Crnu Goru je potpuno poklopio međunarodni faktor, poručio je jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić.
Tužilaštvo, policiju, Vladu i politički život kontrolišu ambasade, dodao je on na sjednici Odbora za bezbjednost i odbranu.
“To nam se ne sviđa. Mi želimo da u Crnoj Gori čuvamo naš način života, a to znači da se ljudi poštuju i uvžavaju”, naglasio je on.
Potom je dodao kako više vjeruje predsjedniku Opštine Budva Milu Božoviću nego tužilaštvu, policiji i pravosuđu.
“Pitam se zašto je taj čovjek, koji je nedavno provjeren od strane građana, u pritvoru”, rekao je on.
Danas je Budva, kako je kazao, blokirana i ne može da funkcioniše.
„Nije nimalo slučajno da se ova akcija tužilaštva dešava pred parlamentarne izbore, meni do djeluje sračunato, da se nanese šteta, u kontekstu želje međunarodnog faktora da se DF kompromituje i uništi“, dodao je.
Specijalno državno tužilaštvo odbilo je zahtjev branioca Mila Božovića da im odobri uvid u spise.
„Odbija se zahtjev advokata Miroja Jovanovića…branioca okrivljenog Božović Mila i uskraćuje pravo na uvid i kopiranje spisa predmeta“, piše u rješenju koje je SDT dostavilo jednom od branioca uhapšenog predsjednika Opštine Budva.
Obrazložili su da im uvid ne može biti odobren dok god se ne saslušaju svi okrivljeni u tom postupku.
„Imajući u vidu da u predmetnoj istrazi nijesu saslušani svi okrivljeni, te da isti još uvijek nijesu dostižni državnim organima…to se ne može izvršiti uvid i kopiranje spisa predmeta, do trenutka kada budu saslušani svi okrivljeni u ovom krivičnom postupku“, piše u rješenju.
Božović je uhapšen u četvrtak 13. aprila, a Specijalno državno tužilaštvo (SDT) sumnjiči ga za stvaranje kriminalne organizacije i tri transporta kokaina. Na saslušanju u tom tužilaštvu negirao je optužbe, ali je specijalni tužilac Jovan Vukotić tražio da mu se odredi pritvor, što je Viši sud i prihvatio dan kasnije.
Nakon što je potvrđena odluka – da funkcioner Demokratskog fronta ostaje iza rešetaka, iz SDT-a je saopšteno da to potvrđuje da su prikupljeni dokazi takvog kvaliteta i kvantiteta – “Da iz njih proizlazi osnovana sumnja da je okrivljeni učinio krivična djela zbog kojih je protiv njega određeno sprovođenje istrage”.
Jedan od Božovićevih branilaca, advokat Miroje Jovanović, kazao je da ne postoji nijedan dokaz protiv njegovog klijenta i da je po srijedi politički progon.
Predsjednika Opštine Budva sumnjiče da je dio kokainskog kartela koji su formirali odbjegli policajac Ljubo Milović i nekadašnji službenik Ministarstva unutrašnjih poslova Mileta Ojdanić.
Tinejdžer iz Ohaja, SAD, tragično je preminuo nakon predoziranja ljekovima za alergije bez recepta dok je pokušavao da izazove TikTok. Njujork post piše da je 13-godišnji Džejkob Stivens učestvovao u izazovu Benadril, u kojem učesnici uzimaju 12 do 14 antihistaminika, šest puta veću od preporučene doze, da izazovu halucinacije.
Džejkobov otac, Džastin, rekao je da je njegov sin bio kod kuće sa prijateljima prošlog vikenda kada se predozirao. Na snimku koji su snimili njegovi prijatelji vidi se kako uzima tablete, nakon čega su mu se tijelo počeli grčiti. Džejkob je potom prebačen u bolnicu i stavljen na respirator. Uprkos svim naporima ljekara, dječak je preminuo šest dana kasnije.
„Rekli su da mogu da ga drže na respiratoru, da može da leži, ali nikada ne bi otvorio oči, nikada ne bi udahnuo, osmjehnuo se, hodao ili pričao“, rekao je shrvani otac, a citira Njujork post. Džejkobova porodica apeluje na roditelje da paze šta njihova djeca rade na društvenim mrežama i ne koriste ih bez nadzora.
„Pazite šta rade na svom mobilnom. Razgovarajte sa njima o situaciji. Želim da svi znaju za mog sina“, naglasio je otac, koji takođe traži od zakonodavaca da stave starosnu granicu za ljekove bez recepta kao što je Benadril.
Nažalost, Džejkob nije prva žrtva Benadril izazova. U avgustu 2020. 15-godišnja djevojčica se predozirala lijekom za alergije i umrla. Nakon niza smrtnih slučajeva, proizvođač lijeka Johnson & Johnson upozorio je da je Benadril TikTok izuzetno zabrinjavajući, opasan i da ga treba odmah zaustaviti.
Knežević je upozorio glavnog specijalnog tužioca Vladimira Novovića da advokat Miroje Jovanović nije dobio rješenje SDT-a da mu se omogući uvid u spise predmeta. Novović je odgovorio da je takvo rješenje poslato advokatu preporčenom poštom.
Adžić je rekao da su akcije istražitelja razbile organizovane kriminalne grupe. Njihova moć, kako je rekao, drastično je manja nego prije par godina.
„U prethodnom periodu smo procesurali 125 članova kriminalnih grupa, uključujići i vođe tih grupa. U odnosu na period od prije dvije godine, danas na slobodi u Crnoj Gori imamo 200 kriminalaca manje. Napadnute su sve kriminalne grupe, a oni koji su učestvovali u najmonstruoznijim zločinima su ili uhapšeni, ili su van zemlje, što u zatvorima a što u bjekstvu od istražnih organa“; rekao je Adžić.
Ministar je rekao da će biti nastavljene reforme u MUP-u, te da se dodatne promjene mogu očekivati.
„Još traju istražne radnje, ali nas očekuje određeni broj procesuiranja unutra samih institucija, koje se odnose na povezana lica iz svih institucija sistema sa kriminalnim strukturama, što će predstavljati presijecanje svih konekcija kriminalnih struktura sa ljudima iz institucija“, naveo je Adžić.
U prethodnom periodu, rekao je ministar, urađeno je mnogo, a posebno je značajno što su oslabljene dvije najmoćnije kriminalne grupe.
„Mnogo se spekuliše posljednjih dana da li ima ljudi koji su procesuirani nepravedno, jer ima ljudi koji su 25 ili 30 godina povezivani u javnosti sa nelegalnim radnjama. Negdje mogu da se saglasim, ali moramo imati razumijevanja prema obimu i složenosti predmeta. Ali očekujem da će i prema ljudima koji su dugogodišnji nosioci kriminalnih radnji, po kojima je Crna Gora prepoznata, biti preduzimane aktivnosti od Uprave policije i tužilaštva“, kazao je Abazović.
Na sjednicu Odbora za bezbjednost i odbranu pozvani su premijer Abazović, ministar Adžić, glavni specijalni tužilac Vladimir Novović, načelnik Specijalnog policijskog odjeljenja Predrag Šuković, doskorašnji direktor Uprave policije Zoran Brđanin, vd. direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost Boris Milić i koordinator Biroa za operativnu koordinaciju organa obavještajno-bezbjednosnog sektora Marko Kovač.
Skupštinski Odbor za bezbjednost i odbranu počeo je 13. aprila kontrolno saslušanje, a sjednicu je obilježila izjava premijera Dritana Abazovića da ANB treba da mu dostavi izvještaj iz arhive o famoznoj „Sedmoj upravi“.
Premijer je rekao da stanje u sektoru bezbjednosti jeste redovno, i da bezbjednosne službe rade u punom kapacitetu, uz to se trudeći da anuliraju manjkavost iz ranijeg perioda.
Ministar je istakao da su izuzetno zadovoljni akcijom „Stop inflaciji“ i time što je inflacija nakon sedam mjeseci dobila negativan karakter. Najveći pad cijena, kako je rekao, osjetio se u kategorijama koje su obuhvaćene akcijom.
„Građani jasno primjećuju razlike, kretanja su i na lokalnom nivou takva, a saradnja Vlade Crne Gore i privrede dala još jedan podsticaj akciji i došli smo do toga da se proširila i na ostale proizvode“, rekao je Đurović u „Linku“.
Pola potrošačke korpe, dodao je, čini antiinflaciona korpa.
Prema podacima trgovačkih lanaca, u prodavnicama ima dovoljno zaliha.
„Naši rafovi su uvijek bili puni, imamo žilave preduzetnike, koji su sposobni da se u svakoj situaciji snađu. Nemam informaciju da robe nedostaje, a građani sada mogu za određenu sumu novca da kupe više“, istakao je Đurović.
Po prvi put u istoriji Crne Gore da ćemo imati kliničke centre van glavnog grada, poručio je premijer Dritan Abazović na pres konferenciji povodom namjere transformacije bolnica u Kotoru i Beranama ju Kliničko-bolničke centre.
On je iskazao zadovoljstvo što će Crna Gora imati tri klinička centra.
-Kako budemo podizali kvalitet bolnica, tako ćemo povećati i kapacitet stručnog kadra. Time će se zadovoljtii zdravstvena zaštita – poručio je Abazović.
Turniru su prisustvali sveštenici Srpske pravoslavne crkve Miloš Cicmil i Milenko Ralević, beranski imam Rahim efendija Muratović, predsjednik Islamske zajednice u Beranama Elvir Ramčić, predsjednik humanitarne organizacije “Čojstvo” Vladan Džiknić i mnogi drugi.
Novac koji je prikupljen biće uplaćen za pomoć u liječenju povrijeđenom sugrađaninu Senadu Muratoviću (35).
Svi koji žele i mogu da pomognu Senadu, to mogu učiniti uplatom na na tekući račun kod Prve banke: 535-0400101188084-80 na ime Senad Muratović. Uplate možete vršiti i na Devizni račun broj: ME 25510000000113611775
Sudija za istragu podgoričkog Višeg suda Suzana Mugoša odredila je privremenu mjeru zabrane raspolaganja i korišćenja nepokretnosti koje se u katastru vode kao vlasništvo ili sa pravom korišćenja na kompaniju “Vektra Boka”.
Ovo rješenje donijeto je na zahtjev Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) koje vodi istragu protiv većinskog vlasnika kompanije, članova uprave i povezanih lica. Odluka je donijeta 16. marta, a naknadno objavljena u Službenom listu.
Ova odluka znači da se zaustavlja svaka dalja prodaja ili bilo kakva promjena prava nad ovom imovinom.
Po nalogu SDT-a u avgustu prošle godine privedeni su vlasnik “Vektre” biznismen Dragan Brković, njegovi sinovi Boris i Bojan, kao i izvršni direktor kompanije “Vektra Boka” Milić Popović.
SDT ih tereti da su državu oštetili za nešto više od sedam miliona eura – nepoštovanjem ugovora o kupoprodaji nekadašnjeg državnog Hotelsko-turističkog preduzeća “Boka”, tako što su izvršili krivična djela zloupotreba ovlašćenja u privredi i pranje novca.
Oni su u pritvoru bili do sredine oktobra, kada su istekli uslovi za njihovo dalje zadržavanje jer je specijalna tužiteljka Lidija Vukčević saslušala sve svjedoka i sprovela dokazni postupak, nakon čega je i tražila ukidanje pritvora Brkovićima i Popoviću.
Tužioci su ispitivali kako je Brković prije 14 godina kupio HTP “Boka”, ali i da li je nakon što je njegova uprava dovela preduzeće do bankrota, sprovođenjem stečaja kroz reorganizaciju krčmio imovinu firme i iz nje pozajmicama izvlačio novac, dok bivši radnici još nijesu naplatili potraživanja.
U obrazloženju rješenja sutkinje Mugoša, se navodi da je ono donijeto u skladu sa istragom protiv okrivljenog Dragana Brković koji se sumnjiči za produženo krivično djelo zloupotreba ovlašćenja u privredi i krivičnog djela pranje novca putem pomaganja, protiv Milića Popovića zbog zloupotreba ovlašćenja u privredi, kao i protiv Bojana i Borisa Brkovića zbog zloupotreba ovlašćenja u privredi i pranja novca.
Navedeno je i da je predlog SDT-a primljen u Sud 14. marta u 8.17 časova, na osnovu Zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnim djelatnošću. U rješenju se nabraja imovina kompanije iz lista nepokretnosti i zadužuje Uprava za katastar i državnu imovinu da je sprovede.
”Privremena mjera obezbjeđenja može trajati najduže do pravosnažnosti odluke o trajnom oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnom djelatnošću. Ova privremena mjera ukinuće se po službenoj dužnosti ako u roku od dvije godine od dana donošenja rješenja o određivanju privremene mjere obezbjeđenja optužnica ne stupi na pravnu snagu”, navedeno je u obrazloženju.
Kompaniji “Vektra Boka” je žiro-račun blokiran već skoro četiri godine, na ukupan dug od 12 miliona eura. Radnici kompanije godinama protestuju jer im nisu isplaćeni dugovi i povezan radni staž.
Guverner Centralne banke Radoje Žugić već godinama važi za čovjeka od povjerenja odlazećeg predsjednika države Mila Đukanovića.
U javnosti mu je nerijetko spočitavano da štiti Prvu banku, u kojoj je pojedinačno najveći akcionar Aco Đukanović, brat Mila Đukanovića.
Toj banci godinama je gledano kroz prste, pomagana je novcem građana, a brojne malverzacije koje su se događale u bankarskom sektoru skrivane su od javnosti upravo voljom guvernera.
Ta tvrđava moći Demokratske partije socijalista (DPS) trebalo bi da bude srušena odmah nakon inauguracije novoizabranog predsjednika države Jakova Milatovića.
Prema podacima portala „Pres“, Milatović najvjerovatnije neće tražiti da se za novog-starog guvernera imenuje Žugić, već će za tu poziciju predložiti nekog ko će imati kapacitet i profesionalne kvalitete da upravlja bankarskim sektorom bez selektivnosti i na zakonit način.
Time će biti preinačen zahtjev koji je u septembru prošle godine Đukanović uputio Skupštini Crne Gore, od koje je tražio da se produži mandat Žugiću.
– Nakon što sam sagledao obavještenje Savjeta Centralne banke Crne Gore o isteku mandata guvernera, dostavljeno 22. jula 2022. godine, saglasno odredbi člana 50a Zakona o Centralnoj banci Crne Gore, zatim rezultate Centralne banke Crne Gore, kao i ocjene međunarodnih institucija o radu ove institucije, smatram opravdanim da za guvernera Centralne banke Crne Gore predložim dr Radoja Žugića, koji je i do sada vršio tu funkciju – naveo je Đukanović u obrazloženju zahtjeva.
Taj zahtjev do danas nije razmatran u parlamentu. Razlog za to nije poznat, ali se pretpostavlja da Đukanovićev čovjek od povjerenja nije imao potreban broj glasova poslanika za novo imenovanje.
Nije realno očekivati da će aktuelni parlament birati novog guvernera. Realnija opcija je da će do te nužne promjene doći nakon parlamentarnih izbora i konstituisanja nove većine u Skupštini Crne Gore.
Do tada će Žugić upravljati bankarskim sektorom, uprkos tome što mu je mandat istekao 14. oktobra prošle godine.
Drecun u igri za guvernera
U posljednje vrijeme se u političkim kuloarima kao moguće rješenje za mjesto guvernera Centralne banke sve češće pominje bivši ministar i poslanik Predrag Drecun.
On je oštar kritičar aktuelnog guvernera i sve češće ga krivi za neke loše poteze i stanje u bankarskom sektoru.
Drecun tvrdi da Žugić nikako ne može ponovo biti izabran na tu funkciju, jer, osim što bi mu to bio treći neustavni mandat, postoji i niz drugih suštinskih razloga zašto ne treba više da pokriva tu funciju.
Prema njegovim riječima, guverner Žugić se hvali rezultatima, iako u praksi sve izgleda drugačije, jer depoziti nerezidenata rastu, a domaćih državljana padaju, dok je solventnost banaka jedva iznad zakonskog prosjeka.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
