Predstavnik farmaceutske industrije srušio se u Ovalnom kabinetu dok su članovi administracije američkog predsednika Donalda Trampa objavljivali novi sporazum o lekovima za mršavljenje.
Čovek je stajao iza Trampa tokom događaja kada su ga kolena iznenada izdala. Prema pisanju medija, prvobitno je identifikovan kao rukovodilac kompanije „Novo Nordisk“, Gordon Finli. Međutim, danska kompanija, koja proizvodi „ozempik“, „ribelsus“ i „vegovi“, kasnije je negirala da je to bio Finli.
Portparolka Bele kuće, Karolina Livit, kasnije je rekla da je „gospodin dobro“.
🚨 BREAKING: From the OVAL OFFICE: Pharma executive COLLAPSES behind Trump mid-weight-loss drug bombshell!
Suprugu čoveka koji se srušio lično je tešio predsednik SAD Donald Tramp. To je saopštio Medikejd Mehmet Oz, koji rukovodi federalnim programom za zdravstveno osiguranje.
„Želeo sam da razgovaram sa suprugom da joj kažem šta se dogodilo i da je smirim. Predsednik me je video i pitao me sa kim razgovaram. Rekao sam da razgovaram sa suprugom, a on je rekao: ‘Daj mi taj telefon’. I razgovarao je sa njom i smirio je bolje nego što sam ja mogao“, rekao je Oz u videu objavljenom na zvaničnom nalogu Bele kuće na društvenim mrežama.
Tramp je objavio da će cene lekova za mršavljenje poput „ozempika“ biti mnogo niže. Na konferenciji za novinare prisustvovali su rukovodioci kompanije „Novo Nordisk“ i još jednog proizvođača lekova, „Eli Lili“, koji su sarađivali sa administracijom na sporazumu o tome da lekovi za mršavljenje, poznati kao GLP-1, budu pristupačniji.
Proizvođači lekova će proširiti pristup popularnim lekovima za gojaznost poput „ozempika“, „vegovija“ i „zepbaunda“ putem TrampRx-a, nove vladine veb stranice koja će biti pokrenuta sledeće godine.
Tablete bi mogle bi da koštaju 149 dolara mesečno nakon što ih odobri FDA. Injekcioni GLP-1 lekovi će koštati 245 dolara mesečno za pacijente sa „Medikerom“ i „Medikejdom“ koji ih koriste za odobrena stanja kao što je dijabetes.
Policija je danas kontrolisala bezbjednosno interesantne osobe u više crnogorskih gradova. Pretresi su izvšeni u Podgorici, Cetinju, Beranama, Bijelom Polju, Rožajama, Baru, Ulcinju, Budvi, Kotoru, Tivtu i Herceg Novom.
„Oduzeto je: šest pištolja, jedna puška, 152 komada municije, preko 100 grama marihuane, 30 grama hašiša, 58 tableta LSD-a, 13 tableta sa liste opijata, veći broj pvc pakovanja opojne droge kokain, startni pištolj, tri vage za precizno mjerenje, drobilica i jedno vozilo“, navode iz Uprave policije.
U akciji je procesuirano devet osoba.
„Četiri lica su lišena slobode zbog krivičnih djela iz oblasti zloupotrebe droga, tri lica su prekršajno procesuirana zbog zloupotrebe narkotika, dok je protiv dva lica podnijeta krivična prijava zbog zloupotrebe vatrenog oružja“, precizirali su iz policije.
Naime, službenici policije u Herceg Novom su izvršili pretrese kod operativno interesantnih lica M.B. i I.V.
„Kod I.V., povratnika u izvršenju krivičnih djela, pronađeni su i oduzeti: pištolj marke Smith&Wesson sa 37 komada pripadajuće municije i pištolj marke Browing, koji će biti predmet daljeg upravnog postupka u cilju trajnog oduzimanja, shodno Zakonu o oružju“, navodi se.
Kod sedamnaestogodišnjaka iz tog grada pronađena je kesica sa sadržajem nalik na kokain i protiv njega će biti podnijeta prekršajna prijava.
U Tivtu je pretresom stana koji koristi A.B. pronađena opojna droga marihuana. Policijski službenici će protiv ovog lica podnijeti prekršajnu prijavu iz Zakona o sprečavanju zloupotrebe droga.
Policija je u Budvi izvršila pretres stana kod operativno interesantnog lica M.S. (44).
„Pretresom kod lica S.M. (28) i S.F. (18) u Budvi je pronađeno oko 43 grama opojne droge marihuane i preko 30 grama hašiša upakovanog u 28 pvc zamotuljaka. O događaju je obaviješten postupajući tužilac u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici po čijem je nalogu S.F. lišen slobode zbog sumnje da je počinio krivična djela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga“, navodi se u saopštenju UP.
Za ova lica je testiranjem utvrđeno prisustvo opojnih droga kokain i marihuana u organizmu.
„Policija je kod I.P. (30) iz Budve pronašla i oduzela dva pištolja sa 26 komada municije u ilegalnom posjedu, startni pištolj, drobilicu, vagu za precizno mjerenje i jednu pvc kesicu sa sadržajem opojne droge marihuane“, rečeno je iz poilicije.
< Protiv njega je podnešena prekršajna prijava, dok će se tužilac izjasniti o kvalifikaciji djela u odnosu na oduzeto vatreno oružje.
Službenici policije u Kotoru su izvršili pretres stana i drugih prostorija koje koristi S.V. (49).
„Kod njega je pronađeno 58 komada tableta za koje se sumnja da se radi o halucinogenu LSD, pvc kesica sa sadržajem biljne materije nalik na opojnu drogu marihuanu mase oko 50 grama i dvije vage za precizno mjerenje“, navode iz UP
On je, po nalogu državnog tužioca u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici uhapšen zbog sumnje da je počinio krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.
„Policijski službenici su u Beranama izvršili pretres stana i drugih prostorija koje koristi lice S.Š. (24) i kod njega pronašli i oduzeli pištolj marke Zastava M57 i 79 komada municije, u ilegalnom posjedu. Pretresom stana koji koristi N.B. (27) pronađeno je devet komada municije nepoznatog kalibra, u ilegalnom posjedu“, navode iz policije.
Sa događajima je upoznat državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Beranama koji je naložio da se nakon sprovedenih vještačenja, protiv S.Š. i N.B. podnese krivična prijava zbog sumnje da su počinili krivično djelo nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija.
„Pregledom vozila koje koristi lice A.D. (21) iz Berana pronađena su i oduzeta četiri pvc pakovanja sa sadržajem opojne droge kokain i pvc pakovanje sa sadržajem opojne droge marihuana, kao i pomenuto vozilo radi sprovođenja daljih zakonskih provjera“, rečeno je u saopštenju.
On je uhapšen zbog sumnje da je počinio krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.
„U Bijelom Polju su pretresom kod R.K. (40) pronađeni i oduzeti pištolj i lovačka puška, u ilegalnom posjedu, kao i manja količina municije“, navedeno je.
Tužilac u ODT u Bijelom Polju će se naknadno izjasniti o pravnoj kvalifikaciji djela.
„Policija je u Rožajama kontrolisala E.H. kod kojeg je pregledom pronađeno i oduzeto 13 komada tableta koje se nalaze na listi opijata. Protiv ovog lica je podnijet zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka shodno Zakonu o sprečavanju zloupotrebe droga“, navodi se.
Na teritoriji Podgorice su izvršeni pretresi stanova i vozila na 6 lokacija.
„U odvojenoj aktivnosti Podgoričke policije, po nalogu Višeg državnog tužilaštva u Podgorici lišena je slobode A.T. (42) državljanka Bosne i Hercegovine, zbog sumnje da je počinila krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, kada je pretresom pronađeno 36 pvc pakovanja opojne droge heroin“, kazali su iz policije.
U Budvi i Cetinju je policija vršila pojačane aktivnosti uz angažovanje Posebne jedinice policije.
„Izvršene su ciljane kontrole lica i vozila, sa akcentom na OIL i OKG, te pronalazak nedozvoljenih supstanci i predmeta. U Budvi je ovom prilikom kontrolisan član jedne OKG – M.Lj“, saopšteno je iz Uprave policije.
Na više lokacija u Beogradu, Zvorniku i Banjaluci uhapšeno je više osoba koje se dovode u vezu sa slučajem poznatim kao „ubačeni snajperisti“, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Akcija je sprovedena u okviru zajedničkih aktivnosti MUP-a i Bezbednosno-informativne agencije.
Nadležni državni organi nastavljaju intenzivan rad na rasvetljavanju svih okolnosti i činjenica u vezi sa ovim slučajem, navodi se u saopštenju.
Čudna su, olovna vremena, riječi su kojima je hrvatski predsjednik Zoran Milanović danas opisao aktuelnu situaciju u Hrvatskoj, Evropskoj uniji i svijetu, upozorivši istovremeno da, kako je naveo, „Evropska unija odavno nije mirovni projekt, a NATO nije odavno odbrambeni savez“.
„Kao država, u ozbiljnoj smo potrazi za agendom, programom ili pravcem djelovanja. Šta je u stvari sljedeće što nas treba okupirati, u čemu se treba dokazati, od čega se treba štititi. To je jedan vakuum i ne vidim tu ništa osim borbe za evropske fondove“, rekao je Milanović na svečanoj sjednici Fakulteta političkih nauka povodom obilježavanja 63. godišnjice osnivanja ove visokoškolske ustanove.
„Vrijeme u kojem živimo me začuđuje, ne mogu reći da sam razočaran, ali sam zbunjen s onim što se događa i s nama i s društvom i Evropom i cijelim svijetom. Čudna su, olovna vremena“, kazao je Milanović.
Govoreći o situaciji u Hrvatskoj naglasio je da želi da vjeruje da su stvari koje se trenutno događaju samo, kako je naveo, „jedna privremena devijacija koja nije dobra, ali sve je to zajedno malo u odnosu na ono što se događa oko nas“.
Po gradu, kaže, vidi puno skela i to plaćaju evropski fondovi.
„I to je dobro, ali to je manje-više sve od Evropske unije u smislu konkurentnosti, otpornosti, snage naše ekonomije, produktivnosti, naprosto profitnog kapaciteta“, rekao je predsjednik Hrvatske.
Osvrnuvši se na konstrukcijsku i energetsku obnovu zgrade Fakulteta političkih nauka koja je teško oštećena u potresima 2020. godine, a finansirana je sredstvima Fonda solidarnosti Evropske unije i sredstvima iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti.
„Malo poljoprivrede, fasade, krovovi, a sve ostalo je tupa birokratska inercija kojom nas Evropska unija vodi u neku vrstu rata i sukoba, nad čime nemamo nikakav nadzor i uticaj, naprosto slijepo koračamo. Onoga trenutka kada se kao Evropska unija počnemo zaduživati za finansiranje opštih potreba ili rata – a to je trenutno agenda – onda smo prešli tu tačku“, naveo je Milanović i dodao:
„Država se postane kada imaš zajedničke finansije kojima neko upravlja i koje prikuplja. Sve drugo je priča i Evropski parlament i sva tijela Evropske unije i zastrašujuća Evropska komisija koju vode ljudi koje niko nije birao“.
Upozorio je da „Evropska unija odavno nije mirovni projekt, a NATO nije odavno odbrambeni savez“.
Studentima je poručio da „Fakultet političkih nauka treba razvijati metode, kategorijalni aparat, stručnost, znatiželju i skepsu, a ne ideologiju, jer ta arogantna ideologija koju neko naziva liberalni teror, ta vrsta nadmene arogancije kojom se svima prodaje pamet i znanje, užasno je skupa priča“.
„Evropska unija nikako ne smije ići u pravcu države. Nadam se da mlada generacija zna za kakvu Evropu jeste. Iznad dosega matične države ne vidim ništa, Evropska unija i NATO služe kao pomagalo da bi se ostvarili naši interesi koje treba braniti, ne nasilnički, i biti lojalan sistemu kojem pripadaš jer si dobrovoljno ušao u njega“, zaključio je Milanović, prenijela je zagrebačka N1.
U toku je sanacija puta koji vodi do dva skijališta, a radovi su počeli nakon nedavne odluke Vlade kako bi spremno dočekali zimsku turističku sezonu. Mještani poručuju da čak ni najavljeno proširenje puta neće riješiti problem saobraćajih gužvi, a u isto sumnjaju i iz Skijališta, odakle apeluju na nadležne da tokom skijaških dana zatvore tunel Klisura.
Vlada je nedavno, a prije nego ga prvi snijeg zavije, usvojila kao hitnu mjeru sanaciju puta od Kolašina ka dva skijališta. Put je godinama u lošem stanju, oštećen teškim vozilima, surovim zimama, ali i ispresijecan zbog ekspanzije gradnje u tom kraju. Rupe se teško zaobilaze, pa osim mašinski, radnici Uprave za saobraćaj će morati i ručno da ga saniraju.
„Ovo je jedna nužna sanacija asfaltnog kolovoza. Došlo se u situaciju da je put toliko loš i ugrožen da faktički je frekvencija putnika u saobraćaju bila onemogućena, a kamo li da se bave ovdje zimskom turističkom sezonom. Jedno 50 tona asfalta će biti kroz ručnu ugradnju, a ovo će da bude oko 4 hilajde metara kvadratnih asfalta mašinski da se ugradi“, kazao je Miodrag Bakrač iz Uprava za saobraćaj.
Ugostitelji tog kraja smatraju da se time neće riješiti saobraćajni kolapsi koji su česta slika tokom skijaških dana, naročito vikendom, pa skijaši nerijetko stoje u koloni i po više sati.
„Pa velike su gužve, ogromne, pogotovo zimi, kolone su. Dosta je put uzak, oni rade sad na proširenju koliko sam čula. To nije magistralni put, nego je bio naš lokalni“ objašnjava Jelena Mijatović Šćepanović, vlasnica ugostiteljskog objekta.
Ovom sanacijom probaće, kažu u Upravi za saobraćaj, makar djelimično za ovu sezonu, da riješe problem
„Dešavalo se ovo i ranijih godina da se vozila parkiraju na kolovozu, pa čistač ne može da prođe i onda se dođe u nemoguću situaciju i naprave se ti saobraćajni čepovi. Da ne bi dolazili u takvu situaciju mi ćemo sa opštinom ovaj prostor oko puta da popunimo prirodnim materijalom. S tim što ovom prilikom apelujem na policiju i službe da parkiranje mora da bude van kolovoza“, poručuje Bakrač.
Vozila je još više od kako je otvoren tunel Klisura, što je kraći put onima koji idu put Berana i drugih sjevernih opština, a koriste ga, uprkos zabrani i kamioni.
„Ja se iskreno nadam da će biti nešto bolje. Da teretni saobraćaj treba svakako da se zabrani…“, kazala je Mijatović Šćepanović
Bakrač dodaje da ovaj put ima laku kolovoznu konstrukciju, koja nema svoju nosivost i da nema tunela ovo bi bio put zabranjen za teški teretni saobraćaj.
Direktor Skijališta Crne Gore kazao nam je da je ova sanacija značajna za to preduzeće, ali da bi se gužve smanjile predlaže da se tokom zimske sezone zatvori tunel Klisura od 9 do 17 h.
Trajno rješenje je, ipak, u kompletnoj rekonstrukciji koja bi trebala početi na proljeće, nadaju se u opštini Kolašin
„Za iduću godinu je planirano da se u državnom budžetu nađe dovoljno sredstava za sanaciju ovog puta. Moram napomenuti da je ovo jedan kompleksan projekat, jer je u pitanju više slojeva. Mi smo odradili veći dio tehničke dokumentacije i imovinsko pravi spor koji je u toku i koji se vodi pred sudom nadamo se da će u narednih nekoliko mjeseci biti okončan i da ćemo imati čistu situaciju da naredne godine uđemo u radove“, naglasio je Vasilije Ivanović, potpredsjednik opštine Kolašin.
Radovi na hitnoj sanaciji koja je toku vrijedni oko 65 hiljada eura trebalo bi, ukoliko vremenske prilike dozvole, treba da budu završeni za 10-ak dana. A da li će urađeno biti dovoljno da se do skijališta nesmetano stiže vidjećemo prilikom prvih skijaških dana, koje s nestrpljenjem očekuju svi skijaši.
Na današnjoj sjednici Skupštine Crne Gore nije proširen Dnevni red sa tačkama koje je predložio poslanički klub Građanskog pokreta URA, a koje su se odnosile na povećanje dječijih dodataka i na obeštećenje radnika državnih preduzeća koja su otišla u stečaj.
„Predlozi nijesu usvojeni, jer većina poslanika vlasti nije glasala za naše predloge, čime su još jednom pokazali da ne mare za djecu Crne Gore i sve radnike koji su bili žrtve tranzicije, a prema kojima je država duzna da ispravi nepravdu“, saopštili su iz Građanskog pokreta URA.
URA je pred današnju sjednicu Skupštine predložila Zakon o obeštećenju svih bivših zaposlenih koji su radili u državnim firmama koje su pošle u stečaj, izuzev radnika koji su već obuhvaćeni prethodnim zakonima, a koji su radili u rudarskoj, metalskoj, drvoprerađivačkoj i šumarskoj industriji.
Ovim Predlogom zakona predviđeno je obeštećenje svih bivših zaposlenih koji do sada nijesu dobili otpremnine u iznosu od 12 000 eura po zaposlenom. Dok bi pravo na obeštećenje imali svi bivši zaposleni državnih preduzeća koji su zbog stečaja ostali bez posla ili su morali poći u privremenu penziju. Takođe, bivši zaposleni koji su dobili obeštećenje u manjem iznosu od 12 000 hiljada eura imaju pravo da prime obeštećenje koje će pokriti tu razliku do 12 000 hiljada eura. Predlog zakona je predviđao i da u slučaju ako je bivši zaposleni preminuo da pravo na obeštećenje imaju njegovi zakonski nasljednici.
Iz URE objašnjavaju da su protiv finansijskog obeštećenja za bivše zaposlene državnih firmi koje su pošle u stečaj bili gotovi svi poslanici PES-a, poslanici Demokrata, Nove srpske demokratije i DNP, dok su poslanici SNP i opozicije bili za obeštećenje radnika.
Poslanički klub URE je predložio Izmjene i dopune zakona o socijalnoj i dječijoj zaštiti, a koji je predviđao povećanje dječijih dodataka za 100 odsto. Što bi značilo da se iznos dodatka za svu djecu do navršene 18. godine života povećava sa 30 na 60 eura, dok bi se za korisnike materijalnog obezbjeđenja povećao sa 44 na 88 eura, a za korisnike dodatka za njegu i pomoć sa 52 na 104, dok bi za korisnika lične invalidnine i djecu bez roditeljskog staranja se povećao sa 60 na 120 eura.
Ovaj predlog poslaničkog kluba URE je uslijedio nakon što je na inicijativu grupe građana pokrenuta peticija za povećanje dječijih dodataka, a koju je do sada potpisalo preko 20 hiljada građana.
,,Nažalost, parlamentarna većina je i ovoga puta zanemarila sve to i pokazala da ne sluša glas građana“, kaže se u saopštenju.
,,Kada su u pitanju dječiji dodaci protiv povećanja bili su poslanici PES, Demokrata i Nove srpske demokratije, dok su poslanici DNP, SNP, Nikola Camaj i opozicije bili za povećanje dječijih dodataka“, naglašavaju iz URE.
,,Bez obzira na današnje glasanje, URA neće odustati od povećanja dječijih dodataka i obeštećenja za radnike. Nastavićemo zajedno sa građanima da se borimo i opet ćemo Skupštini predložiti zakone i to ćemo raditi dok god ne budu usvojeni predlozi za povećanje dječijih dodataka i obeštećenja radnika“, zaključili su iz URE.
UKUPNI MJESEČNI PRIHODI BUDŽETA DOVOLJNO SAMO ZA ISPLATU PLATA U DRŽAVNIM ORGANIMA, PENZIJE, SOCIJALU I TROŠKOVE ZDRAVSTVA!!! KRIZA LIKVIDNOSTI ESKALIRA. DUŽNICKA KRIZA I BANKROT JAVNIH FINANSIJA PRED VRATIMA!!!
Kao direktna posledica populističkih i vanrazumskih i antiekonomskih mjera Vlada posle 2020 godine došlo je do eskalacije neproduktivne javne potrošnje koja je prerasla u potrošačku euforiju i poplavu populizma, jeftine demagogije i neznanja. Uz pojačanu i sve drskiju korupciju na svim nivoima vlasti i javnih preduzeća.
Stigli smo već do kritične tačke gdje se od mjesečnih prihoda budžeta mogu tek isfinansirati zarade u državnim organima, penzije, isplate socijalnih davanja i troškovi javnog zdravstva. Para nema za materijalne troškove, programske budžete, subvencije, kapitalni budžet i druge planirane troškove. Sve se to finansira iz zaduženja. Mjesečni priliv za 2025 je prosječno 230 mil EUr, a samo za plate, penzije, socijalu i zdravstvo odlazi 238 mil EUR. Došla voda do poda. Za sve ostale troškove budžeta mora da se zadužuje!!
Prihodi nisu ravnomjerni po mjesecima (veći u sezoni turizma), pa stvarno ostvarenje varira. Do avgusta 2025. kumulativno je ostvareno 1,838 milijardi eura (prosječno oko 230 miliona mjesečno u prvih 8 mjeseci), a do jula 1,579 milijardi
– Plate u javnom sektoru: Planirano oko 718 miliona eura godišnje, tj. prosječno 60 miliona eura mjesečno.
-Penzije (preko Fonda PIO): Planirano 777 miliona eura godišnje, tj. prosječno 65 miliona eura mjesečno
– Socijalna davanja: Precizan godišnji iznos nije jedinstveno naveden, ali mandatorni troškovi (uključujući socijalna) čine oko 62% tekućih rashoda; procjene ukazuju na prosječno oko 90 miliona eura mjesečno (uključujući transfere za socijalnu zaštitu)
-Zdravstvo: Prosječno oko 39,5 miliona eura mjesečno (godišnje oko 474 miliona, finansirano direktno iz budžeta nakon ukidanja doprinosa za zdravstvo)
Ovi rashodi su mandatorni i prioritetni (ne finansiraju se iz zaduživanja), a ukupno čine veliki dio tekuće potrošnje (oko 238 miliona eura mjesečno prosječno za tekuće obaveze
Broj blokiranih firmi i preduzetnika uvećan je za više od 2,2 hiljade u odnosu na kraj 2020. godine, dok je iznos blokiranog duga dupliran i veći za gotovo 750 miliona EUR.
U Crnoj Gori je, prema najnovijim podacima Centralne banke (CBCG), na kraju avgusta bilo 21,1 hiljada preduzeća sa blokiranim računima, dok je ukupan iznos duga na osnovu kojeg su blokirani računi 1,52 milijarde EUR.
U Crnoj Gori je na kraju decembra 2020. godine u blokadi bilo 18,85 hiljada preduzeća i preduzetnika. Ukupan iznos duga na osnovu kojeg su blokirani računi na kraju 2020. godine je iznosio 771,21 milion EUR.
Barska saobraćajna policija uhapsila je sinoć više osoba.
Naime, kako su naveli iz Uprave policije na mreži X, uhapšen je E.Č. (42) član OKG iz Bara koji je upravljao automobilom bez položenog vozačkog ispita.
Uhapšen je D.Š. (45), operativno interesantna osoba iz Bara, koji je vozio pod dejstvom kokaina u organizmu.
B.V. (34) iz Bara je uhapšen jer je vozio pod dejstvom kokaina i marihuane.
“Lišen je slobode i N.F. (41) iz Albanije koji je upravljao automobilom brzinom od 120 km/h, pod dejstvom kokaina i alkohola. Kod njega su pregledom pronađena tri manja pvc pakovanja kokaina”, naveli su iz policije.
Podgoričanin V.R. (22) je uhapšen zbog kretanja vozilom brzinom od 110 km/h.
Policijski agent Petar Lazović tražio je od šefova nekoliko kriminalnih klanova, ali i svojih uniformisanih kolega da rašire priču o navodnom atentatu na tadašnjeg predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića i njegovog oca Zorana Lazovića koji je bio na mjestu pomoćnika direktora Uprave policije, navodeći da krivicu treba svaliti na srpsku bezbjednosnu službu i škaljarce.
O tome im piše sredinom februara 2021. godine, neposredno prije nego što je trebalo usvojiti izmjene zakona o tužilaštvu, kojim se omogućila smjena tadašnjeg glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, odnosno pola godine nakon što je DPS izgubio vlast, a škaljarci optuženi da su njegov otac te službe Sektora za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, pišu Vijesti.
Tu priču, vidi se iz prepiski sa Skaja, organizovao je uz pomoć na sudu osuđenog narko-bosa iz Pljevalja Darko Šarić, sa Budvaninom Ivanom Delićem, šefom organizovane kriminalne grupe „kavački“ klan Radoljom Zvicerom, i brojnim kolegama iz klana i policije, poput Ljuba Milovića.
Ipak, samo je Zviceru priznao da je priča lažna, pa su skupa radili na njenom preuveličavanju. Kotoranin je čak imao ideju da DNK profiliše oružje kako bi sve bilo vjerodostojnije.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
(Foto: RTCG)
(Foto: RTCG)
