Vlada Crne Gore stoji iza Glavnog grada kada je u pitanju izgradnja kolektora u Botuna, izjavio je premijer Milojko Spajić.
Odgovarajući na pitanja u vezi sa rješavanjem problema izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, Spajić je istakao da je Vlada u potpunosti posvećena podršci Glavnom gradu.
„Jasno je da Vlada stoji iza Glavnog grada, iza projekta. U parlamentu je urađeno sve što je potrebno kako bi se omogućio napredak projekta. Nadam se da će mještani Botuna imati sluha za rješavanje problema“, izjavio je Spajić tokom današnje konferencije za novinare sa premijerom Luksemburga Lukom Fridenom.
Ferid Muratović, istaknuti aktivista i osoba sa invaliditetom, uoči Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, 3. decembra, podsjetio je javnost da život i borba osoba sa invaliditetom ne prestaju nakon jednog dana u godini.
– Kao osoba sa invaliditetom želim da podsjetim da naš život nije tema samo 3. decembra. Mi živimo i borimo se svakog dana u godini – poručio je Muratović.
On je naglasio da su i ove godine osobe sa invaliditetom više puta morale izlaziti na ulice kako bi branile prava koja im već garantuju zakoni i Ustav Crne Gore.
– To jasno pokazuje da inkluzija kod nas još nije stvarnost, već samo obećanje – rekao je Muratović.
On je apelovao na donosioce odluka da prestanu posmatrati osobe sa invaliditetom kao teret i da ih uistinu uključe u procese odlučivanja.
– Ništa o nama ne smije se odlučivati bez nas, a politike koje kreirate moraju se sprovoditi u praksi, a ne ostajati mrtvo slovo na papiru – poručio je on.
Ferid Muratović pozvao je sve osobe sa invaliditetom da nastave borbu „ne za privilegije, već za ravnopravnost, dostojanstvo i život dostojan čovjeka – ono što nam po prirodi pripada“.
– Naš glas je važan i mora da se čuje. Mi živimo 365 dana u godini, ne samo 3. decembra – zaključio je Muratović.
Ustavni sud Crne Gore, na danas održanoj sjednici, odbio je izbornu žalbu Opštinskog odbora Demokratske partije socijalista na izborni proces u Kotoru, čime su se stekli uslovi za proglašenje konačnih rezultata u toj opštini.
Kako je saopšteno iz Ustavnog suda, za odlučivanje u ovom predmetu čekao se izbor makar jednog nedostajućeg sudije, jer u novembru prošle godine nije bilo većine za donošenje odluke (glasalo se 3:3).
“Danas je za odbijanje izborne žalbe četvoro sudija glasalo „za“, jedan protiv, dok je predsjednica Suda Snežana Armenko dala saglasno izdvojeno mišljenje. Sud je utvrdio, u skladu sa praksom uspostavljenom u brojnim predmetima, da se ne radi o nepravilnostima koje su od bitnog uticaja na izborni rezultat na biračkim mjestima Prčanj i Mirac, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za poništavanje dijela ili cijelog izbornog postupka. Ovo, jer nije svaka nepravilnost razlog za poništaj izbornog procesa već samo ona koja bi mogla bitno uticati na izborni rezultat”, navodi se u saopštenju Ustavnog suda.
Građanski pokret URA je predao danas u skupštinsku proceduru inicijativu za formiranje anketnog odbora i otvaranje parlamentarne istrage, radi prikupljanja informacija o postupanjima nadležnih državnih organa i drugih subjekata u slučaju dodjele koncesije za vjetroelektranu „Možura“. Inicijativu je potpisalo 43 poslanika i predlaže se da bude uvrštena u dnevni red naredne sjednice Skupštine Crne Gore.
Pored poslanika URA-e inicijativu su podržale kolege iz Pokreta Evropa sad, Nove srpske demokratije, Demokratske Crne Gore i SNP-CIVIS-a.
Iz URA-e su izrazili zahvalnost kolegama, jer bi predmet “Možura” mogao doživjeti sudbinu “Telekoma”, odnosno da će istraga zastariti.
Aktivnosti vezane za “Možuru” završene su 2015. godine zbog čega postoji opasnost od zastare, jer je prošlo 10 godina.
„Vjetroelektrana Možura kod Ulcinja, čija je vrijednost oko 90 miliona eura, puštena je u rad u novembru 2019. godine tokom vlasti Demokratske partije socijalista (DPS). Investiciju je realizovala malteška državna kompanija Enemalta i kompanija Malta Montenegro Wind Park, a glavni izvođač radova bila je kineska kompanija Shangai Electric Power Engineering. Ugovorom o zakupu zemljišta, vjetroelektrana treba da pređe u vlasništvo Crne Gore 2035. godine. Projekat je započet 2010. godine kada je konzorcijum španske firme Fersa Energías Renovables i crnogorske kompanije Čelebić sklopio ugovor s crnogorskom Vladom. Fersa i Čelebić prodali su udio firmi Cifidex Ltd, registrovanoj na Sejšelima, po znatno nižoj cijeni od one za koju je taj udio nekoliko mjeseci kasnije preprodat malteškoj državnoj energetskoj kompaniji Enemalta. Cifidex je finansiran od strane offshore firme 17 Black, koju kontroliše malteški biznismen koji je dovođen u vezu i sa organizacijom ubistva novinarke na Malti Dafne Karuana Galicije koja je istraživala taj posao. Vlada Crne Gore nikako nije mogla da prebaci ugovor sa španske kompanije “Fersa” na “Enemalta”, koja sada upravlja vjetroelektranom, na način kako je to uradila, jer je jedna firma bila posrednik. Preko nje su izvučeni novci građana Crne Gore, koji su se kasnije kroz neke konsultantske ugovore vraćali ljudima tada bliskim režimu Demokratske partije socijalista“, navode u saopštenju.
Dodaju da dva bivša premijera Crne Gore Duško Marković i Milo Đukanović nijesu vidjeli ništa sporno u ovom projektu, iako su lica bliska jednom ministru od prije 2020. imali konsultantski ugovor od 40.000 eura mjesečno, a tim novcem je kupljena parcela u Porto Montenegru.
„Kretanja su dosta mirna. Očekujemo određeno usklađivanje, ali koliko će biti u ovom trenutku ne možemo da kažemo, jer treba da se pojave parametri“, rekao je u „Bojama jutra“ na Televiziji Vijesti, Mirko Janjušević, načelnik Službe za finansijske poslove u Fondu PIO
U oktobru je Fond penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) isplatio ukupno 132.091 korisnika, od čega 127.185 u Crnoj Gori, a 10.906 u inostranstvu, pretežno u državama bivše Jugoslavije.
Od ukupnog broja korisnika, 128.705 su penzioneri, dok ostala prava koristi 3.386 osoba.
Gostujući u Bojama jutra na Televiziji Vijesti, Mirko Janjušević, načelnik Službe za finansijske poslove u Fondu PIO istakao je da bi oko 48.500 korisnika primalo penziju od 450 eura po starom obračunu, a da je oko 15.900 onih koji i dalje primaju razliku do 450 eura. I jedni i drugi od januara će dobiti usklađenu penziju.
„Kretanja su dosta mirna. Očekujemo određeno usklađivanje, ali koliko će biti u ovom trenutku ne možemo da kažemo, jer treba da se pojave parametri. Sigurno neće biti značajno povećanje kao što je bilo prošle godine kada je bilo šest posto, biće mnogo niže“, naveo je Janjušević.
Prosječna penzija u oktobrubila je 543 eura. Planiran je budžet za narednu godinu u iznosu od 843 miliona 359 hiljada eura. To je više za 59,7 miliona u odnosu na ovu godinu, odnosno 7,62%. Za isplatu svih prava i penzija planirano je 837,2 miliona eura.
Osnovni cilj programa štednje i sklapanje Memoranduma o pomoci za izbjegavanje bankrota je tzv.fiskalno prilagodjavanje. Eliminisanje budžetskog deficita kako bi se stvorio fiskalni prostor ( suficit) iz kojeg bi se plaćali prispjeli krediti. Osim oštrog rezanja troškova, moraju se znaćajno povećati porezi.
Tokom razdoblja memoranduma (2010.–2018.), grčka vlada je pod pritiskom Trojke (EU, ECB, IMF) značajno povećala poreze kako bi ostvarila fiskalnu konsolidaciju i smanjila budžetski deficit. Ukupno povećanje poreza u tom razdoblju bilo je izuzetno veliko – prema različitim analizama i službenim podacima, poresko opterećenje građana i poduzeća poraslo je za 30–40 % ukupnih potrebnih fiskalnih prilagodjavanja, dok je ostatak došao iz rezanja rashoda (mirovine, plate u javnom sektoru itd.).
Najvažnija povećanja poreza bila su:
1. PDV
– Standardna stopa: s 19 % (2009.) na 23 % (2010.), zatim na 24 % (2016.)
– Snižena stopa: s 9 % na 13 %, a na ostrvima ukinute povlaštene stope (s 30 % popusta na 0 %)
– 2015.–2016. dodatno povećanje na lijekove, hranu, turizam itd.
2. Porez na dohodak fizičkih lica:
– Uveden poseban „krizni doprinos“ 1–10 % na sva primanja iznad 12.000 € godišnje
– Povećane stope za više dohotke (do 45 %)
– Smanjen neoporezivi minimum (sa 12.000 € na 5.000 € u nekim fazama)
– Uvedeni brojni novi doprinosi i nameti na plaće
3. Porez na nekretnine
– 2011.–2013. uveden privremeni „haratsi“ preko računa za struju
– 2014. zamijenjen jedinstvenim porezom na nekretnine ENFIA, koji je i dalje među najvećim porezima u EU
– Povećanje efektivnog opterećenja 3–10 puta u odnosu na prijašnji FAPA
4. Porez na dobit pravnih osoba
– S 20–24 % na 26 %, zatim na 29 % (2015.–2022.)
5. Ostali porezi i nameti
– Povećanje akciza na gorivo, alkohol, duhan (više puta)
– Porez na luksuz, porez na automobile, porez na prijenos nekretnina
– Uveden porez na izdavanje nwkretnina (Airbnb i sl.), porez na dividende, kapitalnu dobit itd.
Prema izvještaju Evropske komisije (2010.–2018.), Grčka je ostvarila ukupnu fiskalnu konsolidaciju od oko 18–20 % BDP-a, od čega je oko 7–9 % BDP-a došlo iz povećanja poreskih prihoda (ostatak iz rezova rashoda). To je jedno od najvećih poreskih povećanja u povijesti suvremene Europe u tako kratkom razdoblju.
Kada se sve zbroji, prosječno grčko domaćinstvo je 2010.–2015. izgubilo 30–50 % raspoloživog dohotka, od čega je veliki dio otišao upravo na povećane poreze i doprinose.
Danas su mnogi od tih poreza još uvijek na snazi (ENFIA, doprinos solidarnosti, PDV 24 %, itd.), iako je od 2019. (vlada Mitsotakisa) došlo do određenih smanjenja.
Ovako nagla povevanja poreza dobela su logicno do belike inflacije , pa je nakon povecanka PDV sa 19 na 13% u maju 2010 ( pocetak Memoranduma) inflacija za tu godinu bila 4,7% , a naredne 2011 3,2%, sto je naresnih godina presalo u deflaciju, zbog radikalnog smanjenja traznje zbog smanjenja zarada i penzija.
1. 2010–2011: Visoka inflacija („fiskalna inflacija“)
– Drastično povećanje indirektnih poreza (PDV, akcize) po zahtevu Trojke.
– Pad realnih plata i penzija, ali cijene dobara i usluga su rasle zbog poreza i uvozne zavisnosti (Grčka uvozi energente i mnoge proizvode).
– Inflacija iznad 4–5% u nekim mesecima 2010.
2. 2012–2016: Duboka i dugotrajna deflacija
– Oštra unutrašnja devalvacija (smanjenje plata u javnom i privatnom sektoru za 20–40%).
– Pad agregatne tražnje, masovna nezaposlenost (preko 27% 2013–2014).
– Preduzeća su spuštala cene da bi opstala → spirala deflacije.
– Deflacija je trajala punih 35 meseci zaredom (mart 2013 – februar 2016), što je jedan od najdužih deflacijskih perioda u evrozoni ikada.
3. 2017–2018: Povratak blage inflacije
– Početak oporavka, rast turizma, blagi rast plata u privatnom sektoru.
– Cene energenata na svetskom tržištu ponovo rastu.
Tokom Memorandumskog perioda Grčka je prošla put od jake inflacije izazvane porezima (2010–2011) preko duge i bolne deflacije (2013–2016) do postepenog povratka pozitivne inflacije nakon izlaska iz programa 2018.
Deflacija u sred krize dodatno je otežavala otplatu dugova (dug u nominalnom iznosu nije padao iako je BDP rastao posle 2017), i smatra se jednim od najvećih problema grčkog paketa mera u poređenju sa drugim programima (Irska, Portugal, Kipar nisu imali toliko duboku i dugotrajnu deflaciju).
Imajuci u vidi raskalašno i nekontrolisano trošenje same Vlade, povecanje broja zaposlenih u javnom sektoeu i javnim preduzecima 25-30%, povecanje troskova za zdravstvo za preko 58% (Apsolutno povećanje: Od ~299 miliona EUR (2020) do 474 miliona EUR (2025), što predstavlja rast od 175 miliona EUR (58% u nominalnom iznosu) , povecanje troskova za penzije ( Od ~156 miliona EUR (2024) do 438 miliona EUR (2025), što predstavlja rast od 282 miliona EUR (181% u nominalnom iznosu), povevanje troškova kamata ( Od ~85 miliona EUR (2020) do ~138 miliona EUR (2024), što predstavlja rast od ~53 miliona EUR (62% u nominalnom iznosu) itd.
Crnu Goru očekuje potpisivanje Memoranduma sa MMF koji ce biti zasnovan na vrlo oštrim rezovima potrošnje, povećanju poreza, taksi i doprinosa, rasprodajom porodičnog srebra, inflacijom, povećanjem nezaposlenosti i ekstremnog siromaštva, odlaskom mladih stručnih kadrova iz zemlje i socijalnim i političkim tenzijama, protestima i nestabilnošću. PAF-PAF.
Službenici saobraćajne policije u Baru uhapsili su dvije operativno interesantne osobe U.K.(26) i A.C.(47), objavila je Uprava policije na mreži X.
Kako su kazali, U.K.(26) je upravljao vozilom pod dejstvom kokaina.
“Izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od 15 dana”, naveli su.
Kako su dodali, i A.C.(47) je upravljao vozilom pod dejstvom kokaina.
“Priveden je sudu za prekršaje”, zaključili su.
🚔Službenici saobraćajne @PolicijaCG u #BR su uhapsili 2⃣ operativno interesantna lica: 🔺U.K.(26) – upravljao vozilom pod dejstvom kokaina. ➡️Izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od 1⃣5⃣ dana. 🔺A.C.(47) – upravljao vozilom pod dejstvom kokaina. ➡️Priveden sudu za prekršaje.
Službenici Regionalnog centra bezbjednosti „Sjever“ su shodno planskim aktivnostima na sprečavanju i otkrivanju svih oblika zloupotreba opojnih droga, sa posebnim akcentom na uličnu prodaju, podnijeli krivične prijave protiv dvije osobe.
U Beranama je, kako saopštavaju u Upravi policije, podnijeta krivična prijava protiv M.L. (19) iz Berana, zbog sumnje da je izvršio krivično djelo omogućavanje uživanja opojnih droga, koje je, kako se sumnja, počinio na način što je omogućio uživanje opojne droge marihuane za tri lica na teritoriji opštine Berane.
U Bijelom Polju je krivična prijava podnijeta protiv N.D. (36) iz Podgorice zbog sumnje da je takođe izvršio krivično djelo omogućavanje uživanja opojnih droga na način što je omogućio uživanje narkotika jednom licu iz Podgorice, na teritoriji opštine Bijelo Polje.
Poručuju da će sprečavanje, otkrivanje i procesuiranje svih oblika zloupotrebe opojnih droga i u narednom periodu biti jedan od prioriteta u radu službenika Regionalnog centra bezbjednosti „Sjever“.
I dalje često nemaju adekvatan pristup obrazovanju, zdravstvenim i rehabilitacionim uslugama
Povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, Fondacija Mentorium ističe važnost inkluzije, ravnopravnosti i pružanja podrške osobama sa posebnim potrebama, naročito djeci sa smetnjama u razvoju i djeci bez roditeljskog staranja.
„U Crnoj Gori, više od 33.000 osoba ima status lica sa invaliditetom, dok oko 53.000 ljudi ima barem jednu smetnju u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Podaci pokazuju da osobe sa invaliditetom i dalje često nemaju adekvatan pristup obrazovanju, zdravstvenim i rehabilitacionim uslugama, što ukazuje na potrebu za aktivnom inkluzijom i podrškom u društvu“, saopštili su iz Fondacije.
Fondacija Mentorium naglašava da inkluzivno društvo znači uklanjanje svih barijera koje sprečavaju osobe sa invaliditetom da ravnopravno učestvuju u životu zajednice. Aktivnosti Fondacije uključuju, kako su naveli, podršku djeci i mladima sa smetnjama u razvoju, promociju mentalnog zdravlja, edukativne i kreativne radionice, kao i zagovaranje prava osoba sa invaliditetom.
„Naša misija je da gradimo mostove razumijevanja, podrške i empatije – jer nijedno dijete i nijedna osoba ne smije biti isključena ili zapostavljena“, poručuje Fondacija Mentorium.
Oni pozivaju građane, institucije i organizacije da se uključe u promociju inkluzije i podrške osobama sa invaliditetom, jer svaki čin solidarnosti doprinosi jačanju zajednice.
Na svečanom otvaranju rekonstruisanog puta Mijakovići – Vrulja, održanom prekjuče, nije se pojavilo rukovodstvo Opštine Pljevlja, iako se dionica nalazi upravo na teritoriji te opštine. Među prisutnima su bili premijer Milojko Spajić i ministarka saobraćaja Maja Vukićević, ali ne i predsjednik Opštine Pljevlja, Dario Vraneš.
Vraneš je za RTV Pljevlja izjavio da lokalna uprava nije dobila poziv za prisustvo događaju, dodajući da tom mediju navodno nije bilo dozvoljeno da snima svečanost.
„Nikakav poziv od protokola Vlade nijesmo dobili. Nije ni predsjednica Skupštine opštine Pljevlja, Jovana Tošić“, rekao je Vraneš, ocijenivši da je takav odnos ponižavajući prema Pljevljima.
Prema njegovim riječima, ovakva praksa nije postojala ni u vrijeme DPS-a.
„Ne idemo nigdje nepozvani. Premijer Spajić ne bi smio na ovaj način da omalovažava građane Pljevalja, ali ni lokalnu televiziju“, poručio je predsjednik opštine.
Nakon svečanosti, Vraneš je ipak obišao most zajedno sa ministarkom Vukićević.
Tvrdi da su se građani spontano okupili i dali imena novim mostovima, upravo na dan obilježavanja istorijskog ujedinjenja Srbije i Crne Gore.
„Duži most dobio je ime most kralja Aleksandra ujedinitelja, a onaj kraći – most kralja Petra. To su građani rekli, to znači da ideja ujedinjenja živi“, kazao je Vraneš.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
