Ministarstvo vanjskih poslova (MVP) odbacuje neosnovane i neargumentovane navode iz saopštenja Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, kojim se vanjskopolitički stavovi Crne Gore pokušavaju stigmatizovati i instrumentalizovati u unutrašnje političke svrhe, saopštili su iz tog resora.
Kako su kazali, kao suverena i međunarodno priznata država, Crna Gora svoju vanjsku politiku vodi u skladu sa jasno definisanim strateškim prioritetima i vrijednostima – u potpunosti utemeljenim na principima međunarodnog prava, dobrosusjedske saradnje, regionalne stabilnosti i evropske integracije.
„Pokušaji da se naši politički stavovi predstave kao prijetnja po interese Srbije su apsolutno neutemeljeni. Dodatno zabrinjava što se podrška članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama pokušava kvalifikovati kao „antisrpsko djelovanje“, što nije slučaj kada iste takve poruke podrške dolaze iz drugih država“, objašnjavaju iz crnogorskog MVP-a.
Ističu da Crna Gora ne prihvata tutorstvo ni kada je riječ o donošenju suverenih odluka, ni kada je riječ o definisanju svojih međunarodnih partnerstava. Kao odgovorna članica međunarodne zajednice, uvjereni su, kažu, da stabilnost regiona ne ugrožavaju principijelni i jasno izraženi stavovi, već javni istupi koji, relativizujući nezavisnost susjednih država, imaju za cilj podizanje tenzija i nametanje političkog okvira djelovanja.
„Pozivamo Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije da se uzdrži od izjava koje narušavaju bilateralne odnose i doprinose polarizaciji u regionu. Umjesto toga, potrebno je reafirmisati međusobno uvažavanje i dijalog, kao temelje odgovorne vanjske politike, koje Crna Gora baštini u odnosu prema svim državama i međunarodnim partnerima“, dodaju u saopštenju.
Shodno navedenom, poručuju da Crna Gora ostaje dosljedna principima mirnog suživota, dobrosusjedske saradnje i evropske perspektive Zapadnog Balkana – što očekuje i od svojih susjeda.
Novi šampion je Partizan, koji je na četvrtom meču pred preko 21.000 navijača u izuzetnoj atmosferi u „Beogradskoj areni“ slavio 90:75 i opet se osamio na vrhu sa osam titula, jednom više od Crvene zvezde.
Pred finale se znalo da će se ponoviti 2018. godina, ali su na nesreću „plavih“ istoriju ponovili „crno-bijeli“, jer su postali prvi tim od tada koji je osvojio šampionsko prstenje, a da nije imao prednost domaćeg terena.
Jogi Ferel je odlično zamijenio povrijeđenog Mekinlja Rajta, ali nije imao pomoć ostalih (Foto: KK Partizan/Dragana Stjepanović)
Ko zna šta bi se u ovoj seriji dogodilo da je Mekinli Rajt bio zdrav – na prvoj utakmici, kada je Partizan napravio ključni brejk, igrao je svega osam minuta zbog povrede nakon trojke za pobjedu protiv Crvene zvezde, a večeras je igrao samo 83 sekunde prije nego što mu je povredu obnovio Sterling Braun.
Budućnost se držala do poluvremena, ali je u nastavku bilo očigledno da joj nedostaje MVP ABA lige da „umiri loptu“ kada su izabranici Željka Obradovića pojačali tempo u odbrani i brzo riješili sve dileme.
Kada je Rajt iznijet sa terena u igru je ušao Jogi Ferel, iskoristio odmah tri bacanja koja je trebalo da izvede njegov sunarodnik i ušao u seriju. Plejmejker iz Indijanapolisa je sa devet poena u 1. četvrtini bio najzaslužniji za izjednačen rezultat (26:26), a do poluvremena je izbrojao do ukupno 14.
Na velikom odmoru je bilo 48:44 za domaće, koji su razliku napravili ofanzivnim skokom – devet puta su uhvatili loptu ispod koša „plavih“ i iz drugih napada ubacili čak 16 poena.
U finišu 2. četvrtine nije bilo rješenja za Brendona Dejvisa, koji je skakao u napadu, pogađao i asistirao, a još više se razgoropadio početkom treće dionice – odmah je pogodio trojku, potom odigrao „dupli pas“ sa Ifeom Lundbergom, a zatim i zakucao iz kontre za 55:44.
Žakelj je odmah morao da traži tajm-aut, ali je ubrzo uzeo i novi, jer je Isak Bonga vezao pet poena i povisio na 65:49 u 25. minutu.
Budućnost se, ipak, nije predavala, zahvaljujući Ferelu dva puta prišla na minus devet, ali je odbrana bila previše loša da bi se ugrozilo već viđeno slavlje u Beogradu…
Izostala je i pomoć bekova, jer je Flečer Megi nastavio u ritmu iz cijelog finala i pogodio samo dva od šest šuteva, i to posljednji kada je već sve bilo odavno riješeno. Na četiri utakmice mu je šut 29 odsto, jer je ubacio svega 10 puta iz čak 34 pokušaja! I Rašid Sulajmon je podbacio sa 11 poena, od toga pet u posljednja dva minuta.
Ferel je bio najefikasniji sa 23 poena, a dvocifren učinak su imali još Nikola Tanasković (14) i Kenan Kamenjaš (11).
Dejvis je odigrao utakmicu sezone i sa 18 koševa, koliko je dao i Braun, predvodio „crno-bijele“, Karlik Džons je ubacio 17, a Bonga i Lundberg po 13.
PARTIZAN – BUDUĆNOST VOLI 90:75 (26:26, 22:18, 22:15, 20:16)
„… Ova misija ne uključuje svaku članicu EU, međutim Crna Gora jeste, ja bih rekao da će to biti značajan podstrek za naše evropske integracije. Praktično nije bilo glasa protiv“, rekao je Krapović.
Ministar odbrane Dragan Krapović saopštio je da nije iznenađen time što je dio poslanika proruske Nove srpske demokratije (NSD) glasao za slanje crnogorskih vojnika u u sastav misije vojne pomoći Evropske unije (EU) za podršku Ukrajini.
On je, u emisiji Načisto na Televiziji Vijesti, kazao da u okviru vladajuće većine imaju sporazum koji se odnosi na „cijeli niz pitanja“, te da se taj sporazum, po njegovom mišljenju, poštuje.
Na konstataciju novinara i autora emisije Petar Komnenića da je ova odluka 10 mjeseci „stajala“ u fioci šefa parlamenta Andrija Mandića, te da su poslanici bivšeg Demokratskog fronta (DF) 29. maja, na sjednici Odbora za bezbjednost i odbranu, na kojoj je predlog dobio „zeleno svjetlo“, bili uzdržani, uz pitanje da li je bilo određenih međustranačkih dogovora, Krapović odgovara da, koliko on zna, takvi razgovori nisu vođeni.
„Ja nisam vodio nikakve razgovore. Na samom odboru predlog je podržan, ne od strane svih poslanika većine, i tu ste u pravu… Ova misija ne uključuje svaku članicu EU, međutim Crna Gora jeste, ja bih rekao da će to biti značajan podstrek za naše evropske integracije. Praktično nije bilo glasa protiv“, rekao je Krapović.
Poručio je da je ovo „potvrda zrelosti i shvatanja geopolitičke situacije i vladajuće većine i ostalih u parlamentu“.
Brisel gubi uticaj u regionu i reći ću vam kakav je moj utisak, a već više od 30 godina sam uključen u politički život Zapadnog Balkana – danas je situacija u regionu lošija nego prije deset godina. Reforme su praktično zaustavljene, a to su reforme koje je trebalo da osiguraju standard koji će nas učiniti organskim dijelom evropske civilizacije.
To je poručio bivši predsjednik Crne Gore Milo Đukanović, na Globsek forumu, kao učesnik panela „Zapadni Balkan na geoplitičkom raskršću: Evropske integracije ili rastuće regionalne tenzije?“.
„Integracija više nije glavna tema, niti najvažnija tema. Posebno jer postoji skepticizam čak i prema izgledima koji bi se mogli nazvati dostižnim – Zapadni Balkan u Evropskoj uniji. Znate, 2013. godine Hrvatska je postala članica Evropske unije. Od tada se ništa nije desilo. A deset godina prije toga, 2003. godine u Solunu, na samitu EU – Zapadni Balkan, postojala je inicijativa da Evropska unija prihvati ideju da do 2014. godine, do stote godišnjice Velikog rata, sve zemlje Zapadnog Balkana postanu članice Evropske unije. I samo je jedna od njih postala članica – Hrvatska, a ostale su sada dalje od Evropske unije nego što su bile 2003.“, ocjenjuje Đukanović.
Kao posljedica svega toga, kaže, nemamo glavni efekat koji želimo da postignemo kroz integraciju, a to je emancipacija balkanskog društva.
„Nažalost, balkansko društvo je duboko zaostalo, a ono što svi mi želimo na Balkanu, a pretpostavljam i u Evropskoj uniji, jeste da vidimo reforme, da vidimo uspostavljanje standarda, jer želimo da se ta društva prilagode da žive kako treba u Evropskoj uniji, ujedinjenoj na zajedničkim vrijednostima. A takvog efekta trenutno nema. I reći ću vam zašto. Prije svega, Evropska unija je bila veoma neodlučna nedopustivo dugo oko toga šta da radi na Zapadnom Balkanu, šta da radi sa svojom najuspješnijom politikom – politikom proširenja.
Ako se sjetite kada su Rumunija i Bugarska postale članice, tada su počeli pričati o zamoru od proširenja. Nakon toga su počeli pričati o dilemama – da li nastaviti proširenje prije nego se završi unutrašnja konsolidacija Evropske unije, iako je potpuno jasno da ta konsolidacija ne zavisi od toga da li EU ima 27 ili 35 članica. EU sa 27 članica je disfunkcionalna u određenim segmentima i zahtijeva reforme, ali to ne znači da bi trebalo oklijevati da se prime nove članice, članice sa Zapadnog Balkana.
Onda su se pojavile ideje o Evropi različitih brzina. Nakon toga su promijenili metodologiju pregovora sa zemljama kandidatima.
Na kraju smo dobili Evropsku političku zajednicu i kako god to nazvali, moj je utisak da je to neka vrsta alternative, zamjene, koja se nudi kao nešto što dolazi prije članstva. Dakle, EU je razmišljala o tome šta da ponudi Zapadnom Balkanu, umjesto da ponudi najlogičniju stvar – proces agresivnog proširenja i prijema novih članica iz Zapadnog Balkana u EU“, poručio je Đukanović.
Bjelopoljsko Više državno tužilaštvo formiralo je predmet povodom govora arhiepiskopa i mitropolita budimljansko-nikšićkog Metodija, u subotu (7. juna) u manastiru Podmalinsko u blizini Šavnika.
To je „Vijestima“ saopšteno iz tog tužilaštva, navodeći da „prikupljaju obavještenja i dokaze radi ocjene ima li elemenata krivičnog djela“.
„U Višem državnom tužilaštvu Bijelo Polje formiran je predmet povodom navoda iz izjave Mitropolita Metodija od 07.06.2025. Prikupljaju se obavještenja i dokazi radi ocjenu ima li elemenata krivičnog djela“, rekli su listu.
Vladika je, između ostalog, kazao da „od kraja Drugog svjetskog rata caruje titoističko-ustaška koalicija koja pravi genocid nad srpskim narodom“, te da su četničke vođe Dragoljub Mihailović i Pavle Đurišić bili „prvi gerilci koji su ustali protiv fašista u Evropi“, ali da su „istine o njima kasnije prikrivene lažima“.
Početkom maja mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije nazvao je Đurišića „velikim junakom nepobjedivog karaktera“, navodeći da se Đurišićevo junaštvo u bici u Lijevče polju „može porediti s junaštvom Pavla Orlovića“, te da je, „napadnut od udruženih neprijateljskih snaga“, tu „doživio privremeni poraz“.
Mitropolit Metodije je po završetku liturgije u manastiru Podmalinsko služio parastos pripadnicima prve i druge durmitorske četničke brigade i „žrtvama komunističkog progona“, Mihailoviću i pripadnicima Jugoslovenske vojske u otaždbini (JVUO).
Rekao je da su se tog dana okupili zbog „velikih i najvećih vitezova i heroja Drugog svjetskog rata“, kao i da je „najveća šizofrenija“ ovog prostora to što je u Podgorici podignut spomenik „najvećem monstrumu“, vođi Narodnooslobodilačkog pokreta u Drugom svjetskom ratu, Josipu Brozu Titu.
„Vijestima“ je prekjuče iz Milatovićeve Kancelarije za odnose s javnošću saopšteno da šef države smatra da je važno da se istorijski događaji tumače odgovorno, u duhu činjenica i uz puno poštovanje prema žrtvama.
„Predsjednik Milatović dosljedno zastupa stavove utemeljene na univerzalnim vrijednostima antifašizma, koje predstavljaju temelj savremene Crne Gore i šireg evropskog demokratskog nasljeđa. Predsjednik ostaje čvrsto posvećen viziji Crne Gore kao građanske, multikulturalne i sekularne države, zasnovane na principima tolerancije, međusobnog uvažavanja i demokratskih vrijednosti“, rekli su iz Milatovićevog kabineta.
Premijer Milojko Spajić rekao je juče da je Crna Gora sekularna država u kojoj svako treba da se bavi svojim poslom, navodeći da o istoriji, politici i finansijama ne prima savjete sveštenih lica.
On je je naglasio da je Crna Gora sekularna država i da svako treba da se bavi svojim poslom.
„Mislim da je čitava Crna Gora pomalo u čudu zbog serije izjava koje dolaze od religijskih instanci i koje se tiču nekih drugih tema koje nijesu religijskig karaktera“, rekao je Spajić.
On je kazao da je na potpuno identično pitanje odgovarao i ranije.
„Ja ne primam iskreno savjete od popova po pitanju istorije, politike, finansija, ekonomije, sporta, muzičkog“, naveo je Spajić.
„Za“ je glasalo 49 poslanika, dok je troje bilo uzdržano
Skupština Crne Gore usvojila je na današnjoj sjednici Odluku o upućivanju pripadnika Vojske Crne Gore u sastav misije vojne pomoći Evropske unije za podršku Ukrajini (European Union Military Assistance Mission Ukraine – EUMAM UA).
S obzirom da je rasprava završena ranije, parlamentarci su danas samo glasali.
„Za“ je glasalo 49 poslanika, dok je troje bilo uzdržano.
Uzdržani su bili predstavnici Demokratske narodne partije (tri od četiri), dok su „za“ bili poslanici Pokreta Evropa sad (18 od 20), Nove srpske demokratije (šest od devet), Demokrata (svih sedam), Bošnjačke stranke (pet od šest), Socijalističke narodne partije (jedan od dva), poslanica Saveza građana „CIVIS“ Maja Vučelić, Albanskog foruma (jedan od dva), Demokratske partije socijalista (pet od 17), Socijaldemokrata (sva tri), kao i parlamentarac Hrvatske građanske inicijative Adriajan Vukanović i nezavisna poslanica Radinka Ćinćur.
Izjave iz Crne Gore ne doprinose stabilnosti u regionu, saopštili su iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
– Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava duboku zabrinutost povodom izjava koje dolaze iz Crne Gore, u kontekstu podrške nezavisnosti tzv. Kosova i aktivnog lobiranja za članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama, koje je protivno međunarodnom pravu i Povelji Ujedinjenih nacija, ali i dobrosusedskim odnosima – navode u saopštenju.
– Srbija se ne miješa u spoljnopolitičke prioritete bilo koje druge suverene države, ali smatramo da bilo koji prioriteti ne bi trebalo da budu usmjereni protiv vitalnih interesa drugih država i naroda. Posebno je to opasno ako dolazi od susjednih država. A ovakve izjave, sasvim sigurno, dodatno pogoršavaju regionalne napetosti i ne doprinose stabilnosti u ovom djelu Balkana. Srbija je posvećena očuvanju mira i stabilnosti i vjeruje da je dijalog jedini put ka rešavanju otvorenih pitanja. Pozivamo sve naše susjede, uključujući Crnu Goru, da se uzdrže od izjava i akcija koje mogu eskalirati tenzije i da rade na jačanju međusobnog povjerenja i saradnje – ističu oni i dodaju:
„S obzirom na istorijske i kulturne veze koje Srbija ima sa regionom, vjerujemo da je ključno raditi na održavanju pozitivnih odnosa, umjesto podržavanja antisrpskog djelovanja, daljih podela i konflikata. Nadamo se da će se svi politički akteri u regionu odgovorno fokusirati na izgradnju stabilne budućnosti za sve građane Balkana.“.
Saobraćajna policija u Ulcinju uhapsila je sinoć tri osobe, od kojih dvije iz Srbije i njima je Sud za prekršaje izrekao kazne, kazali su iz Uprave policije (UP).
Naime, na bulevaru Đerđ Kastriot Skenderbeg, kontrolisan je vozač motocikla N.O.(19) koji se nije zaustavio na znak policijskih službenika, nakon čega je sustignut i zaustavljen.
“Nakon zaustavljanja izvršeno je testiranje na prisustvo psihoaktivnih supstanci kada je utvrđeno da je N.O. pozitivan na marihuanu, kao i da nema položen vozački ispit, te je zbog počinjenih prekršaja lišen slobode”, navode iz policije.
Kažnjen je u sudu za prekršaje sa 2.000 eura.
Na regionalnom putu Ulcinj – Ada Bojana, kontrolisan je i uhapšen A.T.(27), državljanin Srbije, koji je upravljao vozilom beogradskih registarskih oznaka. Testiranjem je utvrđeno da je A.T. upravljao vozilom pod dejstvom marihuane.
Sudija za prekršaje kaznio ga je sa 1.000 eura i sa četiri mjeseca zabrane upravljanja vozilom.
Takođe, kontrolisan je i automobil marke BMW, tutinskih registarskih oznaka, kao i vozač H.E.(26) državljanin Srbije.
“Izvršenim alkotestiranjem, ustanovljeno je da isti upravlja vozilom pod dejstvom alkohola u koncentraciji od 1,10 g/kg alkohola u organizmu”, dodaje se u saopštenju.
H.E. je uhapšen i kažnjen sa 400 eura novčane kazne i zabranom upravljanja vozilom B kategorije u trajanju od tri mjeseca.
Konfederacija stranačkih i ličnih interesa. Devastirana ustavna pozicija Vlade. Ovo je konfederacija nezavisnih i samostalnih Ministarstava.
Brod bez kapetana. Avion bez pilota!!! Država bez državne politike, Vlade, Skupštine. Družina Pere Kvržice je ozbiljna firma za ove likove. Mozda je to i bio plan.
Da se država Crna Gora baci na koljena!!! Ja tebi Kosovo, ti meni plažu. Ja tebi Alabara, ti meni Čeda Popovića. Ja tebi auto put, ti meni sume… Bratstvo i jedinstvo KORUPCIJE I NEZNANJA!!
Zločini se ne mogu osuđivati u rukavicama. Samo bitange i neznalice osudu komunističkih zločina doživljavaju kao povampirenje fašizma. Zapravo, fašizam je kada zločine i zločince podižemo na nivo patriotske časti i zasluga.
Vladika Joanikije i Vladika Metodije govore o onome što je sramota vijeka na našim prostorima.
Niko ne spori antifašizam partizanskog pokreta, ali je sramno da samo u Crnoj Gori, od svih nekadašnjih komunističkih i socijalističkih država, ni danas nema intelektualne i moralne snage da se kroz zvanična državna akta osude zločini komunista učinjeni u ratu i posebno nakon njegovog završetka.
Satrapi jednog vremena drže dušu i sjećanje Crne Gore u najdubljoj jami.
Naši navodni antifašisti skoro listom poriču činjenice koje je Evropa davno prihvatila osuđujući one koji su u ime komunizma i stvaranja „novog čovjeka“ učinili zločine, masakre i genocid.
Sa takvim pojedincima i grupama nema prećutne istorijske kohabitacije i kolaboracije.
Savrmena Slovenija je više puta zvanično osudila komunističke zločine. Posebno su osuđeni zločini učinjeni nakon Drugog svjetskog rata – likvidacije bez suđenja i presude, nad zarobljenicima, civilima, političkim neistomišljenicima i pripadnicima poraženih pokreta.
Slovenija je donijela Zakon rehabilitaciji onih koji su osuđeni iz političkih razloga u komunističkom periodu.
Otkriveno je na stotine masovnih grobnica, među njima i jedna od najvećih u naselju Huda jama – Barbarin rov, gdje su pronađene hiljade ljudskih kostura. Pretpostavlja se da je tamo više od 12.000 stradalih. Slovenija je uredila i učinila dostupnim stratišta u kojima su komunisti zatrpali na desetine hiljada nevinih zbog desetina ili stotina „krivih“.
Danilo Tirk, bivši predsjednik Slovenije, prisustvovao je obilježavanju zločina u Hudoj jami, bez obzira što si protestovali bivši slovenački komunisti i privilegovana kasta onih koji su od komunizma napravili franšizu nekažnjivih i nepogrešivih. Njegov naslednik Borut Pahor, potvrdio je ono što je uradio Turk. Slovenija je i potpisnica Praške deklaracije (2008), koja poziva na jednak tretman svih totalitarnih režima – nacizma, fašizma i komunizma – i na osudu svih zločina bez izuzetka.
Slovenija je bila dio naše zajedničke države, ali je osudila komunizam i podigla spomenike nevino stradalim – nije u međuvremenu postala profašistička ili nacistička zbog toga, a imali su se na koga ugledati i to po sred Evrope.
Reklo bi se, međutim, da je u Sloveniji vladao tvrđi komunizam nego u Crnoj Gori u kojoj je krozratna i posleratna poslatica bilo ubistvo najbližeg, ili najbližih, u slavu Partije i Tita.
Komunističke zločine osudile su brojne evropske zemlje, „posestrime“ u međusobnom uvažavanju današnje Crne Gore.
Našim sadašnjim i pređašnjim političkiim strukturama zajedničko je: nepoštovanje nevinih žrtava, preziranje kolektivnih jama i grobova, ali i guljenje poslednjih banana blagostanja naslijeđenih od Brozovog totalitarizma.
U Poljskoj, komunistički režim proglašen je kriminalanim, a u Mađarskoj zločinačkim.
Postoji i Kuća terora u Budimpešti posvećena zločinima komunizma. U Ustavu Mađarske jasno je osuđen komunizam. Češka je još devedesetih osudila svoju komunističku partiju, za ubistva. Slovačka je uradila isto.
Čak i u Njemačkoj, zbog svog „istočnog dijela“, postoji Zakon o rehabilitaciji žrtava političkog progona od strane komunističke vlasti. Imao sam priliku da posjetim Muzej Štazija i Memorijalni centar u Berlinu: za stradanja naših antikomunista, ali i komunista od strane suoerkomunista, u periodu od 1941- 1948, to su dječje igre.
Naše nepopravljive bitange iz osebujnog „javnog interesa“ posebno vole da upoređuju Crnu Goru sa Baltičkim zemljama, ali prećutkuju da su u Estoniji, recimo, komunistički zločini precizno i jasno osuđeni kao genocidni.
U Litvanija se i dalje podnose tužbe protiv bivših komunističkih zvaničnika.
Nekadašnji predsjednik Rumunije Trajan Basesku svojevremeno je zvanično osudio komunistički režim kao zločinački. Isto je ranije učinjeno i u Bugarskoj.
Za sve ove godine naši „antifašisti“ u Crnoj Gori, koji zdušno podržavaju i opravdavaju fašističke gnusobe Brozovih komunista, govore kako „naš komunizam“ nije bio prosovjetski nego „naš“; pitom, čovječan i pravedan!
To je najgora laž i o tome su listom lagali komunistički istoričari od 1945. pa do 2025. Lagali su iz koristoljublja kao apologete jednog zvjerskog poretka nadajući se da ćemo svi vječno ćutati i stidjeti se stradanja nevinih porodica, pojedinaca, junaka i patriota.
Na našem pestolnom Cetinju, lokalni funkcioneri i grupe ljudi, davali su nesebičnu podršku Zelenskom i Ukrajini u minule tri godine. Neki, usput, žele Brozov spomenik na Cetinju, a Ukrajina je porušila, u međuvremenu, sve komunističke spomenike ,osudila komunizam i zabranila komunističke simbole jos prije devet godina. Komunizam je osuđen i u Gruziji i u Moldaviji.
Evropski parlament (2009) osudio je totalitarne režime – nacizam, fašizam i komunizam.
Crna Gora, ona zvanična, Milova ili ova „naša“, još ne brije „poslednji komunistički brk“ u Evropi, ali bi se rado dohvatila tuđih brada, nesrećnih majki, sestara i porodica, koje su komunisti dobrano istrijebili po Crnoj Gori u četiri godine rata i toliko još poratnog divljanja i sijanja proleterske prade.
Stidi li se iko te i takve istorijske sramote? Vođe su nam od države napravile pudlicu koja bi da se nekako neprimjetno ufulja u družbu evropskih država.
Naravno, na kraju, lako je zaključiti da su i evropske države u osudi komunizma bile licemjerne, po navici. Suštinski, one su osuđivale Rusiju, jednačeći komunizam i nacizam. Tako je bilo najlakše izjednačiti sebe i svoju otvorenu naklomost prema fašizmu sa sovjetskim komunistima koji su im donijeli slobodu. Nakon tog „neriješenog rezultata“ svi su mogli da odahnu i da repariraju svoja nacistička izdanja iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog vijeka.
Evropljani su to uradili podmuklo, onako „engleski“ jednačeći Hitlerove naciste i Staljinove komuniste. Ipak, razlika je ogromna; Rusi su branili slobodu, a multinacionalne, evropske divizije marširale su na Moskvu.
Naši ovdašnji i svevremeni komunisti nisu se, ipak, nikad odrekli „sovjeta“, njihove Kominterne koja nam je rodila Josipa Broza, Đilasa, Savu i Blaža, ali su maljevima dotucali sve druge antifašiste koji nijesu htjeli pod kapu sa petokrakom. Da su, mnogi od njih, ikad imali gerilski otpor i antifašistički pokret kakav je bio Jugoslovenska vojska u Otadžbini, naredili bi Šumanu poslije rata da na njemu sagradi arhitekturu nove Evrope. Mi, smo međutim, licemjerni i lažavi kakve nas je Bog dao, mučenicima prišili izdaju, i stali iza Maršala koji je od vojne škole imao predvojničku i vojničku kod okupatora.
Nikada se kao država nismo postidjeli sramote koju smo učinili prema svojim nevinim precima. Sigurno je, ipak, da će se naše potomstvo stidjeti nas: našeg kolektivnog laganja nad mračnom prošlošću, naše prevrtljivosti, naših „akademskih zajednica“ u kojima se lažirala istina i iz partikularnih interesa gurala u kolone, niz i uz kolone.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
Jogi Ferel je odlično zamijenio povrijeđenog Mekinlja Rajta, ali nije imao pomoć ostalih (Foto: KK Partizan/Dragana Stjepanović)
