Nove dažbine i biznis barijere u fiskalnoj strategiji. U većini država EU se izdavanje knjiga i štampanih medija smatra javnim interesom, pa postoji više mjera podsticaja od kojih su i najniže ili nulte stope PDV-a
Nacrtom fiskalne strategije predviđeno je povećanje poreza na dodatu vrijednost sa sedam na 15 odsto i na knjige i dnevnu i periodičnu štampu, iako je u većini država stopa PDV-a na ove proizvode od kulturnog i javnog interesa najniža ili nulta.
Ovim povećanjem iznosa dažbine više nego duplo, bila bi povećana cijena knjiga za oko osam odsto, dok bi izdavači štampanih medija morali da povećaju cijenu za isti procenat ili da taj iznos plate iz svog dijela prihoda.
U većini država EU izdavanje knjiga i štampanih medija se smatra javnim interesom zbog obrazovnog i kulturnog razvoja nacije i informisanja građana, pa postoji više mjera podsticaja od kojih su i najniže ili nulte stope PDV-a.
Do sada u Crnoj Gori postoje tri stope PDV-a od nula, sedam i 21 odsto, a ovim dokumentom se sada predlaže uvođenje srednje stope od 15 odsto, koja bi važila za dio proizvoda i usluga na koje sada važi stopa od sedam odsto i manjim dijelom za one za koje je stopa sada 21 odsto.
U nacrtu strategije je navedeno da Vlada od povećanja stope PDV-a sa sedam na 15 odsto očekuje godišnji prihod od ukupno 60 miliona eura, dok nije precizirano koliko više novca se očekuje od povećanja dažbine na knjige i štampane medije.
U obrazloženju Vlada navodi da se uvođenje srednje stope PDV-a predlaže u cilju “kompenzovanja smanjenja prihoda države po osnovu smanjenja poreskog opterećenja na zarade čime Crna Gora postaje jedan od najpovoljnijih poreskih sistema u dijelu oporezivanja troškova rada”.
Istim dokumentom Vlada planira smanjenje doprinosa na penziono osiguranje sa sadašnjih 20,5 odsto od bruto zarade na 10 odsto, čime bi zaposlenima porasla zarada za oko pet odsto, a poslodavci bi imali smanjenje dažbine za 5,5 odsto. Ovo umanjenje doprinosa značilo bi smanjenje budžetskog prihoda za oko 280 miliona eura, zbog čega Vlada planira da nizom drugih mjera, od kojih je jedna i povećanje stope PDV-a sa sedam na 15 odsto, nadomjesti taj gubitak.
Udruženja izdavača i knjižara, kao i štampanih medija, proteklih godina su više puta kod raznih Vlada pokretali incijative o uvođenju nulte stope PDV-a na knjige i štampu, uz obrazloženje da je prodaja knjiga i novina u padu.
U nacrtu medijske strategije, koja je predstavljena 2022. godine, bilo je predviđeno smanjenje stope PDV-a na štampu na nula odsto u 2023. godini. Međutim, krajem prošle godine Vlada je usvojila Medijsku strategiju u kojoj ta mjera nije predviđena, uz obrazloženje da se tim dokumentom ne mogu utvrđivati poreske stope već da će to biti regulisano finansijskim strategijama. Sada se umjesto smanjenja predviđa povećanje poreza na ove proizvode.
Poskupiće i ulaznice za koncerte, pozorište, utakmice…
Nacrtom strategije predlaže se povećanje poreske stope PDV-a sa sedam na 15 odsto, osim za knjige i štampu, i na monografske i serijske publikacije, autorska prava i usluge iz oblasti obrazovanja, književnosti i umjetnosti, nauke i umjetničkih predmeta, zatim i na ulaznice za bioskopske i pozorišne predstave, koncerte, muzeje, sajmove, utakmice, kao i na usluge upotrebe sportskih objekata u neprofitne svrhe i servisne usluge koje se pružaju u marinama.
Sa 21 na 15 odsto se smanjuju stope PDV-a na solarne panele i frizerske usluge.
Stopa PDV-a iznosiće 15 odsto za sve usluge smještaja u hotelima, motelima, pansionima,… kao i usluživanja hrane i pića, osim alkoholnih pića, gaziranih i negaziranih pića s dodatkom šećera i kafe u objektima za pružanje ugostiteljskih usluga. Do sada je stopa za većinu ovih usluga bila sedam odsto i dijelimično 21 odsto.
