Iz koalicije Hrabro se broji su se zahvalili građanima koji su im svojim glasom pružili podršku na izborima i kazali da će odlučno nastaviti borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Ističu da će bez te borbe Crna Gora izgubiti šansu da sprovede strukturne reforme i ubrza svoj put Evropsku uniju.
Kako su kazali, pored borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i puta Crne Gore u Evropsku uniju, čeka ih još dosta izazova u reformama sudstva i tužilaštva, u daljem ekonomskom razvoju i rastu životnog standarda svih građana.
– Zbog toga nam je potrebna stabilna i inkluzivna Vlada i što šira parlamentarna većina. Mi pružamo ruke svima koji u svim tim izazovima mogu dati svoj doprinos, jer Crna Gora i svi njeni građani moraju biti ispred ličnih sujeta, frustracija i interesa – zaključuju.
Nedostajuća sredstva u budžetu iznosila su 562,7 miliona eura, a finansirana su sa 216,2 miliona iz pozajmica, 15 miliona od primitaka od otplate kredita, četiri i po miliona sa primicima od privatizacije i prodaje imovine i sa 357 miliona iz depozita države
Vlada je u prošloj godini pozajmila 216,2 miliona eura, dok je na otplatu duga dala 291,6 miliona eura, a na kamate 92 miliona eura, pokazuju podaci iz predloga završnog računa budžeta za 2022. godinu, koji je prošle sedmice usvojen na Vladi. Predlog bi uskoro trebalo da bude poslat Skupštini, ali kada će ona o njemu raspravljati, to se ne zna. Takođe, reviziju završnog računa budžeta radiće Državna revizorska institucija, koja će polovinom oktobra objaviti izvještaj o reviziji.
Primici državnog budžeta u 2022. godini iznosili su 2,231 milijardu eura, od čega su tekući prihodi iznosili 1,961 milijardu eura, primici od otplate kredita 15 miliona, a uzeti zajmovi 216,2 miliona eura. Izdaci budžeta su bili 2,588 milijardi eura, od čega se na tekuće izdatke odnosilo 1,056 milijardi, transakcije finansiranja 355,1 milion, kapitalni budžet 203,1 milion, a na budžet državnih fondova 948,9 miliona eura. Rezerve su iznosile 25 miliona, a depoziti 46,3 miliona eura.
Nedostajuća sredstva u budžetu iznosila su 562,7 miliona eura, a finansirana su sa 216,2 miliona iz pozajmica, 15 miliona od primitaka od otplate kredita, četiri i po miliona sa primicima od privatizacije i prodaje imovine i sa 357 miliona iz depozita države.
Državni zapisi u cjelosti otplaćeni
Državni zapisi u iznosu od 39 miliona eura u cjelosti su otplaćeni, što govori da je Ministarstvo finansija ostvarilo, kako je saopšteno, jedan od svojih primarnih ciljeva, a to je uredno izmirivanje svih obaveza, uz punu stabilnost javnih finansija.
– Vlada je krajem novembra i početkom decembra prošle godine emitovala šestomjesečne državne zapise u iznosu od 39 miliona eura, koji su dospjeli na naplatu krajem maja i početkom juna, a koji su blagovremeno i u potpunosti isplaćeni, uz likvidnost budžeta na visokom nivou, kao i uredno i cjelovito izmirenje svih drugih obaveza – navedeno je u saopštenju.
Ministarstvo finansija je, kako se dodaje, oprezno planirajući, početkom godine imalo namjeru da pomenute državne zapise, u iznosu od 39 miliona eura, refinansira za još dodatnih šest mjeseci, međutim, zahvaljujući ukupno dobrim rezultatima resora, kao i naplati prihoda koja je kontinuirano iznad plana, pomenuti zapisi su otplaćeni u cjelosti o roku dospijeća.
– Takođe, podsjećamo da je od 1. januara do 9. juna izvršena otplata glavnice duga, takođe u skladu sa rokovima dospijeća duga iz ranijeg perioda, u ukupnom iznosu od 147,94 miliona eura, u šta je uključena i otplata državnih zapisa u iznosu od 39 miliona eura, i otplata kamate u iznosu od 46,12 miliona eura, dakle gotovo 200 miliona eura za manje od pola godine – precizirano je u saopštenju.
Od 92 miliona kamate u prošloj godini, nerezidentima je plaćeno 82,7 miliona kamate, a rezidentima 9,23 miliona eura.
Ministar finansija Aleksandar Damjanović je prilikom rasprave o završnom računu budžeta kazao da je ekonomija lani rasla po stopi od 6,1 odsto, te da je bruto domaći proizvod bio 5,8 milijardi eura.
– Svi paramatri iz završnog računa govore o stabilnosti javnih finansija, što je prepoznato i kod međunarodnih partnera. Poreski prihodi su bili veći za 200 miliona eura nego 2021. godine, dok je javni dug bio 67,5 odsto BDP-a, a deficit budžeta 4,3 odsto ili 250 miliona. Sada je deficit ispod tri odsto, odnosno ispod nivoa koji je definisan kriterijumima iz Mastrihta – izjavio je Damjanović.
Vlada Dritana Abazovića je preuzela upravljanje državom od maja. Do tada nije bilo zaduživanja u 2022. godini.
Pisac Muharem Bazdulj vjeruje u koaliciju u koju će ući i PES i koalicija oko Kneževića i Mandića, a u to će, navodi, ući će i Demokrate i URA.
„Zaista mislim da će se sklopiti koalicija u koju će ući PES i koalicija oko Mandića i Kneževića i Demokrate i URA. Čini mi se da je sedam naprema pet odnos Demokrata i URE i mislim da će se to prelomiti oko broja mjesta u samoj vladi. Ja sam to gleao u politici u svim našim zemljama“, kazao je Bazdulj.
Istakao je da ne dovodi u pitanje mogućnost novih izbora za godinu ili dvije.
„To će se prelomiti oko broja mesta u samoj Vladi. Potpuno je sve jedno šta oni pričaju u kampanji i dok su „vrući“, a drugačije je kada dođe do podele kolača vlasti. Racioanalan momenat tu proradi. Čini mi se je možda i pravi pobjednik ovih izbora Jakov Milatović. Unutar tog samog pokreta potvrđuje njegov ključni autoritet. Ne dovodim u pitanje mogućnost novih izbora za godinu ili dvije, ali ono što je pouzdano je da mandat Milatovića traje pet godina i on će da funckioniše kao dalji stožer crnogorske politike. I njegov uticaj u tome svemu ne može zanemariti“, ističe Bazdulj.
Despot Kovačević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu kazao je da ako uporedimo prethodne parlamentarne izbore, DPS ima upola manje glasova.
„S jedne strane možemo reći da je dobro prošao jer je zaustavljen onaj pad koji se dešavao i koji je trajao tri godine, ali ukoliko poredimo prethodne parlamentarne izbore, DPS ima upola manje glasova – sa 143.000 pali su na nekih 70.000 glasova. Naravno, procenti govore nešto drugačije jer je izlaznost niža. Ono što je važno, ako je taj broj otišao u apstinenciju onda postoji potencijal za političke partije koje nalikuju DPS ili DPS da obnovi tu energiju“, rekao je za Despot Kovačević sa Fakulteta političkih nauka.
DPS je, kako kaže, slavio jer je očekivao znatno lošije rezultate, a mandati ne govore o tom njihovom velikom padu.
„Ali prvi put oni nisu najjača politička opcija u Crnoj Gori. Ja mislim da je njihovo slavlje bilo vezano za činjenicu da Evropa sad nije toliko jaka kao što se govorilo jer se govorilo da Evropa sad može imati do deset procenata više nego DPS“, dodao je Kovačević.
Kao treći važan rezultat pokazao se uspjeh manjinskih stranaka, prije svega Bošnjake stranke, koja je sa 6,8 odsto glasova osvojila šest mandata. Za neke analitičare manjinske stranke su pravi pobjednici izbora jer je malo vjerovatno da bi bilo koja vlada mogla da se formira bez njihovog učešća.
„Građani su prepoznali ispravnu politiku BS i dali glas za partiju koja je za evropsku Crnu Goru. Nema evropske Crne Gore bez Bošnjaka, poručujem da ćemo sve uraditi da u što kraćem periodu budemo prva sledeća članica Evropske unije“, rekao je nosilac liste Ervin Ibrahimović nakon što je Bošnjačka stranka udvostručila broj poslanika sa tri na šest.
Jedina stabilna koalicija bila bi ona koju bi činio PES i koalicija okupljena oko DPS, ali upitno je da li je to moguće, smatra Vesko Garčević, profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu u Bostonu i bivši ambasador Crne Gore pri NATO. Garčević smatra da bi osim koalicije PES-DPS, sve druge bile kratkoročne.
Kao drugu moguću varijantu vladajuće koalicije Garčević vidi manjinsku vladu koju bi činio Pokret Evropa sad i stranke manjinskih naroda, uz podršku koalicije oko Demokratske partije socijalista.
„Jer ne verujem da PES želi DPS u vladi, ali bi ‘preživjeli’ i da imaju manjinsku vladu uz podršku DPS-a. Treba imati u vidu da PES čekaju unutrašnji problemi za šta god da se odluče“, kaže Garčević.
Treća opcija tehnički, za Garčevića, može biti Pokret Evropa sad i URA, premijera Dritana Abazovića.
„To je najčešće najavljivana opcija, ali će nakon teških riječi u kampanji biti komplikovano da se dogovori koalicija sa Demokratama i Urom“, naveo je.
Garčević ne isključuje da Pokret Evropa sad pokuša da pregovara samo sa Demokratama, a da isključi Građanski pokret URA.
Savjet Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) usvojio je nedavno novi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta, ali zaposleni u toj instituciji tvrde da ne znaju šta u novom aktu piše, kao i da “po hodnicima” saznaju da su neki od njih, nakon godina rada, vraćeni gotovo na početničke pozicije.
Iz Agencije tvrde da je Pravilnik donesen u skladu sa Zakonom i Statutom institucije.
Zaposleni, međutim, poručuju da rukovodstvo Agencije nastavlja praksu sakrivanja podataka. Poručuju da slučaj donošenja i usvajanja sistematizacije gotovo bez njihovog znanja ne doprinose javnosti rada Agencija.
Iako su tražili, tvrde da Savjet Agencije nije htio da ih sasluša tokom sjednice u petak.
Navode i da su u saznanju da su tek pojedini načelnici sektora konsultovani tokom izrade sistematizacije. Tvrde i da, prema njihovim informacijama, nijesu uniženi isključivo zaposleni koji su primljeni u mandatu aktuelne direktorke Jelene Perović.
Dodaju i da, ukoliko je tačno to što nezvanično saznaju da će neki od njih nakon godina rada biti gotovo na početničkim pozicijama, znači i da će im plata biti niža.
Na pitanje da li je tačno da zaposleni nijesu imali priliku da se upoznaju sa, sada već usvojenom, sistematizacijom, iz Agencije odgovaraju da je Pravilnik “donesen na osnovu zakona i Statuta”.
“Ako se vaše pitanje odnosi na to da li Agencija treba da krši zakon, odgovor je – ne”, odgovorili su iz Agencije.
Nijesu, pak, odgovorili na pitanja da li sistematizacija predviđa nova radna mjesta, koliko i koja, da li je bilo nepopunjenih radnih mjesta, opisanih u prethodnom aktu o sistematizaciji.
Bez konkretnog odgovora su ostala i pitanja da li je tačno da su pojedini zaposleni novim aktom vraćeni na početničke pozicije, a ako jeste, koliko je zaposlenih u takvom položaju i zbog čega.
“Sistematizacija je urađena u skladu sa potrebama procesa rada i nijedno radno mjesto nije ukinuto, u smislu prekida radnog odnosa bilo kom zaposlenom. Primjećujemo da u proteklom periodu to nije bila praksa u brojnim državnim institucijama, o čemu je vaša medijska kuća intenzivno izvještavala”, poručuju iz Agencije.
Ističu i da rješenja o raspoređivanju zaposlenih u skladu sa novim aktom o sistematizaciji još nijesu donijeta.
“Naglašavamo da nijedno radno mjesto nije vezano za ime i prezime bilo kog zaposlenog, već isključivo za potrebe procesa rada, kako tog radnog mjesta, tako i institucije u cjelini”, zaključuju iz Agencije.
Prethodni akt o sistematizaciji donesen je prije dvije godine, krajem februara 2021.
Statut predviđa da se poslovi iz djelatnosti Agencije obavljaju u okviru organizacionih jedinica, koje se određuju aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji, u zavisnosti od potreba te institucije.
“Aktom o unutrašnjoj organizaciji utvrđuju se poslovi organizacionih jedinica, nazivi i opis radnih mjesta, broj izvršilaca i posebni uslovi za obavljanje poslova”, stoji, između ostalog, u Statutu.
Takođe, Statut obavezuje Agenciju na javnost rada.
“Agencija obavještava javnost o svom radu davanjem saopštenja, blagovremenih informacija, objavljivanjem izvještaja…”, navodi se u Statutu.
I rad Savjeta Agencije je, prema Poslovniku o radu tog tijela, javan.
Aktuelnom sazivu Savjeta, u čijoj je nadležnosti bilo donošenje novog akta o sistematizaciji, mandat ističe u julu.
Član Predsjedništva Socijaldemokratske partije Ivan Vujović kazao je da dobijaju dojave da su pokradeni prilikom brojanja glasova.
Lista SDP-a je na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u nedjelju osvojila 8.750 glasova, odnosno 2,90 odsto i nije prešla cenzus.
Javljaju nam iz više gradova da su pokradeni glasovi SDP. Ovo je samo jedna od dojava koje nam stizu.. Tražićemo da se sve ponovo prebroji. Ne bi bilo prvi put da smo pokradeni. pic.twitter.com/KnnQpakxNG
„Javljaju nam iz više gradova da su pokradeni glasovi SDP. Ovo je samo jedna od dojava koje nam stizu.. Tražićemo da se sve ponovo prebroji. Ne bi bilo prvi put da smo pokradeni“, rekao je Vujović.
U Notingemu u Engleskoj ubijene su tri osobe, više je ranjenih, a jedna osoba je uhapšena, piše Skaj njuz.
Policija je zatvorila centar grada i obustavila tramvajski saobraćaj, a isprva su objavili da se bave „ozbiljnim incidentom“.
Prema prvim informacijama koje objavljuje Skaj njuz, a koje su potvrđene od strane policije, ubistva su se dogodila nešto nakon 4 sata ujutro.
U jednoj ulici nađene su dvije žrtve, a nešto dalje u drugoj ulici još jedna žrtva. Nekoliko osoba je ranjeno u incidentu.
31-godišnji muškarac uhapšen je zbog sumnje da je izvršio ubistvo nakon što su tri osobe pronađene mrtve u centru Notingema rano ujutru, saopštila je policija Notingemšira, prenosi BBC.
Policija Notingemšira saopštila je da su pozvani na Ilkeston Roud nešto posle 4.00 ujutru, kada su dvije osobe pronađene mrtve na ulici.
Policajci su potom pozvani na još jedan incident u ulici Milton, gdje je kombi pokušao da pregazi tri osobe, prenosi BBC.
Povrijeđeni su trenuno zbrinuti u bolnici. Jedan čovjek je pronađen mrtav u Magdala putu.
U saopštenju, šef policije Notingemšira Kejt Mejnel je rekla: „Ovo je užasan i tragičan incident koji je odnio živote tri osobe. Smatramo da su sva ova tri incidenta povezana i da imamo čovjeka u pritvoru“.
„Ova istraga je u ranoj fazi i tim detektiva radi na utvrđivanju šta se tačno dogodilo. Molimo javnost da bude strpljiva dok traju istrage. U ovom trenutku, određeni broj puteva u gradu će ostati zatvoren kako ova istraga bude napredovala“, dodala je, prenosi BBC.
Nije Nik Kirjos mogao da učestvuje na Rolan Garosu, ali je pomno pratio i navijao za Novaka Đokovića, a potom mu čestitao na osvajanju trofeja.
„Čestitam Nole. Od traženja saveta od mene na šljaci do osvajanja Rolan Garosa. Ponosan sam druže, tu sam u svako doba. Voli te trener Kigs“, napisao je u šali Kirjos.
Australijanac je podelo fotografiju sa srpskim asom na kojoj je delovalo da ga savetuje, a Novak je imao spreman odgovor na šalu.
„Takođe, brate. Ako ti treba neki savez za travu, ja sam tu“, odgovorio je Novak koji je aludirao na pobedu u finalu Vimbldona prošle godine kada je i jedni put pobedio Australijanca.
Kirjos je prepoznatljiv po igri na travi, ali je ipak Novak vlasnik sedam pehara sa prestižnog Vimbldona, zbog čega bi Nik ipak trebao da posluša njegove savete.
Australijski teniser bio je jedan od redovnih Đokovićevih kritičara, međutim odlučio je da zaboravi na sve kada je video kako se njegova država ponaša prema najvećem teniseru svih vremena.
Kirjos je tada „prelomio“ i postajao sve bolji prema Novaku da bi se posle finala Vimbldona i proglasili prijateljima.
Naplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u aprilu ove godine se izjednačila sa sumom potrebnom za isplatu penzija, što je prvi put od 80-ih godina prošlog vijeka da je Fond PIO održiv.
Aligrudić podsjeća da je u aprilu naplata doprinosa iznosila 51,19 miliona eura, dok je za isplatu penzija bilo potrebno 50 miliona eura, sa šest miliona od pomoći EU. Pojašnjava da će to rebalansom značiti sedam miliona suficita u aprilu za Fond PIO.
“To je lijepa vijest i rezultat je sve bolje naplate doprinosa. Mi od doprinosa za PIO možemo finansirati sve obaveze prema oko 120 hiljada penzinera”, kazao je Aligrudić.
Podsjeća ipak da nije u svakom mjesecu naplata doprinosa za PIO tako dobra, pa je u januaru iznosila, 19,6 miliona, a za isplatu penzija su bila potrebna 42 miliona eura.
On pojašnjava i da je više razloga dovelo do boljih prihoda Fonda PIO.
“Možemo da kažemo da je ovo i rezultat programa Evropa sad jer su povećane plate pa sa tim imamo i povećanje doprinosa za PIO. Pored toga programom Vlade mnogo je veći procenat zaposlenih i veći opseg ljudi koji ulaćuju poreze za PIO, kao i efikasna fiskalna politika i naplata bukvalnog svakog centa”, kazao je Aligrudić.
Najbolji mjeseci za prihode Fonda PIO su, kako kaže, upravo maj i mjeseci turističke sezone.
“Ako se potvrde najave da ćemo imati rekordu turističku sezonu očekivanja su više nego pozitivna”, kazao je Aligrudić.
Ipak, misli da na kraj ove godine Fond PIO neće biti u suficitu, ali dobru naplatu očekuje zaključno sa septembrom.
“Inače iz godinu u godinu deficit budžeta Fonda PIO je sve manji”, kazao je Aligrudić.
Negirao je da usklađivanje penzija vanredno i redovno u ukupnom iznosu od 8,5 odsto ima veze sa vanrednim izborima.
Nakon tog uvećanja majske penzije, kako podsjeća, minimalna penzija biće 282 eura, a prosječna 405 eura.
“Nama je za ovo dodatno uvećanje od 2,95 odsto do kraja potrebno još devet miliona eura to će morati rebalansom budžeta da se uskladi, jer ne znamo koliko će novca biti potrebno za novo usklađivanje penzija u septembru. Ali novca za penzije će biti i naplata od doprinosa je ohrabrenje, kao i to da ćemo imati dobru sezonu”, naveo je Aligrudić.
On je prošle godine peti put izabran za vršioca dužnosti direktora fonda PIO i kaže da je to bila vrlo racionalna odluka u susret izborima 11. juna.
“Ja sam očekivao da ću biti izabrana za direktora, ali okolnosti nisu to dozvoljavale”, kazao je Aligrudić.
On tvrdi da nema ograničenja za v.d. mandat i da može biti jedna osoba više puta imenovanja u takvom statusu.
“Ovo je apsolutno zakonito i u petom v.d. statusu”, zaključio je Aligrudić.
Navodi se da su u Kvebeku na istoku zemlje vatrogasci ugasili neke od najvećih požara, omogućivši hiljadama evakuisanih da se vrate kućama.
U Kanadi je požarima zahvaćeno oko 4,8 miliona hektara, prenio je Rojters.
Everyone talking about air quality in US which sucks but my hearts with all the Fire Fighters from US & Canada trying to fight these wildfires. God bless those men and women 🫡 pic.twitter.com/VaGuvjIGM5
Užarena lava je primećena kako sporo teče iz kratera 2.462 metra visokog vulkana Majon, zbog čije aktivnosti je prošle nedelje proglašen visok stepen uzbune nakon seizmičkih potresa i stotina odrona kamenja, prenosi Rojters.
„Na osnovu naših prethodnih iskustava, ova vulkanska aktivnost može da traje nekoliko meseci“, saopštio je Teresito Bakolkol, direktor filipinskog Instituta za vulkanologiju i seizmologiju, uz napomenu da bi stanovnici koji žive u krugu od 6 km od vulkana morali da ostanu u centrima za evakuaciju.
WATCH: Mayon Volcano glows in Albay's nightsky as it spews bright orange lava down its slopes Monday evening.
Phivolcs says the lava flow from its summit crater has reached around 800 to 1,000 meters downslope. | @syinocencio
Otprilike 14.000 ljudi je evakuisano i nalaze se u školama i prihvatnim centrima, prema podacima filipinskih vlasti.
The volcano in my hometown is erupting, Mayon Volcano. It’s scary but beautiful at the same time. Ive seen it erupt multiple times and the word is enigmatic. Literally this emoji ➡️ 🌋 pic.twitter.com/iQcAHzGgKz
Vlasti su saopštile da ljudi koji žive dalje od vulkana takođe treba da budu spremni za moguću evakuaciju, a policija je postavila kontrolne punktove kako bi sprečila povratak stanovništva.
Vulkan Majon je jedan od najaktivnijih na Filipinima, eruptirao je više od 50 puta u poslednja četiri veka, a zbog poslednje erupcije 2018. godine na desetine hiljada meštana bile su evakuisane.
