U Crnoj Gori danas se saobraća po suvim putevima, i vidljivost je dobra, saopšteno je iz Auto moto saveza Crne Gore (AMSCG).
Iz AMSCG-a su upozorili da su duž klisura i usjeka učestali odroni.
„Vozačima savjetujemo opreznu vožnju prilagođenu vremenskim i saobraćajnim uslovima i poštovanje pravila saobraćaja“, kayali su iz AMSCG-a.
Podsjeća se da je upotreba zimskih guma za sva motorna vozila obavezna na putevima gdje je to naznačeno signalizacijom, bez obzira da li na tom putu postoje zimski uslovi.
“Kada na ostalim djelovima i dionicama puta koji nijesu obuhvaćeni Naredbom postoje zimski uslovi(sniježne padavine, snijeg, led ili poledica na putu) na vozilu moraju biti pneumatici za zimsku upotrebu, na svim točkovima”, kazali su iz AMS-a.
Minimalna dubina šare na gumama koje se koriste u ovom periodu je četiri milimetra. Na auto putu posjedovanje zimske opreme je zakonski obavezno za sva vozila.
Saobraćaj na magistralnom putu M-4, od skretanja za Šipčanik do planiranog kružnog toka, biće obustavljen od danas do završetka rekonstrukcije saobraćajnice. Vozila će saobraćati lokalnim putevima.
Na magistralnom putu M-5, dionica Rožaje – Špiljani, saobraćaj će zbog rekonstrukcije biti obustavljen od osam sati i 30 minuta do 11 sati i 30 minuta i od 13 sati i 30 minuta do 16 sati i 30 minuta.
Zbog rekonstrukcije regionalnog puta R-3, dionica Pljevlja-Metaljka, saobraćaj je obustavljen za sva vozila od 12 do 16 sati.
Na putu M-3 Šćepan Polje-Nikšić sabraćaj će se obavljati jednom trakom naizmjenično na mjestu radova.
Od raskrsnice Podgorica-Cetinje-Nikšić do Komanskog mosta režim saobraćaja je promijenjen sa dvosmjernog na jednosmjerni.
Ovaj lagani, kremasti jogurt je pun kalcijuma i proteina, zasitiće vas i držaće vas sitim tokom jutra. U prodavnicama mogu da se kupe različite varijante ovog jogurta. Ipak, najbolje je izabrati običan, nemasni grčki jogurt i dodati mu malo voća po izboru.
Jaja su odličan izbor za početak dana
Do skoro odbacivana kao loša namirnica zbog visokog holesterola, jaja su sada ponovo prihvaćena kao zdrav izvor proteina i hranljivih sastojaka, poput vitamina D, B12, kalcijuma.
Istraživanja su pokazala da holesterol u našoj ishrani ima manje uticaja na nivo holesterola u krvi nego što se mislilo. Zbog velike količine proteina, jaja su odlična za ishranu, posebno za doručak, a po nutricionistima i jedna od najhranljivijih namirnica.
Kada se uz sve ovo doda i njihova laka priprema, jasno je zbog čega su i mnogima omiljena hrana, posebno mladima.
Ideje za doručak sa jajima ne manjkaju, jer jaja mogu da se pripremaju na nekoliko načina. Najzdravija su svakako kuvana. Mogu da se kombinuju sa raznim namirnicama, pa se za doručak često sreću i u sendvičima, salatama, uz povrće, voće ili jogurt, kao glavna namirnica ili dodatak drugim. Uz dijetu sa jajima možete i smršati.
Pšenične klice i integralni hleb kao osnova zdravog doručka
Malo pšeničnih klica učiniće puno za vaše zdravlje. Samo dve kašike daje oko 15% preporučenog dnevnog unosa vitamina E i 10% folne kiseline. Vitamin E je često vrlo malo zastupljen u ishrani ljudi, tako da je ovo dobar način da se doda u ishranu, posebno kod osoba koje ne jedu puno koštunjavih namirnica ili semenki.
Lako je uključiti pšenične klice u gotovo svaki obrok, pa i doručak: pospite ga preko žitarica, promešati ga sa jogurtom ili dodajte u frape.
Ugljeni hidrati su osnova svakog doručka, ali je važan i tip ugljenih hidrata koje se odabere. Jednostavno pravilo je daje najzdraviji hleb od celih zrna pšenice i drugih integralnih žitarica. Da li oni naći u hlebu, tostu ili ćete od njih da napravite mafine, sasvim je sve jedno. Ono što je vašno, je da ovakve namirnice sadrže više vlakana i hranjivih sastojaka nego one napravljenje od belog rafinisanog brašna.
Kad smo kod pšenice, odlična je i pšenična trava.
Voće za pregršt ideja za doručak
Ne postoji ništa što će, poput banana za dorucak, smanjiti žudnju za slatkišima. One su jedan od najboljih izvora skroba, zdravih ugljenih hidrata koji će nas učiniti sitim duže vreme. Bananu treba oljuštiti, iseckati i dodati u žitarice ili ovsenu kašu, koje će na taj način dobiti prirodnu slatkoću, tako da im ne treba dodatni šećer.
Zahvaljujući kalijumu, elektrolitu koji utiče na sniženje krvnog pritiska, banane su posebno dobar izbor za osobe sa hipertenzijom. Želite da smršate? Tu je banana dijeta!
Lubenica za sladak početak dana
Lubenica je odlično voće za jutarnju hidrataciju. Ono što je manje poznato je da je ovo sočno voće među najboljim izvorima likopena, koji se nalazi u crvenom voću i povrću, a koji je važan za vid, zdravlje srca i prevenciji raka. Najbolje od svega je ipak to što lubenica sadrži mali kalorija, Za doručak je možete kombinovati sa jogurtom i drugim voćem, ali je najbolja u kombinaciji sa jajima. Iako zvuči čudno, probajte, mene je ova kombinacija oduševila!
Kivi za zdrav doručak
Kivi je voće koje ima skoro isto toliko vitamina C kao narandža. Bogato je kalijumom i bakrom i sadrži više vlakana od banana, pa je vrlo dobra pomoć za probavu. Kivi je obično blago kiseo, pa ako volite slađi ukus, pokušajte da ga pomešate sa jagodama i bananama u frapeu ili voćnoj salati.
Borovnice, jagode i maline za ukusno jutro
Možete ih kupiti sveže u sezoni, a van sezone možete ih naći i jeftinije, a uz jednake nutritivne vrijednosti, u zamrznutom staranju. One su savršeni kao dodatak žitarica ili jogurta, ili pomešane u frapeu, za one koji vole brzi doručak. Pored toga, veoma su zdrave. Borovnice pozitivno utiču na memoriju i motoričke sposobnosti, kao i na krvni pritisak i metabolizam. Takođe imaju i manje kalorija od mnogih drugih vrsta voća, tako da ih možete jesti bez brige o vašem struku.
Jedna šolja jagoda sadrži punu preporučenu dnevnu dozu vitamina C, uz velike količine folne kiseline i vlakana. Kao i borovnice, i jagode su dobre za srce, dok su maline dobre za kosti i bogate vlaknima, kao i vitaminom C.
Sveže ceđeni sok od pomorandže je uvek dobar izbor za zdrav doručak
Ovaj sok je nadaleko poznato, popularno (i ukusno) piće koje se pije ujutru. Pored bogatstva vitamina, ovaj sok je odličan za mršavljenje, a njegova redovna upotreba povezuje se sa smanjenim rizikom od osteoporoze, depresije i nekih vrsta raka. Preporučuje da se sveže ceđeni sok popije odmah nakon pripremanja. Koliko god da ga volite, držite se jedne čaše dnevno, tako savetuju nutricionisti. Ovaj sok ima puno kalorija i šećera i ne bi trebalo da zameni celo voće u ishrani.
Sveti mučenik Stefan Uroš Treći Nemanjić poznat kao Stefan Dečanski, sin je kralja Milutina i otac cara Dušana. Oslepljen, pet godina proveo je kao zatočenik u Carigradu, zadivljujući svojom mudrošću i krotkošću. Kako uči pravoslavlje, kada se navršilo pet godina tamnovanja, javio mu se sveti Nikola i vratio mu vid.
Zato je današnji praznik zavetni dan za sve koji boluju od očnih bolesti. U znak zahvalnosti, sveti Stefan podigao je hram Visoki Dečani.
Pod nejasnim okolnostima, verovatno po naređenju sina, cara Dušana, na današnji dan 1331. godine, okončan je život Stefana Dečanskog, čije mošti počivaju u zadužbini ispod Prokletija kod Peći.
Naš narod ovog sveca proslavlja kao Mratu, po Svetom Martinu, koji se nekada proslavljao na ovaj dan. U skoro svim našim krajevima danas se obeležavaju krsne i zavetne slave.
U narodu se i danas čuje – Sveti Mrata, sneg na vrata, kojom je označen početak hladnog i snežnog perioda godine.
Prema narodnom verovanju Sveti Mrata je zaštitnik vukova i danas ih saziva i određuje koliko ovaca kojem domaćinu smeju da pojedi tokom zime pa se na današnji dan ovce i stoka ne izvode iz torova i štala.
Na Mratindan ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna niti se šta pere, a ne rade ni obućari i krojači.
U nekim krajevima Srbije domaćin preuzima sve kućne poslove na sebe kako bi porodica imala dobru godinu. Ako odbije da to uradi godina će im biti loša.
Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas i Svetog velikomučenika Minu. Po zanimanju vojnik, kao istinski hrišćanin, napustio je vojsku i otišao u planinu. Posle nekoliko godina se vratio i pred okupljenima objavio svoju veru u Hrista. Mučen je i na kraju posečen mačem, oko 304 godine. Nad njegovim moštima u Aleksandriji je sagrađena crkva.
“Građani prihvataju da plaćaju porez, poštuju zakone, oružjem brane svoju državu ako je neko napadne, a država prihvata da brine o svojim građanima, da garantuje svima jednaka prava, obezbjeđuje poštovanja privatne svojine i ugovora, izporučuje osnovne javne usluge vodeći računa o kvalitetu i cijeni, štiti privatnu i javnu imovunu, obezbjeđuje javni red i mir, uslove za školovanje, neopohodnu zdravstvenu zaštitu, i brine o onima koji ne mogu i nemaju”, navodi Medojević u saopštenju poslatom medijima.
Država je, ističe, dakle produkt dogovora stanovnika i političke elite.
“Poštovanje svih građana i svih naroda i etničkih zajednica je, dakle, temeljni principi na kome mora da počiva naša država. Svako onaj ko pokušava da izoluje bilo koji narod i bilo koju etničku zajednicu kao neprijatelja države i nekoga ko ne može da bude dio vlasti, direktno potkopava temelje naše zajedničke kuće. Svako onaj ko pokušava da kuću gradi bez temelja, na pjeskovitom, muljevitom tlu ili klizištu radi protiv interesa svih ukućana”, kazao je Medojević.
Ukućani, dodaje, imaju pravo i obavezu da štiteći sebe i poštujući svačiju različitost, svi zajedno dignu glas protiv onih koji pokušavaju da našu zajedničku kuću grade na sumnjivim, opasnim i nesolidnim temeljima.
“Crna Gora može da opstane, samo ako je svi Crnogorci, Srbi, Bošnjaci, Albanci, Hrvati, Romi, Rusi i drugi iskreno dožive kao svoju zajedničku kuću u kojoj svako ima svoj sprat. Zajednička pravila se moraju poštovati, zajednički troškovi plaćati, ali i Uprava zgrade mora svoj posao da obavlja stručno, pošteno i transparentno u interesu SVIH ukućana. Ma kako se oni zvali, kome se Bogu molili ili klanjali, koju zastavu ljubili. Stabilna i sigurna kuća u kojoj sve funkcioniše normalno i u kojoj postoji dogovor i sloga stanara je preduslov mirnog i prosperitetnog života”, zaključio je Medojević.
Đakonović je istakao da je situacija na Adi, koja je nakon obilnih padavina poplavljena, danas bolja.
Đakoniović je u emisiji „Dobro jutro Crna Goro“ rekao da je voda prodrla u objekte i da je šteta sigurno ogromna.
“Plaža je gotovo nestala. Voda je progutala kupališni dio i možemo reći da je situacija mnogo loša”, rekao je Đakonović.
Objasnio je da je vještačka dina prošle godine dala odlične rezultate, te da nije bilo bitnijih šteta.
“Ove godine, nažalost, kasni se sa postavljanjem dine. Vlada je prošlog mjeseca usvojila hitne mjere za postavljanje te dine, ali zbog administrativnih problema i pada nekoliko tendera u Morskom dobru nijeus uspjeli to da realizuju”, rekao je Đakonović.
On je poručio da, ukoliko se u što hitnijem roku ne postavi dina, sljedeće nevrijeme može biti fatalno po nudističko naselje.
“Ukoliko se to ne desi, moraćemo da uklonimo značajan broj soba na Adi”, rekao je Đakonović. Napomenuo je da ukoliko se ne iznađe dugoročno rješenje Ulcinj bi mogao ostati bez svojih pješčanih plaža, bez kojih turizam u tom gradu ne bi postojao.
Vršnjačko nasilje stanuje u crnogorskim osnovnim i srednjim školama. To potvrđuju i djeca koja su često svjedoci kako dječijih bezazlenih kavgi tako i stvarnog vršnjačkog nasilja:
“Nisam učestvovoao, ali sam gledao”.
“Vršnjačko nasilje se dešava od škole do kuće i napolju uveče”.
Da se djeca najčešće obračunavaju baš izvan školskog dvorišta potvđuje i direktorica podgoričke OŠ “Pavle Rovinski” Dijana Laković.
“Rjeđe u učionici. U dvorištu ili na putu ka kući. Oni su opasni ako se desi u školi znaju da slijedi procedura, pa su skloni na putu ka kući da dođe do konflikta”, kazala je ona.
U konflikt ulaze podjednako i djevojčice i dječaci.
“Vrijeđaju se na osnovu fizičkog izgleda i materijalnih stvari, a dječaci grublji kad dođe do fizičkog nasilja pa može lošije da se završi”, kazala je ona.
A da se nasilje u školskom dvorištu ili van njega završi što bezbolnije brinu profesori i uprava škole. Ipak, na početku priče neophodno je tačno razdvojiti nasilje od svakodnevnih dječijih čarki.
“Mi smo i uobičajene situacije koje su dio razvojene dobi i u sazrijevanju osoba skloni da svsrtavamo u nasilje”, kazala je psihološkinja OŠ „Branko Božović” Ana Ćalov-Prelević.
Koliko škola uspijeva da odgovori na pojavu vršnjačkog nasilja nije sigurna psihološkinja Osnovne škole Branko Božović.Namjeru nadležnih da se obezbijedi škola bez nasilja ocjenjuje nemogućom misijom. Brošure su, kaže, beskorisne.
“Škola bez nasilja divan, sjajan projekat koji ne može da se sprovodi u našim školama”, kazala je psihološkinja.
A da je školama neophodna pomoć znaju u Zavodu za školstvo. Zato su i pokrenuli priču o njegovom suzbijanju. U toj borbi, poručuju, neophodan je timski rad svih institiucija.
“Važno je sa svim akterima napraviti dobru klimu jer bez dobre klime u kojoj će učenici biti bezbjedni ne možemo govoriti o kvalitetnim okvirima”, kazala je v.d. direktorica Zavoda za školstvo Zoja Bojanić- Lalović.
Dok nadležni pokušavaju da pronađu najkvalitetniji okvir za rješavanje ovog problema, djeca ga već dobro znaju. Svjesni su kako da reaguju u slučaju da postanu žrtve ili budu svjedoci vršnjačkog nasilja.
“Prvo bih se obratila roditeljima” .
“Ja bih javio nastavniku ili bih mu pomogao”.
Za razliku od djece koja su spremna da u svakom momentu pomognu drugarima u nevolji, službe koje bi trebalo da se time bave ,kako tvrdi psihološkinja Ćalov Prelevićeva i ne odgovore na zahtjev škole. Tako da priča o timskom radu već u startu pada u vodu.
U Crnoj Gori danas se saobraća po mokrim putevima, a zbog obilnih padavina na pojedinim dionicama ima vode, saopšteno je iz Auto moto saveza Crne Gore (AMSCG).
Iz AMSCG-a su upozorili da su duž klisura i usjeka učestali odroni.
„Vozačima savjetujemo opreznu vožnju prilagodjenu vremenskim i saobraćajnim uslovima i poštovanje pravila saobraćaja“, kayali su iz AMSCG-a.
Podsjeća se da je upotreba zimskih guma za sva motorna vozila obavezna na putevima gdje je to naznačeno signalizacijom, bez obzira da li na tom putu postoje zimski uslovi.
“Kada na ostalim djelovima i dionicama puta koji nijesu obuhvaćeni Naredbom postoje zimski uslovi(sniježne padavine, snijeg, led ili poledica na putu) na vozilu moraju biti pneumatici za zimsku upotrebu, na svim točkovima”, kazali su iz AMS-a.
Minimalna dubina šare na gumama koje se koriste u ovom periodu je četiri milimetra. Na auto putu posjedovanje zimske opreme je zakonski obavezno za sva vozila.
Na magistralnom putu M-5, dionica Rožaje – Špiljani, saobraćaj će zbog rekonstrukcije biti obustavljen od osam sati i 30 minuta do 11 sati i 30 minuta i od 13 sati i 30 minuta do 16 sati i 30 minuta.
Zbog rekonstrukcije regionalnog puta R-3, dionica Pljevlja-Metaljka, saobraćaj je obustavljen za sva vozila od 12 do 16 sati.
Na putu M-3 Šćepan Polje-Nikšić sabraćaj će se obavljati jednom trakom naizmjenično na mjestu radova.
Od raskrsnice Podgorica-Cetinje-Nikšić do Komanskog mosta režim saobraćaja je promijenjen sa dvosmjernog na jednosmjerni.
Specijalno državno tužilaštvo izjavilo je Apelacionom sudu novu žalbu na rješenje o puštanju iz pritvora bivše predsjednice Vrhovnog suda Vesne Medenice, saopšteno je Portalu RTCG iz SDT-a. To su uradili nakon što je Viši sud odbio raniju žalbu. Ovo je druga žalba koju je SDT izjavilo nakon što je Medenica puštena iz pritvora 11. novembra.
Odlukom Višeg suda Medenica je 11. novembra puštena na slobodu, čime je odbijen predlog Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) za produženje njenog pritvora.
Medenicu Specijalno državno tužilaštvo (SDT) tereti da je počinila krivična djela stvaranja kriminalne organizacije i protivzakonit uticaj.
Bivša predsjednica Vrhovnog suda Crne Gore uhapšena je 17. aprila ove godine, na Aerodromu Podgorica.
Tada je osumnjičena za učestvovanje u kriminalnoj grupi koju je predvodio njen sin Miloš Medenica.
Turski ministar zdravlja Fahretin Koča naveo je na Tviteru da je usled zemljotresa 35 osoba povređeno u Duzdži, kao i obližnjim provincijama, prenosi Rojters.
Za sada nema izveštaja o poginulima ili značajnoj materijalnoj šteti, naveo je turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu.
Istakao je i da je tokom zemljotresa došlo do nestanka struje, ali da se radi na obnovi snadbevanja električnom energijom.
Look! You are a seismic sensor: when you feel a tremor and launch the LastQuake app,we know that an #earthquake (#deprem) might have occurred👇LastQuake launches before🟠 and after 🟣 the app notification about the #earthquake (#deprem) in #Düzce 15 min ago. pic.twitter.com/loxlK5YOFw
Do zemljotresa je došlo na dubini od dva kilometara, navodi EMSC.
Turska Uprava za katastrofe i vanredne situacije izmerila je zemljotres jačine 5,9 stepeni po Rihterovoj skali, navodeći da je epicentar bio u Goljaki, okrugu u severozapadnoj provinciji Duzdže.
Turski mediji preneli su da se zemljotres osetio i u Istanbulu i Ankari.
