Uprava policije traga za službenicima policije Ivanom Nikolićem, Markom Novakovićem, Milošem Mišurovićem, Ivanom Stamatovićem, Nebojšom Bugarinom i Ljubom Milovićem
Neke kolege pod ključem, za drugima tragaju: Privođenje uhapšenih na saslušanje u SDT,
Crnogorska policija na nacionalnom nivou traga za kolegama – komandirom u kotorskoj policiji Ivanom Nikolićem i Markom Novakovićem iz te opštine, ali i Milošem Mišurovićem iz Podgorice, za koje Specijalno državno tužilaštvo vjeruje da su bili dio kriminalne organizacije koja je prekookeanskim rutama do Evrope i Australije uspjela da dopremi najmanje tri tone kokaina.
Prema nezvaničnim informacijama “Vijesti” sve policijske patrole uključene su u potragu za Nikolićem, Novakovićem i Mišurovićem, a njihova imena, saopšteno je Vijestima nezvanično, stalno se od ponedjeljka 20. marta, ponavljaju preko policijske radio-veze, kako bi se što prije ušlo u trag odbjeglim službenicima UP…
Nacionalna potraga prošlog petka, dok je još trajala velika operacija Specijalnog policijskog odjeljenja i SDT-a, raspisana je i za službenicima policije Ivanom Stamatovićem i Nebojšom Bugarinom, a ponovljena je i za službenikom Uprave policije Ljubom Milovićem, koji je crnogorskim službama nedostupan još od ljeta 2022.
Mladenci praznik obeležavaju mladi koji su u prvoj godini braka. Na ovaj dan žene ustaju rano i mese četrdeset kolačića, koji se nazivaju mladenčići, i simbolizuju dug, srećan i sladak život.
Mladenčići se premazuju medom, domaćice ih nude deci i svima koji dođu u kuću pre podne.
Na taj dan mladenci u svoj dom primaju goste, koji im donose poklone, a mlade domaćice pokazuju svoje umeće i spretnost.
Na ovaj dan se proslavljaju Mladenci, jer su stradalnici bili mladići, pa je taj dan povezan sa prastarim običajem darivanja mladih bračnih parova, onih koji su se venčali od prethodnih Mladenaca do tada.Ovaj dan je posvećen njima i zbog venaca kojima su mučenici ovenčani (venčani) ljubavlju Hristovom. Jer i na venčanjima (ovenčanjima) u crkvi, na glave mladih supružnika (mladenaca), se stavljaju venci, koji imaju trostruku simboliku: venci carski-svaki je čovek car u svom mikrokosmosu, svojoj kući; venci mučenički, jer u braku treba podnositi žrtve; i venci besmrtne slave u Carstvu Hristovom.Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu jedan drugom verni, kao što su sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada.
Kolačići mogu biti kružnog oblika, ali i u obliku noža, makaza, sablje, ovce, pileta. Stariji tvrde da pre Mladenaca nije dobro jesti ništa što je izniklo posle nove godine. Na Mladence je dobro jesti med, kuvanu koprivu i zelje da bi se očistila krv. Posećivanje mladenaca uz obavezno nošenje poklona je, takođe, običaj.
Parlamentarna većina razmatra mogućnost da inicira Predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje da li je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović povrijedio Ustav raspuštanjem crnogorskog parlamenta. Prema nezvaničnim saznanjima Portala RTCG, sjednica Skupštine na kojoj bi se o tom predlogu moglo glasati bila bi održana već krajem marta. Predlog se šalje Ustavnom sudu.
To bi bio treći predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje je li Đukanović povrijedio Ustav, pokrenut nakon parlamentarnih izbora 2020. godine.
Skupštinska većina pokrenula je prvo takav postupak zbog Đukanovićevih izjava tokom ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju 2021. godine.
Drugi predlog predat je nakon što je odbio da da mandat Miodragu Lekiću za sastavljanje 44. Vlade.
Crnogorski predsjednik 16. marta raspustio je Skupštinu a potom je 17. marta raspisao izbore za 11. jun.
Poslanici parlamentarne većine predali su 17.marta Ustavnom sudu Predlog za ocjenu saglasnosti ukaza o raspuštanju Skupštine koji je donio Đukanović.
Njome 41 poslanik traži od Ustavnog suda da donese privremenu mjeru kojom će suspendovati odluku predsjednika do trenutka kada bude izabran novi šef države na izborima i on bude stupio na dužnost.
Nakon što je Specijalno državno tužilaštvo formiralo predmet povodom kupovine trajekta “30. avgust”, oglasio se direktor Morskog dobra Mladen Mikijelj koji je istakao da uvijek treba utvrditi istinu.
“Ako se pitate, kako to, da u protekle dvije i po godine, nakon promjene režima, nije urađeno gotovo ništa, na reviziji poslova štetnih po državu, evo odgovora. Dvije godine vodimo borbu da kriminalne ugovore, stavimo van snage, na svaki korak suočavali smo se sa opstrukcijama i prijetnjama, uložili ogroman napor i rad da vratimo državi otete reserse vrijedne na desetine miliona eura i šta je nagrada? 20 dana konstantnog blaćenja i provlačenja imena i prezimena u negativnom kontekstu u medijima, ugrožena bezbjednost, formiran predmet u SDT”, istakao je Mikijel na svom Facebook profilu.
Zatim je poručio.
“Nego hvala SDT na ovom činu, treba uvjek utvrditi istinu. Valjda se neko sjeti nakon izviđaja i da se izvini, možda smo toliko zaslužili”, poručio je Mikijel.
Epicentar zemljotresa bio je nedaleko od petog po veličini čileanskog primorskog grada Valparaisa, a zemljotres je zabilježen na dubini od 60 kilometara
Centralni Čile pogodio je zemljotres jačine 5,8 stepeni Rihterove skale. Epicentar zemljotresa bio je nedaleko od petog po veličini čileanskog primorskog grada Valparaisa, a zemljotres je zabilježen na dubini od 60 kilometara.
Zemljotres se osjetio i u glavnom gradu ove južnoameričke zemlje Santjagu, a mnogi građani na sajtu EMSC kažu da je riječ o prilično jakom zemljotresu.
– Zemljotres je bio jak i trajao je oko 15 sekundi – napisao je korisnik EMSC 46 kilometara od epicentra.
U južnim i centralnim predjelima Crne Gore sjutra će biti pretežno sunčano, a najviša dnevna temperatura iznosiće 21 stepen.
Na sjeveru države se prijepodne očekuje umjerena ili povećana oblačnost, po kotlinama moguća je i magla, a tokom dana sunčani periodi.
Kako je najavljeno iz Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju, vjetar će biti slab do umjeren promjenljiv, prijepodne ponegdje umjeren do pojačan, sjeverni.
Jutarnja temperatura od jedan ispod nule do deset, najviša dnevna od deset do 21 stepen.
Moskva će biti prinuđena da reaguje ako kolektivni Zapad počne da koristi oružje sa nuklearnom komponentom, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin posle rusko-kineskih pregovora u Kremlju.
„Danas je objavljeno da je Velika Britanija… najavila ne samo isporuku tenkova Ukrajini, već i granata sa osiromašenim uranijumom. Izgleda da je Zapad zaista odlučio da se bori protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca, ne rečima, već delom“, istakao je Putin.
„Ali želim u vezi sa tim da napomenem da, ukoliko se sve ovo desi, onda će Rusija biti prinuđena da u skladu sa tim reaguje, mislim na činjenicu da kolektivni Zapad već počinje da koristi oružje sa nuklearnom komponentom“.
Putin je napomenuo da je vest o ovoj nameri Velike Britanije dobio tokom pregovora sa Si Đinpingom, sa kojim je, između ostalog, razgovarao i o pitanju mogućnosti sprovođenja kineskog plana rešavanja situacije u Ukrajini.
Zamenica britanskog ministra odbrane Anabel Goldi izjavila je ranije da će London pored slanja eskadrile borbenih tenkova „čelendžer 2“ u Ukrajinu, takođe poslati municiju, uključujući oklopne granate koje sadrže osiromašeni uranijum.
Američke trupe koristile su municiju sa osiromašenim uranijumom tokom operacije „Pustinjska oluja“, bombardovanja Jugoslavije i invazije na Irak 2003. godine. Kao što su primetili stručnjaci, korišćenje ove municije može dovesti do onkoloških bolesti.
Poseban akcenat je na kontroli imovine u Srbiji, jer, kako građani, tako i funkcioneri vole nekretnine u toj državi, a u našem fokusu će sigurno najviše biti Beograd na vodi, krug dvojke, Kopaonik i Zlatibor, kaže Miljanić
Ministarstvo pravde uskoro će završiti sve potrebne procedure i proslijediti Skupštini na ratifikaciju međunarodni sporazum kojim treba da se operacionalizuje i zaživi program kontrole imovine javnih funkcionera u Srbiji i Sjevernoj Makedoniji, kazao je „Danu“ ministar bez portfelja u tehničkom mandatu i potpredsjednik Nacionalnog savjeta za borbu protiv korupcije Zoran Miljanić. On ističe da sporazum treba do omogući regionalnu saradnju u kojoj će države razmjenjivati podatke o imovini funkcionera, a za Crnu Goru je najinteresantnija Srbija koja je prepoznata kao jedna od omiljenih destinacija za sticanje nekretnina.
– Poseban akcenat je na kontroli imovine u Srbiji, jer, kako građani, tako i funkcioneri vole nekretnine u toj državi, a u našem fokusu će sigurno najviše biti Beograd na vodi, krug dvojke, Dedinje, Kopaonik i Zlatibor, ali i druge lokacije, mada se ovi elitni djelovi izdvajaju. Naravno, kontrilisaće se i potencijalna imovina u Sjevernoj Makedoniji, ali ipak računamo da će u fokusu biti Srbija – kaže Miljanić.
”ZORAN MILJANIĆ ZA „DAN“ KAŽE DA JE SPORAZUM SA SRBIJOM I SJEVERNOM MAKEDONIJOM SAMO POČETAK, TE DA JE PLAN DA SE U NAREDNOM PERIODU OBUHVATE I DRUGE DRŽAVE, PRIJE SVEGA U REGIONU, ODNOSNO ALBANIJA, HRVATSKA I BOSNA I HERCEGOVINA
Podsjetimo na Međunarodni sporazum o razmjeni podataka u svrhu provjere izjava o imovini, potpisan je 19. marta 2021. godine u Beogradu, od strane ministara nadležnih za poslove pravosuđa Crne Gore, Srbije i Sjeverne Makedonije. Primjena još nije počela, a na jednom radnom sastanku koji su u decembru 2022. organizovali Regionalna antikorupcijska inicijativa (RAI) u saradnji sa Agencijom za sprečavanje korupcije (ASK), a uz podršku Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNODC) i Agencije za razvoj Austrije (ADA), ocijenjeno je da će implementacija sporazuma ojačati saradnju u pogledu otkrivanja imovine javnih funkcionera na regionalnom i međunarodnom nivou. Tada je ocijenjeno da je potreban dalji rad na integraciji i operacionalizaciji sporazuma. Govoreći o međunarodnom sporazumu, Ingve Engstrom, šef Sektora za saradnju Delegacije EU u Crnoj Gori, poručio je ranije da je neophodno da vlasti triju država potpisnica transponuju ugovor u nacionalna zakonodavstva i predvide konkretna pravila za sprovođenje i proceduralne postavke, kako bi se omogućila njegova primjena.
Stanovi pitanje za Skupštinu i SDT
Odgovarajući na pitanje o podjeli stanova i stambenih kredita funkcionerima, Miljanić kaže da je Vlada odradila svoj posao i da su sada na potezu Skupština i Specijalno državno tužilaštvo.
– Skupština treba da skine imunitet grupi poslanika protiv kojih je podnijeta prijava, a dalji postupak treba da vodi Specijalno državno tužilaštvo. Što se tiče Vlade, taj posao je kod nas zaokružen – rekao je Miljanić.
Podsjetimo, stambene komisije Vlade Crne Gore su od 2016. do završetka 2020. godine, dok je na njenom čelu bio Duško Marković (DPS), samo preko povoljnih stambenih kredita državnim funkcionerima i službenicima podijelile 5.971.000 eura. To proizilazi iz četiri spiska na kojima se nalaze 433 imena, a koje je objavila Vlada u tehničkom mandatu, na čijem je čelu Dritan Abazović, u periodu od 21. oktobra do sredine novembra. Ti spiskovi su sastavni dio krivične prijave kojom se bavi Specijalno državno tužilaštvo. Abazović je na konferenciji za medije 21. oktobra prošle godine najavio spisak sa 500 imena lica kojima su dijeljeni krediti ili stanovi, a tog dana objavljeno je ukupno 113 imena, a za koja je podijeljeno čak 3.438.000 eura. Dopunjeni spisak dobili smo 15. novembra, sa dodatnih 19 imena kojima je Vlada podijelila 243.000 eura, a 16. novembra objelodanjeno je još 191 imena lica kojima je po ovom osnovu podijeljeno 1.375.000 eura. Na spisku koji je objavljen 18. novembra nalazi se još 110 imena javnih funkcionera i državnih službenika kojima je Vlada podijelila 915.000 eura.
Zoran Miljanić za „Dan“ kaže da je sporazum sa Srbijom i Sjevernom Makedonijom samo početak, te da je plan da se u narednom periodu obuhvate i druge države, prije svega u regionu, odnosno Albaniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
– Dvije države su uzete za početak i naravno da je plan da se krug širi, to je proces koji ide i koji će trajati. Naravno da će nam biti interesantno da se radi i na sporazumima sa nekim drugim državama iz Evrope, na primjer Švajcarskom. Sada je najbitnije da se završi ratifikacija u Skupštini, a to će biti urađeno nakon predloga Ministarstva pravde. Od ministra pravde imamo informaciju da je proces pri kraju i da možemo u narednih par nedjelja i očekivati da se odradi procedura u parlamentu, kako bi se započelo sa punom implementacijom sporazuma – kazao je Miljanić za „Dan“.
On ističe da će se Savjet za borbu protiv korupcije na visokom nivou sastati uskoro i da na dnevnom redu očekuje pitanje eksploatacije šuma, odnosno bavljenje „šumarskom mafijom, ali i farmaceutskom“.
– Što se tiče šuma, mislim da tu ne moramo davati neka velika objašnjenja zašto to pitanje pokrećemo, jer je situacija u toj oblasti zabrinjavajuća. Što se tiče „farmaceutske mafije“, mislimo da se tu mora odraditi jedan ozbiljan posao, jer postoje sumnje da se usljed monopolskih pozicija mnogi ljekovi u Crnoj Gori prodaju po cijenama koje su daleko više nego što je slučaj u regionu – ocjenjuje Miljanić.
Skladištena droga obezbijeđena je video-nadzorom i fizičkim obezbjeđenjem pripadnika Uprave policije 24 sata svakog dana u godini
U depozitu podgoričkog Višeg suda trenutno se nalazi oko devet tona raznih vrsta droge koje su oduzete pravosnažnim presudama. Među zaplijenjenim nedozvoljenim supstancama ne nalazi se i kokain koji je zaplijenjen u najvećoj međunarodnoj policijskoj akciji „Florida“, koja je realizovana i u Crnoj Gori, kojom prilikom je uhapšeno 17 osumnjičenih, saopštila je za „Dan“ portparol Višeg suda Marija Raković.
Ona je kazala da je poslednje uništavanje zaplijenjene droge bilo 21. septembra prošle godine, kada je uništena 2,1 tona narkotika, dok je prije toga droga uništavana u junu 2020. godine.
– U predmetu okrivljenih R.V., D.G. i dr. koji su uhapšeni u akciji „Florida“, zaplijenjena droga se ne nalazi u depozitu podgoričkog Višeg suda – odgovorila je Raković na pitanje „Dan“.
Akcija „Florida“ bila je dio kontinuiranih mjera i radnji koje je Uprava policije, u saradnji sa međunarodnim partnerima, sprovodila u cilju razbijanja struktura organizovanog kriminala koje se bave krijumčarenjam narkotika na međunarodnom nivou, dominantno sastavljenih od pripadnika tzv. balkanskog kartela.
Skladištenje opojnih droga koje su oduzete kao dokazni materijal u prostorijama Višeg suda u Podgorici predstavlja zdravstveni rizik za zaposlene, pa je postojao predlog da se kompletan depozit dislocira na neku bolje obezbijeđenu lokaciju.
Drogu uništavaju na svake dvije godine
Od devet tona deponovanih u Višem sudu u Podgorici, dominantno se radi o marihuani, za koju je karakterističan jak opojni miris, koji svakako utiče na zdravlje zaposlenih. Njeno uništavanje nema zakonom utvrđene rokove, već se ona uništava kada količina u pravosnažno okončanim predmetima postane tolika da ometa rad u arhivu, a to se, u prosjeku, dešava jednom u dvije godine.
– Poslednji put je droga koja se nalazi u depozitu suda, a koja je pravosnažnim odlukama oduzeta, uništena 21.9.2022. godine, i to 2,1 tone, a prije toga u junu 2020. godine, kada su uništene četiri tone opojne droge – naveli su iz Višeg suda.
Odredbama Zakona o sudovima, Viši sud u Podgorici nadležan je za područja osnovnih sudova u Podgorici, Baru, Danilovgradu, Kotoru, Nikšiću, Ulcinju, Herceg Novom i Cetinju. Zgrada suda sa prostorijama u kojima se čuvaju depoziti i dokazni materijali nalazi se u centru glavnog grada, što predstavlja dodatni rizik.
Droga koja se nalazi u depozitu u zgradi suda obezbijeđena je video-nadzorom i fizičkim obezbjeđenjem pripadnika Uprave policije 24 sata, svakog dana u godini.
– Postoje i savremeni alarmni uređaji koji bi reagovali na svaku povredu zaštićenog prostora – saopšteno je ranije iz Višeg suda.
– Podsjećamo da je u toku rad na izmjenama Zakonika o krivičnom postupku kojim bi se uveo sistem uzorkovanja, a koji je praksa u savremenim pravnim sistemima, po kojem se droga uništava odmah nakon što se od nje uzme uzorak. Nema potrebe za njenim višegodišnjim skladištenjem i čuvanjem tokom trajanja postupka, kada se sistemom uzorkovanja mogu obezbijediti dokazi u slučaju eventualne potrebe da se njen kvalitet provjerava u sudskom postupku – pojasnili su iz Višeg suda.
I ukoliko izmjene ZKP-a ne budu usvojene, skladištenje droge neposredno u prostorijama suda pokazalo se nepotrebnim.
Sam postupak uništavanja teče kada se oduzeta droga predaje komisijski Upravi za katastar i državnu imovinu, shodno Zakonu o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnom djelatnošću. Nakon toga droga se uništava na mjestima koja imaju odgovarajuće peći, uz saglasnost i saradnju nadležnih zdravstveno-sanitarnih ustanova.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
