Današnji dan posvećen je čudotvorcu Srpske pravoslavne crkve, Svetom Vasiliju Ostroškom. Njegove mošti više od 300 godina čuvaju se u manastiru Ostrogu u Crnoj Gori kao velika svetinja, mesto su hodočašća za vernike svih religija.
Rođen je 1610. godine kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići kod Trebinja u Hercegovini, od majke Anastasije i oca Petra Jovanovića.
Sveti Vasilije Ostroški – iscelitelj najtežih bolesti i čudotvorac
U strahu od danka u krvi, roditelji su Stojana već u dvanaestoj godini poslali u manastir Zavalu, u kojem je tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim.
Službovao je u mnogim gradovima, od Mostara, preko Herceg Novog i Pljevalja, Morače, do Ogonošta i Bjelopavlića.
Kada je odrastao, otišao je u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice, gde se i zamonašio.
Kao arhijerej, živeo je u manastiru Tvrdošu sve dok Turci nisu razorili ovaj manastir, pa se preselio u Ostrog, gde je nastavio svoj podvižnički život.
Neumoran u molitvama, postu i fizičkom trudu, Sveti Vasilije mirno se upokojio na današnji dan 1671. godine.
Veruje se da su njegove mošti čudotvorne, pa ljudi svih konfesija dolaze da im se poklone i mole za isceljenje najtežih bolesti.
Tradicionalni dan velikog okupljanja vernika je 12. maj, ali i Trojičin dan, kada se održava Veliki narodni sabor u Ostrogu.
Svetitelju u čast podignute su i brojne crkve zadužbine. U Beogradu, u Crkvi cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu, čuva se omofor Svetog Vasilija.
Slavi se i kao krsna slava.
Prema narodnom običajnom kalendaru, danas se ne rade teški poslovi, ali valja da se očisti kuća da bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir.
