Bojkot trgovačkih lanaca, koji je prije mjesec dana počeo u Hrvatskoj, nakon čega je Crna Gora slijedila njihov primjer, a zatim i ostale države na Balkanu, sada je konačno primjer izražavanja nezadovoljstva na globalnom nivou!
U petak, 28. februara globalnom bojkotu pridružiće se i SAD, kao i mnoge evropske države, Rumunija, Slovačka, Bugarska, a informacije o bojkotu se šire toliko brzo, da očekujemo da tog dana gotovo polovina svjetskih država bojkotuje, odnosno izrazi nezadovoljstvo prema sve većoj zaradi bogatih, odnosno sve težem životu običnog čovjeka!
Alternativa Crna Gora, u saradnji sa organizacijama iz Srbije i Hrvatske, priključuje se ovom bojkotu i poziva sve građane Crne Gore da u petak 28. februara bojkotuje svaki vid kupovine!
Tog dana, neka u Crnoj Gori i cijelom svijetu bude poslata jasna poruka da GRAĐANI DONOSE ODLUKE !!!!!
Kada čovjek koji je godinama određivao ko će u Crnoj Gori biti zakon, a ko meta, danas govori o pravdi, onda znamo da je pravda konačno stigla na pravu adresu, poručio je šef poslaničkog kluba Demokratske Crne Gore za Portal RTCG Boris Bogdanović.
“(Zoran) Lazović pred sudom ne traži istinu, već bjekstvo. Ne brani se dokazima, već prijetnjama. Ne poriče optužbe, već prijeti samom sebi. A to je znak slabosti, ne nevinosti”, navodi Bogdanović.
On kaže i da Lazović priča o mržnji tužilaca, “ali ne govori o onima koji su, prema optužnici, po njegovim naredbama nestajali”.
“Priča o nepravdi, ali ne o onima koji su, dok je on vladao, birali između ćutanja i metka. Priča o zavjeri, ali ne i o onome što svi znamo – da danas više ne odlučuje ni o čijem životu. I neka se ne vara – sud nije pozornica, a pravda ne sluša prijetnje”, navodi Bogdanović.
Ovo, kako poručuje, nije ono vrijeme kada se istina mogla ugušiti pres konferencijama na kojima je “regionalne ubice koji su od ljudi pravili ćevape predstavljao kao prijatelje Crne Gore”.
“Danas ne pita on – danas pita narod. I narod će dobiti odgovor”, zaključio je Bogdanović.
Tivćanin R.G. (49) oglašen je krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 35 dana zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola.
“Njemu je kaznu izrekla dežurna sutkinja odjeljenja u Kotoru Jelena Stanišić nakon što je u hitnom postupku utvrdila da je okrivljeni juče oko 19:00 časova u mjestu Mažina, opština Tivat upravljao vozilom pod dejstvom alkohola u organizmu u koncentraciji od 2,7 g/kg”, navodi Marko Đukanović, predsjednik suda za prekršaje u Budvi.
Uz kaznu mu je izrečena i zabrana upravljanja vozilima u trajanju od 4 mjeseca, kao i 3 kaznena boda, koje će izvršiti Uprava policije.
Iz Uprave policije su reagovali zbog, kako navode, pokušaja instrumentalizacije i stavljanja policije u dnevno – politički kontekst povodom slučaja državljanina Srbije L.S. Saopštavaju da su ovo lice lišili slobode u skladu sa zakonom i odbacuju kao neistinite tvrdnje da se u ovom slučaju radilo o selektivnom ili postupanju po „naredbi sa vrha“.
Na pitanja više medija da li je tačno da je ovo lice policijskom službeniku kazalo da je koristilo psihoaktivne supstance – ulje kanabisa i bromazepam, Uprava policije saopštava da zbog zaštite integriteta ovog lica ne mogu ni potvrditi, ni demantovati da li je tokom redovne rutinske kontrole policijskom službeniku to lice saopštilo da je koristilo bromazepam i ulje kanabisa.
Ističu da je u službenoj dokumentaciji je sadržan odgovor na ovo pitanje, a dokumentacija može biti dostupna samo državnim organima, upravo u cilju zaštite privatnosti lica.
„Zbog odgovora koji je na pitanje da li je koristio psihoaktivne supstance L.S. dao policijskim službenicima, Uprava policije ostaje izričita u tome da su u datim okolnostima policijski službenici bili dužni da zatraže od ovog lica da se podvrgne testiranju na psihoaktivne supstance. Kako je L.S. odbio testiranje, time je počinio prekršaj iz člana 317a stav 1 tačka 7 Zakona o bezbjednosti saobraćaja na putevima, te je sproveden u prostorije OB Pljevlja i u zakonskom roku priveden nadležnom Sudu za prekršaje, gdje ga je sud shodno ZOBS-u novčano kaznio sa 600 eura, uz obavezu da plati i 30 eura sudskih troškova“, navode u saopštenju.
Napominju da lice nije imalo bilo kakvih primjedbi na postupanje policije, kako na sami zapisnik, tako ni pred sudom, te da se više puta zahvalio na profesionalnom postupanju.
„Članom 296 stav 1 tačka 3 Zakona o bezbjednosti saobraćaja na putevima propisano je lišenje slobode lica u slučaju odbijanja testiranja, na osnovu kojeg je isti lišen slobode zbog počinjenog prekršaja. Zakonom je takođe propisano da se lice može voditi u zdravstvenu ustanovu radi analize krvi i urina isključivo u slučaju ispunjenosti uslova iz člana 291 stav 4, a ne na njegov lični zahtjev. Dakle, da bi se lice povezlo u bolnicu mora prvo da se podvrgne ispitivanju putem testa, a u slučaju da negira rezultat testa ili odbije da potpiše zapisnik, onda se vodi na analizu u zdravstvenu ustanovu. Samim tim, lice je odbijanjem testiranja na prisustvo psihoaktivnih supstanci, kao i potpisivanjem zapisnika prijave, shodno Zakonu lišeno slobode. Sve ovo je unaprijed predočeno licu, odnosno, upozoren je na posljedice odbijanja testiranja, sa čim se lice saglasilo“, navode u reagovanju policije.
Još jednom naglašavaju da državljanstvo ovog lica ili bilo koje drugo lično svojstvo, osim činjenice da je mlađe životne dobi, nije bilo od značaja, niti prethodno poznato postupajućem policijskom službeniku.
„Zbog toga Uprava policije još jednom odbacuje kao neistinite tvrdnje da se radilo o selektivnom ili postupanju po „naredbi sa vrha“ i ostajemo posvećeni strogoj i neselektivnoj primjeni zakona“, navode u policiji.
„Uvijek sam se pitao zašto, kad se prave ovakve predstave, umjesto što se spaljuje nešto, zašto se ne odigra neko kolo, popije malo vina i ljudi ne budu srećni i veseli“, rekao je Mandić
U istoriji ljudskog roda uvijek je morao jedan da bude spaljen da bi na hiljade njih bili slobodni, saopštio je predsjednik Skupštine Andrija Mandić.
On je na početku plenarne sjednice parlamenta prokomentarisao spaljivanje lutke sa njegovim likom na zimskom Kotorskom karnevalu.
„Evo da obavijestim građane da nisam spaljen…tu sam na svome mjestu… Uvijek sam se pitao zašto, kad se prave ovakve predstave, umjesto što se spaljuje nešto, zašto se ne odigra neko kolo, popije malo vina i ljudi ne budu srećni i veseli. Osnivači Amerike, kad su donosili onu čuvenu Deklaraciju, rekli su da svako ima pravo na sreću i definisali su da je sreća cilj ka kome teže ljudi, a sreća ne mora da znači da je samo u pitanju novac, neki ljudi nisu zadovoljni da samo imaju novac, nego im je mnogo važnije da imaju ljubav, da imaju razumijevanje zajednice u kojoj žive, da ne podvrgnuti onim prostim formulama ‘ako ne uništim ovoga, ja ne mogu isplivati i ne mogu biti srećan'“, rekao je Mandić.
Poručio je da svima koji su učestvovali u ovom karnevalskom događaju želi dug i srećan život, a da građane želi da obavijesti da je „na svome mjestu“.
„I da hoću da im prenesem poruku da treba da zajednički, koliko god da smo različiti, imamo osjećaj jedni za druge i da u ovoj Crnoj Gori ima dovoljno prostora za svakog njenog građanina da bude srećan i zadovljan, ali ta sreća prvo treba da se doživi u svom mozgu, u svojoj glavi, svojoj porodici, svojoj zajednici gdje se živi…“, kazao je Mandić.
Ocijenio da „kao mala zajednica, za nas na ovom velikom prostoru, možemo da obezbijedimo budućnost i sreću za svakog građanina ove zemlje“.
„To mi je između ostalog politički cilj, lobiraću, radiću, zajedno sa svima da krenemo u pravcu koji će omogućiti Crnoj Gori da pronađe formulu, da možda Crna Gora bude najsrećnija država u Evropi, ako ne u Evropi, bar u ovom regionu“, naveo je Mandić.
U optužnici karnevala, koja je objavljena u listu „Karampana“, piše da je Andronik Durak zv. Voštan, odnosno lutka sa likom Andrije Mandića. kriv „da je narod toiliko pomutio da se u nekoliko općina ne može formirati lokalna vlast tako da se u cijelu državu ne zna ni ko pije, ni ko plaća“.
Mandić je na optužnicu odgovorio da se nada da će spaljena lutka sa njegovim likom biti „buktinja koja će osvjetljavati naš evropski put“.
Osnovno državno tužilaštvo (ODT) u Kolašinu odredilo je zadržavanje do 72 sata D.F, osumnjičenom za napad na policijske službenike.
“Nakon saslušanja u Osnovnom državnom tužilaštvu u Kolašinu, osumnjičenom D.F., određeno je zadržavanje u trajanju do 72 časa zbog osnovane sumnje da je 23.februara izvršio krivično djelo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, na štetu policijskih službenika P.N., V.S. i L.S“, navodi Tužilaštvo.
On im je, kako se navodi, upućivao uvredljive riječi, udarao ih nogama.
“Zatim je nogom udario u zadnja desna vrata vozila, kao i stakla na vozilu”, ističe Tužilaštvo.
Apelacioni sud Crne Gore je donio presudu kojom je kao neosnovanu odbio žalbu Specijalnog državnog tužilaštva i potvrdio presudu Višeg suda u Podgorici kojom je nekadašnji gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša oslobođen optužbe da je izvršio krivično djelo zloupotreba službenog položaja. Ovom odlukom presuda je postala pravnosnažna
Specijalno državno tužilaštvo je izjavilo žalbu protiv navedene presude sa predlogom da Apelacioni sud ukine prvostepenu presudu i predmet vrati tom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.
„Po mišljenju Apelacionog suda, a suprotno navodima žalbe Specijalnog državnog tužilaštva, pravilan je zaključak Višeg suda u Podgorici, kao prvostepenog suda, da tokom postupka nije na nesumnjiv način dokazano da je optuženi u periodu od 25.07.2007.godine do 08.05.2012.godine kao službeno lice- javni funkcioner – gradonačelnik Glavnog grada Podgorica iskoristio svoj službeni položaj i prekoračio granice svog službenog ovlašćenja kako bi drugom pribavio korist, a Glavnom gradu Podgorica pričinio štetu, donošenjem dvije odluke o prenosu prava na gradskom građevinskom zemljištu radi realizacije kompletiranja urbanističkih parcela“, navodi se u saopštenju.
Prvostepeni sud je, po ocjeni Apelacionog suda, o svim odlučnim činjenicama dao jasne i potpune razloge, koji su saglasni kako međusobno, tako i sa provedenim dokazima.
„Na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu i njihove svestrane ocjene, kako pojedinačno tako i u međusobnoj vezi, dovodeći ih u vezu sa odbranom optuženog, pravilno je i po pravnom shvatanju ovog suda, prvostepeni sud utvrdio odlučne činjenice na kojima je zasnovao svoje zaključke da nije dokazano da je optuženi izvršio krivično djelo koje mu se stavlja na teret“, zaključeno je u saopštenju.
Iako je policajac insistirao da se Beranac podrvrgne ispitivanju pomoću alkometra, on je to odbio, nakon čega je uhapšen i priveden u stanicu policije
Beranac A. V. (49) osuđen je na 15 dana zatvora, jer je sinoć odbio naredbu policijske patrole u Budvi da se alkotestira.
Njemu je zatvorsku kaznu opredio predsjednik Suda za prekršaje u Budvi Marko Đukanović, koji ga je jutros, nakon što je priveden od strane budvanske policije, saslušao, te donio presudu.
Kako „Vijesti“ saznaju, A. V. je upravljao automobilom marke „ford“, kad ga je u ulici Kanjoša Macedonovića u blizini kružnog toka na ulazu u Budvu, jedan i po sat iza ponoći, zaustavila policijska patrola.
Iako je policajac insistirao da se Beranac podrvrgne ispitivanju pomoću alkometra, on je to odbio, nakon čega je uhapšen i priveden u stanicu policije.
Shodno članu 317 stav 4 zakona o bezbjednosti saobraćaja na putevima, okrivljenom je ujedno zabranjeno upravljanje motornim vozilom „ B“ kategorije u trajanju od četiri mjeseca.
Zbog vožnje pod dejstvom alkohola, droga ili drugih psihoaktivnih supstanci, kao i drugih težih saobraćajnih prekršaja, policija je tokom vikenda uhapsila je 57 vozača. Evidentirana je 41 saobraćajna nezgoda, u kojoj je jedna osoba poginula u Nikšiću, dvije osobe su teže povrijeđene, dok su 33 osobe lakše povrijeđene, saopšteno je iz Uprave policije.
„Uhapšeno je 57 vozača zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola, opojnih droga ili drugih psihoaktivnih supstanci i ostalih težih prekršaja iz oblasti saobraćaja. Od tog broja, njih 25 je uhapšeno zbog vožnje pod dejstvom alkohola u organizmu u nedozvoljenoj količini, 11 vozača je uhapšeno zbog vožnje pod dejstvom opojnih droga ili drugih psihoaktivnih supstanci, i 21 vozač zbog počinjenih drugih težih prekršaja iz oblasti Zakona o bezbjednosti saobraćaja na putevima“, saopšteno je iz policije.
Od ukupnog broja uhapšenih osoba, 26 vozača je uhapšeno u Podgorici, a pet vozača uhapšeno je u Baru, navode u saopštenju.
Iz policije podsjećaju da je od 15.11.2024. do 1.4.2025. godine na snazi Naredba o vremenskom periodu i putu odnosno djelovima puta na kojima je obavezna upotreba pneumatika za zimsku upotrebu, te će u skladu sa tim službenici saobraćajne policije vršiće pojačane kontrole učesnika u saobraćaju u narednom periodu.
„Uprava policije apeluje na sve učesnike u saobraćaju da strpljivom, odgovornom i opreznom vožnjom prilagođenom uslovima na putu, doprinesu svojoj i bezbjednosti ostalih učesnika u saobraćaju poštujući saobraćajne propise, kako bi doprinijeli ukupnoj bezbjednosti građana“, ističu u saopštenju.
Bodensko jezero ili Plavo jezero, u okviru Nacionalnog parka Nelson Lakes na južnom ostrvu Novog Zelanda, popularna je turistička atrakcija među planinarima, posebno u posljednjih deset godina otkako su njegove fotografije postale viralne na društvenim mrežama.
Ovo glacijalno jezero, okruženo planinama i prelijepom prirodom, odlikuje se izuzetno plavom bojom vode. Prije deset godina, naučnici su potvrdili da jezero ima izuzetnu optičku bistrinu – i vidljivost do 80 metara dubine i da se smatra vizuelno najčistijim izvorom slatke vode koji su do sada zabilježili, prenosi Punkufer.
Titula najbistrijeg jezera na svijetu udvostručila je broj posjetilaca za relativno kratko vrijeme i izazvala strah među lokalnim stanovnicima Novog Zelanda da će ugroziti njegovu čistoću.
Najviše se plaše širenja mikroskopske alge lindavije koja stvara sluz u vodi i zamućuje je. Pomenuta alga se već nalazi u novozelandskim jezerima Rotoiti, Rotoroa i Tenison, a postoji velika opasnost da se prenese i na ovo jezero.
Nije tako teško kao što mislite. Potrebna je samo jedna kap vode koja sadrži ovu invazivnu mikroskopsku algu – iz planinarskih čizama ili flaše za vodu – da uđe u jezero i ugrozi ekosistem.
Za mavarsko pleme Ngati Apa, koje je prvobitno otkrilo jezero i nazvalo ga Rotomairevhenua, ili Jezero mirnih zemalja, ono ima važnu kulturnu i duhovnu komponentu – smatraju ga svetim mjestom koje pomaže dušama pokojnika da pređu na drugu stranu.
Iz tog razloga je zabranjen ulazak u vodu. Zabranjeno je plivanje, kvašenje peškira da se rashladi tokom vrelog ljetnjeg dana ili potapanje GoPro uređaja da biste napravili atraktivnu podvodnu fotografiju.
Takođe je zabranjen ulazak u vodu kako bi se spriječilo širenje invazivnih algi. Da bi se dodatno zaštitio od ove mogućnosti, Odjeljenje za očuvanje Novog Zelanda, u saradnji sa plemenskom zajednicom Ngati Apa, postavilo je stanice za čišćenje u blizini jezera gdje je prisutna lindavija.
Takođe su postavljeni edukativni znakovi koji zahtijevaju od planinara da očiste svoje čizme i opremu prije nego što krenu prema Rotomaireu.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
