestaćemo i mi da postojimo jer smo deo prirode.
Sa velikim bolom, doživljavajući tragiku ratnih stradanja, širom sveta, a duboko svesni opasnosti od razmirica i dubokih nesporazuma koje su zahvatile i našu zemlju i krajeve, kao Crkva ne možemo da uputimo drugačiju poruku od ove: liturgijski način života, jedini je suštinski odgovor na ove probleme. Ovo važi za sve pa i za nas crkvene ljude, jer niko nije bez greha. Ovaj i ovakav način života, što je najvažnije, doneće nam pobedu nad smrću i život večni, ali i bolje i pravednije društvo. Ovakav način života, međutim, zahteva i spremnost na žrtvu, jer svet još uvek leži u zlu koje će biti prisutno i aktivno sve dok Hristos ponovo ne dođe, ukine zlo i smrt i uspostavi Carstvo Božje. Mi ljudi, pre drugog i slavnog Hristovog dolaska, sami svojim silama, nećemo nikad stvoriti savršeno društvo, tj. Raj na zemlji. Zato snažno pozivamo sve aktere društvenog života da, radi dobra i napretka naroda, grade mir, međusobno poštovanje i dijalog.
Pretačući crkveno, odnosno liturgijsko iskustvo u svakodnevni život, ne treba da zaboravimo Svetu Liturgiju kao događaj i učešće u njoj. Živeti podvižnički i hrišćanski bez učešća u Svetoj Liturgiji nije dovoljno da bismo prevazišli smrt i živeli večno. U Liturgiji se susrećemo sa sâmim Vaskrslim Hristom (Lk 24, 30-31) i sjedinjujemo se sa Njim i sa svim ljudima koji su se s Njim sjedinili, kao i sa svom stvorenom prirodom, kroz Sveto Pričešće. Time predokušamo buduće Carstvo Božje, opšte vaskrsenje i pobedu nad smrću. Istovremeno, služeći Liturgiju i živeći liturgijskim etosom mi ćemo, draga braćo i sestre, na najbolji način prenositi svetu u kome živimo veru u Vaskrslog Hrista i u opšte vaskrsenje kao pobedu života nad smrću. To će biti naša propoved o Vaskrsenju i večnom životu, koje nam je Hristos zaveštao, ne samo kroz reči, već i kroz naš način života, dok ponovo ne dođe u sili i slavi i uspostavi Carstvo Božje.
Zato, služeći danas Svetu Liturgiju sa posebnom radošću, sa vascelim našim narodom, posebno sa našom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji, blagodarimo Jednome Bogu u Trojici, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, za sve ono što je učinio i što će učiniti za nas i naš večni život, i pozdravimo se među sobom, i pozdravimo sve ljude dobre volje, radosnim pozdravom:
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije služio je danas Vaskršnju liturgiju u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici.
Liturgiji su prisustvovali premijer Milojko Spajić, predsjednik Crne Gore Jakov Milatović i predsjednik Skupštine Andrija Mandić, sa suprugama.
foto: najnovije.meFoto: Media Biro
Na liturhiji su bili i gradonačelnik Podgoroce Saša Mujović sa suprugom, predsjednica Skupštine Glavnog grada Jelena Borovinić Bojović, potpredsjednik Vlade Filip Ivanović, ministar zdravlja Vojislav Šimun…
Prvi pokušaj da obezbijedimo kredibilnog investitora u Crnoj Gori poslije pet godina iz UAE se pretvorio u pozorište i u bruku. Crnogorsku bruku. I nije problem što mi sebe brukamo, nego što brukamo naše partnere“, kazao je Marković
Sve što se dešava u vezi sa sporazumima između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata je „slika i prilika jedne neodgovorne, nesposobne i agresivne vlasti“, rekao je emisiji „Perspektiva“ na Newsmax Balkans Duško Marković, lider Stranke evropskog progresa, nekadašnji premijer i visoki funkcioner DPS-a.
„Jedan posao države je do te mjere kompromitovan u svojoj proceduri da ona dovodi do kompromitacije Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata… Prvi pokušaj da obezbijedimo kredibilnog investitora u Crnoj Gori poslije pet godina iz UAE se pretvorio u pozorište i u bruku. Crnogorsku bruku. I nije problem što mi sebe brukamo, nego što brukamo naše partnere“, kazao je Marković.
Tvrdi da premijer Milojko Spajić obmanjuje javnost pričom o mogućem investiranju 35 milijardi eura iz Emirata, te da „niko normalan ne može da povjeruje“ u to.
U crnogorskoj javnosti se kao mogući investitor pominje milijarder Mohamed Alabar čija kompanija Igl hils bi realizovala megaprojekat na ulcinjskoj Velikoj plaži. Ipak, lider SEP-a sumnja da će doći do realizacije i sporazuma i gradnje u Ulcinju.
Smiješnim naziva djelovanje predsjednika Jakova Milatovića koji je od Brisela zatražio mišljenje da li je Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina sa UAE u skladu sa pravnim tekovinama EU i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Crne Gore i Unije.
„On je pokazao da ne ide za državnim interesima, nego za svojim egom i političkom karijerom. Neprihvatljivo je da predsjednik države pored svojih institucija traži međunarodnu pomoć ili stav međunarodne zajednice za svoju zemlju, makar to bila i Evropska unija“, naglasio je lider SEP.
Neprimjereno da funkcioner može za godinu da uštedi 100.000 eura
Bivši crnogorski premijer kaže da ne razumije manjine koje su u aktuelnoj izvršnoj vlasti, te konstatuje da rekonstrukcije Vlade Milojka Spajića nisu „usmjerene na efikasnost, nego na raspodjelu političkog kolača“.
Priznaje da ima ljudi koji su imali korist tokom vladavine njegove bivše partije DPS-a, ali da to nije bilo izraženo kao sada.
„Ne kažem da je bilo idealno. Bilo je ljudi koji su se okoristili o našoj vlasti, kao i od svake vlasti, ali ovo je neprimjereno. Neprimjereno je da državni funkcioner može da uštedi godišnje sto i nešto hiljada eura. Objasnite mi kako to. A govore o nama kao o paradigmi nepoštenja“, ustvrdio je Marković.
On smatra da Crna Gora ne može postati članica Evropske unije 2028. godine, kako najavljuje premijer Spajić, jer se proces pregovora odvija sporo. Potenciranje polarizujućih tema, tvrdi Marković, odgovara i dijelu građanske opozicije.
„To su teme za one koji žele da zadrže status kvo… On odgovara vlasti. Bojim se da odgovara i dijelu građanske opozicije. Žele se zadržati monopoli, uticaji, žali se zadržati 20 poslaničkim mandata“, dodao je Marković.
On se osvrnuo i na dešavanja u regionu. Ustvrdio je da se na svjetskoj sceni dešavaju velike promjene, te da „Evropska unija ćuti dok u Bosni i Hercegovini imamo separatističko ponašanje jednog entiteta“.
Konstatovao je da se u Srbiji događaju promjene i da su studenti, koji protestuju, zadali cilj „koji će dovesti do demokratizacije društva“.
Na sjeveru Crne Gore malo do umjereno oblačno, uz sunčane intervale. Vjetar slab do umjeren, najčešće južni. Najviša dnevna temperatura u porastu.
Na jugu pretežno sunčano ili malo do umjereno oblačno. Vjetar slab do umjeren, najčešće južni. Dnevna temepratura u blagom porastu.
MORE: mirno do malo talasasto. Vjetar slab do umjeren, promjenljiv. Temperatura mora 16 stepeni.
Na sjeveru u nedjelju dosta sunčanih perioda i relativno toplo vrijeme za ovo doba godine. U ponedjeljak prijepodne sunčani periodi, u drugom dijelu dana više oblaka, uz uslove ponegdje za slabu kišu. Tokom utorka promjenljivo oblačno, uglavnom od sredine dana povremeno kiša ili pljusak i grmljavina. Duvaće slab do umjeren vjetar, promjenljiv. Temperatura postepeno u porastu, u utorak u padu.
Na jugu u nedjelju pretežno sunčano, povremeno uz slabu i umjerenu oblačnost. U ponedejljak uglavnom malo do umjereno oblačno sa sunčanim intervalima. Tokom utorka promjenljivo, prijepodne uglavnom suvo, od sredine dana uslovi za mjestimičnu kišu, ponegdje moguć pljusak i grmljavina. Vjetar slab do umjeren, promjenljiv, a dnevna temperatura u porastu.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
(Foto: RTCG)
