Otpiši mu Vladiko kako znaš, al’ mu čuvaj obraz kao i on tebi. Jos jedna u nizu afera, koja potresa nasu lijepu Crnu Goru. Nije poslednja, ima ovdje materijala i odviše.
Pitanje lažnih akademaca ili pravih ljudi u pogrešnom vremenu? Suludo je i uzaludno, baviti se pojedinačnim slučajevima, kupljenih i nakupljenih diploma, dok sistem samo takve traži. Kad bi bilo volje da se „obračuna“ sa lažnjacima, malo bi ih ostalo validnih. Ovo je samo malo igara narodu, sad će, posle će, samo sto nije, biće…
Ne znam od kada nas prati taj usud, sjećam se da ne pamtim drugo vrijeme? Tesko je doći do diplome i ne zavrsava se sve tu. Covjek sebe izgradjuje dok je ziv, ali vazna je plata. Kako je narod koji je iznjedrio Njegosa i imao prvu štampariju u Evropi, stigao do toga da se sve prašta za platu, nije mi jasno?
Mozda zato sto su mene učili da naučim da radim. U pravu su ovi instant akademci, teško je učiti i naučiti, treba tu truda, odricanja, potrebno je kapaciteta da se sve to uklopi, nije škola pojata, govorili su stari. Ipak je bolje prečicom, pa dok drugi uče da nauče, neko će prečicom i njih ce opet prepoznati teren, oni imaju iskustva, mi ne i tako u krug.
Ko bi zaposlio čovjeka od znanja, zna takav da zasmeta, bolje je utabanim stazama, da smo na sigurnom. Neka sam ja prvi u selu, a za grad ko te pita? Kad covjek slusa sve te „inovacije“, bio na seminaru, bio na Kongresu itd. Tacno se zapita, gdje su Tesli bili svi ti seminari, i kako stize do toga, a da nije bio na seminarima i raznim drugim radionicama?
A, da… Novo vrijeme, napredak, idemo dalje, niko se ne pita, kuda smo krenuli sa ovom pameću i da li cemo ikada negdje stići? Sve napreduje samo čovjek, u „rikverc“ vozi. To nazovi novo vrijeme, koje eto stiže i do nas, polako nam oduzima sve ono što nas izdvaja i po cemu smo bili jedinstveni, posebni i svoji.
Rugamo se znanju, hrabrosti, rodoljublju… Kada čovjeka unakaziš ubjeđenjem da znanje nema perspektivu, ne moras ratovati puškom protiv njega, ti si njega već ubio, samo ga nijesi sa’ranio. Tesko je biti pismen u vaktu nepismenih, a da bi se covjek izdvojio iz mase, mora podnijeti neku žrtvu, od neprospavanih noći, treme, gladi, tuge, nepravde do bušnih cipela i redovno mokrih nogu…Da bi opet otišao da se prijaviš u nezaposlene, tamo obično bude opet neko ko se snalazio dok si ti ucio. I onda, onako ponižen ideš kući i razmišljaš, jesam li ja to uvijek na pogrešnoj strani istorije, ili se ne uklapam u vrijeme u kome moram da zivim?
Iako mi se ne svidja, jer potire sve ono za sta su živjeli i borili se oni, koji ostaviše svoje kosti po gudurama Albanije, nadajući se da ce doći neki bolji i hrabriji, da ne kažem umniji od njih da sacuvaju sve to. Medjutim, stigose potomci koji se “ snalaze“ samo preko crvenog, ako što moze da se na brzinu završi, kome treba obrazovanje i vaspitanje? Sramota me što ne kupih diplomu, jer ovom drustvu ne trebaju sposobni, vec podobni. Tako je to kod nas…Mislim da bi nam svima dobrodošla Stega, Sv.Petra, da nas sve stegne i pritegne i dovede k’ poznaniju prava. Drugačije mi ovu „tiraniju“ nepismenih nećemo lako pobijediti.
Sizifov je to posao. Riba uvijek od glave, smrdi. Na kraju:“ Dugotrajno robovanje i rdjava uprava, mogu toliko unakaziti i zbuniti shvatanje jednog naroda, da zdrav razum i sud toliko istančaju i oslabe, da se izvitopere. Takav poremecen narod ne moze više da razlikuje dobro od zla, nego i svoju korist od očigledne štete“. Poručuje nam Andric, kao da je opisivao naše živote zadnjih 30 godina. Ko nas je kleo, nije dangubio.
