U Srbiji su uhapšena dva člana organizovane kriminalne grupe iz Crne Gore, saopšteno je iz Uprave policije. Riječ je, kako saznajemo, o Igoru Tomaševiću i Vladimiru Ulami.
Kako je saopšteno, policija u Beogradu je u precizno izvedenoj taktičkoj akciji, lišili slobode V.U. (32) i I.T. (28) članove visokorizične organizovane kriminalne grupe iz Crne Gore, za kojima je NCB Interpola Podgorica raspisao međunarodne potjernice.
„Lice V.U. se u Crnoj Gori potražuje zbog krivičnih djela: stvaranje kriminalne organizacije – za koje se protiv njega vodi krivični postupak pred Višim sudom u Podgorici, kao i zbog izdržavanja kazne zatvora za krivično djelo – napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, na koje je osuđen presudom Osnovnog suda u Baru“, kaže se u saopštenju.
I.T. se, kako navode, potražuje radi obezbjeđenja njegovog prisustva u krivičnom postupku koji se protiv njega vodi pred Višim sudom u Podgorici zbog krivičnih djela: ubistvo u pokušaju, neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga i nasilničko ponašanje.
„Uprava policije ovim još jednom potvrđuje da snažno i odlučno preduzima aktivnosti na neutralisanju djelovanja visokorizičnih organizovanih kriminalnih grupa i predvodi regionalne inicijative u borbi protiv organizovanog kriminala“, kaže se u saopštenju.
Dodaju da službenici Uprave policije nastavljaju sa intenzivnom regionalnom i međunarodnom obavještajnom saradnjom u cilju lociranja i lišenja slobode međunarodno traženih lica uz potpunu posvećenost Crne Gore borbi protiv kriminala i jačanju vladavine prava.
Evropska unija se davi u koruptivnom skandalu u koji su uključeni i Evropska komisija i Evropski parlament, istakao je premijer Mađarske, Viktor Orban.
Premijer je na Iksu napisao da se evropski komesari suočavaju sa ozbiljnim optužbama, a Evropska komisija i Evropski parlament su potpuno zahvaćeni skandalom.
🇪🇺 The EU is drowning in corruption. Commissioners face serious charges, the Commission and the Parliament are engulfed in scandal, yet Brussels still claims the moral high ground. Corruption in Ukraine should be called out by the EU, but once again it's the same old story:… pic.twitter.com/m9PwkrqzwX
U zemljama koje su decenijama bile izložene visokoj korupcijo i krimnalizacini institucija , kao sto je Crna Gora, od izuzetne važnosti za oporavak pravne države je oštro kazniti korumpirane sudije. Iz više ključnih razloga – bez toga se urušava samo srce pravne države i društva. Evo i zašto:
1. Sudija je poslednja linija odbrane pravde
Građani i firme prihvataju da će izgubiti parnicu ako nemaju pravo – ali ne prihvataju da izgube zato što je sudija plaćen. Kada sudija uzme mito, uništava se osnovno povjerenje u institucije. Ako ljudi izgube vjeru u sud, prestaju da poštuju zakone i državu – dolazi do samovolje, osvete i kriminala.
2. Korupcija u sudstvu je najopasnija vrsta korupcije
Korumpirani policajac može da te pusti na ulici. Korumpirani carinik može da ti propusti robu. Ali korumpirani sudija može da ti oduzme slobodu, imovinu, djecu, čak i život – i to potpuno legalno, sa pečatom i potpisom. On štiti sve ostale korumpirane u lancu (političare, tajkune, kriminalce).
3. Efekat domino na cijeno društvo
Kada sudije nisu kažnjene, korupcija postaje sistemska:
– Investitori bježe (zašto bi ulagali ako ne mogu da se zaštite na sudu?)
– Građani gube motiv da rade pošteno („zašto da plaćam porez kad sve rešava veza i pare?“)
– Mladi talentovani ljudi odlaze iz zemlje
– Kriminalne grupe jačaju jer znaju da mogu da kupe presudu
4. Primjwri iz prakse pokazuju da blage kazne ne dunkcionišu
U Srbiji, Crnoj Gori, BiH i regionu imamo desetine slučajeva gde su sudije uhvaćene sa mitom od 5.000 do 100.000 evra, a dobile uslovne kazne ili kućni pritvor. Posle dvije godine su se vratile na posao ili orišle u penziju od 1.500 evra. Poruka? „Ako te uhvate – platićemo ti boljeg advokata sledeći put.“ Zato se korupcija ne smanjuje, nego raste.
5. Šta znači „oštra kazna“ u praksi?
– Minimalno 8–15 godina zatvora bez uslovnog otpusta
– Oduzimanje cjelokupne imovine stečene u periodu sumnjivog bogaćenja
Primjer koji deluje: Rumunija je od 2014–2020. poslala u zatvor preko 20 sudija i tužilaca na kazne od 7–12 godina (uključujući i predsjednike sudova). Rezultat? Korupcija u sudstvu drastično pala, poverenje građana poraslo, strani investitori su se vratili.
Korumpirani sudija nije „običan kriminalac“ – on je veleizdajnik ustavnog poretka i države. Ako ga država ne kazni najstrožije, onda država sama sebe ukida. Zato je oštra kazna ne samo pravo, nego i obaveza prema svakom poštenom građaninu.
U Sjedinjenim Američkim Državama, sudije se suočavaju sa krivičnim i disciplinskim sankcijama za korupciju, zloupotrebu položaja ili druge prekršaje. Najstrože kazne su obično duge zatvorske kazne u federalnim zatvorima, koje mogu ići do doživotnog zatvora za teška krivična dela poput podmićivanja , prevarantskih zavjera (racketeering conspiracy) ili ometanja pravde (obstruction of justice). Prema federalnim smernicama za kazne (U.S. Sentencing Guidelines), kazne zavise od težine djela, ali su za sudije često strože zbog povrede javnog poverenja. Disciplinske mjere, poput ukidanja licence ili penzije, dolaze od sudskih saveta (npr. Judicial Councils), ali ne zamenjuju krivične kazne.
Sudije rijetko dobijaju doživotne kazne, ali primjeri sa 15–28 godina su među najtežim registrovanim:
– Mark Ciavarella (Pennsylvania, 2011): Osuđen na 28 godina u federalnom zatvoru za podmićivanje i zavjeru u „Kids for Cash“ skandalu, gdje je, zajedno sa sudijom Michaelom Conahanom, primio preko 1 milion dolara mita od vlasnika privatnih zatvora za maloljetnike. Ciavarella je osudio hiljade dece za sitnice (npr. ismijavanje na MySpace-u) kako bi popunio zatvore. Ova kazna je jedna od najdužih za korumpiranog sudiju u istoriji SAD. Njegov suđenje je dovelo do poništenja preko 4.000 presuda.
– Thomas J. Maloney (Illinois, 1994): Osuđen na 15 godina (odslužio 12) za podmićivanje u više slučajeva ubistava. Kao dio FBI operacije Greylord, Maloney je primio preko 100.000 dolara mita da oslobodi mafijaške i gangsterske optužene, dok je druge osuđivao na smrt kako bi prikrio korupciju. Ovo je dio većeg skandala koji je doveo do osuđivanja 17 sudija.
– Michael Conahan (Pennsylvania, 2011): Osuđen na 17,5 godina za istu zavjeru kao Ciavarella u „Kids for Cash“ slučaju.
– John Waltman (Pennsylvania, 2019): Osuđen na 6,5 godina (78 meseci) za pranje novca. Kao magisterijalni sudija, primao je mito od poslovnih ljudi u Bucks Countyju za povoljne odluke.
Sudije često gube položaj kroz impeachment (za federalne sudije) ili ukidanje licence od strane državnih komisija. Na primer, u „Kids for Cash“ slučaju, oba sudije su trajno diskvalifikovana.
Ovi slučajevi pokazuju da federalni sistem strogo kažnjava korupciju, posebno u operacijama poput FBI-jevih istraga (npr. Greylord, Operation Tennessee Waltz).
Budvanski Sud za prekršaje osudio je D. P. (66), državljanina Bosne i Hercegovine sa stalnim nastanjenjem u Budvi, na kaznu zatvora u trajanju od 40 dana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.
Kako je saopšteno iz suda, D. P. je oglašen krivim u hitnom postupku koji je održan 5. decembra 2025. godine.
“On je istog dana oko 16.25 časova, na lokalnoj saobraćajnici u Budvi, zatečen kako upravlja vozilom sa čak 4,44 g/kg alkohola u organizmu”, saopštio je predsjednik Suda za prekršaje u Budvi Marko Đukanović.
Sudija Katarina Vujačić Vuksanović, pored kazne zatvora, izrekla je i zaštitnu mjeru zabrane upravljanja vozilima u trajanju od šest mjeseci, kao i tri kaznena boda.
Izrečene mjere sprovešće Uprava policije nakon pravosnažnosti rješenja.
Službenici Sektora granične policije, su u okviru operativno – taktičke akcije “Stranac”, u saradnji sa inspekcijskim službama, u toku novembra realizovali 2.407 represivnih mjera usmjerenih na kontrolu kretanja, boravka i rada stranih državljana u Crnoj Gori, saopšteno je iz Uprave policije.
Iz policije su saopštili da su pripadnici granične policije tokom novembra sproveli 27 samostalnih akcija pojačane kontrole ulaska, kretanja, boravka i rada stranih državljana u Crnoj Gori, dok je u saradnji sa nadležnim inspekcijskim službama realizovano 30 akcija.
„U okviru ovih aktivnosti donijeto je: 197 rješenja o povratku lica, 204 rješenja o otkazu boravka do 90 dana, 22 rješenja o protjerivanju stranih državljana, prinudno su udaljena 22 strana državljanina, podnijete su 1.022 inicijative za prekid privremenog boravka“, navodi se u saopštenju.
Ukupan broj podnijetih prekršajnih prijava i izdatih prekršajnih naloga stranim državljanima je u oktobru iznosio 924 dok je istovremeno naplaćeno 57.776 eura novčanih kazni po izdatim prekršajnim nalozima, naveli su u policiji.
U istom periodu, kako su kazali, osam stranih državljana je smješteno u Prihvatilište za strance.
„Shodno sporazumima o vraćanju i prihvatanju lica čiji je ulazak ili boravak nezakonit, susjednim državama je u skraćenom postupku predato 16 stranih državljana“, navodi se u saopštenju.
Iz Uprave policije su obavijestili da je u toku planska akcija kodnog naziva “Šljunak” sa ciljem kontrole lica koja nelegalno ekploatišu i prevoze pijesak, a shodno prioritetnim nacionalnim mjerama u suzbijanju ekološkog kriminala, te da je zaustavljanje teretnog saobraćaja u nekim djelovima Podgorice iz tog razloga.
„U cilju tačnog i objektivnog informisanja javnosti, a radi sprečavanja bilo kakvih manipulacija i zloupotreba putem saopštenja i objava na društvenim mrežama, te izazivanja panike među građanima od strane pojedinaca, Uprava policije obavještava da se na teritoriji Podgorice sprovodi planska akcija kodnog naziva “Šljunak”. Cilj je kontrola lica koja nelegalno ekploatišu i prevoze pijesak, a shodno prioritetnim nacionalnim oblastima u suzbijanju ekološkog kriminala (otkivanja krivičnih djela i počinilaca vezano za nelegalnu eksploataciju pijeska, šljunka, kamena i uništavanja biodiverztiteta prirode)“, navode u saopštenju policije.
Apelovali su na osobe koje objavljuju netačne informacije da se suzdrže od plasiranja takvih neprovjerenih informacija, a takođe apeluju na medije da prethodno provjere tačnost informacija sa organima za sprovođenje zakona.
Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija podnijelo je još osam krivičnih prijava Osnovnom državnom tužiocu u Podgorici zbog osnovane sumnje da su lica E.E., L.T., U.K, T.I.A., Y.E., E.A., U.S. i H.Y. dostavili lažne i neistinite obrazovne isprave za koje su u postupku priznavanja inostrane obrazovne isprave nadležne ustanove utvrdile da nisu vjerodostojne.
Kako navode u saopštenju Ministaratva, osnovano se sumnja da su pomenuta lica izvršila krivično djelo falsifikovanje isprave iz člana 412 Krivičnog zakonika.
„Očekujemo od nadležnih organa da postupaju u skladu sa svojim nadležnostima i ovlašćenjima u cilju rješavanja ovog značajnog institucionalnog problema“, navode i saopštenju.
Predsjednik države Jakov Milatović je istakao da lista bivšeg DF-a koju je na parlamentarnim izborima predvodio upravo Milan Knežević ima 13 poslanika u Skupštini i u potpunosti kontroliše postupke Vlade Crne Gore, i upravo od njih zavisi izgradnja kolektora u Botunu.
Milatović je u objavi na mreži X zapitao Knežević zašto ne iskoriti tu moć, ako je istinski protiv izgradnje kolektora u Botunu.
„Neka odgovori Botunjanima zašto umjesto patetičnih govora koje svakodnevno drži ne uradi nešto u okviru institucija koje kontroliše? Zašto je upravo njegova Vlada usvojila prostorni plan koji predviđa izgradnju kolektora? Zašto je upravo njegova Vlada dala saglasnost na gradnju kolektora, protiv kojeg se on navodno bori? Ili je njegovo ponašanje samo dio već viđene političke igre i trgovine? Iste one kao kad se kleo u Svetog Vasilija da će napustiti Vladu do kraja prošle godine ukoliko Bošnjačka stranka ne raskine koaliciju sa DPS-om u Bijelom Polju“, naveo je Milatović.
Lista DF-a koju je na parlamentarnim izborima predvodio upravo Milan Knežević ima 13 poslanika u Skupštini i u potpunosti kontroliše postupke Vlade Crne Gore.
Upravo od njih zavisi izgradnja kolektora u Botunu.
Ako je Milan Knežević istinski protiv izgradnje kolektora u…
Kako bi se sakrio iza Ministarstva ekonomskog razvoja i državnih kompanija i pokušao razvodniti odgovornost, svjestan katastrofalne odluke koju donosi, predsjednik Vlade Milojko Spajić sačinio je dokument koji je u zgradi Vlade pojedinačno potpisalo više državnih organa i Opština Budva sa investitorima Adriatic Properties, Aidway Investment Limited i Amanresorts menagment”, naveli su iz Građanskog pokreta URA povodom dokumenta koji je u autorskom podkastu objavio predsjednik pomenute partije Dritan Abazović u vezi sa tajnim potpisivanjem dokumenta u cilju poravnanja u arbitražnom postupku koji se vodi pred Sudom za međunarodnu arbitražu u Londonu.
Iz URE su dodali da će u ovom procedu očigledno biti posla i za Specijalno državno tužilaštvo jer je Spajić u bijegu od odgovornosti u potpisnike dokumenta dodao i kompanije koje ranije nijesu potpisale ni osnovni ugovor ni aneks.
“Zato je važno da predsjednik Vlade odgovori na sljedeća pitanja:
– Ko je potpisao sporni dokument u ime Ministarstva ekonomskog razvoja i da li je potpis na to stavljen u Spajićevom kabinetu?
– Ko je potpisao u ime HTP Budvanska rivijera, da li je potpis stavljen u Vašem prisustvu i da li njen odbor bira Vlada Crne Gore?
– Ko je potpisao u ime HTP Miločer, ko je izuzeo mišljenje iz Odbora, a ko izuzeo mišljenje i da li je potpis stavljen u Vašen prisustvu?
– Ko je potpisao dokument u ime Javnog preduzeća za upravljanje morskim dobrom, da li je potpis stavljen u Vašem prisustvu. ko je zbog ovog čina podnio ostavku, a ko zbog iste vrši pritisak na članove ove državne kompanije?
– Ko je potpisao u ime Sveti Stefan hoteli AD, ko je izuzeo mišljenje iz Odbora, a ko izuzeo mišljenje i da li je potpis stavljen u Vašen prisustvu?”, dodaju iz URE.
“Jasno je da je premijer Spajić, inače poznat po svom svojim istinama, uhvaćen na djelu. Pokušava od građana da sakrije nepobitne činjenice a to mu neće poći za rukom. Pokažite dokument ili javno saopštite da odustajete od gradnje stanova u Miločerskom parku”, zaključili su iz URE.
Uprava za državnu imovinu objavila je javni poziv za prodaju 68 motornih vozila u svom vlasništvu. Vozila se prodaju pojedinačno, a zainteresovani kupci mogu ih pogledati 12. decembra 2025. godine, u terminu od 09.00 do 11.00 časova, na parking prostoru Uprave – južni dio kasarne u Maslinama u Podgorici.
Iz Uprave navode da pravo učešća imaju sva pravna i fizička lica koja dostave ponudu u zatvorenoj koverti, te da obavezno dostavljanje depozita u gotovini u iznosu od 10 odsto od procijenjene vrijednosti vozila za koje se podnosi ponuda.
U ponudi se nalaze 68 vozila različitih marki i godišta, uključujući službene automobile, kombi vozila, SUV modele, motocikle i terenska vozila.
Procijenjene vrijednosti kreću se od 166 eura za fiat punto 2000. godiše, pa sve do 7.040 eura, koliko iznosi procjena za Mercedes ML 63 AMG iz 2009. godine, trenutno najskuplje vozilo na listi. Među vozilima se izdvajaju Mercedes E 280 2007. godiše čija početna cijena je 2.173,50 eura, nissan Pathfinder 2.235 eura, VW Touareg 5.249 eura,VW Amarok 2014. godište 6.762 eura, mercedes E200 2010. godište 4.070 eura, kao i Land Rover Discovery sa počenom cijenom od 1.837 eura.
U ponudi su takođe brojni modeli Škode, Renaulta, Volkswagena, Lade, Forda, Toyote, BMW motocikl, SYM motocikl, kao i više primjeraka Lada Niva namijenjenih za terenske uslove.
Kompletna lista sa svim tehničkim podacima, registarskim oznakama, brojevima šasije i procijenjenim vrijednostima dostupna je na zvaničnom sajtu Uprave.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
