Nekadaṣ̌nji policijski funkcioner Milorad Mićko Žižić priveden je u akciji Specijalnog policijskog odjeljenja (SPO).
Prema saznanjima „Vijesti“, tom nekadaṣ̌njem ṣ̌efu Odsjeka za suzbijanje teških krivičnih djela u Sektoru za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, policajci su pretresli stan u podgoričkom City kvartu, kao i „golf 8“, koji koristi.
Jedan od sagovornika kazao je da on nije jedini policajac priveden u jutroṣ̌njoj akciji SPO-a.
Žižić je u avgustu suspendovan odlukom ministra unutraṣ̌njih poslova, a na predlog direktora Uprave policije.
Tada je objaṣ̌njeno da mu je rjeṣ̌enje o suspenziji uručeno zbog bezbjednosnih smetnji.
Žižić je u junu 2019. godine imenovan za šefa najznačajnjeg Odsjeka u Sektoru za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije (SBPOKK) kojim je tada rukovodio sada optuženi Zoran Lazović.
Taj Odsjek rasformiran je u aprilu 2023. godine, odlukom tadašnjeg koordinatora i načelnika Specijalnog policijskog odjeljenja (SPO), Predraga Šukovića.
Povodom sinoćnjeg emitovanja dokumentarca “Srebrenica – anatomija obmane” na TV Adria, Klub poslanika BS je obavijestio Vrhovno državno tužilaštvo, Agenciju za audiovizuelne medijske usluge Crne Gore i Zaštitnika ljudskih prava i sloboda Crne Gore, kako bi se utvrdila krivična i druga odgovornost uredništva TV Adria i eventualno drugih aktera koji su učestvovali u kreiranju ovog sadržaja i donošenju odluke da se emituje emisija sa ovakvim sadržajem, saopšteno je iz Bošnjačke stranke BS.
“Bošnjačka stranka najoštrije osuđuje emitovanje skaradne dokumentarno informativne emisije “Srebrenica – anatomija obmane” koja je emitovana 27.11.2025. godine sa početkom u 20h (prime time)na televiziji Adria”, navodi se u saopštenju.
Radi se, tvrde, o izuzetno problematičnom sadržaju sa eklatantnim negiranjem i relativizovanjem genocida u Srebrenici. Već u samom nazivu te emisije “Srebrenica – anatomija obmane” ugrađeno je, ističu, direktno negiranje genocida u Srebrenici.
”Polazeći od činjenice da su poricanje i relativizacija genocida krajnji stadijum genocida, upozoravamo javnost i institucije Crne Gore da ovakve emisije, pored nedvosmislenog obmanjivanja javnosti, mogu značiti pripremu za ponavljanje sličnih zločina, te da je neophodna snažna društvena i institucionalna reakcija na ovakve pojave”, navode iz BS.
Oni napominju da je Rezolucijom o genocidu u Srebrenici koju je usvojila Skupština Crne Gore 2021. godine i Rezolucijom UN o Genocidu u Srebrenici koja je usvojena od strane Generalne Skupštine ujedinjenih nacija 2023. godine, kao i drugim pravnim aktima zabranjeno, između ostalog i svako javno negiranje i relativizovanje genocida u Srebrenici.
Glasanje za Sudije Ustavnog suda pokazale uticaj Andrije Mandica na poslanike PES, i uticaj Đukanovića na poslanike DPS-a.
Glasanje za sudije Ustavnog suda je pokazalo nekonzistetnost i podjele u klubovima poslanika PES i DPS koji ocigledno odluke donose pod uticajima spolja.
Vec odavno je jasno da Klub poslanika PES ne funkcionise kao jedna cjelina i da ne postoji neophodna komunikacija izmedju Vlade i Kluba poslanika. Takodje, primjente su pukotine u funkcionisanju Kluba poslanika PES tako da se ne može, sa sigurnošću reci, ko je stvarni šef Kluba. Ova blamaža oko glasanja sa sudije Ustavnog suda je pokazala veliko parlamentarno neiskustvo i slabu komunikaciju medju poslanicima PES, ali i evidentan uticaj spolja na njihove odluke. Poslanici koji nijesu učestvovali u glasanju za kandidata Predsjednika države iz PES Vasilije Čarapić, Uglješa Urošević, Boris Pejovic, Jovan Subotić, Jelena Nedovic i Nadja Lakovic su ocigledno pod uticajem gravitacionog polja Predsjednika Skupstine Andrije Mandića, što za Pejovica i Subotica i nije cudno jer su bilo članovi i funkcioneri NSD.
Dio poslanika PES koji su bili uzdrźani prolikom glasanja, Gordana Stojovic, Tonći Janović, Vladimir Bakrač, Armen Šehović, Branka Markovic, Darko Dragovic, Jelenka Andric i Drazen Petrić se još kolebaju, premišljaju i procjenjuju da li im je bliźi NSD ili DPS.
Dok je treća frakcija PES koja je glasala za kandidata Predsjednika države Miloš Pižurica, Miodrag Lakovic, Seida Hadžic, Dragan Vučevic, Milan Zečevic i Dane Markovic, ocigledno pod uticajem DPS i mnogo bliza njima nego NSD.
Kako može da funkcioniše parlamentarna većina sa klubom poslanika PES-a koji nije jedinstven i koji ima najmanje tri frakcije, tri šefa kluba i tri politike.
I u najvecem opoIcionom klubu DPS je skicna situacija. Izostanak sa glasanja Danijela Zivkovica, Andrije Nikolica, Oskara Hutera, Zoje Bojanic, Lalovic, Abaza Dizdarevica i Sonje Popovic , je pokazalo da su ovi poslanici jos uvijek pod uticajem bivseg Predsjednika Djukanovica i da i tom klubu postoje dvije frakcije i dvije politike, te da je jednoj grupi poslanika lojalnost Djukanovicu, vaznja od lojalnosti drzavi i evropskom putu.
Za uspjesno funkcionisanje demokratije i stabilnost politickog sistema neophodne su politicke elite koje su spremne i sposobne da se ova pitanja od nacionalne vaznosti dogovaraju kroz mkonstruktivni dijalog i da interese svojih partije stave po strani. Samo da podsjetim da je poslanicki klub DF u uslovima najvecih animoziteta i tenzija sa vladajucim stranakama pokazao drzavnkcku odgovornost i kroz dijalog sa predstavnicima vlasti na Ustavnom odboru postigli kompromis i dogovor o izboru SVIH sudija Ustavnog suda.
Postojece parlamentarne stranke nemaju taj nivo odgovornosti i unutrasnjeg jedinstva i povjerenja u svoje lidere, sto se manifestuje kroz ovakva glasanja koja šalju lošu poruku i domaćoj , ali i medjunarodnoj javnosti da se svako vazno drzavno pitanje pretvara u pijacnu trgovinu i sitno šibicarenje. A to nije odgovorna i ozbiljna politika. To je cirkus Montenegro!
Sa događajem je upoznat tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Beranama
Policijski službenici Regionalnog centra bezbjednosti „Sjever“, Odjeljenja bezbjednosti Berane su, spovodeći pojačane aktivnosti u oblasti borbe protiv ekonomskog kriminala i procesuiranja lica koja se bave ovom vrstom ilegalnih aktivnosti, kontrolisali vozilo i lice D.Ć. (23) iz Andrijevice koje je njime upravljalo.
Kako je saopšteno iz Uprave policije, kontrolom koju je sprovela beranska policija utvrđeno je da registarske oznake koje su zatečene na vozilu njemu ne pripadaju.
„Sa događajem je upoznat tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Beranama koji se izjasnio da se u radnjama D.Ć. stiču elementi krivičnog djela falsifikovanje isprave“, dodaju iz policije.
Protiv ovoga lica je, po nalogu tužioca, krivična prijava podnijeta u redovnom postupku.
Službenici nikšićke policije su tokom pojačanih kontrola saobraćaja, sa fokusom na vozače koji upravljaju vozilima pod dejstvom alkohola i/ili droga, u prethodna četiri dana prekršajno procesuirali 17 osoba.
Iz Uprave policije su na mreži X naveli da je uhapšeno devet osoba, od kojih šest zbog upravljanja vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.
“Oni su privedeni sudiji za prekršaje u Nikšiću gdje su im izrečene novčane kazne u rasponu od 1.000 do 1.200 eura, dok je u jednom slučaju izrečena kazna zatvora u trajanju od 10 dana”, zaključuju iz policije.
🚔Službenici nikšićke @PolicijaCG su kroz pojačane aktivnosti kontrole saobraćaja, sa fokusom na procesuiranje vozača koji upravljaju vozilima pod dejstvom alkohola i/ili droga, u prethodna četiri dana prekršajno procesuirali 1⃣7⃣ lica. ⬇️
Barska saobraćajna policija je sinoć uhapsila dvije operativno interesantne osobe.
Kako se navodi u objavi policije na mreži X, uhapšen je M.M. (20) iz Podgorice koji je upravljao neregistrovanim vozilom bez položenog vozačkog ispita, pod dejstvom kokaina i alkohola u krvi.
Takođe, uhapšen je P.V. (26) iz Bara koji je odbio test na prisustvo narkotika.
🚨🚓Barska saobraćajna @PolicijaCG je sinoć uhapsila 2 operativno interesantna lica: 🔹M.M. (20) iz #PG koji je upravljao neregistrovanim vozilom bez položenog vozačkog ispita, pod dejstvom kokaina i alkohola u krvi📝 🔹P.V. (26) iz #BR koji je odbio test na prisustvo narkotika.
Službenici Uprave policije su u protekla četiri dana, u okviru akcije “Stranac”, realizovali 267 represivnih mjera prema stranim državljanima, u okviru kojih je otkazan boravak za 28 stranih državljana.
Kako su naveli, donijeto je 51 rješenje o povratku lica, protjerana su dva strana državljanina, prinudno udaljena dva strana državljanina.
Inivciran je prestanak privremenog boravka za 42 strana državljanina i izdata 142 prekršajna naloga, odnosno podnijeto prijava.
“Od početka 2025. godine, u okviru akcije Stranac donijeto je 14.607 represivnih mjera u okviru kojih je: podnijeto 9.533 prekršajne prijave, odnosno izdato naloga, donijeto 1.527 rješenja o povratku lica, prinudno udaljeno 195 lica, dok su 172 strana državljanina protjerana iz Crne Gore. Otkazan je boravak za 1.784 lica, dok je za 1.396 lica iniciran prestanak privremenog boravka”, saopštili su iz policije.
Najava predsjednika Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kneževića da će njegova partija napustiti podgoričku i državnu vlast ukoliko policija interveniše protiv mještana Botuna, koji se protive izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, mogla bi ozbiljno uzdrmati lokalnu vlast u Glavnom gradu, ali ne i Vladu premijera Milojka Spajića.
Knežević je juče tokom Premijerskog sata ponovio da je prvi put kada dođe marica da bije i hapsi ljude u Botunu spreman da pokrene postupak izlaska DNP-a iz vlasti. On izgradnju postrojenja naziva koruptivnim projektom i tvrdi da će njegova partija pružiti punu podršku građanima Botuna i Zete koji se protive radovima.
Skupština Glavnog grada broji 59 odbornika, a za stabilnu većinu potrebno je najmanje 30. Trenutnu vlast čini 31 odbornik- koalicija PES-a i Demokrata (14), NSD i DNP sa partnerima (13), te Pokret za Podgoricu predsjednika države Jakova Milatovića (četiri).
DNP ima četiri odbornika, uključujući jednog koji je došao kroz dogovor sa Pravom Crnom Gorom (odbornici DNP-a Vladimir Bulatović, Ivana Mašković, Ranko Milić i Prave Predrag Mitrović). Njihov izlazak iz koalicije srušio bi postojeću većinu i otvorio mogućnost političke krize u Podgorici.
Ipak, na državnom nivou situacija je drugačija. Čak i ako bi poslanici DNP-a – Milan Knežević, Dragan Bojović, Jelena Kljajević i Vladislav Bojović napustili Skupštinu, parlamentarna većina bi ostala stabilna. Vladajući blok, koji čine PES, koalicija Za budućnost Crne Gore, Demokrate, Bošnjačka stranka, CIVIS–SNP i Albanski forum, broji ukupno 51 poslanika od 81.
DNP u Vladi trenutno ima dva mjesta – potpredsjednika Vlade Miluna Zogovića i ministarku saobraćaja Maju Vukićević. Knežević je nedavno ocijenio da je zadovoljan njihovim radom, ali ostaje pri stavu da će reagovati ukoliko dođe do represivnih mjera u Botunu.
Knežević poručuje da će građani pružiti pasivan otpor ukoliko policija i mehanizacija budu poslati na teren.
“Sješćemo ili leći ispred njih. Moraće da nas sklanjaju da bi otpočeli radove”, rekao je nedavno, dodajući da će u Zeti otpor pružiti 16.000 stanovnika.
On je ponovio i da Specijalno državno tužilaštvo treba da ispita sve navode o korupciji u vezi sa projektom kolektora, te da prvo sasluša njega, a zatim i bivšeg i sadašnjeg gradonačelnika Podgorice, Ivana Vukovića i Sašu Mujovića, kao i direktora podgoričkog Vodovoda Aleksandra Nišavića.
Spor oko izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda mogao bi destabilizovati podgoričku vlast, ali prema trenutnim odnosima snaga, ne i Vladu premijera Milojka Spajića.
Američki predsjednik Donald Tramp najavio je drastičnu mjeru – trajnu obustavu migracije iz svih „zemalja trećeg svijeta“. Ova šokantna objava uslijedila je samo nekoliko dana nakon smrtonosne pucnjave u blizini Bijele kuće, u kojoj je napadač, državljanin Avganistana, usmrtio pripadnicu Nacionalne garde. Tramp tvrdi da je cilj ovog poteza omogućiti američkom imigracionom sistemu da se „potpuno oporavi“ i zaustavi ilegalne ulaske u zemlju, piše NDTV, a prenosi Index.
Na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je poručio da je američka imigraciona politika, uprkos tehnološkom napretku, „ugrozila te dobitke i životne uslove za mnoge“.
„Trajno ću zaustaviti migraciju iz svih zemalja trećeg svijeta kako bih omogućio potpun oporavak američkog sistema, prekinuo sve milione Bajdenovih ilegalnih ulazaka, uključujući one potpisane Autopenom Pospanog Džoa Bajdena, i uklonio svakoga ko nije neto dobitak za Sjedinjene Države, ili je nesposoban da voli našu zemlju, ukinuo sve savezne povlastice i subvencije nedržavljanima naše zemlje, oduzeo državljanstvo migrantima koji narušavaju domaći mir i deportovao svakog stranog državljanina koji je javni teret, bezbjednosni rizik ili nekompatibilan sa zapadnom civilizacijom“, napisao je.
„Ovi ciljevi će se sprovoditi s namjerom da se postigne značajno smanjenje ilegalnog i remetilačkog stanovništva, uključujući i one primljene kroz neovlašćeni i ilegalni proces odobravanja Autopenom“, nastavio je Tramp.
„Samo OBRNUTA MIGRACIJA može u potpunosti izliječiti ovu situaciju. Osim toga, SREĆAN DAN ZAHVALNOSTI SVIMA, osim onima koji mrze, kradu, ubijaju i uništavaju sve za šta se Amerika zalaže – Nećete dugo biti ovdje!“
Povod za odluku: Pucnjava u Vašingtonu
Trampova najava dolazi kao direktna reakcija na napad koji se dogodio samo nekoliko ulica od Bijele kuće. Napadač je prišao pripadnicima Nacionalne garde, Sari Bekstrom i Endrjuu Volfu, i otvorio vatru iz neposredne blizine.
Dvadesetogodišnja Bekstrom je preminula od posljedica ranjavanja, što je potvrdio i sam Tramp.
„Sara Bekstrom iz Zapadne Virdžinije, jedna od pripadnica garde o kojoj govorimo, veoma cijenjena, mlada, veličanstvena osoba… Upravo je preminula. Više nije sa nama“, izjavio je danas ranije.
Njen kolega, 24-godišnji Volf, i dalje je u kritičnom stanju.
Kao osumnjičeni za napad identifikovan je i uhapšen Rahmanulah Lakanval, 29-godišnjak iz Avganistana koji se u SAD doselio 2021. godine, nakon povlačenja američkih snaga. Nadležni još uvijek nijesu potvrdili motiv napada.
Obustava zahtjeva i prozivke Bajdenu
Ovaj incident već je podstakao konkretne poteze. Američko Ministarstvo za državljanstvo i imigracione usluge na neodređeno vrijeme je zaustavilo obradu svih imigracionih zahtjeva avganistanskih državljana.
„Zaštita i bezbjednost naše domovine i američkog naroda ostaju naš jedini fokus i misija“, navodi se u njihovom saopštenju.
Nekoliko minuta prije svoje velike objave o zaustavljanju migracije, Tramp je na društvenim mrežama podijelio fotografiju avganistanskih izbjeglica koje su evakuisane vojnim avionom 2021. godine, iskoristivši priliku da napadne bivšeg predsjednika.
„Ovo je dio užasnog vazdušnog mosta iz Avganistana. Stotine hiljada ljudi slilo se u našu zemlju potpuno neprovjereno i nekontrolisano. Popravićemo to, ali nikada nećemo zaboraviti šta su Pokvareni Džo Bajden i njegovi nasilnici uradili našoj zemlji“, objavio je Tramp.
Počinje Božićni post, kojim se pripremamo za najradosniji hrišćanski praznik – rođenje Isusa Hrista. Traje do 6. januara (40 dana), kada se završava ponoćnom liturgijom uoči Božića.
Šestonedjeljni Božićni post obilježavaju vjernici Srpske i Ruske pravoslavne crkve, kao i Jerusalimska patrijaršija i Sveta Gora, pripremajući se za praznovanje rođenja Isusa Hrista.
Tokom Božićnog posta ne jedu se meso, mliječni proizvodi i jaja, dok su ulje i vino dozvoljeni svim danima osim srijede i petka, koji se poste „na vodi“, navodi Srpska pravoslavna crkva.
Na Badnji dan ne koriste se ni ulje ni vino, već se poste obavezno „na vodi““.
Važno je da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama gdje se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru u vrijeme Božićnog posta ne prekidaju post, već da Novu godinu proslavljaju po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila, navodi SPC.
Dvije strane posta
Pravi post ima dve strane: tjelesnu i duhovnu. Sastoji se ne samo u uzdržavanju od mrsne hrane, već i od rđavih misli, želja i djela, kao i u posvećivanju molitvama i dobročinstvima.
Duhovni post podrazumijeva činjenje dobrih djela, praštanje, molitvu i pokajanje, dok je tjelesni pomoćno sredstvo za borbu protiv strasti i grjehova, poput gordosti, koja se smatra korijenom svakog daljeg zla.
Božićni post je ustanovljen da bismo se prije dana „Hristovog rođenja“ očistili pokajanjem, molitvom i postom i kako bismo čista srca, duše i tijela mogli sa strahopoštovanjem dočekati Sina Božjeg.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
