Prije par dana propao je i poslednji pokušaj sprečavanja raskola u DPS-u.
Na sastancima na kojima je učestvovao i Đukanović i pored ogromnih pritisaka i ucjena, ogroman broj uglednih članova DPS odbija da bude u organima stranke.
Aktuelni predlog Živkovića za Predsjedništvo stranke nema nikakvu podršku, a članove DPS je posebno iziritirao predlog Živkovića da Anđušić bude Predsjednik Izvršnog odbora. Posebno je rasulo na sjeveru ( BP , Rožaje..). DPS Mila Đukanovića trči poslednji krug. Opstrukcije usvajanja budžeta, napadi na predstavnike EU i EP, optužbe na račun Predsjednika SAD Trampa naišli su na veliku osudu članstva.
Potpredsjednik Vlade i ministar ekonomskog razvoja Nik Đeljošaj prihodovao je gotovo 38.000 eura od prodaje lubenice, šipka i rentiranja zemljišta, pokazuju podaci koje je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK).
Đeljošaj je uvećanje imovine prijavio kroz vanredni izvještaj o prihodima, zbog uvećanja imovine u iznosu većem od 10.000 eura, shodno zakonskoj obavezi.
On je prijavio da je u avgustu prihodovao 17.957 eura od prodaje lubenice, a u septembru 20.000 eura od rentiranja zemljišta i prodaje šipka.
Đeljošaj je na mjestu potpredsjednika Vlade od kraja oktobra 2023. godine. On je i u svom redovnom imovinskom kartonu za 2023. godinu prijavljivao prihode od poljoprivrede. Tada je prijavio da je u julu 2023. prihodovao 5.200 eura, a u avgustu još 4.760 eura.
On je prijavio da ima tri stana – dva od po 23 kvadrata i jedan od 44 metra kvadratna i kuću od 239 m2. Vlasnik je i građevinskog zemljišta od 2.814 kvadrata, njiva od 12.280 i 5.996 metara kvadratnih, te livade od 3.997 m2.
U imovinskom kartonu za 2023. prijavio je oročeni štedni ulog od 70.500 eura i 2.352 eura na tekućem računu. Đeljošaj je prijavio i vlasništvo nad kriptovalutama i 100 odsto udjela u firmi Mds Network, za koju je naveo da je izvršio prenos prava.
On je vlasnik „pasata“ iz 2019. godine, a njegova supruga Ana Savićević vozi „hjundai tuson“ proizveden 2016. Đeljošaj je prijavio da njegova supruga ima oročen štedni ulog u iznosu od 54.271 euro i još 55.750 eura na tekućem računu. U tom imovinskom kartonu prijavio je da on ima 9.000 eura gotovog novca, a njegova supruga 2.000 eura.
Đeljošljaj u svom imovinskom kartonu za 2023. godinu nije precizirao vrijednost kriptovaluta koje posjeduje, ali je naveo njihovu količinu i naziv. Radi se o doge i shib kriptonovcu. On je u julu prošle godine za „Dan“ kazao da je vrijednost kriptonovca koji posjeduje u tom trenutku bila 2.686 eura.
U imovinskom kartonu za 2023, Đeljošaj je prijavio oročeni štedni ulog od 70.500 eura i 2.352 eura na tekućem računu. Prijavio je i vlasništvo nad kriptovalutama i 100 odsto udjela u firmi Mds Network, za koju je naveo da je izvršio prenos prava
Iz resora Dragana Krapovića najavili i nova zapošljavanja
„Kao što je ministar odbrane Dragan Krapović krajem decembra prošle godine najavio, januarske plate za pripadnike Vojske Crne Gore značajno su povećane, a nova zapošljavanja građani mogu očekivati tokom marta, kada se očekuje raspisivanje oglasa za nove vojnike po ugovoru“, navode iz Ministarstva odbrane.
Uvećanje zarada dio je, kako navode iz Ministarstva odbrane, kontinuiranog jačanja ljudskih resursa i unaprijeđenja uslova rada u sektoru odbrane, a sve sa ciljem poboljšanja materijalnog statusa vojnika, oficira i podoficira, čime se želi osigurati njihova bolja motivacija i posvećenost u obavljanju svojih dužnosti.
„Povećanjem plata Ministarstvo odbrane očekuje da će dodatno povećati svoju konkurentnost u privlačenju i zadržavanju talentovanih pojedinaca u vojnim redovima“, navode iz resora Krapovića.
Podsjećaju, od prvog januara stupilo je na snagu povećanje zarada za pripadnike VCG, te su vojnici po ugovoru ovoga mjeseca primili oko 160 eura veću zaradu. Podoficirima je plata uvećana za oko 150 eura, oficirima oko 125 eura, civilnim licima u službi u Vojsci oko 110 eura.
„Ljekarima u Vojsci Crne Gore prosječno je uvećana zarada za oko 200 eura, dok je medicinskom kadru sa srednjom školskom spremom uvećana zarada za oko 160 eura“, navode iz Ministarstva odbrane.
Pored uvećanja zarada, pripadnici Vojske Crne Gore imaju benificirani radni staž, te je vojnički poziv sve konkurentniji na tržištu rada.
„Ministarstvo odbrane će nastaviti da radi na unapređenju uslova rada i života svih svojih pripadnika, uz podršku i razumevanje Vlade Crne Gore. U narednom periodu planiraju se i dodatni programi obuke i profesionalnog usavršavanja, koji će omogućiti vojnicima da unaprijede svoje vještine i znanja“, zaključuju u saopštenju
Uprava policije saopštila je da je uhapšen osumnjičeni za napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti u Rožajama.
„Naime, u službene prostorije Odjeljenja bezbjednosti Rožaje 6. februara oko 15.00 časova pristupio je A.M. (23) iz toga grada koji je tom prilikom negodovao zbog toga što mu je izdat prekršajni nalog za nepropisno parkiranje“, navodi se u saopštenju.
Tom prilikom on je uputio riječi uvredljive sadržine licu koje obavlja pripravnički staž u ovom Odjeljenju pri tome se ponašajući drsko.
Kako navode, policijski službenik koji se nalazio u neposrednoj blizini je upozorio A.M. na ponašanje, međutim, isti je nastavio da upućuje riječi uvredljive i prijeteće sadržine prema ovom policijskom službeniku nakon čega se uputio van službenih prostorija.
„Policijski službenik je izdao naređenje A.M. da se zaustavi i vrati kako bi prema njemu bile preduzete službene radnje zbog počinjenih prekršaja, međutim, A.M. u tom trenutku hvata policijskog službenika rukama za uniformu u predjelu grudi. Policijski službenik je ovom prilikom upotrijebio sredstva prinude fizičke snage prema A.M. i savladao ovo lice“, navodi se u saopštenju.
Sa događajem je upoznat tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Rožajama po čijem je nalogu A.M. lišen slobode zbog sumnje da je izvršio krivično djelo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti.
Američki predsjednik Donald Tramp ukinuo je svom prethodniku Džou Bajdenu pravo pristupa povjerljivim informacijama i o tome sinoć obavijestio javnost.
Takva praksa se dosad poštovala i bivši predsjednici mogli su lako da dođu do povjerljivih informacija.
„Nije potrebno da Džo Bajden i dalje ima pristup povjerljivim informacijama“, napisao je Bajden na svojoj mreži Trut soušal dodajući „Džo, otpušten si“.
On je dodao da se odmah ukida Bajdenov pristup tajnim vojnim podacima i dostava dnevnog izvještaja obavještajnih agencija.
Rekao je da je donio tu odluku zato što je Bajden uradio isto njemu 2021. godine, kada je stupio na predsjedničku funkciju, pozivajući se na „nekoherentno ophođenje“ Donalda Trampa tokom napada njegovih pristalica na Kapitol 6. januara 2021.
Tada su Trampove pristalice pokušale da spriječe zvanično proglašenje pobjede Bajdena na predsjedničkim izborima, koju je sam Tramp uporno negirao.
Luksemburg ima najveću minimalnu platu u Evropskoj uniji, a ona iznosi 2637 eura, dok je na dnu ovog bloka Bugarska s najmanjom platom od 550 eura.
Kako piše Euronews, minimalnu platu veću od 1.500 eura ima samo šest država u Evropskoj uniji.
Uz lidera Luksemburg, minimalnu platu veću od 1.500 eura imaju Irska (2281 eura), Holandija (2193 eura), Njemačka (2161 eura), Belgija (2070 eura) i Francuska (1801 euro).
S druge strane ove liste nalazi se čak deset zemalja s minimalnom platom manjom od 1.000 eura.
Uz Bugarsku, riječ je o Hrvatskoj (970 eura), Grčkoj (968 eura), Malti (961 eura), Estoniji (886 eura), Češka Republika (825 eura), Slovačka (816 eura), Rumunija (814 eura), Latvija (740 eura) te Mađarska (706 eura).
U odnosu na 2015. godinu, najveći rast imale su Rumunija, Litvanija, Bugarska i Poljska, iako su dvije balkanske zemlje i dalje pri dnu liste.
Treba spomenuti i činjenicu da pet evropskih država nema zvaničnu minimalnu platu, a riječ je o Italiji, Švedskoj, Danskoj, Austriji i Finskoj.
Košarkaši Crvene zvezde i Partizana upisali su po dve pobede u duplom kolu Evrolige i sada oba tima imaju lepu šansu da igraju u plej-ofu Evrolige. Međutim, ništa nije gotovo jer ih do kraja očekuje još važnih i teških utakmica.
Crvena zvezda duplo kolo otvorila je pobedom protiv Asvela u Beogradu, da bi usledio duel sa Albom protiv koje crveno-beli ovoga puta nisu dozvolili iznenađenje i pobedili su nemački tim u Berlinu.
Šta čeka Zvezdu?
Trenutno imaju skor od 16 pobeda i deset poraza što ih stavlja na visoko peto mesto tabele Evrolige, a trenutno isti skor imaju Panatinaikos, Monako i Bajern. Mesto među prvih šest ekipa na kraju ligaškog dela sada za Zvezdu deluje i više nego realno, ali za šta neće biti mesta jesu neprijatna iznenađenja odnosno porazi od timova protiv kojih će crveno-beli biti favoriti.
Posle pauze Zvezdu čekaju dueli protiv Žalgirisa, Bajerna, Olimpije, Olimpijakosa, Virtusa, Real Madrida, Efesa i na kraju Panatinaikosa.
Raspored Crvene zvezde:
27.2. Crvena zvezda – Žalgiris
6.3. Bajern – Crvena zvezda
13.3. Crvena zvezda – Olimpija
20.3. Olimpijakos – Crvena zvezda
26.3. Crvena zvezda – Virtus
28.3. Crvena zvezda – Real Madrid
4.4. Crvena zvezda – Efes
11.4. Panatinaikos – Crvena zvezda
Šta čeka Partizan?
Osim Zvezde, sjajno duplo kolo imali su i košarkaši Partizana koji su vezali četiri pobede u gostima, a ovoga puta savladali su Virtus i Monako koji je naročito bio težak protivnik.
Nadoknadili su tako crno-beli sve one poraze koje su ove sezone zabeležili na domaćem terenu i uspeli su da se vrate u trku za plej-of koji sada nije nemoguća misija.
Partizan je trenutno osmi na tabeli sa skorom od 14 pobeda i 12 poraza, a isti skor imaju još i Barselona i Olimpija iz Milana. Crno-belima je značio i poraz Barselone protiv Olimpijakosa ( 90:88) jer im na taj način Katalonci nisu pobegli.
Do kraja ih očekuju četiri utakmice kod kuće i četiri na strani, a sve počinje od Baskonije. Posle toga crno-beli igraju protiv Olimpijakosa, Barselone, Efesa, Albe, Bajerna, Žalgirisa i na kraju Real Madrida.
Raspored Partizana:
28.2. Partizan – Baskonija
7.3. Olimpijakos – Partizan
14.3. Barselona – Partizan
21.3. Partizan – Efes
25.3. Partizan – Alba
27.3. Bajern – Partizan
3.4. Žalgiris – Partizan
10.4. Partizan – Real Madrid
Večiti se ne boje
Pred naredne utakmice večitih rivala nije loše znati da ni Zvezda ni Partizan ne strahuju od gostovanja.
Crveno-beli u dosadašnjem toku sezone odigrali su 14 mečeva na strani i imaju skor od osam pobeda i šest poraza, što ih stavlja na treće mesto u Evroligi sa najboljim skorom na gostujućem terenu.
Odmah iza njih su crno-beli koji na 13 mečeva imaju skor od sedam pobeda i šest poraza.
Ko će dalje?
Najboljih šest ekipa na kraju ligaškog dela Evrolige idu direktno u plej-of, a prva četiri tima imaće prednost domaćeg terena,
Preostala dva učesnika za plej-of biće poznati posle plej-in doigravanja u kome učestvuju sedmi, osmi, deveti i deseti tim na tabeli.
Prosječni dnevni saobraćaj na regionalnim i magistralnim putevima u Crnoj Gori tokom 2024. godine veći je za oko pet odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je u poređenju sa 2022. godinom rast iznosio oko 13 odsto, saopšteno je iz Uprave za saobraćaj.
Povećanje intenziteta saobraćaja, kako navode, zabilježeno je na gotovo svim putnim pravcima, osim na dionicama gdje su u toku radovi.
– Najveći rast saobraćaja evidentiran je na putu R-24 Buča–Lubnice, odnosno na pravcu koji povezuje Berane i Kolašin kroz tunel Klisura. Automatski brojač saobraćaja, postavljen u mjestu Buče, tokom 2024. godine registrovao je gotovo 1,2 miliona vozila, što predstavlja rast od oko 200 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovo značajno povećanje posljedica je otvaranja tunela Klisura u martu prošle godine, koji je skratio put između Berana i Kolašina za više od 40 kilometara, zbog čega većina građana sa sjevera sada koristi ovaj pravac za putovanje ka centralnom dijelu zemlje- navode u saopštenju.
Povećanje inteziteta saobraćaja zabilježeno je i na putu R-13 Kolašin–Mateševo, koji povezuje auto-put sa magistralnim putem M-2 Podgorica–Kolašin–Mojkovac. – Prema podacima sa automatskog brojača u Vladošu, za 12 mjeseci 2024. godine ovim putem je prošlo 2.698.960 vozila, što je u prosjeku 7.374 vozila dnevno. Ovo predstavlja rast od 20 odsto u odnosu na 2023. godinu. Najprometniji putni pravac u državi je M-11 Lepetane–Krtolska raskrsnica. Naš automatski brojač saobraćaja u mjestu Lovanja registrovao je 7.361.433 vozila, što znači da je ovom saobraćajnicom dnevno u prosjeku prolazilo više od 20.000 vozila- ističu u saopštenju.
S druge strane, najveći pad saobraćaja evidentiran je na putu R-10 Đurđevića Tara–Mojkovac, gdje je u 2024. godini prošlo svega 60.000 vozila, što predstavlja smanjenje od 60 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj pad uzrokovan je radovima na sanaciji klizišta u mjestu Sokolovina.
– Takođe, do smanjenje saobraćaja došlo je i na putnom pravcu Podgorica–Kolašin kroz Platije, što je i očekivano, s obzirom na to da većina vozača sada koristi auto-put za putovanje između glavnog grada i sjevera. Prema podacima sa brojača u mjestu Mioska, intenzitet saobraćaja na ovom putnom pravcu smanjen je za trećinu u odnosu na 2023. godinu, a gotovo isti toliki pad evidentirao je i naš brojač u Morači. Uprava za saobraćaj raspolaže sa oko 60 automatskih brojača postavljenih na ključnim putnim pravcima širom zemlje, koji neprekidno evidentiraju promet vozila po smjerovima i kategorijama, 24 sata dnevno. Ovi podaci se koriste za analizu intenziteta i strukture saobraćaja. Osnovni podatak koji se koristi u analizi je prosječni godišnji dnevni saobraćaj (PGDS), koji se dobija dijeljenjem ukupnog broja vozila na određenoj dionici sa brojem dana u godini- zaključuju u saopštenju.
„Mandić je izricanjem mjera udaljenja poslanik iz Skupštine obesmislio svaki dalji pokušaj dogovora. Većina je pokazala samovolju, isključivost i gaženje institucija“, istakao je on
Voljom predsjednika Skupštine Andrije Mandića skoro polovina stanovnika Crne Gore nema svoje predstavnike u parlamentu, smatra potpredsjednik GP URA Miloš Konatar.
“Parlament nije odblokiran. Parlament je u kliničkoj smrti. Suluda je ta situacija jer se sjednice održavaju tako kako se održavaju. Više rasprave o budžetu ima u Sjevernoj Koreji nego u Crnoj Gori”, rekao je Konatar u emisiji “Minula neđelja” na Aplus televiziji.
Konatar je poručio da se sa GP URA može razgovarati, ali ne mogu se postavljati ultimativni predlozi “uzmi ili ostavi”.
“Bilo je prostora da se postigne sporazum sa većinom. Žao mi je što do toga nije došlo i nisam srećan što opozicija nije učestvovala u raspravi o budžetu. Mandić je izricanjem mjera udaljenja poslanik iz Skupštine obesmislio svaki dalji pokušaj dogovora. Većina je pokazala samovolju, isključivost i gaženje institucija. Možda je ostvario neku malu pobjedu za sebe, ali mislim da u suštini ne može biti srećan kad vidi kako izgleda parlament”, rekao je Konatar na Aplus televiziji.
U Crnoj Gori danas se saobraća po uglavnom suvim kolovozima u nižim predjelima. Na putevima u višim predjelima zbog niskih temperatura mogući su nailasci na poledicu. Duž klisura i usjeka upozoravamo na pojavu sitnijih odrona. Vozačima se savjetuje da vožnju prilagode vremenskim i saobraćajnim uslovima, saopšteno je iz Auto moto saveza Crne Gore AMSCG.
Do 01. aprila obavezna je upotreba pneumatika za zimsku upotrebu za sva motorna vozila na putevima gdje je to naznačeno signalizacijom bez obzira da li na tom putu postoje zimski uslovi. Kada na ostalim djelovima i dionicama puta koji nijasu obuhvaćeni Naredbom postoje zimski uslovi (sniježne padavine, snijeg, led ili poledica na kolovozu) na vozilu moraju biti pneumatici za zimsku upotrebu na svim točkovima. Minimalna dubina šare na gazećoj površini pneumatika koji se koriste u ovom periodu je 4 mm.
Na snazi su zimski uslovi za vožnju pa u skladu s tim dolazi do zabrane saobraćaja kamionima sa prikolicom i šleperima na dionicama gdje je postavljen znak o zabrani saobraćaja za vrijeme sniježnih padavina.
Na regionalnom putu R-10 Đurđevića Tara – Mojkovac, u mjestu Sokolovina na snazi je totalna obustava saobraćaja za sve vrste vozila zbog odronjavanja stijenske mase u okviru sanacije kritične tačke Sokolovine.
Na magistralnom putu M-2 dionica Ribarevine-Poda i Poda-Berane do 28. februara dolaziće do obustave saobraćaja za sve vrste vozila u terminima od 08.00 do 11.00 i od 14.00 do 17.00 časova.
Na putu Plužine-Jasenovo Polje, lokalitet Zaborje – Jasenovo Polje obustava je u terminu od 10.00 do 12.00 i od 13.00 do 15.00 sati, svakog dana,osim nedjeljom.
Zbog izvođenja radova na rekonstrukciji regionalnog puta R-29 Bar -Kamenički most Krute planirana je u periodu od 20. januara do 20. februara totalna obustava saobraćaja će se obustavljati za sve vrste vozila u terminima od 08.00 do 11.00 sati i od 13.00 do 16.00 sati.
Do 25. februara promijeniće se režim saobraćaja sa dvosmjernog na jednosmjerni a dolaziće do povremenih obustava saobraćaja ne dužih od 15 minuta na magistralnom putu M-3 dionica Podgorica 3-Cetinje, zbog radova za potrebe raskrsnice na putnom pravcu Cetinje-Čevo.
Promijenjen je režim saobraćaja sa dvosmjernog na naizmjenično odvijanje saobraćaja na magistralnom putu Nikšić-Vilusi I faza, dionica Nikšić-Kuside, rekonstrukcija mosta Autobaza.
Promijenjen je režim saobraćaja sa dvosmjernog na jednosmjerni zbog rekonstrukcije magistralnog puta Lepenac-Ribarevine. Moguća je povremena obustava saobraćaja ne duža od 30 minuta na mjestu izvodjenja radova.
Do 28. februara u vremenu od 22.00 do 06.00 sati u tunelu Sozina doći će do promjene režima saobraćaja sa dvosmjernog na jednosmjerni, a moguće su i povremene kraće obustave saobraćaja zbog izvođenja radova na redovnom održavanju opreme kao i servisiranju ventilatora.
Danas će se saobraćaj obavljati jednom trakom naizmjenično uz povremene obustave ne duže od 30 minuta na magistralnom putu M-11 Lepetani-Tivat u mjestu Donja Lastva.
Intenzitet saobraćaja je umjeren.
U protekla 24 sata dogodilo se se 19 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teže povrede, a tri lakše.
Auto moto savez Crne Gore pruža učesnicima u saobraćaju tehničku pomoć na javnim putevima, koja podrazumijeva pružanje usluge pomoći na putu, otklanjanja manjih kvarova i besplatnog šlepanja vozila do prvog servisa ili radionice za sva vozila registrovana u Crnoj Gori.
Informativni centar zajedno sa službom pomoći na putu na usluzi je građanima 24 sata. Informacije se mogu dobiti putem telefona 19807, 020234999 i 063239987.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
