Advokat Vesne Medenice i njenog sina Miloša Medenice, Zdravko Begović prokomentarisao je današnju presudu ističući da pravo nije trenutak nego proces, a da sudovi govore kroz vrijeme, a ne kroz jedan dan.
“Mislim da su danas ovom presudom govorili upravo kroz taj jedan dan. Naravno, kao odbranilac optužene Vesne Medenice, ja nisam zadovoljan ovakvom odlukom“, poručio je Begović.
Dodaje da ima pravo na to, kao i da čim bude dostavljen pismeni otpravak presude, odbrana će izjaviti žalbu Apelacionom sudu.
foto: najnovije.me
“Smatramo da je bilo puno argumenata koji su išli u korist teze odbrane, da Vesna Medenica nije izvršila navedeno krivično djelo. Takođe, moram istaći da je ovaj postupak vođen pod jednim veoma čudnim, da ne kažem, žestokim pritiskom javnosti, što je u svakom slučaju imalo uticaja i na ovu konačnu odluku suda i da je upravo zbog toga pretpostavka nevinosti od prvog dana bila dovedena na najniži mogući nivo“, zaključio je Begović.
Specijalni tužilac Vukas Radonjić kaže da je SDT zadovoljno osuđujućom presudom protiv Vesne Medenice i njenog sina Miloša u većini krivičnih djela. Istakao je da će se SDT žaliti na dužinu izrečene kazne, budući da su osuđeni na 10 godina zatvora, a tužilaštvo je tražilo 20.
„Prije svega zadovoljni smo da je presuda dokazala da je SDT profesionalno odradilo svoj posao, da svoj posao radu na osnovu dokaza i da nema govora da je osnov za pokretanje ovog postupka bio politički ili bilo kakav drugi motiv koji nije zasnovan na dokazima“, kazao je Radonjić.
Smatra da očigledno kazne nijesu onolike koliko je tužilaštvo tražilo.
„I u tom dijelu ćemo sigurno da razmatramo da izjavimo žalbu. Kada sagledamo obrazloženje čak i za krivična djela kojih su optuženi oslobođeni, tu ćemo sigurno izjaviti žalbu“, kazao je on.
Bivša predsjednica Vrhovnog suda Vesna Medenica i njen sin Miloš Medenica osuđeni su na po deset godina zatvora. Presudu je donio Viši sud. Medenica se teretila da je član organizovane grupe koju je predvodio njen sin.
Bivša predsjednica Vrhovnog suda Vesna Medenica prvostepeno je osuđena na 10 godina, to je saopštila predsjednica vijeća Višeg suda u Podgorici sutkinja Vesna Kovačević. Medenicin sin, Miloš Medenica, osuđen je takođe na 10 godina.
Specijalni tužioci Jovan Vukotić i Vukas Radonjić prilikom iznošenja završnih riječi tražili da se Miloš i Vesna Medenica kazne na po dvadeset godina zatvora i da im se izreknu novčane kazne u iznosu od po 100.000 eura čime bi se, kako su kazali, poslala poruka crnogorskom društvu, ali i Evropskoj uniji da se bavljenje kriminalom ne isplati.
Advokati odbrane zatražili su oslobađajuću presudu za optužene.
foto: najnovije.me
Vesna Medenica je tokom iznošenja završne riječi rekla da je za Crnu Goru spremna i život dati, ali obraz „nikad i nikome“.
Osim Vesne i Miloša Medenice, optuženi su i Marjan Bevenja, Goran Jovanović, braća Bojan i Marko Popović, Vasilije Petrović, Luka Bakoč, policijski službenik Darko Lalović, Vojin Perunović, Milorad Medenica, Marko Vučinić, Petar Milutinović, Ivana Kovačević, Radomir Raičević, Stevo Karanikić i Milica Vlahović Milosavljević, kojoj se sudi u odvojenom postupku. Optužnicom je obuhvaćena i Bakočeva firma “Kopad kompani” iz Nikšića.
foto: najnovije.me
Tužilaštvo Vesnu Medenicu tereti za saučesništvo u kriminalnoj organizaciji koju je, prema navodima optužnice, predvodio njen sin Miloš, a koja se bavila trgovinom narkoticima, švercom cigareta, podmićivanjem, kao i nedozvoljenim držanjem oružja i eksploziva.
U ovom postupku optuženo je još 13 osoba, kao i jedna firma.
Prema navodima tužilaštva, Europol je presreo telefonske razgovore Miloša Medenice u kojima on navodi da je njegova majka upoznata sa nezakonitim poslovima i da od nje može očekivati zaštitu.
foto: najnovije.me
Branioci Miloša i Vesne Medenice su 12. decembra, u završnim riječima, zatražili oslobađajuće presude.
Vesna Medenica je 17 godina obavljala najviše pravosudne funkcije, a ostavku je podnijela krajem 2020. godine, nakon promjene vlasti u Crnoj Gori.
foto: najnovije.me
Uhapšena je u aprilu 2022. godine, nakon objavljivanja transkripata Europola, a šest mjeseci kasnije puštena je da se brani sa slobode.
Prijetnje koje su na društvenim mrežama upućene poslaniku i potpredsjedniku DPS-a Ivanu Vukoviću i poslaniku i članu Predsjedništva DPS-a Oskaru Huteru i njegovoj porodici odraz su poražavajući nezdrave atmosfere koja je kreirana u društvu, ocijenili su u DPS-u. Dodaju da ih prijetnje neće zastrašiti, te da očekuju da nadležni organi pokažu efikasnost u otkrivanju onih koji ih upućuju.
Kako navode u saopštenju, kritiku smatraju legitimnom, jer vjeruju da se na bazi zdrave kritike može samo rasti, ali jasno podvlače da prijetnje, uvrede, govor mržnje u digitalnom prostoru nijesu nešto što treba da prihvate kao normalnost i redovnost, naročito ne onda kad se prijetnjom otvoreno targetiraju i porodice funkcionera.
„Ambijent koji trenutno živimo u Crnoj Gori šalje poruku da je sve dozvoljeno, a nije i ne smije biti, naročito ne onda kad se pokušava utjerati strah u kosti nečijoj djeci. Zato nadležni organi moraju pokazati veću efikasnost na polju utvrđivanja identiteta i adekvatnog sankcionisanja onih koji prostor na društvenim mrežama koriste na način što prijete da će ugroziti nečiju bezbjednost i, u krajnjem, život. Na kraju, poručujemo da svakodnevne prijetnje našim funkcionerima nas neće zastrašiti niti zaustaviti u naumu da zaustavimo moralno posrnuće društva i propadanje Crne Gore“, poručuju u saopštenju DPS-a.
Danska je odlučila da će njeni građani moći da se penzionišu sa 70 godina.
Svako ko je rođen poslije 31. decembra 1970. godine moći će da se penzioniše tek sa 70 godina. Danska je tako rekorder sa ovom starosnom granicom za penzionisanje.
U međuvremenu, radnici u drugim zemljama EU i dalje mogu da se penzionišu sa 60 godina.
Starosna granica za odlazak u penziju u Njemačkoj će se postepeno povećavati na 67 godina do 2031. godine. Samo nekoliko grupa moći će da se penzioniše prije 67. godine, prenosi B92.
Većina ljudi u Njemačkoj može se penzionisati prijevremeno samo sa smanjenom penzijom, najranije sa 63 godine.
Poređenje koje su napravili nemački mediji pokazuje da penzioni sistemi u Evropi nijesu ni blizu jedinstveni. Na primjer, neke zemlje imaju različite starosne granice za penzionisanje za muškarce i žene. Dužina vremena koje radnici moraju da uplaćuju u penzione fondove kako bi se kvalifikovali za penziju takođe znatno varira.
Policijski službenici Regionalnog centra bezbjednosti „Sjever“, Odjeljenja bezbjednosti Berane su sprovodili pojačane kontrole i tom prilikom zaustavili i kontrolisali putničko motorno vozilo kojim je upravljao D.Š. iz Berana.
Kako je saopšteno iz Uprave policije (UP), pregledom vozila, u tovarnom dijelu, pronađeno je 35 paketa prehrambenih proizvoda, za koje D.Š. nije posjedovalo prateću dokumentaciju.
foto: UP
„Proizvodi su pregledani od strane tržišnog i sanitarnog inspektora koji su utvrdili nepravilnosti, odnosno istek roka upotrebe. Sa događajem je upoznat tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Beranama koji se izjasnio da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom djelu proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda, te je naložio da se protiv D.Š. podnese krivična prijava u redovnom postupku“, navode iz policije.
U Bijeloj kući okačena je zajednička fotografija predsjednika SAD Donalda Trampa i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina.
Kako je objavila novinarka Elizabet Landers, dopisnica PBS-a iz Vašingtona, zajednička fotografija dva predsjednika stoji u centralnom dijelu Bijele kuće, na putu koji povezuje Zapadno krilo i rezidencijalni dio.
Fotografija Trampa i Putina napravljena je tokom samita na Aljasci, prenosi The Times.
Takođe, odmah do ove fotografije, nalazi se i slika Trampa s unukom.
Also something I noticed in a vestibule area that connects the West Wing to the residence that I hadn’t see before: a framed photo of Presidents Trump and Putin at their summer summit in Alaska. Lower photo is President Trump with one of his grandchildren. pic.twitter.com/jabUEmZyay
Ukrajinsko rukovodstvo je prešlo granicu, nismo tražili sukob, a ipak je Mađarska meta već danima, rekao je danas premijer Viktor Orban.
Orban je na svojoj Fejsbuk stranici danas napisao da ništa neće odvratiti njegovu vladu od sprovođenja interesa mađarskog naroda. Dodao je da vlada neće slati novac Ukrajini, jer je taj novac na boljem mjestu kod mađarskih porodica nego, kako je naveo, “u kupatilu ukrajinskog oligarha”, prenosi MTI.
Rekao je da neće dozvoliti da se zabrani uvoz ruske nafte i gasa, jer bez njih, prema njegovom mišljenju, ne bi bilo smanjenja troškova komunalnih usluga i pristupačnih energenata za mađarske porodice.
On je dodao da Mađarska “neće dozvoliti da Ukrajina bude gurnuta u Evropsku uniju za dvije godine kršeći zakone EU, jer bi to značilo i uvoz rata”.
“Sve dok Mađarska ima patriotsku vladu, ova pitanja se neće rješavati u Kijevu ili Briselu. To znaju i u Ukrajini. Zato žele novu, Ukrajini prijateljsku vladu u Budimpešti i zato nam prijete na svakom koraku”, napisao je Orban.
Ustavni sud Crne Gore, na danas održanoj sjednici, ukinuo je kao neustavan član 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini, odnosno neradnu nedjelju u trgovinama.
Sud je ocijenio da se navedenom odredbom krši sloboda preduzetništva garantovana Ustavom, kao i ustavni princip jednakosti svih pred zakonom, jer je jednoj grupi preduzetnika/trgovaca omogućeno da obavlja djelatnost nedjeljom i u dane državnih i drugih praznika, dok je drugoj grupi to zabranjeno.
“Ustavom su precizno propisani razlozi zbog kojih se može ograničiti sloboda preduzetništva (radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine, prirodnih bogatstava, kulturne baštine ili bezbjednosti i odbrane Crne Gore) i zakonodavac ne može samostalno da propisuje nova ograničenja van tih ustavnih osnova, niti bez jasno utvrđenog legitimnog cilja u javnom interesu”, navode iz suda.
Kako se dodaje, time što je zakonodavac jednoj grupi preduzetnika (apoteke, poslastičarnice, pekare, kiosci za štampu, suvenirnice, cvjećare, prodavnice za pogrebnu opremu, za zaštitu bilja, benzinske stanice, pijace, itd) dozvolio da radi, a drugoj ne, jednu grupu privrednika je doveo u neravnopravan položaj u odnosu na drugu. Ovakva zabrana nema objektivno i razumno opravdanje, s aspekta ustavne obaveze države da svim preduzetnicima obezbijedi jednak položaj na tržištu.
“Dodatno, zabranom rada nedjeljom i u dane državnih i drugih praznika samo pojedinim trgovcima došlo je do ograničenja ljudskih prava i sloboda i povrede ustavnog principa saglasnosti pravnih propisa. Ograničenje ljudskih prava i sloboda mora se kretati u granicama Ustava i mora da služi legitimnom cilju u javnom interesu, kao i da postoji odnos proporcionalnosti između upotrijebljenih sredstava i cilja koji se želi utvrditi”, navode iz Ustavnog suda.
Ustavni sud je u ustavnosudskom postupku utvrdio da u postupku donošenja ukinute odredbe nije naveden cilj za njeno donošenje, odnosno zbog čega se smatra potrebnim i opravdanim da se zabranjuje rad trgovinama na veliko i malo nedjeljom i u dane državnih i drugih praznika, kao i izuzetke od te zabrane.
“Ustavni sud ne utiče na pravo zakonodavca da na drugačiji način uredi obavljanje trgovine na veliko i malo nedjeljom, ali uz uvažavanje odgovarajućih osnovnih ustavnih vrijednosti, odnosno zaštićenih ustavnih dobara, na koje je Ustavni sud ukazao u ovoj odluci”, ističe se.
Zabrana rada trgovinama nedjeljom i u dane državnih i drugih praznika ostaje na snazi do objavljivanja odluke Ustavnog suda u Službenom listu Crne Gore, o čemu će Sud blagovremeno obavijestiti javnost.
Plan javnih nabavki Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) za ovu godinu težak je 255.491.597 eura, dok je ukupna vrijednost PDV-a preko 53 miliona eura.
Ovo preduzeće, osim nabavke hibridnih vozila, za koje planira da potroši preko milion eura, predviđa i troškove keteringa u koje je uračunat i duvan.
Elektroprivreda će ove godine, kako je planirala, nabaviti deset električnih vozila više klase u vrijednosti od 400.000 eura, plus PDV 83.000, a isto toliko planira da nabavi električnih vozila niže klase za koje će da iskešira 350.000, plus PDV od 73.000 eura.
Osim toga, planira da za još pet hibridnih vozila da 180.000 eura, a isto toliko novca bi trebalo da košta i električni autobus-kombi (19+1 sjednište).
Za štampanje računa preko 200.000
Provizija Pošte za distrubuciju računa za utrošenu električnu energiju ove godine iznosiće 930.000, plus 195.300 eura PDV, dok će za usluge štampanja računa – masovna štampa računa za utrošenu električnu energiju, dati preko 200.000 eura.
Za punionice za elektrčna vozila i pilot-projekat (fotonaponski panel, baterija, punjač) – ključ u ruke, daće
300.000, plus 63.000 eura PDV.
Kada je u pitanju ketering (roba za potrebe kafe-kuhinje) planiran je izdatak od 75.000 eura, a u njega je uračunata hrana, piće, duvan i povezani proizvodi.
Za ketering ishranu zaposlenih u radničkim restoranima Termoelektrane Pljevlja, hidroelektrana „Piva“ i „Perućica“ otići će preko 280.000 eura, a takođe i taj trošak obuhvata hranu, piće i duvan, kao i „druge povezane proizvode“.
Za ketering CGES-a potrošiće preko 10.000 eura, a takođe i tu spadaju hrana, piće, duvan i drugi povezani proizvodi.
Tekuće održavanje objekta Elektroprivrede Crne Gore koštaće 600.000 eura, dok su planirani i znatni izdaci za namještaj, odnosno preko 145.000 eura. Planirane su adaptacije poslovnih prostora. Kupovina i adaptacija poslovnog prostora u Podgorici koštaće milion, dok će adaptacija prostora u Herceg Novom iznositi pola miliona eura. Za kupovinu i adaptaciju poslovnog protora u Kolašinu daće 100.000 eura. Za kancelarijski namještaj za opremanje srednje lamale samačkog hotela u Plužinama trebalo bi da daju 120.000 eura. Planiran je izdatak i za izradu platforme za takmičenje u ribolovu koja će koštati 20.000 eura. Za hitne nabavke i intervencije (električni uređaji, aparati, oprema i potrošna roba) planiraju trošak od 60.000, plus 12.600 eura PDV.
Prema planu javnih nabavki, održavanje voznog parka (usluge upravljanja, popravke i održavanja voznih parkova) otići će preko 160.000, a za registraciju automobila 73.000 eura.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
