Mještani Dobrilovine, današnju blokadu magistrale Mojkovac – Podgorica, koja je počela u 12 časova skratiće umjesto planiranih dva, na jedan sat.
Na takav korak su se odlučili, kako kažu, isključivo zbog molbe Mojkovačke policije, koja je „jedina pokazala razumijevanje za njihov problem“.
Za sjutra su zakazali novo okupljanje i blokadu puta u isto vrijeme.
Podsjećamo, građani se okupljaju u znak protesta zbog neuklanjanja odrona na putu Mojkovac – Đurđevića Tara u mjestu Sokolovina, koji dvanaest dana drži u blokadi njihovo selo.
Broj dnevnik korisnika Fejsbuka u decembru 2022. je porastao na dve milijarde, što znači da ovu platformu u proseku koristi svaki četvrti čovek na svetu.
Neočekivani rast uneo je optimizam u kompaniju koja je pod pritiskom usled porasta troškova i pada reklama.
Akcije matične kompanije Meta porasle su za više od 15 odsto u trgovini posle radnog vremena, pošto je Mark Zakerberg, direktor kompanije proglasio 2023. „godinom efikasnosti“.
Kako je rekao, usredsređen je na smanjivanje troškova.
„Drugačije je sada okruženje“, ukazujući na pad profita u 2022. što je prvi put u istoriji kompanije posle višegodišnjeg rasta.
„Ne očekujemo da će se ovaj trend nastaviti, ali ne verujemo ni da će biti kao nekada“, dodao je.
Meta, u čijem vlasništvu su i Instagram i Vocap, najavila je prošle godine velike promene, poput smanjenja kancelarijskog prostora i otpuštanja oko 11.000 ljudi – 13 odsto zaposlenih.
Ovi potezi kompaniju su koštali 4,6 milijardi dolara, što se odrazilo na njen profit koji se skoro prepolovio.
Ipak, kompanija je 2022. zaradila oko 23,2 milijarde dolara.
„Bila je to izazovna godina, ali mislim da smo ostvarili dobar napredak“, izjavio je Zakerberg.
U septembru je kompanija saopštila da je prihod bio 32.2 milijarde dolara, što je pad od četiri odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije
Bolje od očekivanog.
Meta je alarmirala investitore prošle godine kada je prvi put došlo do pada dnevnih, aktivnih korisnika, ukazujući da je usredsređena na ulaganja u virtuelnu stvarnost, poznatiju kao metaverzum.
Ali se broj korisnika u decembru povećao za četiri odsto u odnosu na prošlu godinu, posebno u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Americi.
Iz kompanije dodaju da se i broj aktivnih korisnika njihove aplikacije povećao za pet odsto u odnosu na godinu pre.
Zakerberg je rekao i da kompanije ostvaruje rezultate zahvaljujući novom videu Rilsu (Reels) što i jeste prioritet kompanije pošto se suočava sa rivalima poput TikToka koji je popularan među mlađim korisnicima.
Dodao je i da se ti napori konačno isplaćuju i da su dolari od reklama počeli da prate korisnike do video snimaka.
Investitori su iskoristili kompanijska predviđanja o nižim troškovima i većoj prodaji nego što se očekivalo u narednim mesecima što je doprinelo povećanju vrednosti akcija.
Kompanija je takođe saopštila da će potrošiti dodatnih 40 milijardi dolara za otkup akcija, koje su naglo pale prošle godine zbog sumnji investitora u dalji razvoj firme.
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i osam nikšićkih sveštenika oslobođeni su optužbi da su 2020. godine prekršili Krivični zakonik Crne Gore.
Odluka je donesena u Osnovnom sudu u Nikšiću, gdje su njihovi advokati istakli u završnim riječima da mitropolit i osmorica sveštenika nijesu izvršila krivično djelo koje im se stavlja na teret.
Kako je kazao advokat Sava Kostić riječ je o istorijskom postupku ne samo za pravosuđe, već i za istoriju Crne Gore jer se nikada nije desilo da mitropolit i sveštenici budu uhapšeni od svoje države i policije, a onda da im se sudi.
Prema riječima Kostića radnja krivičnog djela može biti propisana samo Krivočnim zakonikom što ovdje nije slučaj. Podsjetio je da u Crnoj Gori nije bilo uvedeno vanredno stanje prilikom proglašenja epidemije pa da samim tim, kako je kazao, akti o mjerama suzbijanja širenja virusa nemaju pravnu snagu.
Advokati su u završnim riječima istakli da 12.maja 2020.godine nije održana litija već molitveni hod, da niko od sveštenika nije pozivao narod da se okupi, kao i da se prvi slučaj zaraze korona virusom u Nikšiću nakon tog dana pojavio tek 23. juna 2020.
Nakon advokata obratio se mitropolit Joanikije koji je kazao da su toga dana uradili jedino ono što su mogli – izašli u susret narodu koji je došao iz pijeteta i poštovanja prema Svetom Vasiliju i krenuli u molitveni hod. Na taj način su, kako je rekao, spriječili mogući haos. „Ovako se narod razišao blagovremeno, svi otišli zadovoljni i bez posljedica“.
Prema riječima mitropolita, nadležni organi nijesu radili svoj posao, a podsjetio je da su u tom periodu održavani i politički skupovi i da država, policija i tužilaštvo nijesu reagovali.
Sveštenik Boban Jokić je kazao da je biti sveštenik čast i čest, ali i odgovornost i obaveza, posebno u ovim, kako ih nazivaju, olujnim vremenima.
Kako je istakao nijesu pozivali narod na okupljanje, ali jesu bili sa tim narodom što mu služi na čast i od te časti i odgovornosti ne bježi. Kako je istakao, iako mu je bitan sud koji će izreći sudija, mnogo im je bitniji sud naroda, a narod je i tog i ostalih dana kasnije rekao svoje.
Ostali okrivljeni su istakli da je ovaj proces montiran, a da je obaveza sveštenika da tog i svih drugih dana budu sa narodom, kao i uz narod, kao i da nijesu pozivali narod na okupljanje, niti je 12. maja 2020. organizovana litija. Svi su istakli da je u ovom postupku, ali i u životu, najvažnije da ostanemo ljudi.
Kako je kazao sudija Mirko Kojović presuda će biti objavljena za pola sata.
Mitropolitu, nekadašnjem episkopu budimljansko-nikšićkom, i sveštenicima, Bobanu Jokiću, Draganu Krušiću, Vasiliju Brboriću, Danilu Zirojeviću, Željku Rojeviću, Ostoji Kneževiću, Nikoli Marojeviću i Mirku Vukotiću, sudi se zbog sumnje da su na Dan Svetog Vasilija Ostroškog, 12. maja 2020. godine, prekršili Krivični zakonik Crne Gore ,“postupali suprotno naredbama Ministarstva zdravlja o sprječavanju širenja opasne zarazne bolesti i na Trgu Šaka Petrovića okupili se zajedno sa građanima, a zatim obavljali vjerski obred van vjerskog objekta — litije ulicama grada“.
Tokom suđenja, mitropolit i sveštenici su izjavili da se narod samoinicijativno okupio a da je njihova obaveza bila da ostanu sa svojim narodom i da krenu u molitvenu šetnju.
Mitropolit Joanikije, tada episkop budimljansko-nikšićki, i sveštenici su nakon molitvenog hoda bili zadržani 72 sata u zgradi Centra bezbednosti Nikšić, a u gradu pod Trebjesom, kao i u drugim gradovima Crne Gore, organizovani su protesti u znak podrške sveštenicima.
Istraživanjem, koje je sprovedeno na volonterima tokom tri sedmice, utvrđeno je da bi „otupljivanje“ negativnih emocija moglo da bude dio načina na koji ljekovi pomažu ljudima da se oporave od depresije.
Ali bi isto tako moglo da razjasni jedan uobičajeni propratni efekat.
„Ovi ljekovi oduzimaju dio emocionalnog bola koji osjećaju ljudi sa depresijom, ali izgleda da nažalost oduzimaju i dio uživanja“, kaže profesorka Barbara Sahakijan sa Univerziteta u Kembridžu, jedna od autorki istraživanja.
Ona kaže da ova otkrića mogu da pomognu pacijentima da budu bolje informisani prilikom izbora ljekova, ali napominje i da „nema sumnje da su antidepresivi korisni“ za mnoge pacijente.
Prema podacima Nacionalne zdravstvene službe (NHS), više od 8,3 miliona pacijenata u Engleskoj je dobilo neki antidepresiv tokom 2021-22. godine.
SSRI ljekovi su među najrasprostranjenijim u upotrebi i efikasni su kod većine pacijenata, iako ne kod svih.
Neki ljudi koji uzimaju ove ljekove kažu da se osjećaju emocionalno tupi ili da više ne uživaju u stvarima, a jedna studija sugeriše da se ovo odnosi na između 40 i 60 odsto onih koji ih piju.
Međutim, dugo nije bilo jasno da li je ovaj simptom propratni efekat lijeka ili jedan od simptoma depresije.
Najnovije istraživanje sugeriše da ovaj lijek sam po sebi može da izazove emocionalno otupljivanje.
U studiji, objavljenoj u časopisu Neuropsihofarmakologija, učestvovalo je 66 volontera kojima je davan ili SSRI lijek escitalopram ili placebo tokom perioda od najmanje 21 dan prije nego što su radili niz kognitivnih testova.
U gotovo svim testovima, uključujući one kojima se procjenjuje pažnja i memorija, pokazalo se da lijek nije imao nikakvog uticaja.
„Ovaj lijek nema nikakav negativan uticaj na kognitivne sposobnosti – i sa te tačke gledišta je veoma dobar“, kaže Sahakijan.
Međutim, ljudi koji uzimaju SSRI su imali slabiji odgovor prilikom učenja u interakciji sa okolinom, koje od njih zahtjeva da odgovore na pozitivan ili negativan fidbek.
Učesnicima su pokazivane dvije opcije na ekranu, A i B.
Ako odaberu A rezultat je nagrada u četiri od pet puta, dok za opciju B nagrada slijedi samo jednom u pet puta.
Poslije nekoliko tura, ljudi nauče da odaberu A.
Potom su mogućnosti opcija A i B povremeno zamjenjivane i od učesnika je traženo da nauče nova pravila.
Grupa koja je uzimala SSRI bila je, u prosjeku, znatno sporija u odgovoru na ove promjene.
Sahakijan kaže da bi ova otkrića mogla da budu korisna za pacijente.
„Nekim ljudima mogu da budu ponuđene različite vrste tretmana, naročito ako nisu došli u bolnicu zbog ozbiljne bolesti“, zaključuje ona.
Državni Ningxia Daily je saopštio kako su stručnjaci sa Sjeverozapadnog univerziteta za poljoprivrednu i šumarsku nauku i tehnologiju klonirali Holstein-frizijsku pasminu krave koja potiče iz Holandije.
Te krave mogu proizvesti 18 tona mlijeka godišnje, odnosno 100 tona mlijeka tokom života; što je gotovo 1,7 puta više od količine mlijeka koju je u 2021. dala prosječna krava u Sjedinjenim Državama.
Ningxia Daily piše kako su klonirane životinje rođene početkom ove godine. Prvo od kloniranih teladi rođeno je 30. decembra carskim rezom zbog svoje relativno velike veličine od 56,7 kilograma.
„Kloniranje superkrava je veliki korak naprijed“
Naučnici su napravili 120 kloniranih embriona od stanica visokoproduktivnih krava i stavili ih u surogat krave. Jin Japing, naučnik koji je vodio projekt, kazao je kako je kloniranje „superkrava“ veliki korak naprijed jer omogućava Kini uzgoj najboljih pasmina „na ekonomski održiv način“, piše CNN.
Na suđenju je pročitano saopštenje Vrhovnog državnog tužilaštva od 24. novembra 2020. godine.
Kako javlja reporter TVCG, advokat odbrane Sava Kostić kazao je da saopštenje demantuje navode lica saslušanih u svojstvu svjedoka Tihomira Goranovića i Mađarić Darka, koji su, kako je kazao, tada prebacili odgovornost na Tužilaštvo.
On je u svojoj završnoj riječi kazao i da je ovaj slučaj istorijski te da je to sumrak pravosuđa Crne Gore.
Iznošenju završnih riječi prisustvuje i Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.
Mitropolit Joanikije kazao je da litija nije bila zakazana i pozvao sud da sudi po zakonu.
„Sama činjenica da nijesmo zakazivali litiju, niti smo je na bilo koji način organizovali, niti smo prikupili ono što treba za litiju ozvučenje ili bogoslužbene predmete, niti smo na bilo koji način radili da okupimo narod. Ko je dozvolio da se okupi toliki narod, a narod se okupljao 2 sata. Pred početak bogosluženja bilo je više hiljada ljudi pred hramom. Mi smo poslije bogosluženja, večernje službe, izašli pred narod, koji je izašao u znak pijeteta prema Svetom Vasiliju Ostroškom… Uradili što jedino što mogu da urade sveštena lica. Da smo se udaljili i nijesmo izašli u susret narodu nastali bi vjerovatno neredi, a moguće da bi se desio i politički skup. Izašli smo u molitveni hod, a na taj način smo ispoštovali Sveca i narod. Da li se iko pitao šta bi se desilo da nijesmo izašli u susret našem narodu? Nadležne službe su izazvale problem, jer nijesu spriječili da se narod okupi. Narod se na kraju mirno razišao. Ipak, mi nismo imali litiju, i ništa od vjerskog obreda nije bilo. Mi smo po nuždi pjevali crkvene pjesme, što niko nikom ne brani. Čudim se da li je tužilaštvo postupalo tako kada je bilo mnogo zaraženih, da li su sprječavali skupove. Neka sud, sudi po zakonu“, kazao je Joanikije.
Podsjećamo, mitropolitu i osmorici svestenika na teret se stavlja krivično djelo nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti, zbog molitvenog hoda u Nikšiću na praznik Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja 2020. godine.
Država im je za tu svrhu isplatila više od pola miliona eura. Oni s kojima smo razgovarali kažu da je uloga oca važna u prvom periodu života njihove bebe, ali da i dalje nailaze na podsmjehe okoline koja smatra da takvu vrstu odsustva treba da koriste samo majke. Ima međutim i onih roditelja koji nijesu ni znali da imaju pravo na roditeljsko odsustvo.
“Ja sam ukupno bio pola godine, od datuma rođenja, onda sam prekinuo bolovanje i sada moja supruga može da nastavi ostatak bolovanja a moze i obratno za ljude koji ne znaju”, kaže Vasilije Boričić za TVCG.
On se tako pridružio grupi od 332 oca koja su to učinila tokom prošle godine. Najviše očeva to pravo je iskoristilo u Podgorici njih 97, dok je u Tivtu i na Žabljaku na bolovanju bio po jedan muškarac. Država im je tako isplatila više od pola miliona eura. Uloga oca, pa još onog koji je na bolovanju Vasiliju je kaže dobro došla.
“Po meni je to jako bitno jer ako radite osam sati dnevno, nekad i i više vi gubite dragocjeno vrijeme u odrastanju svog djeteta da vidite njegove promjene, raspoloženje, da učite. Jednostavno morate da učestvujete da budete aktivan roditelj”, dodaje Vasilije.
A, statistika govori da je takvih, aktivnih roditelja od 2017. do 2021. bilo više od 1800. Podaci Uprave prihoda pokazuju da je 2020. 15 očeva više u odnosu na 2021. iskoristilo to pravo. Tokom 2019. godine najviše, dok ih je tokom 2018. i 2017. bilo oko 200.
Kada je odlučio da iskoristi pravo koje mu zakon dozvoljava, Vasilije kaže da je nailazio na različite komentare okoline.
“Ljudi su dosta skeptični po tome, neko je protiv neko nije. U prvom momentu bude ismijavanje, kao ono, što će ti to ti si muško, ali posle kad ljudi razmisle da i njima to može valjati, mijenjaju se stavovi”, kaže on.
Pojedini sugrađani stavove, ipak, ne bi mijenjali. Neki su s druge strane spremni za nova iskustva.
U javnost su procurila privatna pisma princeze Dajane u kojima je otkrila da nije htjela da pristane na razvod od kralja Čarlsa iako je znala da će „cijela situacija biti ružna i očajna“, izvijestio je Dejli Mejl.
Izolovanost, strah da joj prisluškuju telefon, žaljenje zbog razvoda i kritike na račun kraljevske porodice neke su od tema 32 pisma i čestitki koji su napisani između 1995. i 1996. godine, a bili su namijenjeni njenim bliskim prijateljima Suzi i Tareku Kasemu.
Par je odlučio da se riješi pisama jer smatraju da je „njihovo posjedovanje velika odgovornost koju ne žele da prenesu na svoju djecu“, ali i pored toga, odlučili su da zadrže neka koja su zaista povjerljiva. Ostala pisma će prodavati pojedinačno, a prihod će biti doniran humanitarnim organizacijama koje je podržavala Dajana.
U jednom od njih, napisanom 28. aprila 1996. godine, Dajana je navela kako je otkazala odlazak u operu zbog napetosti i pritiska koji je na nju vršen sa svih strana.
„Proživljavam vrlo teške trenutke, a pritisak je ozbiljan i dolazi sa svih strana. Ponekad je preteško držati glavu uzdignutom, a danas sam na koljenima i samo žudim za tim da ovaj razvod prođe jer je cijena ogromna“, napisala je.
20. maja 1996. godine Dajana je napisala Suzi i da su telefoni u palati prisluškivani.
„Da sam prije godinu dana znala šta ću doživjeti prolazeći kroz ovaj razvod, nikada ne bih pristala na njega. To je tako očajno i ružno“, piše u pismu.
Dajana je u pismima otvoreno napadala članove kraljevske porodice, ali je i otkrivala povjerljive detalje.
„Možda su me opisali kao leptira, ali ne želim odletjeti iz ove divne porodice“, napisala je Dajana 2. decembra 1995. godine, samo dan nakon što je kraljica Elizabeta posavjetovala nju i Čarsla da se razvedu.
Pokojna princeza u mnogim pismima srdačno je zahvalila paru što joj je „pružio veliku emocionalnu podršku i što su bili uz nju i slušali sve njene priče“.
„Neizmjerno sam dirnuta time koliko ste oboje zaštitnički nastrojeni prema meni. Nisam navikla na to“, napisala im je.
Porodica Kasem, koja i danas živi u Londonu, pisma će prodati 16. februara.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
