Ekipa jedinice Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Ulcinju fizički je napadnuta sinoć oko tri sata iza ponoći, tokom pružanja hitne medicinske pomoći, saopšteno je iz ove zdravstvene ustanove.
Medicinski tehničar je, kako tvrde, povrijeđen i zadobio je otvorenu ranu na slijepoočnici.
Transportovan je u Opštu bolnicu Bar i trenutno je na bolovanju.
Direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Crne Gore Vuk Niković apelovao je na građane da poštuju ljekare i medicinske tehničare.
“Napadi na zaposlene Zavoda za hitnu medicinsku pomoć učestali su u posljednje vrijeme. Apelujemo na građane da na dostojanstven način dolaze u hitnu medicinsku pomoć i da razumiju da od zdravstvenih radnika ne mogu očekivati da rade pod pritiskom i prijetnjama, a da ne govorimo o nanošenju teških tjelesnih povreda. Zakon je jasan – počiniteljima prijeti kazna od tri do pet godina zatvora. Zavod za hitnu medicinsku pomoć Crne Gore stoji uz svoje zaposlene. Insistiramo da MUP i tužilaštvo pod hitno procesuiraju počinioce. Ljekari i medicinski tehničari Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Crne Gore rade ozbiljan i odgovoran posao u cilju zaštite zdravlja građana i neprihvatljiva je svaka vrsta napada na njih“, zaključio je on.
„Zadatak mandatara je da traži većinu od 41 poslanika. Većinska vlada je optimalan scenario, da ne bi ponavljali greške prethodnika“
„Mislim da smo ubijedili predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića da imamo većinu za mandatara, ali i za formiranje vlade“.
To je danas, nakon konsultacije o mandataru s Milatovićem, saopštio lider Pokreta Evropa sad (PES) Milojko Spajić.
Milatović je danas otpočeo konsultacije o izboru mandatara za sastav vlade sastankom s Spajićem.
Osim Spajića, sastanku su prisustvovali član Predsjedništva PES-a Boris Pejović, poslanik s liste tog pokreta Seid Hadžić i poslanica s liste PES-a i članica Alternative Jelena Nedović.
Spajić nije želio da odgovori na pitanje novinara ko čini tu većinu i kolika je ona, rekavši da ne bi sad da govori o tome. Upitan očekuje li da će imati podršku četrdeset jednog poslanika, koliko je potrebno za izbor vlade, Spajić je odgovorio potvrdno.
„Ubijeđeni smo da imamo većinu za mandatara, i da ćemo poslije toga imati i većinu za formiranje vlade… Zadatak mandatara je da traži većinu od 41, odnosno aktivno učešće četrdeset jednog poslanika. Vidjeli smo da je većinska vlada, a ne manjinska, nešto što je optimalan scenario. Da ne bismo ponavljali greške prethodnika, mislimo da treba težiti većinskoj vladi i vladi koja bi na taj način imala stabilnu podršku u parlamentu“, rekao je on novinarima na Cetinju, nakon sastanka s Milatovićem.
Spajić je rekao da je imao neformalne razgovore s predstavnicima koalicije Za budućnost Crne Gore (ZBCG), ali da su se, kako tvrdi, na sastancima „prvenstveno držali principa buduće vlade i toga ko bi trebalo da bude mandatar“.
„Ta faza je u pitanju, a poslije kad neko dobije mandat – bavio bi se time kako sprovesti programske principe kroz resore“, dodao je.
Govoreći o pregovorima s Bošnjačkom strankom (BS), Spajić je rekao da se i ti razgovori takođe tiču programskih principa buduće vlade i toga ko bi trebalo da bude mandatar.
Kako je saopšteno iz policije K.M. je upravljao vozilom pod dejstvom alkohola u koncentraciji od 2,37 g/kg.
🚨@PolicijaCG je u Podgorici uhapsila K.M. zbog tri saobraćajna prekršaja. K.M. je: 🔴upravljao vozilom pod dejstvom alkohola u koncentraciji od 2,37 g/kg; 🔴kretao se brzinom od 104 km/h na dijelu puta gdje je brzina ograničena do 50 km/h; 🔴nije se zaustavio na znak "Stop". pic.twitter.com/zzlpo9EGFo
— Uprava policije Crne Gore (@PolicijaCG) July 31, 2023
Takođe, vozio je 104 km/h na dijelu puta gdje je brzina ograničena do 50 km/h.
“Navijam da se što prije dođe do dogovora. Lično sam mislio da će to da ide brže, takve su bile najave, evo se završi i jul, ali građani nema razloga da se brinu što se tiče servisa države, tu neće biti nikakvih problema”, kazao je Abazović, odgovarajući na pitanja novinara u Tivtu.
Kilometarske kolone vozila i velike gužve jutros se mogu vidjeti iz pravca Herceg Novog.I prethodnih dana bile su slične guzve jer u ranim jutarnjim satima ne radi dovoljan broj trajekata. Abazović to ne vidi.
“Putovao sam za vikend od Ulcinja do Herceg Novog, jedino mjesto u Crnoj Gori gdje se ne čeka je trajekt. Nisam putovao jutros, upoznat sam sa gužvama…Vezano za trajekt -pravi se priča što je država uzela nešto od privatnika. Milion eura čiste dobiti je zarađeno samo u julu”, istakao je on.
“Kao i obično određene strukture u našem društvu nemaju problem sa mnom i onim što sam ja rekao već imaju problem sa Petrovićima i samom Crnom Gorom i njenom istorijom. Poštujem činjenicu da svi možemo da napravimo izbor i istupimo iz istorije sopstvenog naroda, ali ono što je bilo ostaje takvo kako je bilo bez obzira na trenutne okolnosti”, navodi Kovačević.
Kako je dooda, zvanično glasilo Knjaževine Crne Gore “Glas Crnogorca” donosi, neposredno nakon bitke, niz kazivanja sličnih mome koje je određenim strukturama problem, o boju na Vučjem dolu, poput ovoga- “otud se pobjeda naša na Vučjem dolu ima smatrati kao znameniti uspjeh ujedinjenog oružja srpskoga, a mogao bi Bog dati, da bude vjesnik konačne propasti turske, i prethodnica sunca slobode sviju naroda balkanskijeh”.
“Ja sam izdvojio samo jedno od njih kao i jedan od prvih novinskih izvještaja sa bojnog polja na Fundini gdje se kaže da: “Crna Gora slavi drugu Vučijdolsku pobjedu, a oružje srpsko u ratu za oslobođenje ukupnog naroda srpskoga drugi veliki uspjeh nad neprijateljem!” Ja ne želim da ulazim u razloge brojnih frustracija povodom godišnjice bitke na Vučjem dolu ali ne znam zašto sam im ja kriv zbog toga. Mogu se ljutiti na knjaza Nikolu, tadašnje Crnogorce i Hercegovce što su o sebi mislili tako kako su mislili i bili to što su bili, a na mene samo zato što sam isto što i oni”, ističe Kovačević.
Prosječna zarada (bruto) u junu 2023. godine u Crnoj Gori iznosila je 991 eura, dok je prosječna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 795 eura, saopštila je Uprava za statistiku Monstat.
Prosječna (neto) zarada u junu 2023. godine u odnosu na maj 2023. godine zabilježila je rast od 0,3 odsto, dok je prosječna (neto) zarada u junu ove u odnosu na isti mjesec prethodne godine zabilježila rast od 12,3 odsto.
Kako navode, ako se ima u vidu da su potrošačke cijene u junu u odnosu na maj zabilježile rast od 0,9 odsto proizilazi da su realne zarade za isti period zabilježile pad od 0,6 odsto.
– Po sektorima djelatnosti, prosječne zarade bez poreza i doprinosa (neto) u junu 2023. godine u odnosu na prethodni mjesec zabilježile su rast u sljedećim sektorima djelatnosti: Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (3,7 odsto), Prerađivačka industrija (1,8 odsto), Snabdjevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (1,6 odsto), Saobraćaj i skladištenje (1,4 odsto), Usluge smještaja i ishrane (1,3 odsto), Snabdjevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa; uklanjanje otpada i slične aktivnosti (1,2 odsto), Trgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikala (1,1 odsto), Državna uprava i odbrana: obavezno socijalno osiguranje (1,1 odsto), Stručne, naučne i tehničke djelatnosti (jedan odsto), Građevinarstvo (0,8 odsto), Ostale uslužne djelatnosti (0,5 odsto), Administrativne i pomoćne uslužne djelatnosti (0,5 odsto), Informisanje i komunikacije (0,3 odsto) i Umjetničke zabavne i rekreativne djelatnosti (0,3 odsto)- navode iz Monstata.
Pad prosječne zarade bez poreza i doprinosa (neto) u junu 2023. godine u odnosu na prethodni mjesec zabilježen je u sljedećim sektorima: Obrazovanje (1,4 odsto), Zdravstvena i socijalna zaštita (1,3 odsto), Poslovanje nekretninama (0,4 odsto), Finansijske djelatnosti i djelatnost osiguranja (0,2 odsto) i Vađenje ruda i kamena (0,1 odsto).
Uslijed teških tjelesnih povreda došlo je do komplikacija vezanih za njeno zdravstveno stanje. Doktor Mehmed Haznadar, šef Odjeljenja za anesteziju, reanimaciju i intenzivno liječenje, potvrdio je kako su mjere reanimacije započele u 21 sat. Međutim, žena je podlegla povredama u 23:45.
Čamcem prevezena do vozila hitne pomoći
55-godišnjakinja je iz vrta ugostiteljskog objekta s pogledom na mostarski Stari most pratila skakače. Pretpostavlja se kako se u jednom trenutku pokliznula i pala. U padu je nekoliko puta udarila u stijene, nakon čega je upala u Neretvu.
Zahvaljujući brzoj reakciji Interventne spasilačke službe Mostar, koja inače brine o sigurnosti učesnika, žena je čamcem prebačena do vozila hitne pomoći, a zatim i u bolnicu. Na mjestu događaja su bili i pripadnici Policijske uprave Mostar.
Centar za građansko obrazovanje (CGO) saopštio je da je dobio informacije od Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama (AZLP) koje se odnose na izvršene nadzore kod podnosilaca kandidatura za posljednje predsjedničke izbore.
Ovi nadzori inicirani su od strane CGO-a zbog sumnji u zakonitost prikupljanja potpisa podrške neophodnih za potvrđivanje predsjedničke kandidature od strane Državne izborne komisije (DIK).
Iz CGO navode da su ovi nadzore inicirali neposredno nakon potvrđivanja kandidatura za predsjedničke izbore u martu 2023. godine. I pored, kako su naveli, blagovremene inicijative, nadzori nisu uspješno sprovedeni kod svih sedam kandidata, ni nakon gotovo pet mjeseci od prvog kruga izbora.
„Naime, iz AZLP-a navode da nadzor nije bilo moguće izvršiti kod predsjedničkog kandidata Jovana Radulovića, javnosti poznatijeg kao Jodžira. Radulović nije dostavio pisano izjašnjenje na okolnosti u vezi načina i postupka obrade podataka, istovremeno odbijajući da odgovori na telefonske pozive kontrolora AZLP-a. Prikupljanje potpisa podrške od strane kandidata Radulovića bilo je u fokusu javnosti uoči izbora, a s obzirom da su isti prikupljani i putem društvenih mreža, te da je veliki broj građana/ki naknadno prijavio zloupotrebu ličnih podataka od strane ovog kandidata, zbog čega su pokrenuti i odgovarajući postupci pred tužilaštvom. Shodno izvještaju o troškovima kampanje, dostavljenom Agenciji za sprječavanje korupcije (ASK), Radulović je za potrebe kampanje iz budžeta dobio 25.379 eura, od čega je potrošio svega 485 eura. Ovaj podatak, uz činjenicu da postoji očigledno izbjegavanje nadzora, mora dodatno motivisati nadležne organe da utvrde da li su potpisi prikupljeni nezakonito i da li je Radulović nezakonito stekao uslove za potvrđivanje kandidature, ali i kasniju imovinsku korist“, navodi se u saopštenju.
Određene nepravilnosti, čije je otklanjanje naloženo, dodaju, konstatovane su i kod drugih kandidata.
„Demokratska Crna Gora (DCG), čiji je kandidat bio Aleksa Bečić, nije imala sačinjen Plan zaštite posebnih kategorija ličnih podataka, što nije posjedovala ni Demokratska partija socijalista (DPS), čiji je kandidat bio Milo Đukanović. Dodatno, DPS nije imao ni Pravila o zaštiti ličnih podataka, akt o imenovanju lica odgovornih za zaštitu podataka, kao ni evidenciju zbirke ličnih podataka. Interna pravila o zaštiti ličnih podataka, plan zaštite i evidenciju zbirke ličnih podataka nije posjedovala ni Socijaldemokratska partija (SDP), čija je kandidatkinja bila Draginja Vuksanović Stanković, dok je Pokretu Evropa sad (PES), čiji je kandidat aktuelni predsjednik Crne Gore, Jakov Milatović, nedostajao plan zaštite ličnih podataka i evidencija zbirke ličnih podataka“.
Iz CGO navode da jedini politički subjekti kod kojih nije utvrđeno postojanje nepravilnosti jesu Nova srpska demokratija (NSD), čiji je kandidat bio Andrija Mandić, kao i Ujedinjena Crna Gora (UCG), čiji je kandidat bio Goran Danilović.
„Ipak, čudi to što AZLP kod jednog od ovih subjekata nije našla za sporno posjedovanje kopija obrazaca sa datim potpisima podrške, što bi u kontekstu Zakona o zaštiti ličnih podataka predstavljalo prekomjernu obradu ličnih podataka, a koji su u ovom slučaju posebno osjetljivi“.
U CGO očekuju od tužilaštva da do kraja istraži sve slučajeve prijavljenih zloupotreba ličnih podataka od strane političkih subjekata i pojedinaca koji su učestvovali na ovim izborima, a u čemu im mogu biti korisni i nalazi AZLP-a.
„Istovremeno, CGO podsjeća na potrebu za izmjenom normativnog okvira koji uređuje postupak prikupljanja potpisa podrške, koji je u isključivoj nadležnosti DIK-a, ali i na potrebu za reformom izbornog zakonodavstva koja mora biti prioritet novog skupštinskog saziva, a upravo u cilju sprječavanja ovih i sličnih zloupotreba koje već tradicionalno prate izborne postupke u Crnoj Gori“, piše u saopštenju.
Nikšićka policija uhapsila je vozača D.B. (57) iz Plužina zbog vožnje pod dejstvom alkohola.
🚔 @PolicijaCG je u Nikšiću lišila slobode D.B. (57) iz Plužina zbog vožnje pod dejstvom alkohola u organizmu u koncenraciji od 2⃣,4⃣0⃣ g/kg.
On je priveden sudiji za prekršaje koji mu je izrekao kaznu zatvora u trajanju od 1⃣0⃣ dana. pic.twitter.com/Ck7NQ7N2cK
— Uprava policije Crne Gore (@PolicijaCG) July 31, 2023
– Policija je u Nikšiću lišila slobode D.B. (57) iz Plužina zbog vožnje pod dejstvom alkohola u organizmu u koncenraciji od 2,40 g/kg. On je priveden sudiji za prekršaje koji mu je izrekao kaznu zatvora u trajanju od deset dana- navode iz policije.
Astronomi su istaknuli da se ovakva pojava dogodila posljednji put 2018. godine, a sljedeću priliku za posmatranje imaćemo tek 2037. godine.
Naime, u noći na 1. avugust, pojaviće se prvi supermjesec u avugustu, a samo 30 dana kasnije, drugi pun mjesec, poznat kao “plavi mjesec”, prenosi N1 BiH.
Ono što čini ovaj spektakl još zanimljivijim je da će u istoj noći na nebu biti vidljivi i planete Merkur i Mars, što se rijetko događa. Ovaj spoj supermjeseca i vidljivosti planeta biće pravi užitak za zaljubljenike u astronomiju i nebeske pojave.
Ako nas vrijeme posluži i nebo bude bez oblaka, ova nezaboravna pojava omogućiće posmatračima da golim okom vide detalje sa površine mjeseca, kao što su tamne ravnice formirane drevnim vulkanskim tokovima lave.
Za potpuni užitak u posmatranju, biće dovoljno skloniti se od gradskih svjetala i podignuti pogled prema nebu. Oni koji se nađu u prirodi, daleko od javne rasvete, biće iznenađeni koliko će dobro moći vidjeti prirodu koju osvjetljava blistava mjesečina.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
