„Fingirao postojanje saobraćajnog prekršaja, zatim neovlašćeno uzimao novac“, navode iz UP
Policijski službenici Odjeljenja bezbjednosti Bar u saradnji sa službenicima Odjeljenja za unutrašnju kontrolu rada policije lišili su slobode i podnijeli Osnovnom državnom tužilaštvu u Baru krivičnu prijavu protiv policijskog službenika Z.D.(53) zbog sumnje da je počinio krivično djelo zloupotrebaslužbenog položaja.
„Z.D. je, kako se sumnja, navedeno krivično djelo izvršio na način što je kao zaposleni na radnom mjestu šefa smjene operativnog dežurstva u Stanici policije Odjeljenja bezbjednosti Bar, bez obzira na raspored smjena u Stanici policije, protivpravnim iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja, neovlašćeno zaustavio i kontrolisao vozača, kazahtanskog državljanina“, saopšteno je iz Uprave policije (UP).
On mu je, navode iz UP, neovlašćenom primjenom policijskog ovlašćenja, saopštio da je učinio prekršaj u saobraćaju, nakon čega je od njega, uz obećanje da će ga osloboditi od kazne, uzeo novac, čime je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist na štetu vozača.
„Preduzetim sveobuhvatnim istražnim mjerama i radnjama od strane policijskih službenika a u saradnji sa postupajućim tužiocem ustanovljeno je da je Z.D. u više navrata, tokom januara, februara i marta 2025. godine na staničnom području Odjeljenja bezbjednosti Bar, u zvanju stariji policijski narednik, obavljajući poslove šefa smjene operativnog dežurstva Stanice policije Odjeljenja bezbjednosti Bar, mimo dnevnog rasporeda službi u Stanici policije Odjeljenja bezbjednosti Bar, u toku, i van radnog vremena, u uniformi, neovlašćeno vršio kontrolu saobraćaja, tako što je birajući da kontroliše vozila sa stranim registarskim oznakama, fingirao postojanje saobraćajnog prekršaja, da bi potom neovlašćeno od kontrolisanog vozača uzimao novac kako bi ga navodno oslobodio od procesuiranja“, zaključuju u saopštenju iz UP.
Službenici Odjeljenja bezbjednosti Tivat, podnijeli su Osnovnom državnom tužilaštvu u Kotoru krivičnu prijavu protiv O.B.(42) iz Foče, državljanina Bosne i Hercegovine, zbog sumnje da je počinio krivično djelo zlostavljanje, na štetu osmogodišnjeg djeteta.
Kako je saopšteno iz UP, službenici tivatske policije su postupajući po saznanjima preduzeli hitne i prioritetne mjere i radnje na utvrđivanju svih činjenica i okolnosti u odnosu na predmetni događaj, te nakon sprovedenih istražnih mjera i radnji i kriminalističke obrade, u saradnji sa nadležnim tužilaštvom, podnijeli krivičnu prijavu protiv O.B. zbog sumnje da je je izvršio pomenuto krivično djelo.
– O.B, sa privremenim boravkom u Tivtu, je kako se sumnja, izvršio pomenuto krivično djelo na način što je, kao zaposleni na radnom mjestu defektologa u Dnevnom centru za djecu i mlade sa smetnjama i teškoćama u razvoju, u mjestu Seljanovo, opština Tivat, 26.2.2025.godine, više puta udario otvorenom šakom u predjelu glave osmogodišnjeg korisnika navedene ustanove, što je i potvrđeno izuzetim snimcima sa video nadzora iz ustanove- navodi se u saopštenju policije.
Djetetu je, kako se dodaje, pružena medicinska pomoć, a službenici policije nastavljaju sa preduzimanjem mjera i radnji na utvrđivanju svih činjenica i okolnosti koje su dovele do predmetnog događaja.
– On je danas saslušan od strane postupajućeg tužioca u Osnovnom državnom tužilaštvu u Kotoru, nakon čega je pušten da se brani sa slobode- zaključuje se u saopštenju.
Danilovgradska policija podnijela je krivičnu prijavu protiv N.A. (45) iz Podgorice koji se nalazi u Istražnom zatvoru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zbog sumnje da je 22. novembra nanio teške tjelesne povrede takođe pritvorenom D.M, saopšteno je iz Uprave policije.
“Preduzimajući mjere i radnje iz svoje nadležnosti, službenici Odjeljenja bezbjednosti Danilovgrad su u saradnji sa službenicima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, rasvijetlili događaj od 22.11.2024. godine, u kojem je, u prostorijama Istražnog zatvora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, jedna osoba zadobila teške tjelesne povrede”, navodi se u saopštenju.
Danilovgradska policija je Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici podnijela krivičnu prijavu protiv pritvorenog N.A. zbog sumnje da je počinio krivično djelo teška tjelesna povreda na štetu pritvorenog D.M, na način što mu je zadao udarac pesnicom u predjelu glave, čime je prouzrokovao pomenutu povredu.
“Službenici Odjeljenja bezbjednosti Danilovgrad će nastaviti sa aktivnom saradnjom i pružanjem podrške Upravi za izvršenje krivičnih sankcija”, zaključili su u saopštenju.
Izjave bilo kojeg političara ne mogu ugroziti tradicionalno prijateljske odnose Crne Gore sa Bosnom i Hercegovinom (BiH), poručio je ministar vanjskih poslova Ervin Ibrahimović.
On je to kazao na konferenciji za novinare nakon sastanka sa ministarom vanjskih poslova Češke Janom Lipavskim, odgovarajući na pitanje novinara šta misli o podršci šefa crnogorskog parlamenta Andrije Mandića predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i koliko to šteti odnosima sa BiH.
Ibrahimović je istakao da je stav crnogorske Vlade, a samim tim i Ministarstva vanjskih poslova (MVP), jasan kada su u pitanju odnosi BiH i Crne Gore.
Crna Gora, kako je rekao, podržava suverenitet, teritorijalni integritet i cjelovitost BiH.
Ibrahimović je poručio da svi politički akteri u Crnoj Gori treba da znaju da se moraju ponašati odgovorno kada daju izjave, ali isto tako i kad su u pitanju posjete određenim državama.
„Raduje me da naši prijatelji, građani BiH, znaju da stav određenih političara nije stav zvanične Crne Gore“, naveo je Ibrahimović.
Crna Gora će, kako je istakao, nastaviti da njeguje prijateljske i dobrosusjedske odnose sa BiH.
„Izjave nijednog političara, ma ko bio on, ne mogu ugrozi tradicionalno prijateljske odnose sa BiH“, rekao je Ibrahimović.
On je, odgovarajući na pitanje novinara, kazao da Crna Gora u kontinuitetu daje podršku Ukrajini kada je u pitanju njena borba za suverenitet, teritorijalni integritet i uspostavljanje pravedenog i održivog mira.
„Zato snažno podcrtavamo da treba što prije da dođe do uspostavljanja mira, koji će imati garancije“, rekao je Ibrahimović, dodajući da garancije treba da daju i zemlje Evropske unije (EU), ali i Sjedinjene Američke Države.
Ibrahimović je, na početku konferencije za novinare, kazao da je sa Lipavskim razgovarao o daljem unapređenju bilateralne saradnje, podršci Češke evropskom putu Crne Gore, kao i o globalnim izazovima.
„Izrazio sam zadovoljstvo što proces evropske integracije dodatno produbljuje veze između naših država i naroda i zahvalio Lipavskom na dosljednom i kontinuiranom zalaganju za proširenje EU, kao i na snažnoj podršci Crnoj Gori“, naveo je Ibrahimović.
Češka, kako je naglasio, prepoznaje geostrateški značaj i važnost evroatlantske perspektive za Zapadni Balkan.
„Saglasili smo se da je to najbolji put ka dugoročnoj sigurnosti i prosperitetu regiona“, kazao je Ibrahimović.
On je rekao da je podsjetio na rezultate koje je Crna Gora ostvarila u proteklim mjesecima na evropskom putu i da je potvrdio odlučnost i posvećenost Vlade ispunjenju ambicioznog, ali dostižnog cilja da država postane članica EU do 2028. godine.
„Ukazao sam na snažno savezništvo Crne Gore i Češke u okvru NATO-a, koje predstavlja još jedan stub naših međudražvnih odnosa“, naveo je Ibrahimović.
On je poručio da je, u vremenu rastućih globalnih izazova, zajednički rad na očuvanju savezništva, stabilnosti i sigurnosti od suštinskog značaja.
Crna Gora, kako je istakao Ibrahimović, ostaje posvećen saveznik i spremna da doprinese koletivnoj sigurnosti i zajedničkim ciljevima.
Lipavski je poručio da Češka podržava put Crne Gore ka EU.
On je dodao da su svi zvaničnici Crne Gore sa kojima se susreo rekli da su za njih evropske integracije prioritet broj jedan.
„Možemo da podijelimo naše iskustvo i znanje kako bismo pomogli reformskoj agendi Crne Gore“, naveo je Lipavski.
On je kazao da Češka i Crna Gora stoje zajedno što se tče izazova brutalne agresije Rusije na Ukrajinu, koja je, kako je rekao, prijetnja cijeloj Evropi.
Lipavski je dodao da su posvećeni jačanju ekonomske saradnje dvije zemlje.
Upitan da li se parlamentarna kriza u Crnoj Gori može odraziti na evropske integracije države, on je odgovorio da nije u poziciji da komentariše domaću politiku, kako funkcioniše Skupština ili Vlada.
„Ali sam u poziciji da poručim da se podrži želja crnogorskih građana da Crna Gora postane članica EU. Mi podržavamo tu ideju“, kazao je Lipavski.
On je rekao da mu je ukazano na to da u Crnoj Gori postoji široka podrška društva EU integracijama.
„Češka podržava ambiciozni cilj Crne Gore“, poručio je Lipavski.
U manastiru Dajbabe dogovoreno da tri lidera Df-a budu potpredsjednici Vlade Zdravka Krivokapića.
Sve dogovore sa Vladikom rušili agenti ANB-a iz njegovog okruženja i Trebinjska masonska grupa na čelu sa vladikom Grigorijem.
Danas sam svjedočio na ročištu protiv bivšeg šefa ANB Dejana Peruničića i rekao da je ANB u okruženju Vladike Amfilohija imao dva svoja agenta Gojka Perovića i Obrena Jovanovića i da sam ja tražio da se sa Vladikom Amfilohijem sastanemo u Manastiru Dajbabe bez ovih špijuna i da je tada ANB postavila prislušne uređaje.
ANB IMAO DVA SVOJA AGENTA U NAIBLIZEM OKRUZENJU MITRPPOLITA AMFILOHIJA!!!
Danas sam svedocio na rocistu protiv bivseg sefa ANB Dejana Perunicica i rekao da je ANB u okruzenju Vladike Amfilohija imao dva svoja agenta Gojka Perovica i Obrena Jovanovica i da sam ja trazio da se sa… pic.twitter.com/kUSvuE0uA6
— Nebojsa Medojevic (@NebojsaMedojevi) March 7, 2025
Vlada Crne Gore je donijela odluku o novom zaduživanju od 1,14 milijardi eura i to predstavlja Spajićev povratak na prevaziđenu ekonomsku politiku konstantnog zaduživanja „saldo je nula“, kazao je šef poslaničkog kluba GP URA Miloš Konatar.
Konatar je kazao da je zabrinut što novo zaduživanje dolazi u trenutku kada je sama Vlada pomjerila projekciju budžetskog deficita sa 278 miliona eura, od 7. februara kada je usvojen budžet, na 391 milion eura 28. februara kada je Ministarstvo finansija objavilo plan ostvarenja budžeta za 2025. godinu.
„Time je za manje od mjesec dana Vlada pogoršala prognozu budžetskog deficita, tj. predvidjela je veći deficit za čak 113 miliona eura“, rekao je on.
Sve ovo, ocjenjuje Konatar, predstavlja upozorenje da se ne smijemo zaduživati da bi pokrivali tekuću potrošnju, jer na taj način ulazimo u začarani krug zaduživanja, ulazimo u dugovanja koja će plaćati buduće generacije i tako im stavljamo okove i teret, koje ne bi smjeli.
„Vlada raspolaže novcem svih građana i sam tim novcem se mora raspolagati domaćinski i odgovorno, a ne rizično i avanturistički što trenutno radi Spajićeva Vlada“, zaključio je Konatar.
Ako u Crnoj Gori postoji tačka spajanja svih građana, političara, turističkih radnika i privrednika, to je stav da treba da budemo dio Evropske unije, ali malo ko u javnosti govori o posljedicama bezuslovnog slijeđenja spoljnopolitičkih smjernica Brisela.
Kada se objektivno sagledaju rezultati, postaje očigledno da smo sebi nanijeli znatnu ekonomsku štetu, a posebno je na udaru bio turizam, kao jedan od najvažnijih sektora naše privrede. Naime, iako smo se odrekli velikog broja turista i milionskih prihoda, odštetu za taj gubitak nećemo dobiti – bez obzira na to što ona po nekim procjenama iznosi preko dvije milijarde eura. Zato se sve češće čuju predlozi da bismo od EU morali da tražimo neku vrstu bespovratne finansijske pomoći kako bismo sanirali tu štetu.
Uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji zbog rata u Ukrajini ni u kom slučaju ne treba dovoditi u pitanje, ali ogromnu štetu bi na neki način morali da nadoknadimo, jer ona stvara problem i pri punjenju budžeta.
Problem nije samo u odlukama koje su dolazile spolja, već i u načinu na koji smo sami tretirali statistiku. Naime, tokom 2023. godine zvaničnim statističkim podacima o turizmu obuhvaćeni su i ruski i ukrajinski državljani koji su u Crnu Goru došli bježeći od rata. Time je stvorena iskrivljena slika o uspješnosti turističke sezone, što je dovelo do pogrešnih zaključaka i odluka za naredni period. Tek sada, kada je broj dolazaka i ostvarenih noćenja opao, razumijemo da je prethodni rast bio vještački.
Prema podacima Monstata, Crnu Goru je u 2023. godini posjetilo 2,6 miliona turista, koji su ostvarili 15,6 miliona noćenja. Broj turista bio je manji za svega sedam hiljada u odnosu na godinu ranije, ali je broj noćenja opao za čak 800 hiljada.
Istraživač Centra za istraživanje i razvoj turizma Petar Golubović kazao je za Javni servis da su u zvaničnu statistiku 2023. godine ušli i državljani Rusije koji su u našoj zemlji našli utočište.
– Ako bismo te ruske državljane izuzeli iz podataka za 2023, došli bismo do zaključka da je u 2024. godini broj dolazaka zapravo bio u porastu za 2,9 odsto. To pokazuje da je realna turistička slika daleko bolja nego što je zvanično predstavljena – istakao je Golubović.
Kako je dodao, samo u privatnom smještaju, Rusi su 2024. godine ostvarili milion noćenja manje nego 2023, što objašnjava ukupni pad.
– Treba jasno razdvojiti turiste od emigranata. Ukoliko bismo izuzeli državljane Rusije koji su boravili u privatnom smještaju, vidjelo bi se da je broj dolazaka i noćenja u 2024. zapravo bio u porastu. Konkretno, broj dolazaka je porastao za 2,9 odsto, a broj noćenja za 1,7 odsto – kazao je Golubović.
Ipak, i pored tih statističkih korekcija, realnost je da su prihodi od turizma pali. Centralna banka Crne Gore zabilježila je da je 2024. godine prihod od turizma iznosio 1,46 milijardi eura, što je za 3,6 odsto manje nego u 2023.
Gubitak ruskih turista, koji su tradicionalno činili značajan dio turističke potrošnje u Crnoj Gori, direktno je uticao na prihode. Ekonomski analitičar Davor Dokić smatra da je pitanje kompenzacije za taj gubitak ključno.
– Nijesam pristalica slijepog slušanja Evropske unije. Mi nismo članica EU, već imamo isti status kao Turska – članica NATO-a i kandidat za EU. Turska nije uvela sankcije Rusiji, zbog čega su milioni ruskih turista otišli u tu zemlju i tamo ostavili novac koji je mogao ostati kod nas – ističe Dokić.
Voditi proaktivnu turističku politiku
Umjesto pasivnog praćenja odluka Evropske unije, bez jasne procjene kako će se one odraziti na našu ekonomiju, Crna Gora bi morala da vodi proaktivnu turističku politiku. To podrazumijeva jasnije definisanje turističke statistike, kako se ne bi ponavljale greške iz 2023, ali i aktivnije zastupanje interesa domaće privrede pred institucijama EU.
Države članice Evropske unije poput Grčke, Španije i Italije dobijaju značajne subvencije i finansijsku podršku iz evropskih fondova, dok Crna Gora, koja je slijedila istu politiku bez ikakve kompenzacije, sada snosi isključivo troškove takvih odluka.
Ako Evropska unija želi da kandidati za članstvo budu dosljedni u spoljnopolitičkim stavovima, onda bi trebalo da postoji i mehanizam za finansijsku podršku u slučajevima kada trpe ekonomsku štetu zbog takve politike. Ako to izostane, Crna Gora bi trebalo da preispita svoj pristup i počne da donosi odluke koje prije svega štite njene sopstvene interese.
On smatra da Crna Gora mora da traži kompenzaciju od Brisela.
– Ko će nama nadoknaditi izgubljene dvije milijarde eura? Ako uništimo turizam, svi kolektivno možemo da se iselimo. Brisel neće više brinuti o našim interesima od nas samih – upozorava Dokić.
Sličan stav ima i ekonomski analitičar Predrag Zečević, koji smatra da je pitanje uvođenja viza dodatni problem za turistički sektor.
– Gubitak ruskog tržišta uticao je i na druge grane ekonomije. Na primjer, kompanija „Plantaže“ je zbog toga praktično ušla u stečaj. Ako nas sada Brisel primora da uvedemo vize za određene države, moramo da tražimo nadoknadu štete. Egalizacioni fond treba da nam kompenzira izgubljena sredstva – kazao je Zečević.
Izjava slučajnog predsjednika Jakova Milatovića o stanju reformi DPS-a predstavlja ozbiljan kompliment za našu partiju, ocijenio je portparol Demokratske partije socijalista Miloš Nikolić.
Kako je napisao na mreeži X,u DPS-u bi se zabrinuli da o njima pozitivno govori neko ko je u Podgorici napravio koaliciju sa Andrijom Mandićem i Vladislavom Dajkovićem po nalogu šefa zemunsko-škaljarskog klana Luke Bojovića.
“A što se tiče krivične prijave protiv gospodina Ðukanovića – navikli smo od Demokrata i na veće gluposti i gluplje marketinške trikove u susret izborima”, naveo je Nikolić u objavi na mreži X.
(1/3) Izjava slučajnog predsjednika Jakova Milatovića o stanju reformi DPS-a predstavlja ozbiljan kompliment za našu partiju.
Bivši premijer i lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović objavio je da je sa advokatima je stiga na suđenje protiv „kriminalne hobotnice oličene u klanu ‘Grand‘“.
– Tačnije, tužili su me Zoran Lazović, Ranko Ubović i Aco Mijajlović. Sve što sam rekao do sada ispostavilo se tačnim, a dvojica od trojice koji su me tužli već su procesuirani od strane SDT-a. Ruka pravde neće stati kakav god ishod na kraju bio. Dokazi su na sigurnom – naveo je on i dodao:
„Građani zaslužuju istinu, a kriminalci da se nađu tamo gdje im je mjesto“.
Sa svojim advokatima stigao sam na suđenje protiv kriminalne hobotnice oličene u klanu 'Grand'. Tačnije, tužili su me Zoran Lazović, Ranko Ubović i Aco Mijajlović. (1/2) pic.twitter.com/lHT34VvhJa
— Dr Dritan Abazovic (@DritanAbazovic) March 7, 2025
Kad ministar spremi obrazloženje koje nije bilo spremno prošli put- razmotricemo njegov predlog i izjasniti se na sjednici Vlade, poručio je premijer Milojko Spajić.
On se oglasio na društvenim mrežama nakon što je objavljeno da nije dozvolio da se na dnevni red jučerašnje sjednce Vlade stavi tačka koju je predložio ministar prostornog planiranja Slaven Radunović da se za direktora Javnog preduzeća za upravljanje morskim dobrom u novom mandatu imenuje Mladen Mikijelj.
“Uopšte nije riječ o konkretnim ljudima za ovu ili onu poziciju ili infantilnoj potrebi da se kaže nekome NE da bi izgledao veći u ogledalu – već o principima ZAŠTO se neko postavlja na tu poziciju i da moraju da se prođu sve procedure prilikom imenovanja. Kad ministar spremi obrazloženje koje nije bilo spremno prošli put- razmotricemo njegov predlog i izjasniti se na sjednici Vlade”, istakao je Spajić.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
