Očekuje da većina od 30. avgusta 2020. godine formira crnogorsku vladu. Ne interesuju nas sektori iz oblasti bezbednosti, ali sve ono ostalo što je politika, ekonomija, što utiče na pitanje identiteta – to je ono zašta smo zainteresovani, istakao je Mandić.

Posle junskih izbora u Crnoj Gori, počele su konsultacije o mandataru za sastav nove vlade.

U rezidenciji na Cetinju, predsednik Jakov Milatović prvo je razgovarao sa predstavnicima Pokreta Evropa sad, predvođenim liderom Milojkom Spajićem, koji se vidi kao najizvesniji mandatar za sastav vlade. 

Milatović je u ponedeljak razgovarao sa liderom PES-a Milojkom Spajićem, liderom DPS-a Danijelom Živkovićem i liderom ZBCG Andrijom Mandićem.

Jedan od lidera koalicije Za budućnost Crne Gore, Andrija Mandić govorio je za RTS o tome da li je jasnija skupštinaska većina i koji su njihovi zahtevi.

Nakon sastanka sa predsednikom države izjavili ste da očekujete da većina od 30. avgusta formira vladu. Kakva je bila reakcija Jakova Milatovića?

Predsednik Milatović je normalno reagovao na jedna logičan zahtev i logičnu poruku.

Crna Gora se opredeljivala na prošlim izborima između dve politike – politike koju je personifikovao Milo Đukanović i i politike koju su personifikovali oni koji su ga pobedili 30. avgusta.

Prirodno je i normalno da oni koji su pobedili 30. avgusta, a izlaze u više kolona,  da postignu zajednički dogovor i formiraju vladu.

Taj dogovor trebalo bi da počiva na demokratskim principima i standardima gde bi ispoštovali jedni druge i gde bi dobili svi onoliko koliko nam je narod dao na izborima.

Milojko Spajić koji pretenduje da bude mandatar misli da je PES ubedio šefa države da imaju većinu za formiranje vlade. Razgovarali ste prethodne nedelje sa liderom PES-a. Koliko ste odmakli u pregovorima?

Mislim da Spajić nema većinu kojom je želeo da ubedi predsednika Crne Gore. U našem političkom životu to je veoma jednostavno – ako neko ko želi da bude mandatar, odnosno predsednik Vlade, ima podršku parlamentarne većine u skladu sa Zakonom o predsedniku, treba da donese samo potpise poslanika koji čine većinu i ne mora nikakav razgovor ni da obavlja sa predsednikom Crne Gore. On je dužan da mu poveri mandat.

Dakle, ne treba praviti nikakva uveravanja, ne treba se razmahivati snagom koja očigledno ne postoji, jer ako imate većinu imali bi većinu potpisa kojima bi potkrepili tu tvrdnju.

Deset principa koje je predložio PES za vas su prihvatljivi. Manjinske stranke, prenose mediji u Crnmoj Gori, imaju zahteve za njihovu dopunu. Vi ste stava da to ne treba raditi. Zašto?

Manjinske stranke ili predstavnici manjinskog naroda u Crnoj Gori su prethodnih 20 godina, gotovo 30 godina, bile u koaliciji sa Milom Đukanovićem. Na poslednjim izborima nastupale su kao političke organizacije koje će nakon izbora praviti vlast sa Demokatskom partijom socijalista.

Kada sam govorio o tropetinskoj većini u Skupštini mislio sam samo na one stranke koje su pobedile 30. avgusta. Da li to znači da te stranke treba da budu zatvorene i da ne prime više nikoga u svoj savez – mislim da možemo da otvorimo i dalje i da onim strankama manjinskih naroda koje prihvataju principe koje mi usaglasimo kao pobednici izbora – budu vrata otvorena.

Međutim, velika bi greška bila ako bi dozvolili da sada oni koju su na iborima izlazili zajedno sa Milom Đkanovićem podržavali njegovu politiku vrše sada vlast zajedno u pojedinim opštinama sa DPS-om.

Na prošlim predsedničkim izborima podržalii su Mila Đukanovića kao kandidata te da oni sada određuju dominantno sva pravila, mislim da bi to bila velika greška.

Posle preliminarnih rezultata ali i prethodnih dana kao najizvesniji partner PES-a u novoj vladi su Demokrate. Hoće li Bošnjaci biti deo nove većine?

Nismo mi partneri koji sada prvi put pregovaraju, svuda smo imali principe slične ovima koji su promovisani od strane PES-a za formiranje nove vlasti.

U opštinama onaj ko je dobijao najviše glasova dobijao je mesta predsednika opštine, ona lista koja je bila druga dobijala je mesto predsednika skupštine opština, a ostala mesta su se birala saglasno snazi.

Pre sedam dana rekli ste da pregovori o formiranju vlade idu u dobrom pravcu, s druge strane Milan Knežević kaže da vaša koalicija neće pristati na poniženja. Na prošlonedeljnoj konstitutivnoj sednici očekivao se izbor predsednika Skupštine. To je izostalo, da li je to vaš uslov pregovora?

Mi smo obavešteni od strane naših kolega da važni resori, mogao bih reći za koaliciju Za budućnost Crne Gore, koja je dominantno političko delovanje posvetila borbi protiv organizovnaog kriminala i korupcije – bilo bi opasno, zbog želja NATO saveznika koji su preneli kolegama iz PES-a i Demokrata – da uzme resore bezbednosti.

Kao doprinos našem dogovoru nas ne interesuju sektori iz oblasti bezbednosti, ali sve ono ostalo što je politika, što je ekonomija, što utiče na pitanje identiteta – to je ono zašta smo zainteresovani kao politička koalicija.

Ako neko želi pošten dogovor sa nama lako je dogovoriti se. Kolega Knežević je to rekao u jednom vrlo jasnom kontekstu, da mi sa tako velikom snagom za crnogorske prilike ne možemo dozvoliti nikakvo poniženje, da nam nekom ponudi neka najbeznačajnija mesta koja postoje u Vladi Crne Gore i da mi to prihvatimo.

Gotovo svi su saglasni da vlada sa tesnom većinom nije ono što se priželjkuje, kakva je vaša računica?

Ni mi ne želimo vladu sa tesnom većinom. Videli smo da su pojedini međunarodni predstavnici koji su podržavali izbor vlade Zdravka Krivokapića, potom izbor vlade Dritana Abazovića, koji su imali veoma tesne podrške u Skupštini Crne Gore, pogrešili jer su te vlade trajale veoma kratko.

Ja sam kolegi Spajiću rekao na jendom od razgovora – ti sa strane koji te podržavaju da imaš vladu koja će da ima veoma malu podršku u Skupštini, minimlanu iznad one potrebne, i to ne rade zbog toga što je to dobro za tebe i za vladi i za čitavu koaliciju, upravo rade to iz svog sebičnog interesa da uvek mogu da destabilizuju tu vladu.

Tako da ja ovo javno saopštavam jer mislim da značajno za Crnu Goru da dobije stabilnu vladu koju neće moći da destabilizuju ni nedobronamerni unutrašnji faktori, ali ni oni faktori sa strane koji bi želeli da upravljaju i manipulišu sa određenim političkim potezima vlade Crne Gore.