Opozicija će blokirati sve lokalne skupštine ukoliko vlast u Budvi ne bude formirana do 12. februara, poručuju iz DPS-a. Što se tiče blokade parlamenta, kažu, pregovori samo na osnovu platforme koju su nedavno ponudili. Iz Nove srpske demokratije ističu da su spremni za pregovore, ali da ne pristaju na ultimatume.
Održavanje sjednice u Budvi 12. februara ili blokada sviih lokalnih skupština. Uslov je koji je opozcija postavila pred parlamentarnu većinu ukoliko budu blokirali formiranje vlasti u metropoli turizma.
Dejan Đurović iz NSD kaže da je parlamentarna većina za dijalog.
„Napomenuo sam, predsjednik Skupštine Andrija Mandić jeste za dijalog. Mi smo kao parlamentarna većina za dijalog, mi tražimo dijalog da izađemo iz ove krize na jedan demokratski način, na jedan način koji će biti novitet za Crnu Goru, a u svakom slučaju ultimatumi nisu nešto što je prihvatljivo za nas“, naveo je Đurović.
Đurović očekuje da će kolege iz opozicije ipak shvatiti svoju situaciju i broj poslanika koji stoji iza njih.
„Da će shvatiti i situaciju u kojoj je trenutno Crna Gora, da će ono zašto se načelno zalažu, a to je naš evropski put. Neće ga usporavati sa ovakvim načinom ponašanja i očekujem da će i oni ovaj stav koji im je poprilično ultimativan revidirati i svesti ga na one realne osnove“.
„Crna Gora im nije mrzna kad dobijaju pozamašne plate iz državnog budžeta“
Samo po sebi problematično, učešće predśednika Skupštine Crne Gore na Svetosavskoj akademiji u Skoplju dodatno je sporno zbog činjenice da na tom događaju, iako su mu prisustvovali visokopozicionirani crnogorski zvaničnici, niđe nije jasno bila istaknuta zastava naše države, poručuje poslanik Demokratske partije socijalista Oskar Huter.
„Tako su Mandić, Kovačević i ostala svita kojoj Crna Gora nije mrzna kada dobijaju pozamašne plate iz državnog budžeta, još jednom pokazali svoj stav prema državi u kojoj su funkcioneri. I nije to ništa novo, to je samo potvrda da Mandića i njegove partijske i koalicione drugove apsolutno ne zanima Ustav Crne Gore. Ne razumije Mandić da nam sopstvena država i njeni simboli, kako se god politički i nacionalno izjašnjavali, moraju biti draži i bliži od bilo koje druge države i njenih simbola“, ističe on.
Apsurdno je, konstatuje Huter, to što je osoba poput Mandića na bilo kojoj funkciji u Crnoj Gori.
„Kao neko ko obavlja dužnost predśednika Skupštine Grne Gore, iz dana u dan demonstrirate koliko je apsurdno što je osoba kao Vi na bilo kojoj funkciji, a pogotovo na poziciji prvog čovjeka zakonodavnog doma. Znamo da predstavljate onaj dio države koji se oduševljava pokazivanjem prsta prilikom intoniranja državne himne, koji podržavaju i iscrtavaju ratnohuškačke grafite, veličaju ratne zločince, pozivaju na etničko čišćenje, a na kraju krajeva, znamo i da ste onaj koji je odmah po dolasku u Skupštinu iz svog kabineta uklonio državnu zastavu Crne Gore. Pamtimo i to da ste ljubav prema državi najbolje demonstrirali tokom pokušaja terorizma na dan izbora 16. oktobra 2016. godine. Vidimo da nastavljate u tom maniru za i na račun onih koji vas finansiraju iz druge države“, naglasio je Huter.
Kako dodaje, „od dokazanog sljedbenika četničke ili velikosrpsko-šovinističke ideologije, apolutno niko ne traži i ne očekuje da voli Crnu Goru“.
„Ali od državnih zvaničnika zahtijevamo elementarno poštovanje prema državi u kojoj žive i obnašaju odgovorne i značajne funkcije. Istovremeno, pozivamo nadležne institucije da konačno počnu da rade svoj posao i u skladu sa važećim zakonima, počnu da kažnjavaju nepoštovanje zvaničnih državnih simbola“, zaključio je.
Crnogorska centralna administracija je samo u prošloj godini za troškove reprezentacije (ručkovi, večere, jela, zakuske) potrošila oko 950 hiljada eura. U ovaj iznos ne računa se ta vrsta troška kod lokalnih administracija, centralnih i javnih preduzeća
Pristojnost i mjera su očito ono što je svojstveno mnogim liderima razvijenog zapadnog svijeta, gdje se novac poreskih obveznika dominantno ne koristi za lične ugodnosti i gdje se vodi računa o javnom novcu. U Crnoj Gori je to sušta suprotnost, pa i zvaničnici nove vlasti troše ogromne svote narodnog novca probijajući i budžetske limite na putovanja, ručkove, večere i druge zakuske. Samo u prošloj godini crnogorska centralna administracija za troškove reprezentacije (ručkovi, večere, jela, zakuske) potrošila je oko 950 hiljada eura. U ovaj iznos ne računa se ta vrsta troška kod lokalnih administracija, centralnih i javnih preduzeća.
Najbolji primjer pristojnosti državnika koje finansiraju građani pokazuje fotografija koja je postala viralna, a na kojoj su predsjednik Finske i premijeri Norveške, Švedske i Danske koji skromno večeraju. Kako su objavili pojedini inostrani mediji, ova fotografija je nastala 26. januara, a ona bi trebalo da bude primjer i crnogorskim državnicima kako treba da se odnose prema novcu građana.
Meta Frederiksens, premijerka Danske, u svojoj objavi napisala je „Večeras ugošćujem svoje nordijske kolege iz Finske, Norveške i Švedske na večeri u svojoj kući, nakon što smo ranije održali sastanak u kabinetu premijera“. A večera koju je priredila je i više nego skromna, što ilustruje fotografija koju je objavio Buka magazin.
– U nordijskim zemljama smo uvijek bili zajedno. A sa novom i nepredvidivijom stvarnošću sa kojom se suočavamo, postalo je još važnije održavati jake saveze i prijateljstva, navela je ona u objavi, prenijeli su pojedini mediji.
Crnogorski zvaničnici su u toku prošle godine za službena putovanja u zemlji i inostranstvu potrošili 8,4 miliona, a za reprezentacije (ručkovi, večere, jela, zakuske) oko 950 hiljada eura, odnosno ukupno oko 9,4 miliona eura za te svrhe, što je za oko 2,7 miliona eura više nego što je bilo predviđeno rebalansom budžeta za proteklu godinu.
Vlada Milojka Spajića u prvih pola godine mandata za službena putovanja i troškove reprezentacije prikazala je trošak od najmanje 4,1 milion eura.
– Funkcije u razvijenom demokratskom svijetu znače i podnošenje odgovornosti ne samo prema upravljanju državama već posebno podrazumijevaju i odgovoran odnos prema javnim resursima. Kod nas smo svjedoci da se koriste brojne prilike da se novac osiromašenih građana koristi upravo za lične ugodnosti, a kada se dođe na funkciju od javnog novca se ne štedi na ručkove i večere (i opravdane i neopravdane), voze se službeni automobili, plaća se gorivo, telefoni, dnevnice…, ocijenila je u izjavi za „Dan“ Ines Mrdović iz Akcije za socijalnu pravdu.
Ona smatra da su svi izdaci tih vrsta u preglomaznoj javnoj administraciji kod nas odavno prešli sve „crvene linije“, ali nijedna vlast ne pokazuje spremnost da raskrsti sa praksom prekomjernih potrošnji i uspostavi mjeru pristojnog i prihvatljivog.
– Samo u prošloj godini je za troškove reprezentacije (ručkovi, večere, jela, zakuske) potrošeno oko 950 hiljada eura od strane centralne administracije, odnosno ne računajući tu vrstu troška kod lokalnih administracija, centralnih i javnih preduzeća. Ta cifra je frapantna za ovako siromašnu državu i pokazuje jasan nedomaćinski odnos prema javnom novcu. A kada se tome doda da je u prošloj godini za troškove putovanja u zemlji i inostranstvu izdvojeno 8,4 miliona, od čega na dnevnice funkcionerima i službenicima otpada nekoliko miliona, jasno je do kojih granica je stigao nedomaćinski, ili bolje rečeno, neodgovoran odnos prema novcu građana. Ono što je poražavajuće jeste da se svemu tome ne nazire kraj, već se i dalje planiraju ogromni izdaci za ovakve potrošnje, iako zemlja sa druge strane „grca“ u nedostatku osnovnih potrepština, a dobar dio građanstva je prilično osiromašen, zaključila je Mrdović.
Ručak sa Spajićem 1.849, a sa Mandićem 1.647
U 17 crnogorskih lokalnih samouprava, u prvih devet meseci 2024. godine, za reprezentaciju je potrošeno 200.615,18 eura. Najviše se za iće i piće, po oko 30.000 eura, potrošilo u Nikšiću, Tivtu i Herceg Novom, pokazalo je istraživanje „Vijesti“. Najveći trošak u ove svrhe, kako su objavili, načinjen je u hotelu „Natural“, 26. juna. Račun od 1.849,45 eura plaćen je za ručak sa predsjednikom Vlade Milojkom Spajićem povodom svečanog otvaranja puta Rožaje – Špiljani. Gosti čelnika lokalne uprave grada pod Trebjesom prošle godini bili su mnogi ministri, odbori, ambasadori, razne delegacije, i lokalna uprava je za njih organizovala ručkove u lokalnim restoranima ili hotelima. Najviše novca, kako su „Vijesti“ objavile, izdvojila je prilikom posjete Andrije Mandića, predsjednika Skupštine Crne Gore, 1.647,60 eura, kao i Damjana Ćulafića, ministra ekologije, 1.138 eura.
Ministar regionalno-investicionog razvoja i saradnje sa NVO Ernad Suljević kazao je u emisiji “Budimo budni – pitajte Vladu” na TVCG da Bošnjačka stranka (BS) ima jasan stav o budžetu, te da će isti podržati ukoliko ministar finansija Novica Vuković prihvati amandmane te partije.
Kaže da BS ima jasan stav – budžet mora biti usvojen i mora se raditi u interesu građana.
“BS ne pravi nikakav negativan uticaj na budžet. Malo više fokusa stavljamo na kapitalne projekte, ali to je za korist građana, a ne partije. Mi ćemo imati amandmane na određene stavke u budžetu i, ako ih MF prihvati, mi ćemo podržati budžet, ali u ovom momentu nemamo detaljne informacije. Vezani su za razvoj sjevera i manje razvijenih opština, gdje tražimo budžet za razvoj manje razvijenih opština, posebno onih koje čine manje brojni narodi”, naveo je Suljević.
Istakao je da će se vidjeti dokle će trajati privremeno finansiranje.
“Nastavak finansiranja redovnih obaveza, mislim da neće biti upitan, ali sve ono što je dodatno značajno za razvoj biće upitno i može zaustaviti blag i sam razvoj države. Unutar vlade teško je nekada doći do nekih kompromisa, neophodno je sjesti za pregovarački sto kako bismo izašli iz ove krize i kao građani ne bismo trpjeli posljedice”, tvrdi on.
Posljedice su, kaže Suljević, nemjerljive i veoma je važno naglasiti da projekti koji trebaju biti realizovani neće biti realizovani planiranom dinamikom bez budžeta.
“Fondovi iz EU neće moći biti finansirani jer i EU traži političku stabilnost i stabilne finansije, a mi to nemamo. I socijalna politika je ugrožena, te zbog građana moramo sjesti za sto i prestati sa politikanstvom. Ovdje ne zavisi sve od vlasti, već i od opozicije, koja blokira rad parlamenta”, rekao je Suljević na TVCG.
Fidelity consulting objavio je na svojoj Facebook stranici tekst u kojem ukazuje na sva obećanja koje je u proteklom periodu javnost mogla da čuje od premijera Milojka Spajića.
Tekst prenosimo u cjelosti:
“Zamislite jednu magičnu manufakturu, pravu fabriku za proizvodnju neistina, đe se danonoćno, na traci dužoj od Jadransko-jonske „brze“ ceste (koja, gle, ima i pare i projekat ali nema volje), smjenjuju obećanja našeg premijera – pečatirana, zapakovana, dostavljena građanima, da ih guta narod kao da su Plazma keks, uz jutarnju kafu.
Dobro došli u politički lunapark gde se, svakih nekoliko mjeseci, na otvaranju nove trake neistina, pompezno najavljuju milijarde, stotine miliona, nepostojeće kompanije i najluđe ideje o tome kako ćemo obogatiti državu brzinom svjetlosti.
Ili možda – brzinom politike?
Nakon jučerašnjeg obećanja da će do 2030. godine biti izgrađeno preko 500 kilometara autoputeva i brzih cesti u ukupnoj vrijednosti od 9 milijardi eura, postavlja se pitanje: zašto premijer otvoreno obanjuje javnost kada mu je godišnji kapitalni budžet 280 miliona eura? Jednostavnom matematikom, kada 9 milijardi podijelite sa 300 miliona eura, dobijate da će se ono što je obećano realizovati za 30 godina a ne DO 2030. godine…
Krenimo redom i podsjetimo se samo nekih od šašavih obećanja glavnog proizvođača neistina u državi.
Jul 2022: Japanska milijarda (i ostale bajke)
Prve su nam se na traci neistina prosule zlatne mrvice iz Zemlje izlazećeg sunca. “Imaćemo milijardu eura investicija iz Japana”, slavodobitno se čulo od tadašnjeg ministara finansija. Milijarda, samo što nije. Glavni grad već počeo da planira kako će postaviti japanske vrtove, otvoriti 500 suhij restorana i svečano dočekati sumo-rvanje investitora iz Tokija. Šta se desilo? Ni „s“ od sumo, ni „m“ od miliona. Da ne pominjemo milijardu, to je odlećelo kao balon s helijumom; makar smo imali par mjeseci prijatne ljetnje iluzije.
Oktobar 2022: Pljevlja – meka za 500 miliona
No, to je bio tek početak teških obmana. Napeto se čekala nova neistina: “Investiraće se 500 miliona u Pljevlja!” Čak su i Pljevljaci počeli da veruju da će, preko noći, niknuti tornjevi, hoteli, možda i poneka žičara za panoramsko razgledanje. A onda, sve utihnulo, kao zrikavci posle kiše. Kad ih upitate: “Šta bi sa onih 500 miliona?”, oni odgovaraju: “Bila je ona kiša, a malo se i popilo…”.
April 2023: Nadolazeći bankrot (tzv. „horor“ epizoda)
A onda šamar realnosti: “Bankrotiraćemo u junu.” Kakva drama, kakav triler, HBO je mogao da snimi mini-seriju: “Nestanak eura u Crnoj Gori”. Neki su već stajali u redovima ispred banaka, da ih preduhitre. Naravno, realnost je brža i od bankrota – od svega su ostala samo neispunjena obećanja i poljuljano povjerenje, dok se jun završio mirno, a bankrot koji je premijer najavio dođe kao kad vam dijete kaže da je čudovište ispod kreveta.
Maj 2023: Montenegro biznis distrikt (ili “kvadrat za preduzetnike”)
Kad je propao scenario o bankrotu, onda – hej, nije sve tako crno: “Napravićemo Montenegro biznis distrikt!” Naravno, odmah smo zamislili futurističke kule, startap hipstere na trotinetima, Google i Apple okrugle zgrade. Epilog: od biznis distrikta – nema ni distrika, a kamo li biznisa.
Maj 2023: Rezovi od 150-200 miliona (a nije priča o receptu)
Tu je i nastavak priče sa rezovima: “Smanjićemo neproduktivne troškove za 150-200 miliona eura.” Već smo se ponadali da će političarima rezati plate, ukinuti nepotrebne službene automobile, možda čak i smanjiti broj kafanskih sastanaka o državnom trošku. Međutim, sebi rezali nisu ništa, osim naroda, koji siječe sam sebi budžet dok kupuje hleb i razmišlja kako da plati račune.
Jun 2023: Jadransko-jonska brza cesta (mit I legenda)
U ovoj fabrici neistina, nekako se uvek najglasnije ističu grandiozni građevinski poduhvati: “Sve je spremno, ali… eto, nema majstora.” Riječima premijera: projekat je tu, pare su tu, ali valjda nemamo ni jednu firmu koja bi prihvatila da tu našu Jadransko-jonsku brzu cestu zaista i izgradi. Zvuči praktično kao anegdota: da li je put zamišljen kao „ suviše brz”, pa radnici ne mogu da ga stignu?
Septembar 2023: Penzije i plate nestaju (a možda i građani)
Posle obećanja, red je na zastrašivanje: “Neće biti novca za plate i penzije.” Klasično: Ne plašite se, samo budite u strahu! Narod protrlja oči, primijeti da ipak još prima nekakvu penziju i platu, ali s gorčinom: “Ah, možda sljedećeg mjeseca sve stane.” Taman da se narod drži u pripravnosti – i strahu – što dođe kao najjeftiniji stimulans da i dalje ozbiljno slušamo premijera.
Decembar 2023: Kapitalni budžet od 900 miliona godišnje
Odmah zatim, usred te apokaliptične vizije, stiže lajt motiv spasa: “Kapitalni budžet će iznositi 900 miliona eura godišnje!” Sjajna cifra, nema što. Jedino što je kapitalno u cijeloj priči jeste nesrazmjera između obećanja i realnosti. Ali neka, zapišimo tu brojku – 900 miliona godišnje. Sigurno će se negde pojaviti, makar i u snu.
Februar 2024: Dvije avio-kompanije (duplo niđe veze)
Taman kad se pomislilo da je ekonomska žonglaža dosegla vrhunac, premijer najavljuje: “Treba da imamo dvije avio kompanije.” Jer jedna nije dovoljna za našu ionako preobučenu i polupraznu flotu. Zašto ne dvije? Duplo više letova, duplo više dugovanja, duplo više činovnika i direktora – svima dobro.
Februar 2024: „Nismo dobili ni centa od EU decenijama”
Fabrika neistina ne miruje – sad treba da poverujemo da „država nije dobila ni centa od EU poslednjih decenija“. Naravno da to baš nikome nije logično, s obzirom na sve one famozne projekte EU, fondove i IPA programe kojih je bilo preko milijardu eura.
April 2024: Prosječna plata iznad prosjeka EU?
Tu je i ultimativni vrhunac: “Prosječna plata u Crnoj Gori mogla bi biti iznad prosjeka EU.” Paf! Kao da nam neko kaže da će se, čim svane jedan ponedeljak, ljudi u redu za burek probuditi bogatiji od Nemaca. Ljudi već maštaju o tome kako će kupiti dvospratne kuće bez kredita, jesti kroasane sa evropskim paušalom. Nije problem sanjati, problem je samo kad vas svaki put od toga budi realnost.
Avgust 2024: Robne rezerve i kompanija za dostavu namirnica
Pošto smo već ekonomski postali polu-šnajderi, polu-aviomehaničari, zašto ne bismo imali i svoju državnu dostavu namirnica? “Imaćemo robne rezerve, eto i kompaniju za dostavu!” Još ako to bude spojeno sa onim Montenegro biznis distriktom, možda dobijemo i teleport robe. Ko zna, možda su i teleport već obećali negde, samo smo propustili vijest.
Septembar 2024: 20.000 stanova na Veljem brdu
I za kraj, projekat iz snova: “Na Veljem brdu izgradićemo preko 20.000 stanova.” Gde, kako, od čega, čijom parom? Ma, ne pitajte. Bitno je da to zvuči fino, nekako srce zaigra – konačno rešenje za stambeno pitanje! Zaboravite logiku i prostorno planiranje, ovo je, jelte, zemlja u kojoj se 20 hiljada stanova može podići – na papiru. U fabrici neistina sve je moguće.
Eto, tako nam se u poslednjih par godina, mjeseci i sezona, smjenjuje asortiman bombastičnih najava, kobajagi investicija i obećanja iz premijerovog čarobnog cilindera.
Kako god, neki tvrde da treba biti strpljiv i sačekati, jer – svakom čudu tri dana dosta, a mi ođe hronično živimo u ciklusu od 365 dana čuda, pa opet ispočetka. Ili je, možda, tačno to da obećanja putuju brže od svjetlosti, pa nas nikad i ne stignu?
Ne kaže se uzalud: jedina prava fabrika u ovoj državi jeste fabrika za proizvodnju neistina, i radi kao švajcarski sat. Pa ko voli – nek’ izvoli: obećanja ne koštaju ništa, osim što nas svih koštaju živaca…”
– Nadam se da nikome ne pada na pamet da koristi bilo kakve vaninstitucionalne mehanizme da bi onemogućio održavanje sjednice SO Budva 11. februara – naveo je poslanik Pokreta Evropa sad (PES) Miodrag Laković.
Kako je rekao u objavi na mreži X, to bi bio udar na Ustav, crnogorski izborni sistem i naravno, demokratiju, koju moramo braniti i kad nam se njeni plodovi ne sviđaju.
Nadam se da nikome ne pada na pamet da koristi bilo kakve vaninstitucionalne mehanizme da bi onemogućio održavanje sjednice SO Budva 11.02. jer bi to bio udar na Ustav, 🇲🇪 izborni sistem i naravno, demokratiju, koju moramo braniti i kad nam se njeni plodovi ne sviđaju.#Reflektor
U nastavku sveobuhvatnih kadrovskih reformi u Upravi policije (UP), a nakon sprovedene analize stanja, kadrovske promjene su uslijedile i u Sektoru granične policije, saopštio je v.d. direktora Uprave policije Lazar Šćepanović.
“Naime, uzimajući u obzir potrebu za podizanjem nivoa operativnog djelovanja, efikasnosti, podizanja nivoa granične bezbjednosti i suzbijanja prekograničnog kriminala sa primarnim fokusom na jačanje integriteta granične policije, sprovedene su kadrovske promjene u Regionalnim centrima granične policije ,,Sjever“ i ,,Centar’”, rekao je Šćepanović.
Na mjesto načelnika Regionalnog centra granične policije ˝Sjever˝ u sjedištu, umjesto dosadašnjeg načelnika, raspoređen je policijski službenik Slaviša Grebović.
Slaviša Grebović je, navodi se saopštenju, u prethodnom periodu obavljao različite pozicije u Centru bezbjednosti Bijelo Polje i u Sektoru granične policije.
“Takođe, promjene će uslijediti i na rukovodnim pozicijama u stanicama policije u Regionalnom centru granične policije ,,Sjever” na radnim mjestima koje su do sada obavljali policijski službenici Veselin Krgović, Miljan Knežević i Veljko Dragaš, koji su smijenjeni sa tih pozicija”, saopštio je Šćepanović.
Kako se dalje navodi, na poziciju pomoćnika načelnika za suzbijanje prekograničnog kriminala i korupcije u Regionalnom centru granične policije ,,Centar” raspoređen je Branislav Knežević, specijalista pravnih nauka, dugogodišnji službenik Sektora granične policije, Sektora za borbu protiv kriminala i Odjeljenja za antikorupciju.
Sektor granične policije će, poručuje, i u narednom periodu biti ojačan kadrovskim potencijalima a promjene će se nastavljati nakon sveobuhvatnih analiza drugih organizacionih cjelina u Sektoru, sa primarnim fokusom djelovanja na operativnim istražnim radnjama i homogenizaciji sektorskog rada kao ključne komponente.
“Aktivnosti Sektora granične policije će biti dominantno usmjerene na sprovođenje proaktivnih istraga u prioritetnim oblastima rada a u cilju realizacije nacionalnih prioriteta u borbi protiv prekograničnog kriminala, koji obuhvataju i suzbijanje krijumčarenja narkotika, ilegalne migracije i trgovinu ljudima, suzbijanje krijumčarenja akciznih roba, kao i obezbjeđenje i pokrivanje državne granice djelovanjem policijskih službenika i tehničkim unapređenjem sistema elektronskog nadzora granice”, zaključuje Šćepanović.
Predsjednik Vlade Milojko Spajić, pozivom građanima da bojkotuju maloprodaju, još jednom pokazuje nerazumijevanje ekonomskih principa i nesposobnost da se odgovorno nosi sa krizom koju je sam produbio, poručuju iz Stranke evropskog progresa (SEP).
“Umjesto konkretnih mjera za smanjenje cijena, građanima se nudi populistička predstava – dok troškovi života nezaustavljivo rastu”, poručuju iz SEP-a.
Podsjećaju premijera da nije posao Vlade da upućuje pozive na bojkot, već da, kako kažu, kroz fiskalnu politiku kreira uslove za niže cijene i održiv ekonomski razvoj.
“Ključni razlozi rasta cijena u Crnoj Gori nijesu trgovci, već ekonomska politika Vlade: enormna javna zaduženja, loš poslovni ambijent i neefikasna administracija koja guši privredu umjesto da je podstiče”, navodi se u saopštenju.
Predsjednik Vlade pozivom na bojkot, kako kažu u SEP-u, pokušava da prikrije još jedan od važnih razloga visokih cijena – a to je potpuno uvozno zavisna privreda uz izostanak ozbiljne podrške razvoju domaće proizvodnje.
“Kada ne proizvodite gotovo ništa, onda vam nijesu krvi trgovci što proizvođači diktiraju cijene. Krivi ste vi, što nemate svoje proizvođače! Trgovačke marže mogu lako provjeri tržišne inspekcije, ali nije ni korektno, a ni zdravorazumno misliti da od trgovaca sve zavisi i na ovaj način svoje preduzetnike izlagati osudi građana. Predsjednik Vlade mora biti prijatelj privrede i preduzetništva, a ne nesuvislim izjavama raspirivati animozitet koji već postoji u velikoj mjeri. Domaća proizvodnja umjesto domaćih podjela, premijeru”, poručuju iz SEP-a.
Stranka evropskog progresa, kako navode, od početka upozorava na štetne posljedice Spajićeve politike.
“Umjesto privlačenja investicija i otvaranja radnih mjesta, imamo budžet oslonjen na nova zaduženja i obećanja koja postoje samo u premijerovim prezentacijama i objavama na društvenim mrežama. Strane investicije su od 2020. godine gotovo nepostojeće, a kapitalni projekti postoje samo na papiru – bez realnih rezultata”, poručuju iz SEP-a.
Građani Crne Gore, kako kažu u toj partiji, zaslužuju ozbiljnu ekonomsku politiku, a ne eksperimente koji se završavaju praznim novčanicima i većim dugovima.
“Umjesto bojkotovanja trgovaca, Vlada bi trebalo da prestane sa politikom zavaravanja i hitno preduzme mjere za smanjenje fiskalnog opterećenja, podsticanje investicija i otvaranje novih radnih mjesta. Crna Gora ne smije biti talac loših odluka i nerealnih obećanja. Vrijeme je za odgovornu politiku i ekonomske mjere koje će donijeti dugoročnu stabilnost, a ne privremene iluzije”, zaključuje se u saopštenju Stranke evropskog progresa.
Socijalistička narodna partija Crne Gore ulazi u novu fazu svog političkog rada, fokusiranu na unutrašnje reforme i unapređenje organizacije. Predstojeći kongres je prilika za dalju modernizaciju stranke i jačanje demokratskih principa, kako bi SNP bila još efikasnija i spremna na izazove današnjeg društva, saopštili su poslanici ove partije Bogdan Božović i Slađana Kaluđerović.
– Jedan od važnih koraka u tom smjeru su izmjene Statuta koje će biti usvojene na Kongresu, a odnose se na izbor predsjednika i potpredsjednika. Direktni izbori unutar stranke omogućili bi veću demokratizaciju, gdje bi svi članovi imali pravo glasa u okviru svojih opštinskih odbora – navode u saopštenju.
Takođe, kako dodaju, predložena izmjena koja podrazumijeva izbor predsjednika Glavnog odbora i obaveznu regionalnu zastupljenost kroz izbor potpredsjednika omogućila bi ravnomjerniju zastupljenost svih djelova zemlje, doprinosila jačanju podrške stranci u budućnosti i ravnomjernijoj raspodjeli odgovornosti.
– Bitno je usmjeriti pažnju na mlađe generacije, podmlađivanje stranke i stvaranje novih lidera koji će preuzeti odgovorne funkcije. To je ključno za dugoročni rast i stabilnost – poručuju poslanici.
Ove reforme imaju za cilj da postignu ravnotežu između tradicije i novih ideja, stvarajući temelje za to da SNP bude značajan faktor na političkoj sceni, zaključuje se u saopštenju.
Osnovno državno tužilaštvo (ODT) u Podgorici odredilo je zadržavanje do 72 sata M.K, zbog sumnje da je počinio krivično djelo nasilje u porodici ili porodičnoj zajednici.
“Osumnjičeni je od novembra 2024. godine do 27. januara 2025.godine, u više navrata tražio novac majci, oštećenoj M.Ž, pa kad odbije da mu da novac, počinje da je vrijeđa, da galami i baca predmete po kući”, navodi se u saopštenju.
Kako su dalje kazali, zbog toga se njegova majka često zaključavala u sobu kuće, a osumnjičeni je prijetio i da će napraviti haos, te zapaliti kuću ako mu ne da novac.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
