Objavljivanjem odluke Izborne komisije o utvrđenim konačnim rezultatima u Službenom listu počeli su teći rokovi za konstituisanje parlamenta i potvrđivanje odborničkih mandata
U Službenom listu Crne Gore juče su objavljeni konačni rezultati lokalnih izbora od 23. oktobra prošle godine. Dakle, tačno pet mjeseci se čekalo na formalnu potvrdu izborne volje građana Podgorice koji su odlučili da nakon više decenija DPS pošalju u opoziciju.
Objavljivanjem odluke Izborne komisije o utvrđenim konačnim rezultatima u Službenom listu počeli su teći rokovi za konstituisanje parlamenta i potvrđivanje odborničkih mandata. Konstitutivna sjednica Skupštine Glavnog grada na kojoj će biti biran predsjednik gradskog parlamenta i verifikovani kandidati 58 odbornika, kako je prije dva dana za „Dan“ saopštio Đorđe Suhih, predsjednik gradskog parlamenta u sazivu 2018.- 2022. godine, očekuje se do sredine aprila.
Mjesto predsjednika Skupštine Glavnog grada prema dogovoru pobjedničke većine sa lokalnih izbora, pripašće Demokratskom frontu, odnosno Jeleni Borovinić Bojović koja je listu okupljenu oko DF-a predvodila na izborima.
U novom sazivu parlamenta DPS će imati 24 odbornika, Pokret Evropa sad 13, koalicija okupljena oko Demokratskog fronta 11, koalicija oko Demokrata šest i URA četiri odbornička mandata.
Državna izborna komisija priprema se za drugi krug predsjedničkih izbora. U nedjelju počinje štampanje glasačkih listića, a ovoga puta neće biti žrijebanja, nego će kandidati nastupati pod istim rednim brojevima kao i u prvom krugu. Iz Komisije poručuju da su postojeći zakoni nedorečeni kada je u pitanju organizacija drugog kruga izbora, zbog čega apeluju da se konačno pristupi izbornoj reformi.
Za razliku od prethodnih izbora koji su okončavani u prvom krugu, nakon više od 20 godina u Crnoj Gori će se šef države znati tek nakon što snage još jednom odmjere dva kandidata s najvećim brojem glasova.
Državna izborna komisija utvrdila je redosljed tih kandidata na izbornoj listi 2. aprila.
„Kandidati će biti pod istim onim rednim brojevima, kao i u prvom izbornom krugu. Redni broj jedan biće kandidat Milo Đukanović, a redni broj dva Jakov Milatović“, objašnjava predsjednik DIK-a Nikola Mugoša.
Budući da drugi krug izbora u Crnoj Gori nije organizovan još od 1997, Mugoša naglašava da je pred Komisijom vrlo izazovan posao. Zakoni koji se odnose na ovu oblast su vrlo šturi, što im, kako kaže, znatno otežava posao.
„Imajući u vidu ovako kratke rokove od 14 dana, zaista je složeno za Komisiju kako prilikom odlučivanja na sjednicama, tako i u dijelu preduzimanja svih onih logističko-tehničkih poduhvata koji se odnose na štampanje izbornog materijala, edukaciju opštinskih komisija i svih onih radnji koje u drugom krugu treba ponoviti“, kaže Mugoša.
Štampanje glasačkih listića će, kaže Mugoša, početi u nedjelju, a glasanje će biti organizovano na istim biračkim mjestima, kao i u prvom krugu. I birački spisak biće identičan kao 19. marta, što, prema riječima Mugoše, znači da iz spiska neće biti izbrisani građani koji su u međuvremenu preminuli, niti će pravo glasa imati oni koji su između dva izborna kruga postali punoljetni.
Kako bi se ovakve i slične situacije zakonski precizirale, Mugoša naglašava da bi konačno trebalo pristupiti izmjenama akata koji se odnose na ovu oblast.
„Pitanje organizacije drugog kruga izbora trebalo bi da bude ozbiljno tretirano nekom izbornom reformom koja će uslijediti i nadam se da će poslanici u Skupštini u tom dijelu biti aktivni, imajući u vidu da je sadašnji Zakon o izboru predsjednika prilično nedorečen“, ističe Mugoša.
Od uvođenja višestranačja, predsjednik Crne Gore je u drugom krugu biran 1990, 1993. i 1997. godine. Izbori u prvom krugu nijesu okončani ni 2002, ali zbog toga što je izlaznost bila manja od 50 odsto. Nakon čega se pristupilo promjeni izbornog zakona i taj uslov je izbrisan.
Na današnji dan pre 24 godine počeo je vazdušni napadi NATO snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Za 78 dana bombardovanja poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.
Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.
Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.
Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata
Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slučaj da je jedna medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.
NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika
Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi“ od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije – u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.
Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.
Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč u 13.30.
Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.
Obeležavanje Dana sećanja na Trgu Svetog Đođa u Somboru
Centralna manifestaija obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji, kojoj će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, biće održana u Somboru.
Obeležavanju Dana sećanja na Trgu Svetog Đođa u Somboru, sa početkom u 18.00 časova, prisustvovaće pored građana i patrijarh Porfirije, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, poslanici Skupštine Srbije, ministri u Vladi Srbije i Republike Srpske.
Sombor je bio grad gde su pale prve bombe i ljudski životi. Jedna od prvih ispaljenih krstarećih raketa na SR Jugoslaviju pogodila je, u večernjim časovima 24. marta, somborski vojni aerodrom, pet minuta pre službeno određenog vremena početka napada.
Napad na aerodrom ponovljen je još jednom iste večeri i tom prilikom je nastradao zastavnik jugoslovenske vojske Radovan Medić.
Kako je ranije danas saopštio ministar unutašnjih poslova Filip Adžić, lišena su slobode i uz krivičnu prijavu privedena u Osnovno državno tužilaštvo u Podgorici dva državljanina Koreje, Kwon Do Hyeong i Hon Chang Joon zbog falsifikovanje isprave, saopšteno je iz Uprave policije.
– Imenovani su 23. marta prilikom pasoške kontrole na letu za Dubai upotrijebili falsifikovane putne isprave Kostarike, što je i utvrđeno provjerama Interpola. Pregledom prtljaga pronađene su i putne isprave Belgije i Južne Koreje. Provjerama Interpola utvrđeno je da su isprave Belgije falsifikovane – saopšteno je iz MUP-a.
Dodaje da su po nalogu ODT-a od pomenutih lica oduzeta tri lap top uređaja i pet mobilnih telefona.
– Uvidom u aplikaciju Granica, lica nemaju evidentiran ulazak u Crnu Goru. Za njima je raspisana potjernica od strane NCB Seul-Koreja zbog krivičnog djela kriminalno udruživanje – stoji u saopštenju MUP-a.
Portparol DPS-a Miloš Nikolić tvrdi da je predsjednički kandidat Pokreta Evropa sad Jakov Milatović opsjednut predsjednikom Crne Gore Milom Đukanovićem.
“Zdravkov apostol i Šešeljev kandidat Jakov Milatović sebi diže cijenu samoobmanom da je niko drugi do Milo Đukanović organizovao protest protiv njega na Cetinju, koji je on u paničnom strahu doživio kao napad. To je jednako tačno kao da tvrdi da se Đukanović udružio sa Andrijom Mandićem kako bi Jakovu dao podršku. Ili da je nagovorio i sve druge iz tzv. većine koji se zaklinju da će ga podržati; da je zamolio Marića da dovede Šešelja na svoju TV koji se takođe oglasio podrškom svom kandidatu Milatoviću”, saopštio je Nikolić.
Prema njegovim riječima, kompleks niže vrijednosti, osjećaj duboke inferiornosti, manija gonjenja i paranoja Jakova Milatovića, a prije svega njegova opsesija Milom Đukanovićem, nešto je čime bi trebalo da se pozabave stručna lica.
“Ipak, neko ko hoće da bude predsjednik svih građana mora da se izdigne iznad svojih kompleksa, koje pokušava da prikrije hvalisavošću nezrelog pubertetlije. Gledali smo večeras Milatovića kako se licemjerno udvara onima koje je do juče vrijeđao, kako pokušava da se ulaguje ljudima koji žive u dijaspori, a sam je bio dio vlade koje je htjela da im otme biračko pravo. Čovjek koji iako mlad po godinama, duhom, nevaspitanjem i lošim manirima simbol je svega nazadnog i konzervativnog”, rekao je Nikolić.
Dodao je, iako vjeruju da je u ozbiljnoj paranoji – “mi nijesmo ikad vodili, niti pred drugi krug vodimo prljavu kampanju protiv njega”.
“Jedino što je prljavo je ta Milatovićeva neutemeljena izmišljotina. I nevaspitanje koje isijava otkad se pojavio na političkoj sceni. Milatović je prototip za onu narodnu: niko te ne može nagrditi kao ti sam sebe. Ili u konkretnom slučaju: kao što su te neki već nagrdili svojom podrškom”, zaključio je Nikolić.
Košarkaši Crvene zvezde pobijedili su večeras u Beogradu Baskoniju sa 74:63 (21:26, 18:12, 18:11, 17:14), u utakmici 30. kola Evrolige.
Zvezdu je predvodio Nemanja Nedović sa 20 poena, Bendžamin Bentil postigao je 12 poena uz pet skokova, a Ognjen Dobrić 11 poena. Hasan Martin u pobjedi je učestvovao sa 10 poena i osam skokova, a Luka Mitrović sa osam poena, sedam skokova i pet asistencija. Fakundo Kampaco utakmicu je završio sa tri poena i sedam asistencija.
U drugoj četvrtini povrijedio se igrač Zvezde Luka Vildosa i nije se vraćao u igru.
U ekipi Baskonije najefikasniji je bio Darijus Tompson sa 15 poena uz šest asistencija i pet skokova, a Rokas Gedrajtis dodao je 10 poena uz pet skokova. Maik Kotsar imao je devet poena, a Vanja Marinković sedam poena. Baskonija je od početka povela, sa 7:0 i 13:7, a prednost od pet razlike sačuvala do kraja prve dionice.
Španski tim je sa dobrom igrom nastavio i u drugoj četvrtini i stekao 12 poena prednosti, 35:23. Zvezda je poslije toga popravila igru i predvođena Bentilom i Kampacovim asistencijama izjednačila na 35:35, a košem Nedovića povela sa 37:35.
Seriju domaćih „trojkom“ je prekinuo Markus Hauard i to su bili prvi poeni Baskonije poslije sedam minuta. U posljednjim trenucima poluvremena Dobrić poentirao je za vođstvo Zvezde na poluvremenu 39:38.
Zvezda je uvećala prednost u nastavku, koja je iznosila 10 razlike poslije „trojke“ Bentila 50:40 u petom minutu treće dionice. Beogradska ekipa je čuvala prednost, a Baskonija je uspjela da smanji na pet razlike košem Tompsona.
„Trojkama“ Kampaca i Nedovića domaći su ponovo otišli na devet razlike, 68:59, prednost su sačuvali i ostvarili 13. pobjedu u Evroligi.
Zvezda je sada 14. na tabeli sa 13 pobjeda i 17 poraza, a Baskonija je deveta sa 15 pobjeda i 15 poraza.
U sljedećem kolu Zvezda će dočekati Valensiju, a Baskonija će biti domaćin Albi.
Predsjednički kandidat „Evrope sad“ Jakov Milatović, gostujući na TV vijesti, rekao je da je samopouzdan i da vjeruje u veliku, zajedničku pobjedu.
Milatović je rekao da je čovjek koji ništa ne ostavlja slučaju.
– Pobjeda u prvom krugu je zaista bila velika i istorijska, kazao je Milatović.
Milatović je rekao da će im se u savezništvo i pomoć staviti ljudi iz grupacija koje su ga podržali.
– Već sjutra na tribini u Pljevljima imaćemo govornike iz Demokrata, DF, URE, Stranke pravde i pomirenja, rekao je Milatović.
On je kazao da je najvažnije da izborni dan protekne u najboljem redu i u skladu sa demokratskim standardima.
Poručio je da je Demokratska partija socijalista (DPS) u prethodnih 30 godina zloupotrebljavala izborni dan.
– Radila izborne inženjeringe, zloupotrebljavala resurse, ljude, kazao je Milatović.
Milatović je kazao da je prvi krug bio poprilično miran i dobar do incidenta na Cetinju.
– Ja poslije Cetinja gdje je Đukanović organizovao fizički atak na mene kao predsjedničkog kandidata, očekujem nastavak prljave kampanje, rekao je Milatović.
Istakao je da ukoliko svi urade svoj posao do kraja i kako treba, Đukanović apsolutno nema nikakve šanse na predsjedničkim izborima 2. aprila.
On je kazao da misli da će jedan veliki broj ljudi koji su u prvom krugu glasali za kandidatkinju SDP Draginju Vuksanović Stanković, u drugom krugu glasati za njega.
– Ja sam siguran da će jedan broj ljudi koji su glasali Đukanovića u prvom, glasati za mene u drugom krugu, rekao je Milatović.
On je rekao da je Đukanović u nedostatku argumenata sa vrlo ružnom, teškom, lažnom retorikom, dodatno motivisao jedan broj ljudi iz njegove partije.
On je rekao da u drugom krugu ima dvotrećinsku prednost.
Milatovića su drugom krugu podržali Demokratski front (DF), Demokratska Crna Gora, Ujedinjena Crna Gora i Građanski pokret URA.
Vršiocu dužnosti pomoćnika direktora Uprave policije za borbu protiv organizovanog kriminala Dejanu Kneževiću, koji je sinoć uhapšen zbog sumnje da je učestvovao u stvaranju kriminalne organizacije, određeno je zadržavanje do 72 sata. Njemu je zadržavanje određeno nakon saslušanju u Specijalnom državnom tužilaštvu.
Knežević je uhapšen juče u akciji Specijalnog policijskog odjeljenja. U pitanju je nastavak velike operacije SPO-a i SDT-a u kojoj su do sada uhapšeni bivši i sadašnji službenici policije, ali i biznismeni, Goran Stojanović, Milan Popović, Vladimir Bajčeta, Mileta Ojdanić i Tihomir Adžić.
Pripadnici Specijalnog policijskog odjeljenja (SPO) Kneževića su uhapsili po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva.
Portparol Specijalnog državnog tužilaštva Vukas Radonjić potvrdio je juče informaciju o hapšenju.
„U nastavku akcije koju Specijalno policijsko odjeljenje preduzima po nalogu i zajedno sa Specijalnim državnim tužilaštvom, a na osnovu višemjesečnog planiranog i koordinisanog djelovanja Specijalnog državnog tužilaštva, Specijalnog policijskog odjeljenja i Agencije Evropske unije za saradnju organa za sprovođenje zakona – Europol, danas je lišen slobode vršilac dužnosti pomoćnika direktora Uprave policije za Sektor za borbu protiv kriminala, D.K.,zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije i druga krivična djela“, rekao je Radonjić.
Specijalno državno tužilaštvo će, kako je rekao, o daljim radnjama i stanju postupka, blagovremeno obavještavati javnost.
„A posebno ističem da su državni organi, mediji, udruženja građana, javne ličnosti i druga lica dužni da se pridržavaju pretpostavke nevinsoti i da svojim javnim izjavama o postupku koji je u toku ne vrijeđaju druga pravila postupka i prava lica protiv kojih se postupak vodi“, kazao je Radonjić.
Dejan Knežević je dugogodišnji službenik i funkcioner Uprave policije. Ranije je rukovodio Odsjekom za borbu protiv krijumčarenja droga. Pomoćnik direktora Uprave policije za organizovani kriminal postao je početkom marta 2021. godine. Mandat na toj funkciji produžen mu je prije nekoliko sedmica.
U međuvremenu, tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije podiglo je optužnicu protiv devetočlane grupe koja još nije pravosnažna, među kojima su pripadnici MUP-a i BIA, kojoj se na teret stavlja krijumčarenje velike količine kokaina prekookeanskim brodovima iz Južne Amerike u zemlje Evropske unije.
Kao vođa ove grupe tereti se crnogorski policajac Ljubo Milović.
Predsjednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović kazao je da je zahvalan Europolu što je otvorio komunikacije i dotakao ono na šta je direktno ili indirektno ukazivao od ranije, da su članovi Kavačkog klana u vrhu Uprave policije, te da se nada da će oni koji su na čelu na kraju biti procesuirani.
Abazović je za TV „Nova M“ kazao da je više puta javno upućivao na to da su kriminalni klanovi uvezani sa policijom i smatra da je počela da se rasvjetljava situacija.
Za vršioca dužnosti pomoćnika direktora Uprave policije za borbu protiv organizovanog kriminala Dejana Kneževića koji je sinoć uhapšen zbog sumnje da je učestvovao u stvaranju kriminalne organizacije, Abazović ističe da je stupio na tu dužnost u martu 2021, i u aprilu je bio na čelu akcije kada je uhapšeno više članova Kavačkog klana na čelu sa Slobodanom Kaćelanom.
„On je za to dobio zahvalnost. Niko nije dobio mandat da se bavi nezakonitim aktivnostima. Osjećam odgovornost samo prema građanima Crne Gore u smislu da sam se prihvatio posla koji niko nije želio da radi. Sa direktorom policije Zoranom Brđaninom i ministrom Filipom Adžićem ću razgovarati u ponedjeljak, ne treba da izvrćemo teze. Ovo je bolno, ali je ljekovita stvar. Žao mi je što se ovo ranije nije dešavalo i što smo mi, vrlo mala grupa ljudi od početka govorili da nam je država u kandžama organizovanog kriminala, i što su se ljudi podsmijavali. Da nije bilo Adžića mnoge od ovih stvari bi ostale neotkrivene, i morate znati da je vrata saradnje sa Europolom otvorila Vlada Crne Gore na čelu sa mnom i sa Adžićem“, kaže Abazović.
Kako je dodao, SDT i SPO rade svoj posao, i država mora proći kroz ovu fazu.
„Ostajem pri tome, ovo je grupa oko Radoja Zvicera i još jednog čovjeka koji je mene tužio, ali ni jedan ni drugi ne bi mogli da dosegnu ove stvari da nije bilo političke zaštite režima koji je pao u avgustu 2020. godine, zaključio je Abazović.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
