Fon der Lajenova je na Tviteru navela da je prošlo godinu dana od početka „herojskog ukrajinskog otpora“, poručivši da se Ukrajina bori za „slobodu, demokratiju i svoje mjesto u EU“
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je Ukrajincima da će Evropa biti uz njih koliko god to bude potrebno u „herojskom otporu“ Rusiji, kao i da će Ukrajina biti „slobodna i obnovljena“.
Fon der Lajenova je na Tviteru navela da je prošlo godinu dana od početka „herojskog ukrajinskog otpora“, poručivši da se Ukrajina bori za „slobodu, demokratiju i svoje mjesto u EU“.
„Jedna godina brutalne ruske agresije. Jedna godina herojskog ukrajinskog otpora. Jedna godina evropske solidarnosti. Pred nama je budućnost jedinstva. Borite se za slobodu, za demokratiju i za svoje mesto u Evropskoj uniji. Uz vas smo, koliko god treba“, poručila je predsjednica Evropske komisije.
Predsjednik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović ističe da je utvrđeno da je neko pokušao da izbriše 2.600 potpisa za njegovu kandidaturu, te da očekuje da DIK pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti onoga ko je bio iza mašine i brisao podatke. Ukoliko oni ne odreaguju oni će podići prijave, a smatra da po službenoj dužnosti postupak mora da pokrene i SDT.
„Sumnjam na nekog u stručnoj službi, a ko, neka utvrdi DIK, a ako oni neće onda će SDT“, poručio je Danilović.
Jutros je bio u DIK-u i sa sekretarom tog tijela, a kasnije i predsjednikom DIK-a, utvrdio da su podaci pokušani da se sakriju.
„Zahvalan sam što je predsjednik DIK-a Nikola Mugoša zakazao konferenciju za 15 sati, jer je ovo pokušaj da se Ujedinjena i ja predstavimo kao prevaranti. Ovo što sam ja danas vidio govori da je u pitanju organizovani poduhvat u kojim je neko želio da partiji i meni nanese nemjerljivu štetu“, kazao je Danilović.
Kako kaže, vjerovatno ovom akcijom i svojom tvrdoglavošču spriječili su debakl.
„Da li je mašina brisala neselektivno nije, u pitanju je ljudski faktor, a ko je to ne znam. Sačekaću da se završu sjednica DIK-a i da čujem zaključke. Nadam se da će oni preduzeti zakonske mjere, i očekujem da dobijemo neku formu izvinjenja“, poručio je Danilović.
Kako je objasnio u Izvještaju stručne službe koji je proslijeđen DIK-u stoji da su imali 316 obrazaca koji nemaju sve podatke.
„Mi smo jutros donijeli kopije svih obrazaca i uporedili sa onima koji imaju u DIK-u i konstatovali da je neko, mašina, ili čovjek, brisao podatke, čineći 316 kartica nevalidnim. Ti obrasci nijesu imali sve podatke, ali taj neko ko je brisao uradio je to nevješto, pa je ostao trag. Sekretar i administrator u DIK-u su zanijemili kada smo uporedili sa našim kopijama“, kazao je Danilović.
Ističe da je na jednom obrascu ostalo samo jedno ime, iako ih u originalu ima mnogo više, a da igrom slučaja drugi koji je brisan pripada njemu i njegovoj porodici.
Ovo je, kaže, predočeno i predsjedniku Mugoši i očekuje da se otvori istraga ko je to izdao mašini naređenje.
„Pravda je zadovoljena, jer smo dokazali da smo u pravu i da nijesmo prevaranti. Ovo je za mene bio politički horor. Nijesam slutio da ovako nešto može da se desi. Neko je htio da nam podvali, a neka javnost zaključi nakon sjednice DIK-a i ko. Predsjednik Mugoša je reagovao odmah, a kako će ići dalje ostavljam njima“, kaže Danilović.
Ističe da je saznao da DIK nema načina na utiče na rad Stručne službe koja im šalje izvještaj, a oni ga kao takvog prihvate.
„Otkrili smo ozbiljan kriminal i kako je moglo to da se desi ne znam. Ako je neko mogao da nam diskalifikuje više od 2/3 lista i mislio da nijesmo sposobni da na to odgovorimo, grdno se prevario. Ovo je zastrašujuće, jer je neko htio da nam ukrade 2.260 potpisa“, naglasio je Danilović.
Fudbaleri Arsenala igraće u osmini finala Lige Evropa protiv Sportinga iz Lisabona, odlučeno je danas žrijebom u Nionu.
U prvoj utakmici Arsenal će igrati u Portugalu.
Sevilja će u prvom meču dočekati Fenerbahče, a Juventus će u Torinu biti domaćin Frajburgu.
Union će u Berlinu biti domaćin Rojal Union Sen Žiloazu, a Mančester junajted dočekaće Betis.
U prvoj utakmici Roma će biti domaćin Real Sosijedadu, a Šahtjor će dočekati Fejenord.
Parovi osmine finala Lige Evropa:
Union Berlin – Rojal Union Sen Žiloaz Sevilja – Fenerbahče Juvenuts – Frajburg Bajer Leverkuzen – Ferencvaroš Sporting – Arsenal Mančester junajted – Betis Roma – Real Sosijedad Šahtjor – Fejenord
Prve utakmice osmine finala igraju se 9. marta, a revanši su na programu sedam dana kasnije.
Potpredsjednik Socijaldemokrata i poslanik u Skupštini Crne Gore Boris Mugoša kazao je da zajednički kandidat opozicionog bloka, za šta se ta partija od početka zalagala, više nije moguć, te da će sjutra, na sjednicama Predsjedništva stranke i Glavnog odbora, donijeti konačnu odluku o nastupu na predsjedničkim izborima. Kako je naglasio, u drugom krugu podržaće opozicionog kandidata koji bude imao najviše glasova u prvom krugu.
Kako je Mugoša kazao, gostujući u emisiji “Link” Radija Crne Gore, stav SD je od početka bio transparentan i jasan, a to je da se dogovore o zajedničkom kandidatu opozicionog bloka koji bi u vrjednosnom smislu zagovarao jasan princip građanske, sekularne, antifašističke, evropske Crne Gore.
“Vidjeli ste da imamo više kandidata sa sličnim platfomanama, pa smo rekli da ćemo podržati onoga koji ima najviše šansi da pobijedi ma izborima, odnosno u drugom krugu ćemo podržati onoga koji ima najviše procenata u prvom krugu. Važno je da kandidat ima programsku platformu da predstavlja Crnu Goru i da doprinosi političkom dijalogu i smanjenju tenzija koje imamo u društu”, kazao je Mugoša.
Ističe da jeste čudno da imamo samo dvije potvrđene kandidature, te da je ostavljeno tek mjesec dana za predstavljanje programa, ali i da to možda nije ni loše, kako bi se sa političkih što prije prešlo na ekonomska i životna pitanja.
“To će svakako biti lica poznata javnosti, tako da građani mogu realnije da procijene njihove domete, pa nije ni loše što će kampanja biti i kraća”, kaže Mugoša.
Naglašava da uloga predsjednika nije protokolarna, da ima ozbiljne ustavne nadležnosti i da svojim integritetom doprinosi značaju Crne Gore i njenom kredibilitetu u porodici evropskih naroda.
“Izbor je važan kako bi se prekinula dvoipogodišnja politička agonija. Promjene na izborima su poželjne, ali treba očekivati boljitak, ali to nijesmo imali, već imamo institucijalnu krizu i kompleksnost izbora. Smatram da smo na vrijednosnoj prekretnici i nadam se da će predsjednički izbori dopinijeti evroatlanskom putu i stabilnosti zemlje, koja će se utvrditi vanrednim izborima”, ocjenjuje Mugoša.
Izvjesno je, kaže, da većina ne želi izbore, ali ne postoji drugi zreo način da se izađe iz krize.
Predstavnici te partije daće puni dopinos u izboru sudija Ustavnog suda, kao i članova Sudskog savjeta.
“Kolege iz većine su shvatili da se ucjenama ne može stići do dogovora i dvotrećinske većine”, kazao je on.
Što se tiče popisa smatra da je njihov predlog da se izbace podaci o vjeri, naciji i jeziku, ispravna, jer će samo dopinijeti podizanju tenzija i miješanju drugih država u unutrašnje pitanje.
“Popis je statističko, a ne političko pitanje i građani kao da nijesu svjesni koliko su ti podaci važni za kreiranje zdravstvene, regionalne, socijalne, saobraćajne, infrastrukturne stategije. Podaci koji se tiču vjere, nacije i jezika su mnogo manje značajni i do svih tih podataka se može doći na razne načine i kroz druge registre. Mislimo da stavljanje tih podataka popis će pretvoriti u jednu predizbornu političku arenu, što nije dobro, jer će biti tenzija, miješanja iz drugih država i nećemo dobiti kvalitetne druge podatke. Mi to rješenje nijesmo izmislili. Samo jedna trećine zemalja EU pravi popis, i ideja nam je bila da Crna Gora ide u korak sa moderenim statističkim praksama razvijenih zemalja”, ističe Mugoša.
Vrijeme je da sada pobijedimo i na predsjedničkim izborima i ispravimo istorijsku nepravdu koja je tištila naš narod proteklih trideset godina, kazao je Dajković
Predsjednik Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković ugostio je predsjedničkog kandidata Andriju Mandića u stranačkim prostorijama.
– Moram priznati da je lijep osjećaj kada vam u goste dođe čovjek koji ima najveće šanse da postane novi Predsjednik Crne Gore. Kao mladi, ali odgovorni ljudi, spremni smo da damo sve od sebe da se konačno zaokruži proces promjena u našoj zemlji.
Nismo imali dilemu koga treba podržati na predsjedničkim izborima. Naša podrška Andriji Mandiću je logična i prirodna, jer se radi o lideru partnerskog Demokratskog fronta sa kojim smo ostvarili istorijsku pobjedu u Podgorici, ali i čovjeku koji se pokazao kao “tvrda vjera“ u borbi protiv režima Mila Đukanovića – istakao je Dajković je nakon susreta.
On je istakao da je koalicija “Za Budućnost Crne Gore“ pobjeđivala u Podgorici, Nikšiću, Mojkovcu, Pljevljima, Zeti, Budvi i skoro svim crnogorskim gradovima.
– Vrijeme je da sada pobijedimo i na predsjedničkim izborima i ispravimo istorijsku nepravdu koja je tištila naš narod proteklih trideset godina.
Andrija, neka ti sreća prati u kampanji, ali i nakon nje. Zajedno do pobjede – kazao je Dajković.
Ministar finansija Aleksandar Damjanović tražio je od Vlade da se tužilaštvu proslijedi dokumentacija o kompletnom procesu emitovanja emisija obveznica sa praćenjem toka novca na domaćem i stranom tržištu s ciljem da saznaju kome i na koji način je odobren diskont (popust) od 3,51 milion eura u vrijeme rada bivšeg ministra Milojka Spajića koji otvara mogućnost zloupotrebe i nezakonitog bogaćenja trećih lica korišćenjem javnih finansija radi sticanja nezakonitih dobiti.
On je na sjednici Vlade kazao je da je bivši ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić je u decembru 2020. godine napravio rješenje da se izvrši uplata od 3, 51 miliona, a Centralna banka je saopštila da taj novac iz Državnog trezora nikad nije stigao na njen obračunski račun.
Damjanović je tražio da Vlada usvoji informaciju o realizovanoj misiji obveznica koje su emitovane na međunarodnom tržištu i da zaduži Ministarstvo finansija da u ime vlade, imajući u vidu sadržaj informacija cjelokupnu dokumentaciju proslijedi nadležnom državnom Tužilaštvu.
Smatra da je važno da se sve na pravni način zaokruži.
“Ne prejudiciram ničiju odgovornost. Samo se nadam da ćemo dobiti informaciju na koji način su obveznice emitovane i kome je odobren popust od 3,57 miliona eura”, kazao je Damjanović.
Abazović je kazao da nije u pitanju politička odluka, već da Vlada brine o svojim sredstvima.
“Ovdje je navodno bio nalog prema CBCG da se izvrši uplata od 3, 51 miliona, a Centralna banka je utvrdila da se to nikada nije desilo. Mislim da je to najvažniji podatak”, kazao je Abazović.
“Bivši ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić je u decembru 2020.godine napravio rješenje koje je fiktivno sprovedeno kroz Državni trezor, a kojim je obuhvaćen novac u iznosu od 3,51 miliona eura koji se odnosi na troškove u vezi emisije državnih obveznice iz te godine i koji je navodno prenešen na obračunski račun Centralne banke Crne Gore (CBCG).Ovaj novac se, kako je objasnio, odnosi na troškove koje je država imala po osnovu emisije eurobveznica – popusti za kupovinu obveznica, bankarske naknade, troškovi vezani za ugovaranje obveznice”, naveo je Damjanović.
Damjanović je detaljno opisao do kojih su podataka došli.
„U decembru 2020. godine se Vlada zadužila 750 miliona eura emisijom obveznica na međunarodom tržištu suprotno Zakonu o budžetu jer je prekoračen iznos kreditnog zaduženja planiran članom 1 i članom 14 i nije bilo ovlašćenja za potpisivanje u pogledu iznosa novca i potrebe zaduživanja shodno članu 13 Zakona o budžetu. Članom 14 je propisano da su nedostajuća sredstva 878 miliona i da će se ona koristiti iz depozita u iznosu od 540 miliona, dok će se preostalih 338 miliona obezbijediti kroz kreditno zaduženja na međunarodnnom i domaćem tržištu. Važno je napomenuti da je zaduženje bilo nakon objavljenog prospekta o emisiji obveznica i pored ograničenja u gorecitiranim zakonskim rješenjima i bez objavljivanja odluke o kreditnom zaduženju“, rekao je Damjanović.
On je naveo i da je angažovanje pravnih lica izvršeno suprotno zakonu o javnim nabavkama.
Treba uraditi dobar zakon i krenuti u oduzimanje imovine neselektivno od svih onih kod kojih ona odudara od zvaničnih prihoda, naglasila je Ćalović Marković
Iako je ministar pravde Marko Kovač optimističan po pitanju Predloga o izmjenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnom djelatnošću, direktorica MANS-a Vanja Ćalović Marković, član radne grupe koja radi na unapređenju tog zakonskog rješenja, ostaje pri stavu da je neophodno uraditi novi zakon. Što se tiče dosadašnjeg učinka radne grupe, ističe da još uvijek nema nikakvih konkretnih rješenja – amandmana koji regulišu bilo koji segment ponuđenog nacrta zakona.
Ćalović Marković i dalje smatra da se radi o pogrešnom konceptu i da ovaj zakon ne može biti popravljen nikakvim amandmanima iz razloga što je njime predviđeno da se postupak utvrđivanja porijekla imovine može pokrenuti isključivo ukoliko postoje dokazi za određeno krivično djelo. Ona podsjeća da se značajan broj lica u Crnoj Gori nezakonito obogatio u periodu od poslednje decenije prošlog vijeka naovamo i da su ta krivična djela zastarjela i nikako ne mogu biti predmet ovakvih postupaka.
– Predlog zakona je krajnje selektivan i sigurno nam neće obezbijediti ono što su nam sadašnje partije na vlasti obećavale dok su bile u opoziciji, a to je da za svu imovinu stečenu na taj način ova lica moraju da dokažu njeno porijeklo – kazala je Ćalović Marković.
Direktorica MANS-a se nada da poslanici neće podržati ovakav zakon i da će se uskoro krenuti s izradom zakonskog rješenja koje će obezbijediti da lica koja su na bilo koji način bila povezana sa organizovanim kriminalom ili oni koji su vršili javne funkcije u prethodnom periodu moraju da dokazuju porijeklo prihoda koji su veći od zvanično prijavljenih, nevezano od toga da li su počinili krivično djelo.
Ona ukazuje da u poslednjoj deceniji prošlog vijeka, kada su se radili izuzetno operativni poslovi, brojna krivična djela nijesu bila propisana u našem Krivičnom zakonu, počev od krivičnih djela pranje novca, stvaranje kriminalne organizacije i slično, zbog čega postojeći Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalnom djelatnošću ne može imati bilo kakve ozbiljne efekte.
– Zbog toga predlažemo da se radi novi zakon, a ne izmjene i dopune, kojim će se uspostaviti poseban sud koji će procesuirati slučajeve korupcije i organizovanog kriminala i čije će sudije proći posebne vrste provjere, tzv. vetinga, ali na manjem uzorku. To znači na nivou toga suda, kako bi se obezbijedilo prvo i osnovno – da sudije koje sude u ovim predmetima ne budu dio problema. To je italijanski model, za koji se mi od početka zalažemo i ja se nadam da će poslanici, kroz raspravu na radnoj grupi, uvidjeti da ovaj zakon ne samo što neće imati ozbiljnih efekata, nego nas mogu dovesti u situaciju da neki od značajnih predmeta, kao što su oni u kojima su okrivljeni Vesna Medenica i Blažo Jovanić, budu procesuirani po ovom predloženom sistemu i da njihova imovina ne bude oduzeta. Ovaj zakon nije dobar i ne treba žuriti i rizikovati da postupci budu završeni onako kako su završili u slučajevima Šarića i Kalića. Treba uraditi dobar zakon i krenuti u oduzimanje imovine neselektivno od svih onih kod kojih ona odudara od zvaničnih prihoda – naglasila je Ćalović Marković.
Ministar vjeruje u dobar ishod
Kada je u pitanju Zakon o tužilaštvu, ministar pravde priznaje da je imao rezerve prema njemu. Objasnio je da taj predlog zakona nije dobio prohodnost na Zakonodavnom odboru, tako da je po njemu, jedina logična odluka bila da se zakon povuče iz procedure. Izmjene i dopune Zakona o tužilaštvu, kako je podsjetio, predviđene su za ovu godinu.
Optimističan je i po pitanju deblokade Sudskog savjeta i smatra da će biti izabrana preostala tri kandidata iz reda uglednih pravnika.
– Ako ne tri, nadam se da će se izabrati dva kandidata. Imamo hipoteke iz prošlih vremena, kada je taj Sudski savjet imao teret produženja mandata, tako da se očekuje zaokruživanje i tog procesa – rekao je Kovač.
Imajući u vidu činjenicu da u poslednje tri godine nije pokrenut nijedan postupak kada je u pitanju oduzimanje imovine stečene kriminalnom djelatnošću, ministar pravde Marko Kovač je prekjuče za Radio Crne Gore izjavio da upravo taj podatak potvrđuje da trenutno nemamo dobro zakonsko rješenje. On je saopštio da su u toku radni sastanci u parlamentu, gdje poslanici u okviru Odbora za politički sistem, pravosuđe i upravu razmatraju opcije za korekcije zakona. Kovač je kazao da su moguće određene promjene kako bi poboljšali zakonsko rješenje, naglasivši da svako ko ima dobru namjeru i konstruktivan predlog može to da uputi Ministarstvu pravde.
On je istakao da se mora udariti tamo gdje je najbolnije za organizovani kriminal. – Ukoliko se bude tretiralo samo sa pravnog aspekta, nadam se da će se doći do konsenzusa i usvajanja ponuđenog zakonskog rješenja – rekao je Kovač i dodao da se devedesete godine ovim zakonskim rješenjem na mogu obuhvatiti.
Представници Општине Беране и Привредне коморе Србије састали су се јуче у циљу јачања сарадње и унапређења економских односа између привредника у региону. На састанку са руководством Општине, предсједник Привредне коморе Србије Звонко Туфегџић истакао је важност повезивања беранских и привредника из Србије, и оцијенио да ће заједничка сарадња донијети бројне користи за привреду и становништво Берана, као и за ширу заједницу у региону.
Састанак је отворио предсједник Скупштине Општине Беране Новица Обрадовић, који се осврнуо на потенцијале Беранске општине и могућност пословања страних инвеститора.
,, Очекујемо да ће овај иницијални састанак дати резултате, да ћете нам помоћи да створимо јаче пословно окружење у нашој општини, а ми смо ту, као локална самоуправа да обезбиједимо усове и пружимо помоћ како би Беране, које се налази на чворишту путева, постало јак привредни центар”, истакао је Обрадовић.
На састанку су разговарали о кључним питањима која се тичу привредног развоја Берана и како Привредна комора Србије може да помогне у том процесу. Говорило се о могућностима за постизање сарадње између привредника у региону у областима дрвопрераде, производње воћа, металуршке и друге производње, и туризма.
Предсједник Општине Беране Вуко Тодоровић истакао је да је привреда, као замајац економског напретка, од изузетне важности за останак нашег становништва овдје, и смањење тренда исељавања, који је, нажалост из године у годину све већи.
,, Општина Беране је заинтересована за развој економских односа са привредницма из региона, и овај састанак представља сјајну прилику за нас да разговарамо о могућностима за стварање нових контаката”, казао је предсједник Тодоровић.
Предсједник Привредне коморе Србије, Звонко Туфегџић, изразио је задовољство због тога што је дошло до састанка и нагласио да је Привредна комора спремна да подржи развој економије у Беранама, и да ће у наредном пориоду остварити контакт беранских и заинтересованих привредника из региона.
„Наша Комора има за циљ да помогне развој економије и драго нам је што имамо прилику да разговарамо са нашим колегама у Беранама о томе како да остваримо нашу сарадњу и повежемо привреднике и инвеституре са ових простора“, рекао је Туфегџић.
Општина Беране, са партнерима, годинама уназад сповела је пуно прекограничних пројекта, тако да се сарадња у том дијелу могућа, казао је предсједник Тодоровић.
Представници општине Беране изнијели су своје идеје о томе како унапредити привреду и привући више инвеститора у Беране. Такође су истакли да постоји велики потенцијал у секторима туризма, пољопривреде и производње хране.
Представници Привредне коморе Србије су подржали ове идеје и предложили неке конкретне кораке које би се могли предузети да би се ови сектори развијали и подржавали. Такође су понудили помоћ у смислу пружања обуке и саветовања за локалне привреднике.
Састанак је завршен договором да ће се успоставити редовна сарадња између општине Беране и Привредне коморе Србије како би се унапредио привредни развој Берана и регије. Очекује се да ће ова сарадња донети бројне користи за привредни развој.
Састанку су присуствовали, испред Привредне Коморе Ивана Луковић, стручни сарадник за пројекте и Јован Нешовић, консултант, и испред Општине Беране Дамјан Ћулафић и Младен Премовић, потпредсједници, Небојша Бабовић, директор Регионалниог бизнис центра, и Ирина Зечевић, шефица ПР Бироа.
Američki milijarder Tomas H. Li (78), finansijer koji je pomogao u pokretanju korporativne akvizicije zasnovane na dugovima, poznate kao otkup kredita, pronađen je mrtav, saopštila je njegova porodica.
Li je izvršio samoubistvo iz vatrenog oružja u svojoj kancelariji na Menhetnu, navodi Njujork post. Njujorška policija je rekla za BBC da je neimenovani 78-godišnji muškarac pronađen mrtav u četvrtak ujutru na Petoj aveniji 767.
To je adresa na kojoj se nalaze kancelarije Lijeve firme „Tomas H. Li kapital“. Portparol policije nije potvrdio da je muškarac preminuo od prostrelne rane koju je sam sebi zadao, napominjući da će uzrok smrti utvrditi medicinski islednik.
Prema Forbsu, Lijevo bogatstvo je iznosilo dve milijarde dolara. Pored toga što je bio pionir u otkupu uz pomoć zaduženja, Li je takođe bio poznat po tome što je 1992. godine kupio kompaniju proizvođača pića „Snepl“ i prodao je dve godine kasnije kompaniji „Kuaker outs“ za 1,7 milijardi dolara, što je 32 puta više od cene za koju je kupio.
Li je takođe bio cenjen zbog svoje filantropije, a radio je i kao poverenik za istaknute umetničke organizacije u Njujorku, kao što su Linkoln centar za scenske umetnosti i Muzej moderne umetnosti. Li je donirao 1996. godine 22 miliona dolara svom alma mater Univerzitetu Harvard, od čega je deo upotrebljen za pružanje finansijske pomoći studentima.
Ponovljeno suđenje optuženima za pljačku Prve banke u Beranama nastavljeno je juče u bjelopoljskom Višem sudu, pred vijećem kojim je predsjedavao sudija Ivan Adamović. Na optuženičkoj klupi su Filip Ceković iz Podgorice i Goran Milašinović (40) iz Bara, koji odgovaraju za krivično djelo razbojništvo. Za isto djelo odgovaraju i Milan Brkić i Filip Marjanović iz Beograda, ali se njima sudi u odsustvu, nakon više odlaganja ročišta.
U svojstvu svjedoka juče je saslušan advokat iz Podgorice Branko Anđelić, čiji broj se navodno našao u transkriptima razgovora jednog okrivljenog. Anđelić je kazao da je to njegov broj već 20 godina i da ga nikome od okrivljenih nije davao, niti je razgovarao s nekim od njih. To je potvrdio i Milašinović, koji je naglasio da s brojem koji se pojavljuje u transkriptu nema nikakve veze.
Prema optužnici, dvojica naoružanih i maskiranih muškaraca ušli su u banku 13. marta 2012. godine, oko 9.20. Jedan od njih je uz prijetnju pištoljem primorao dvojicu zaposlenih da legnu na pod, a drugi radnicu da mu iz sefa preda novac. Tokom pljačke su pucali uvis, a potom pobjegli sa 161.036 eura.
– U banku su ušli Brkić i Marjanović i naredili svima da legnu na pod. Uz prijetnju pištoljem, naredili su da se otvori trezor i odnijeli 161.036 eura. Milašinović i Ceković su ih čekali u dva auta kojima su pobjegli u nepoznatom pravcu. Djelo su htjeli da izvrše po prethodnom dogovoru – navodi se u optužnici.
Inače, prvostepenom presudom, koju je ukinuo Apelacioni sud, Goran Milašinović je bio osuđen na četiri godine zatvora, a Miloš Ceković, Milan Brkić i Filip Marjanović na jedinstvene kazne od po tri i po godine zatvora za razbojništvo i nedozvoljeno držanje oružja.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
