Najčešći uzrok neželjenih situacija u planinama je nemar, kazali su iz Gorske službe spašavanja (GSS), navodeći da bi u crnogorsko zakonodavstvo treba uvesti kazne za nesavjesne posjetioce.
Šef Obavještajne tačke Žabljak u GSS Zoran Vojinović rekao je agenciji MINA da su na Žabljaku ove godine imali sedam spasilačkih intervencija, koje su bile malo teže u odnosu na ranije godine, budući da vremenski uslovi i situacija u planini nijesu bili idealni.
“Taj broj je otprilike kao i prošlogodišnji. Na svu sreću, sve intervencije, osim jedne, uspješno su završezne”, kazao je Vojinović agenciji MINA.
On je rekao da su se spasilačke akcije u 99 odsto slučajeva odnosile na strane turiste i da je nemar najčešći uzrok neželjenih situacija u planinama.
Foto: GSS (Arhiva)
“Ne možete se zaglaviti u stijeni, šumi ako koristite planinarsku stazu, poštujete prirodne zakone, ako se krećete normalno i imate adekvatnu opremu. Odnosno, to može da se desi, ali je taj faktor sveden na minimalnu mjeru. Ako tražite nešto više, onda stvarno dolazi do neželjenih situacija”, naveo je Vojinović.
Upitan kako gleda na komentare da bi spasilačke intervencije GSS-a trebalo naplaćivati, on je odgovorio da to pitanje treba zakonski regulisati.
“Prije svega, treba pojačati kaznenu politiku, odnosno kaznene mjere za nesavjesne posjetioce crnogorskih planina”, rekao je Vojinović.
On je podsjetio na najskoriji slučaj, kada su pripadnici GSS u kasnim večernjim satima pronašli državljanke Srbije koje su se izgubile u rejonu Planinice, na Durmitoru.
“One su bez ikakve informacije krenule na svoju ruku, da bi u kasnijim večernjim satima tražile pomoć GSS. Riječ je o čistom nemaru i za takve slučajeve treba utvrditi novčanu kaznu. Što se tiče drugih akcija, pogotovo kada je u pitanju smrtni slučaj, porodici je dosta nevolje, a ne još da im se naplati (akcija spašavanja)”, smatra Vojinović.
On je rekao da se u okruženju te akcije ne naplaćuju, ali da spasioci imaju stimulans od države i drugih organizacija.
“Kroz kaznenu politiku treba vidjeti da se uvede neki red”, dodao je Vojinović.
Vojinović je ukazao da se turisti ne informišu preko sredstava informisanja u Crnoj Gori, te da Nacionalna turistička organizacija i Ministarstvo turizma treba malo više da se pozabave tim pitanjima.
“Predlagali smo da se izda flajer koji će se dijeliti turistima na ulasku u našu zemlju, gdje će doslovice pisati o ponašanju u crnogorskim planinama. Takođe, ni na jednom sajmu turizma u Evropi ili u okruženju, niko nikada nije pozvao predstavnike GSS. Ipak je to fina tema i za sajam, da se promoviše taj vid bezbjednosti turista”, naveo je Vojinović.
On je rekao da u GSS Žabljak u radu ima pomoć vatrogasne jedinice sa Žabljaka i Vojske Crne Gore.
“U GSS trenutno je sedmoro, osmoro ljudi koji su obučeni, sposobni i spremni. To je nedovoljan broj za jedno ovakvo turističko mjesto. Ko dođe jednom ili dva puta sa nama u akciju i kad vidi koliko je to teško, naporno i stresno, onda se masovno isključuju”, naveo je Vojinović.
On je kazao da im je teško i da privuku mlađe naraštaje da se pridruže GSS.
“Malo kroz šalu da kažem, telefoni su donijeli probleme u planini. Niko ne koristi planinarsku kartu, već je sve preko telefona i trekova koje neko objavi ili pusti u etar”, rekao je Vojinović.
On je naveo da u GSS pokušavaju na razne načine da privuku mlade ljude da im se pridruže, pa da, između ostalog, u saradnji sa osnovnom i srednjom školom, organizuju planinarska druženja i izlete.
“Na tim izletima im pričamo, pokazujemo i poneko se “upeca”. Međutim, to nije problem samo kod nas već i u čitavoj Crnoj Gori. Nadamo se boljim danima što se tiče tih stvari”, kazao je Vojinović.
On je rekao da žabljačka GSS ima dosta dobru opremu koja njihovim službenicima, ali i ljudima kojima pomažu, pruža sigurnost.
“Mada bi trebalo neke stvari dokupiti, jer je ta oprema svake godine sve bolja i savremenija. Za sada, ne možemo se žaliti na ovu dosta solidnu opremu”, naveo je Vojinović.
