Dok Moldavija snažno grabi ka članstvu u EU i ukida roming sa Unijom, odgovorni za sektor telekomunikacija u Crnoj Gori gotovo da ne pokazuju znakove života. Da li Crna Gora gubi trku koju je započela pre deceniju i po?
Piše: Ernad Rafetov AGOVIĆ (socijalni antropolog)
Luksemburg, 4. jul 2025.
U danima kada evropski lideri slijeću u Kišinjev kako bi na istorijskom samitu sa Moldavijom objavili ukidanje rominga između EU i te zemlje, Crna Gora posmatra sa strane – tiho, tromo i, čini se, bez političke volje. Ironično je da je Moldavija, koja je status kandidata za članstvo u EU dobila tek 2022. godine, već prestigla Crnu Goru u pojedinim oblastima evropskih integracija, uključujući upravo sektor telekomunikacija.
Crna Gora je svoj evropski put započela još 2008. godine. Status kandidata dobila je 2010, a pregovore otvorila 2012. godine. Do danas je otvorila svih 33 pregovaračkih poglavlja, ali je privremeno zatvorila samo sedam. Iako brojke na prvi pogled deluju ozbiljno, proces je u praksi već godinama bez suštinskog napretka.
Nasuprot tome, Moldavija je formalno otpočela pregovore tek u junu 2024. godine. Ipak, njeno političko rukovodstvo, predvođeno predsednicom Majom Sandu, pokazuje odlučnost, stabilnost i sposobnost da sprovede reforme koje se konkretno odražavaju na život građana.
Upravo tokom samita u Kišinjevu, Evropska komisija je zvanično objavila da će od 1. januara 2026. moldavski građani moći da koriste mobilne telefone na teritoriji EU bez dodatnih troškova rominga, kao da su kod kuće. Taj potez predstavlja istorijski iskorak za Moldaviju — ne samo u tehničkom i ekonomskom smislu, već i kao jasan simbol pripadnosti evropskom prostoru.
Za Crnu Goru – ni najave, ni plana.
Gde su odgovorni za telekomunikacije?
U oblasti telekomunikacija razlika postaje najočiglednija. Dok se Moldavija izborila za konkretan dogovor sa EU koji olakšava mobilnost i svakodnevicu svojih građana, odgovorni za sektor telekomunikacija u Crnoj Gori gotovo da ne pokazuju nikakvu inicijativu. Nema bilateralnih dogovora, nema strategije ni informacija o kontaktima s evropskim institucijama.
„Crna Gora je, nažalost, od lidera u regionu postala pasivni posmatrač. Nedostatak rada u sektoru telekomunikacija samo je jedan simptom dubljeg problema – institucionalne inertnosti i nedostatka političke odgovornosti,“ kaže bivši član pregovaračkog tima Crne Gore, uz molbu da ostane anoniman.
Sramota evropskih razmera
Za državu koja je godinama važila za „šampiona proširenja“, činjenica da je Moldavija — koja je izložena i znatno većim spoljnim izazovima, uključujući ruski uticaj — uspela da pretekne Crnu Goru u praktičnoj evropskoj integraciji, deluje kao ozbiljan poraz.
Ne samo da Crna Gora kasni u zatvaranju poglavlja, već i u ostvarivanju konkretnih pogodnosti za svoje građane. Dok moldavski građani mogu očekivati niže troškove i veće benefite od evropskih politika, građani Crne Gore i dalje plaćaju punu cenu — i mobilnih usluga, i političkog zastoja.
Zaključak
Dok Moldavija koristi svoj evropski trenutak i gradi mostove ka EU, Crna Gora stoji u mestu. Oni koji su odgovorni za sektor telekomunikacija duguju građanima objašnjenje: gde su evropske inicijative, gde je saradnja sa Briselom i gde su rezultati?
Kada vas pretekne država koja je na tom putu tek dvije godine, a vi tu stajete već trinaest — to više nije stagnacija. To je alarm za uzbunu.
—
Ernad Rafetov AGOVIĆ
Socijalni antropolog
