Na sjeveru Crne Gore oblačno, u planinama slab do umjeren snijeg, a u nižim predjelima umjerena kiša, koja će tokom dana postepeno preći u susnjžicu i snijeg. Na jugu pretežno oblačno, uz kišu pljuskove i grmljavinu, naročito u prvom dijelu dana.
Na sjeveru Crne Gore oblačno, u planinama slab do umjeren snijeg, a u nižim predjelima umjerena kiša, koja će tokom dana postepeno preći u susnjžicu i snijeg. Duvaće umjeren do jak južni, a poslijepodne i tokom noći sjeverni vjetar. Temperatura do 4 stepena.
Na jugu pretežno oblačno, uz kišu pljuskove i grmljavinu, naročito u prvom dijelu dana. Ponegdje se očekuju umjerene do obilne količine padavina. U ranim jutarnjim satima i krajem dana i tokom noći, u planinama susnježica i snijeg. Duvaće pojaač i jak na udare i veoma jak jugoistočni vjetar, koji će krajem dana skrenuti na sjeverni. Temperatura do 12 stepeni.
More: talasasto do uzburkano. Ujutru veoma jak jugo, a već u prijepodnevnim satima jak sjeverozapadni vjetar. Temperatura mora 14 stepeni.
Na sjeveru, u utorak i srijedu pretežno oblačno, hladno i vjetrovito. Povremeno će padati slab snijeg, a u nižim predjelima i susnježica. Duvaće umjeren do jak sjeverni vjetar, a temperatura vazduha oko nule ili malo viša, a na Žabljaku ledeni dani tj. temepratura će biti stalno ispod nule.
Na jugu umjereno do pretežno oblačno, uglavnom suvo i vjetrovito. Duvaće umjeren do jak sjeverni vjetar. Temperatura bez bitnije promjene.
U Skupštini Crne Gore danas bi trebalo da počne sjednica na čijem dnevnom redu su poslanička pitanja, a potpredsjednik Vlade za međunarodne odnose i ministar vanjskih poslova Ervin Ibrahimović prvi će odgovarati na pitanja o EU integracijama u kontekstu dobrosusjedskih odnosa.
Početak sjednice je zakazan za 13 sati, a prenos možete pratiti na Portalu RTCG i na našem Parlamentarnom kanalu.
Premijerski sat koji je opozicija prekinula u petak danas neće biti nastavljen, jer je predsjednik Vlada najavio da neće doći na sjednicu.
Podsjetimo premijer, Milojko Spajić zahvalio se na pozivu da dođe na sjednicu Skupštine na čijem je dnevnom redu premijerski sat, ali je rekao da su svi odgovori objavljeni, te da se može nastaviti sa redovnim sjednicama.
Predsjednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić kazao je da razumije odluku premijera Milojka Spajića da ne dođe na premijerski sat zakazan za danas nakon „nemilih scena“ kojima je bio izložen u petak.
Poručio je da će danas pisanim putem obavijestiti poslanike koji su remetili red u Skupštini o izrečenoj mjeri.
„Pisanim putem ću obavijestiti poslanike koji su remetili red u Skupštini o izrečenoj mjeri koja bi trebalo da obezbijedi neometano funkcionisanje Skupštine Crne Gore“, zaključio je Mandić.
U naredne tri godine Crnoj Gori na naplatu stiže dvije milijarde eura starog duga, a najveći dio Ministarstvo finansija planira da vrati novim zaduživanjem.
Takav pristup kritikuju iz opozicije jer je, kažu, pokazatelj neodgovorne ekonomske politike, dok iz vlasti smatraju da je jedino rješenje jer je riječ o naslijeđenim dugovima prethodne vlasti.Novac od koji smo već potrošili, a za koji smo se zadužili stiže na naplatu. Najveći dio duga koji bi Crna Gora trebalo da otplati u naredne tri godine odnosi se na emisiju inostranih i domaćih obveznica, zatim rate na kredite – kod kineske EXIM banke za dionicu auto-puta Bar – Boljare i kod Dojče banke iz 2023. kao i rate kredita od Svjetske banke.
– U narednom trogodišnjem periodu, po osnovu otplate duga iz prethodnog perioda, dospijeva oko 2 milijarde eura. Izazovne su 2025. i 2027. godina. U tim godina stiže na naplatu najviše novca – kazala je Andrijana Ulić Rajković iz Ministarstva finansija.
Naredne 792 miliona, a 2027. čak 915 miliona eura dok u 2026. država treba da vrati 265 miliona eura. Dio duga biće otplaćen iz fiskalne rezerve za narednu godinu koja je 350 miliona eura, a ostatak će biti obezbijeđen novim zaduživanjima.
– Ministarstvo finansija pregovara sa Svjetskom bankom u cilju obezbjeđenja garancije koja će služiti kao osnov zazaključivanje kreditnih aranžmana sa komercijalnim bankama u iznosu od 250 miliona eura. Najveći dio nedostajućih sredstava obezbijedit ćemo emisijom obveznica kako na međunarodnom, tako i na domaćem tržištu – istakla je Rajković.
To što će država novim kreditima vraćati stara zaduženja poslanici vlasti kažu da je jedini način da se otplate naslijeđena dugovanja, dok iz opozicije tvrde da je takav pristup posljedica neodgovorne ekonomske politike.
– Da je BDP veći, da imamo veća zapošljavanja u privatnom sektoru, da ekonomija funkcioniše na realnim osnovama, vrlo brzo bismo vratili ono što smo dužni. Naš javni dug će porastina 65, skoro do 70 procenata. To govori o tome da smo mi već sada u problemu kada je u pitanju ispunjavanje ekonomskih kriterijuma za pristupanje Evropskoj uniji – istakao je Nikola Milović iz DPS-a.
– Država mora vratiti ono što se zadužila, a pitanje zašto se to zadužilo, to već bi mogli da neki istražni organi ili specijalno državno tužilaštvo odrade posao. Posebno to veliko zaduženje koje je bilo kada je u pitanju auto-put koje je stiglo na milijardu evra, a početna cijena za tunel auto-puta je bila negdje oko 486 miliona – kazao je Dejan Đurović iz NSD.
Javni dug Crne Gore od nezavisnosti do prije dvije godine imao je trend rasta. 2006. bio je 700 miliona, a najveći je 2020. 4,4 milijarde eura ili 105 odsto BDP-a.
U Podgorici su danas slobode lišene dvije osobe pod sumnjom da su se bavile prodajom narkotika.
Riječ je o Podgoričaninu M.S. (49) i Nikšićaninu L.M. (43).
U pitanju je nastavak akcije „Lupa“, a njih dvojica terete se da su počinili krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, te će biti privedeni Višem državnom tužilaštvu u Podgorici na dalju nadležnost i postupanje.
„Tokom trajanja navedene akcije od avgusta 2020. do januara 2022. godine, policijski službenici su izvršili pretrese stanova i drugih objekata koja koriste osumnjičena lica kao i opsežne operativne i taktičke mjere i radnje koje su rezultirale podnošenjem sedam krivičnih prijava protiv sedam lica i još toliko prekršajnih prijava protiv istog broja lica. U okviru 11 realizovanih zaplijena oduzeto je preko 500 grama opojne droge marihuana, oko 20 grama opojne droge kokain i manju količinu tableta sa liste opijata“, navedeno je iz policije.
Inače, tokom te akcije procesuirano je ukupno 14 osoba.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da to što lider stranke Srbija centar Zdravko Ponoš traži da se u Srbiji formira prelazna vlada predstavlja „šuplju priču“, da bi došli na vlast bez izbora, ali da se to neće desiti.
„Oni ne znaju više šta će, nego bi da iskoriste nečiju decu. Da nekoga pređu negde. A znate šta znači prelazna vlada, da vam ja prevedem? Baš kako oni to i kažu. Tako, mi napišemo na papiru Vučiću ko će da bude u vladi i on mora to da potpiše. A ako to ne potpiše, onda ćemo mi da ga gepekujemo. Ti ćeš da me gepekuješ, magarče jedan. Ješić i ne znam ni ja ko već. Ti magarci će da me gepekuju. Ješić, Ponoš ili ne znam ko. Neću da potpišem i da prihvatim nikada“, rekao je on na molbu novinara da prokomentariše to što Ponoš smatra da u Srbiji treba da se formira prelazna vlada. „Može i Miloš da im prihvati. Obezbediću većinu u Narodnoj skupštini koja to nikada neće da prihvati. Evo garantujem vam to. A znate šta je prelazna vlada, da narodu objasnim? Da nema izbora. Nego da oni dođu na vlast bez izbora. E nećete, majčini sinovi, dok sam živ“, rekao je on. Vučić je naveo da im ostaje poslednja opcija i tragični događaj. „Ali bez tih tragičnih događaja, tj. dok me ne ubijete, na vlast nećete doći, osim na izborima. A ovako da vam neko potpiše da ćete vi da budete vlast, taj film da gledate nećete“, naglasio je on.
Vučić o izjavi Đukanovića: Deca nisu vlasništvo države Vučić je rekao povodom komentara člana Predsedništva SNS Vladimira Đukanovića o deci da deca nisu vlasništvo države i da nikada neće ni biti vlasništvo države, već su bića koja imaju svoja prava. „Ja nisam to gledao, ali pretpostavljam šta je želeo (Đukanović) da kaže. Napravio je veliku grešku i vrlo loše o tome govorio. Ja sam mu lično to rekao odmah. Ali on je momak koji se bori, i naravno da ljudi koji se bore prave i greške. I nisu deca vlasništvo države i nikada neće biti vlasništvo države. I nisu ni vlasništvo roditelja. Deca su živa bića koji imaju svoja prava zagarantovana i međunarodnim konvencijama, ali i običajnim pravom“, rekao je Vučić povodom izjave Đukanovića da su deca do punoletstva vlasništvo države. On je naveo da o deci brinu roditelji do njihovog punoletstva, a u određenim segmentima i obaveza države je da o njima brine do punoletstva, dodajući da oni imaju svoja prava koja niko ne može da dira. „Ali mi je najgore kada političari iz bivšeg režima, pravi politički pedofili, koji zloupotrebljavaju decu i koji hoće da kažu da su deca njihovo vlasništvo, pronalaze dovoljan razlog da jednu grešku Vladimira Đukanovića tumače kao tobož politiku vlasti. Ali to je ono kad ne možete da pronađete druge argumente. To je kada ne možete da se hvalite time kako napadate mlade ljude“, rekao je Vučić. Upitao je i da li je javnost primetila kako je „izbrisana priča sa svih njihovih medija o Đilasovom napadu“. „Ne postoji pošto se pojavio snimak gde se vidi da je on napadač. Odjednom nema vesti. Ništa se nije dogodilo. Zato što mora da se sakrije da je tukao mlade ljude, da je tukao studente. A zamislite da sam ja izašao da tučem studente? Da se prepirem sa njima ili bilo šta slično? Kako bi to izgledalo?“, upitao je Vučić, prenosi Sputnjik.
Rekao je predsedniku SNS Milošu Vučeviću da kritikuje Đukanovića zbog izjave, dodajući da je za svaku reč neophodna puna koncetracija, ali da ne sklanja one koji se bore. „Oni koji se bore, oni pogreše i uvek će da pogreše. Ali oni koji se bore oni imaju ideale i ciljeve. Ono što naši protivnici ne mogu da razumeju. Nemojte da vas podsećam da su pre tri dana govorili da vidimo tog majčinog sina koji će da otvori neki autoput ili neki infrastrukturni objekat. Evo ga sin Angeline Vučić, one o kojoj najgore gadosti izgovarate, došao sam da otvorim i baš mi je lepo dok ovo otvaram i narod je oduševljen“, rekao je Vučić.
„Osnaženi činjenicom da smo nakon Podgorice stekli parlamentarni status i u Beranama, dajemo riječ da ćemo u narednom periodu predstavljati istinsku srpsku alternativu koja neće praviti trule kompromise, niti će izbjegavati suočavanje sa onim politikama koje su usmjerene protiv interesa srpskog naroda u Crnoj Gori“
Lider Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković je kazao da je ta partijam nokon što je stekla parlamentarni status u Beranama, spremna da isto učini i u drugim gradovima gdje se budu održavali naredni lokalni izbori.
Slobodna Crna Gora je, nakon ponovljenih izbora na biralištu u Gornjem Zaostru u Beranama, osvojila 39 glasova, čime je prikupila dovoljan broj glasova da osvoji jedan odbornički mandat. Na izborima održanim 8. decembra su u Gornjem Zaostru imali podršku jednog birača.
„Želim da se zahvalim svim građanima Berana koji su nas podržali, a naročito mještanima Gornjeg Zaostra koji su naš trud i zalaganje nagradili sa nevjerovatnih 41 odsto podrške. Osnaženi činjenicom da smo nakon Podgorice stekli parlamentarni status i u Beranama, dajemo riječ da ćemo u narednom periodu predstavljati istinsku srpsku alternativu koja neće praviti trule kompromise, niti će izbjegavati suočavanje sa onim politikama koje su usmjerene protiv interesa srpskog naroda u Crnoj Gori“, rekao je Dajković.
Dodao je da su nakon uspjeha u Beranama „spremni za borbu za Nikšić, Herceg Novi“, ali i druge gradove u kojima se budu održavali naredni lokalni izbori.
„Naš put jer težak, trnovit, ali je iskren i uporan. Ko dijeli naše vrijednosti, nek nam se pridruži, jer zajedno možemo sve“, kazao je on.
Nosilac liste Slobodne Crne Gore u Beranama Milovan Živković zahvalio se građanima Berana na svakom glasu.
„To je bio glas razuma za jednu od rijetkih političkih stranaka koja se glasno protivi NATO vrijednostima, ali i svim onim praksama i matricama koje je uspostavio režim Mila Đukanovića, a oni nakon njega ih dodatno osnažili i utabali. Govoreći o našoj daljoj borbi u okviru beranskog Parlamenta, pa i učešću u vlasti ističem da smo spremni da razgovaramo sa budućim partnerima, ali smo isto tako spremni i da, bez ikakvih problema, budemo dio opozicije jer ne patimo za foteljama“, zaključio je Živković.
Zar sad kad golim okom možemo vidjeti Briselska svijetla i zgradu Evropske komisije treba da pokleknemo pred vandalizmom, antidržavnih elemenata?, saopštio je poslanik i predsjednik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević.
“Oni nisu opozicija nama, nego Crnoj Gori i Briselu. Ali kakvi god da su, naši su, zato moramo da se borimo da ih sa stranputica mračnjaštva vratimo na evropski put”, napisao je Knežević na mreži X.
Ako ne oni, dodaje Knežević, njihova djeca će nam paliti svijeće zahvalnosti svaki put kad prime platu od 15 000 eura uz molitvu “God save the DF”.
“I neka se antidržavna opozicija ništa ne plaši dok god mi budemo nosili luču demokratije i evropskih integracija, niko ih neće trpati u marice i trovati suzavcem i biber sprejem. Makar sjutra izveli muški striptiz pred premijerom Spajićem. Jer ako bih ih hapsili zbog izvađene kartice i felerične pištaljke sa Gintaša, onda bi bili kao oni kad su hapsili nas. Mi imamo pametnija posla, Brisel ne može da čeka”, zaključio je Knežević.
Premijer Milojko Spajić odgovorio je bivšoj sutkinji Ustavnog suda, Dragani Đuranović koja je juče kazala da premijer zajedno sa Andrijom Mandić krši Ustav i kazao da može da se požali sudu.
Premijer je u objavi na mreži „X“ poručio Đuranović da od januara i ona može da očekuje povećanje penzije zahvaljujući programu Evropa sad 2.
„Nazdravlje penzija, na vrijeme smo. DPS, uprkos članskoj kartici, nije mogao to da Vam obezbijedi“, napisao je Spajić.
On joj je poručio i da se, ukoliko ne želi Evropu sad 2 za penzionere već za zaposlene, žali sudu a ne Vladi.
„Prihvatićemo svaku odluku bilo kog suda kome se budete žalili. Za kraj, i mi za Vas imamo par vanvremenskih stihova : Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit“, zaključio je Spajić.
S.K.(31) uhapšen je zbog sumnje da je pod prijetnjom nožem uzeo iz marketa 700 eura, navode iz Uprave policije.
Kako kažu, policijski službenici Regionalnog centra bezbjednosti ,,Centar“ – Odjeljenja bezbjednosti Podgorica, su preduzimanjem operativnih i drugih mjera i radnji iz svoje nadležnosti identifikovali i uhapsili osobu koja se sumnjiči za razbojništvo u Podgorici.
„Zbog sumnje da je uz prijetnju hladnim oružjem – nožem, od oštećenog lica, zaposlenog u jednom marketu koji se nalazi u naselju Konik, oduzeo novac u iznosu od preko 700 eura, a potom se udaljio u nepoznatom pravcu, lišen je slobode S.K.(31) i protiv njega je Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici podnijeta krivična prijava zbog sumnje da je izvršio krivično djelo razbojništvo“, piše u saopštenju.
Ministarstvo finansija uradilo analizu poslovanja kompanija u državnom vlasništvu i ukazalo na rizike
Prošle godine zabilježen je izuzetan napredak u poslovanju privrednih društava u većinskom vlasništvu, pri čemu je ostvaren neto rezultat od 115,6 miliona eura. Lani jer njih 68 odsto ostvarilo pozitivno poslovanje. Ipak, iz Ministarstva finansija napominju da trećina državnih preduzeća i dalje negativno posluje, što zahtjeva pojedinačnu detaljnu analizu. U posljednje tri godine njih 12 je konstantno ostvarivalo negativan rezultat
Broj zaposlenih u državnim preduzećima u Crnoj Gori prošle godine je bio veći za 2.829 u odnosu na pandemijsku 2020. godinu – pokazala je Analiza finansijskog poslovanja državnih preduzeća koju je uradio Direktorat za centralnu harmonizaciju i razvoj unutrašnjih kontrola Ministarstva finansija (MF), a koju je Vlada usvojila na posljednjoj sjednici.
Tako su, državne kompanije 2018. godine zapošljavale 11.332 lica, 2019 – 11.325 lica, 2020. došlo je do pada broja zaposlenih na 10.748, dok se nakon toga rast nastavio 2021 – 11.161, 2022 – 12.359, da bi prošle godine ta brojka dostigla 13.577 zaposlenih.
Prihodi i rashodi
Prema podacima MF-a, od 2018. godine se registruje kontinuirani rast i ukupnih prihoda i rashoda državnih preduzeća u nominalnom iznosu, uz izuzetak 2020, kada se bilježi njihov pad usljed stečaja u Montenegro erlajnzu i pandemije.
U 2018. godini prihodi su iznosili 790,7 miliona, 2019. godine 831,1 milion, a 2020. godine 681,20 miliona.
– U 2021. godini prihodi državnih preduzeća su se približno vratili na nivo prije pandemije oko 812,5 miliona, da bi u 2022, ostvarili dodatni rast od 40 odsto i dostigli 1,14 milijardi eura. Nakon ovog visokog rasta, u 2023. godini je zabilježen znatno sporiji rast od svega jedan odsto, što je u nominalnom iznosu oko 11 miliona eura, pa su prihodi iznosili 1,15 milijardi – navodi se u Analizi.
Tokom ovih godina rasli su i rashodi, uz izuzetak 2020. i 2023. godine.
Većina preduzeća bilježi rast rashoda i tokom 2020, dok trend pada dominantno opredjeljuje stečaj u Montenegro erlajnzu (85 miliona na kraju 2019). Na kraju 2022. godine ukupni rashodi državnih preduzeća su porasli za 35,3 odsto i dostigli 1,11 milijardi. Prema podacima za 2023. rashodi su zabilježili pad od 8,3 odsto ili 88,9 miliona, dominantno usljed pada rashoda u sektoru energetike, koji rast u sektorima saobraćaj i industrije nije mogao nedomjestiti – pokazuje Analiza.
Poslovni rezultat
Tako su državne kompanije na kraju 2021. godine ostvarile negativan rezultat u ukupnom iznosu od 7,4 miliona eura, dok je na kraju 2022. ostvaren pozitivan neto rezultat od 36,4 miliona.
– Prošle godine zabilježen je izuzetan napredak u poslovanju privrednih društava u većinskom vlasništvu, pri čemu je ostvaren neto rezultat od 115,6 miliona eura. Tako je u 2021. godini polovina preduzeća poslovala pozitivno, u 2022. godini taj procenat je iznosio 57 odsto, dok je prošle godine njih 68 odsto ostvarilo pozitivno poslovanje – pokazuju podaci MF.
Ipak, iz MF napominju da trećina preduzeća i dalje negativno posluje, što zahtijeva pojedinačnu detaljnu analizu. U posljednje tri godine njih 12 je konstantno ostvarivalo negativan rezultat.
– Čak 16 od 50 državnih preduzeća nalazi se u kategoriji visokog i veoma visokog rizika, što predstavlja 33 odsto ukupnog udjela analiziranih preduzeća. Uzimajući u obzir činjenicu da skoro 25 odsto privrednih društava u većinskom vlasništvu države u posljednje tri godine u kontinuitetu ostvaruje gubitke, moramo konstatovati da oni i u budućnosti nose povećan rizik od negativnog poslovanja – ukazuju u Analizi.
Od 50 preduzeća, najveći dio njih je, čak 70 odsto, u sektorima saobraćaja, energetike, turizma i životne sredine.
– Ukupni poslovni prihodi državnih preduzeća na kraju 2023. godine iznosili su preko milijardu eura, što čini 17 odsto BDP-a, dok je ukupni vlasnički kapital iznosio 3,6 milijardi eura ili oko 50 odsto BDP-a. Zaposleni u državnim preduzećima centralnog nivou čine udio između pet i šest odsto ukupne zaposlenosti u državi, uključujući i privatni i javni sektor – stoji u analizi.
Ocjenjuje se da je od 2021. godine vidljiv postepeni oporavak profitabilnosti, ali da se ona još nije vratila na nivo prije pandemije. Koeficijenti likvidnosti državnih preduzeća su u padu, što ukazuje da imaju manje likvidnih sredstava sa kojima mogu izmiriti kratkoročne obaveze nego prije pandemije.
Rizici
MF je ovom Analizom identifikovalo 17 rizika koji bi potencijalno mogli ugroziti poslovanje državnih preduzeća. Na prvom mjestu su rizici u servisiranju obaveza tokom iduće godine kada se planira osmomjesečni zastoj TE Pljevlja zbog ekološke rekonstrukcije, ali kako dodaju, očekuju da će se uz optimizaciju troškova ovi izazovi prevazići. Osim toga, ukazuju na kamatni rizik kompanija koja imaju kredite sa varijabilnom kamatom, te negativan uticaj kašnjenja u realizaciji investicija. U analizi se navodi i da je došlo do povećanja tekućih troškova amortizacije za preduzeća koja su u ovoj godini radila procjenu imovine, to će se negativno odraziti na bilans uspjeha, a doći će do promjene vrijednosti imovine u bilansu stanja. Visok stepen neizvjesnosti nose oscilacije cijena rente, zaduženja u dolarima, sudski sporovi pojedinih preduzeća te nemogućnost isplate poreskih obaveza po reprogramima.
Ocijenjeno je i da je kod određenog broja preduzeća nema strateškog pristupa, ni jasnih procedura, a da neka nemaju mogućnost investiranja, jer im prihodi nijesu dovoljni. Veliki su i troškovi zaposlenih, pojedini sektori teško nalaze kadrove, a pojedini plaćaju više kako bih zadržali stručne.
Doprinos budžetu
Državna preduzeća su u posljednje tri godine u budžet uplatila preko 282 miliona eura, od čega prošle godine po osnovu različitih poreza 110 miliona eura.
– Prema evidenciji Poreske uprave, državna preduzeća su na kraju 2023. godine bila dužna 26,5 miliona eura. Prema podacima Uprave carina, naplaćeni prihodi su na kraju prošle godine iznosili 14,06 miliona eura. Sa prihodne strane, značajna je i uplata dividende koja je u periodu od 2020. do 2023. godine iznosila 49,1 milion eura. Najveći iznos dividende državna preduzeća su uplatila tokom 2021. godine, koji se odnosio na 2020. godinu – 32,6 miliona eura – navodi se u analizi.
Na kraju prošle godine vrijednost izdatih državnih garancija je bila 577,67 miliona eura, od čega su angažovana sredstva iznosila 457,8 miliona. Dug na kraju godine po garancijama izdatim domaćim i ino kreditorima bio je 150,57 miliona, što je 2,2 odsto BDP-a.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
