Na izborima će učestovati lider Demokratske partije socijalosta Milo Đukanović i Jakov Milatrović iz Evrope sad.
Državna izborna komisija se uvjerila u sve procedure štampanaj,prisustovala početku štampanja ,uvjerila se da je sa tehničkog aspekta sve u redu.
Očekuje se da proces štampanja bude završen u večernjim satima.
Komisija je imala uvid u proces štampanaj i konstatoval da će se danas odštampati 542.154 glasčkih listića,koliko je glasača bilo i u prvom krugu,od čega na latiničnom pismu 505.075 a na dvojezičnom 37.079,broj rezervnih glasačkih listića štampa se u procentu od 3% ,saopštio je predsjednik Državne izborne komisije Nikola Mugoša.
„Distribucija izbornog materijala opštinskim izbornim komisijama počeće sjutra a tokom nedelje materijal treba da se dostavi do biračkih odbora,što će pratiti i dodatna edukacija članova komisije“, kazao je Mugoša.
Merkator posjeduje sve potrebne sertifikate za sjekuriti štampu,nije prvi put da se u Grafičkom zavoduMerkator u Bijelom Polju štampaju glasački listići, tako da se cio proces odvija takoreći rutinski,Istako je direktor Merkatora Jasmin Omerhodžić.
– Objavljivanje ovakvog teksta sa mojim imenom i fotografijom sam doživela kao pokušaj iz ne znam kojeg razloga da se kao poslanica, jedna od nekoliko koje ne žive u Podgorici, vrlo maliciozno predstavim kao neko ko je nešto utajio, sakrio ili nedaj Bože ukrao! Svaki prijavljeni cent u mom imovinskom kartonu je tačno prikazan i prijavljen ASK-u a odnosi se na putne troškove, dnevnice, prisustva na radnim tijelima Skupštine kao i na službena putovanja koja su mi kao poslanici državnog parlamenta dužnost i obaveza. Pozivam „Vijesti“ i bilo koji medij u Crnoj Gori da slobodno odu do službe računovodstva Skupštine i da svaki cent koji nije zarađen a prijavljen je objave – istakla je Paunović.
Posebno naglašava da „pozivam ih da uzmu evidencione kartone Odbora za politički sistem i pravosuđe i upravu, svih radnih grupa i zasijedanja skupštinskih kao i odbora za zdravstvo i da uporede evidenciju prisutnosti na istim sa podacima koje sam prijavila. Takođe ih pozivam da službena putovanja u okviru PAM-a i SEECEP-a gdje sam član uporede sa prijavljenim podacima. Ono što mi lično posebno, da kažem naročito teško pada, jeste to što se izaziva sumnja u naknadu za obeštećenje radnika Metalske industrije- koju moj otac koji je život ostavio u „Rudniku mrkog uglja“ u Beranama nije ni dočekao, koja mi je kao jedinom nasledniku pripala nakon njegove smrti. On je zajedno sa svojim kolegama bez ikakve naknade otvaranjem stečajnog postupka u rudniku ostao na ulici i naravno kao i svi u istom položaju ostvario pravo na pomenutu naknadu, koju nažalost nije ni dočekao. To svi njegovi kolege znaju. Ovo sam doživela kao stavljanje u isti koš sa ljudima koji su godinama potkradali sistem i primali dnevnice koje nisu zaradili, što od novinara „Vijesti“ kao neko ko se svakom njihovom pozivu uvijek odazvao i učestvovao u emisijama od kojih su svi bježali, svakako nijesam zaslužila. Nemam namjeru da se ikome pravdam ali ne mogu ostati nijema na ovakav pokušaj diskreditacije mog imena“.
– Na kraju ću vam reći sledeće potpuno lično: SVAKI CENT KOJI SAM JA ILI BILO KO OD MOJIH KOLEGA IZ SNPA UKRALI OD GRAĐANA CRNE GORE NEKA GA MI DAJEMO ZA NAJMILIJE ŠTO BI NAŠ NAROD REKAO A OVAKVI TEKSTOVI SA OVAKVOM KONOTACIJOM, NEKA IDU NA MOJU DUŠU A PREKO VAŠIH LEĐA!
Svako ko me zna i poznaje zna o čemu pričam i zna da sam svaki cent u životu i prije poslaničkog mandata i za vrijeme poslaničkog mandata, a i nakon njega zaradila pošteno i časno. Tako mi Bog pomogao! – zaključuila je Paunović.
Dvadesetpetogodišnji srpski fudbaler, brat reprezentativca Srbije Nemanje Gudelja, srušio se na zemlju i odmah su na teren ušla ambulantna kola.
Odmah mu je ukazana pomoć, ljekari su krenuli da ga transportuju put ambulantnih kola, a on je sa nosila krenuo da ustaje kako bi ponovo zaigrao.
Gudelj del Córdoba se desmaya y han empezado hacer la rcp, se lo llevan en camilla, y se acaba de incorporar al meterse en ambulancia, menos mal. Que no sea nada, mucho ánimo Córdoba, a por los 3 puntos. Especialmente por Gudelj después del gran susto y el almeriense Carlos Marín pic.twitter.com/0zYZMB9E1R
Cijelo medicinsko osoblje je skočilo na njega kako bi ga zaustavilo u toj namjeri.
Na zvaničnom nalogu Kordobe, dato je obavještenje da je Gudelj u svjesnom i stabilnom stanju, kao i da će biti zadržan na posmatranju i kako bi se uradili testovi.
Ovim štrajkom će biti pogođen cjelokupni međugradski željeznički i gradski saobraćaj, kao i većina aerodroma. Štrajk neće zaobići ni vodni saobraćaj u Njemačkoj, te uprave autocesta.
Prema nekim procjenama, štrajkom bi u ponedjeljak moglo biti pogođeno 380.000 putnika, a očekuje se da će saobraćaj biti poremećen i do sredine sljedeće sedmice.
Predstavnik Njemačke željeznice (DB) pozvao je putnike da odgode putovanja ako je to moguće ili da ih premjeste na dan prije ili nakon štrajka.
Ovaj štrajk uticaće i na putnike koji žele iz Njemačke koji putuju u BiH ili iz nje u ovu zemlju.
Sindikati u Njemačkoj za 2,5 miliona zaposelnih traže veće plaće, posebno izjednačavanje negativnog učinka inflacije na realne plate. Traži se povećanje prihoda od 10,5 posto.
“Budući da je besplatan, lakše je brzo donijeti odluku, birati između javnog ili ličnog prevoza. To znači da je vrlo pozitivan za okolinu i praktičan,” rekao je muškarac čekajući tramvaj u gradu Luksemburgu.
Besplatan prevoz ima svoju cijenu
Biti bogat i imati mali broj stanovnika, naravno, pomaže. Ima samo oko 640.000 građana i svaki od njih, u smislu BDP-a po stanovniku, vrijedi oko 99.900 eura godišnje prema najnovijim podacima Svjetske banke iz 2021. Uporedite to s prosjekom svakog građanina u susjednoj Francuskoj sa samo 35.200 eura godišnje.
Kao što ste možda pogodili, besplatan prevoz ima svoju cijenu – u konačnici ga finansira novac poreskih obveznika. No, to ga čini pravednijim, objašnjava ministar mobilnosti i javnih radova.
“U tome je veća pravednost jer oni koji plaćaju mali porez ne plaćaju ništa ili vrlo malo u ovom sistemu, stvarno je besplatno. A oni koji plaćaju veći porez, očito, imaju cijenu koja je možda malo viša”, rekao je François Bausch.
Luksemburg ga takođe promoviše kao način borbe protiv zagađenja i klimatskih promjena navodeći ljude da iz vozila pređu u vozove i autobuse.
“Manje je kontrolora, manje je gnjavaže”
Ali za sada su automobili još uvijek najbolji, iako neki Luksemburžani već smatraju besplatnim prevozom pravom, a ne velikodušnim darom vlade.
“To omogućuje svim stanovnicima pograničnih područja, posebno onima iz Belgije, Njemačke i Francuske, jednostavno putovanje. A uz to je i dobar oblik slobode. Ovoga nema u Francuskoj. Manje je kontrolora, manje je gnjavaže”, rekla je još jedna Luksemburžanka.
Nedavni događaj u Osnovnom sudu u Podgorici, kada je Mladen Bulatović aktivirao bombu i stradao a povrijeđeno više osoba, nanovo je aktuelizovao priču o bezbjednosti u našim pravosudnim institucijama.
Od 1988. godine u Crnoj Gori se nije napravila nijedna zgrada za potrebe prvosuđa.
Zbog toga je oživljena stara priča o crnogorskoj Palati pravde.
Viši, Osnovni, Upravni i Privredni sud, kažu iz Ministarstva pravde, preseliće se na Stari aerodrom, a za to će nam iz budžeta trebati preko 30.000.000 eura.
Kako je rekao Bojan Božović iz Ministarstva pravde, na dobrom smo putu da za nekih 40-ak mjeseci dobijemo Palatu pravde.
Ipak, za Tužilaštvo u Palati pravde mjesta nema. Za ovu instituciju kako sada stvari stoje, poručuju iz Ministarstva pravde, adaptiraće se prostorije stare zgrade Vlade.
U Crnoj Gori je od 2019. godine, kada su centralne banke članica eurozone prestale da štampaju novčanicu od 500 eura, zabilježen 41 falsifikat tog apoena, podaci su Centralne banke (CBCG).
U trgovinama u Crnoj Gori ta novčanica je i dalje regularno sredstvo plaćanja, piše portal RTCG.
Najveća evropska novčanica, od 500 eura, ne štampa se od aprila 2019. godine. Njeno štampanje prekinuto je, kako je tada saopšteno, zbog čestog korišćenja prilikom ilegalne trgovine.
Postojeće novčanice u apoenu od 500 eura nastavile su da budu zakonito sredstvo plaćanja, što znači da građani i dalje mogu da ih koriste bilo za plaćanja ili za štednju.
“Banke, mjenjačnice i druge komercijalne stranke će moći da u opticaju zadrže postojeće novčanice od 500 eura. Kao i sve denominacije novčanica eura, novčanica od 500 eura uvijek će zadržati svoju vrijednost i moći će da se, u svakom trenutku, zamijeni u bilo kojoj centralnoj banci u eurozoni”, saopštila je tada Evropska centralna banka (ECB).
O tome koliko se novčanica nalazi u prometu i Crnoj Gori u CBCG nijesmo mogli dobiti podatak već su za portal RTCG kazali da kroz trezorsko poslovanje posjeduju isključivo podatke koji su vezani za gotovinske isplate i uplate banaka, što ni u kom slučaju ne predstavlja pokazatelj ukupnog prometa gotovine u Crnoj Gori.
“Podaci Trezora CBCG pokazuju da je promet (isplate i uplate) apoena od 500 eura bio 83 odsto veći u prošloj godini u odnosu na 2016. godinu. Ističemo da ovaj podatak nije realno uporediv, jer je povećanje uplata u Trezor CBCG u prošloj godini zabilježeno kod svih apoena. Naime, usljed covida 19, odnosno ukidanja avio-saobraćaja, poslovne banke tokom prethodne godine nijesu bile u mogućnosti da transportuju gotovinu u svoje matične banke u inostranstvu“, kazali su iz CBCG.
Legalno štampanje novčanica do 500 eura je ukinuto, ali nijesu prestali to da rade oni koji to čine protivzakonito. Od prestanka štampanja novčanica 2019. u našoj zemlji nije bilo godine u kojoj nijesu registrovani falsifikovani apoeni.
Prema podacima CBCG registrovan je ukupno 41 falsifikat. Najviše ih je zabilježeno 2019. godine 17, i prošle, 12 novčanica. Najmanje, četiri falsifikovane novčanice, zabilježene su 2021. godine. U našoj zemlji ih je 2020. pronađeno osam.
Mediji navode i da najveća euro novčanica nosi još i neslavan nadimak „Bin Laden“ jer je navodno zanimljiva peračima novca i teroristima.
I pored toga što je ona i dalje legalno sredstvo plaćanja da trgovci ne primaju novčanice od 500 eura pisali su regionalni mediji.
Trgovci u Crnoj Gori koje smo kontaktirali navode da problema te vrste kod nas nema, a to su nam potvrdili i iz Odbora udrženja trgovine Privredne komore (PKCG).
Guverner Misisipija Tejt Rivs traži od predsednika SAD Džozefa Bajdena da po ubrzanom postupku proglasi stanje katastrofe.
Savezna vlada bi nakon proglašenog stanja katastrofe mogla da uputi dodatana sredstva u pogođenu oblast kada resursi savezne države više ne budu dovoljni.
Snažan tornado pogodio je sinoć ruralne oblasti američke savezne države Misisipi i izazvao razaranja duž svoje putanje u dužini od oko 160 kilometara, saopštile su federalne i lokalne vlasti.
Tornado je uništio brojne objekte i onesposobio elektrodistributivnu mrežu, navodi se u izveštaju Nacionalne meteorološke službe, preneo je ranije AP.
Olujno vreme donelo je i grad veličine loptica za golf u nekoliko država na jugu SAD zbog čega su vlasti izdale upozorenje na „opasnost po živote ljudi“.
Nacionalna meteorološka služba potvrdila je da je tornado prouzrokovao značajnu materijalnu štetu u području udaljenom 96 kilometara severoistočno od Džeksona, u državi Misisipi.
U Crnoj Gori jutros su povoljni uslovi za vožnju i na većini puteva saobraća se nesmetano, saopšteno je iz Auto moto saveza (AMSCG).
Iz AMSCG su upozorili da su na dionicama koje prolaze kroz usjeke mogući sitni odroni. Vozačima se savjetuje da poštuju sva ograničenja i zabrane definisane postavljenom signalizacijom.
Saobraćaj je u prekidu za sva vozila na putu Mojkovac – Đurđevića Tara, u mjestu Dobrilovina. Saobraćaj na magistralnom putu M-5 Rožaje – Špiljani zbog rekonstrukcije obustavljen je za sve vrste vozila od devet do 15 sati.
Saobraćaj na magistralnom putu M-2 Podgorica-Bioče, zbog izgradnje Bulevara Vilija Branta, promijenjen je sa dvosmjernog na jednosmjerni, a moguće su povremene obustave ne duže od 15 minuta. Saobraćaj na magistralnom putu M-1, na dionici Debeli Brijeg-Meljine, u mjestu Sutorina, zbog sanacije potpornog zida, promijenjen je sa dvosmjernog na jednosmjerni od osam do 17 sati.
Na magistralnom putu M-11 Lepetani-Tivat-Krtolska raskrsnica, u mjestu Donja Lastva, saobraćaj je promijenjen sa dvosmjernog na jednosmjerni, na mjestu radova. Od raskrsnice Podgorica-Cetinje-Nikšić do Komanskog mosta režim saobraćaja je promijenjen sa dvosmjernog na jednosmjerni.
Na trajektnoj liniji Kamenari – Lepetane trajekti saobraćaju od šest do 22 sata za sva vozila, a od 22 do šest sati trajekt će prevoziti samo automobile. Iz AMSCG su kazali da je u toku sanacija uzdignute površine betonske podloge na saobraćajnoj traci u tunelu Sozina, kod osmog proširenja.
Saobraćaj će biti regulisan saobraćajnom signalizacijom, kao i naizmjeničnim propuštanjem saobraćaja koje će biti regulisano semaforskom signalizacijom. Iz AMSCG su apelovali na vozače da prilagode vožnju, prate privremenu i promjenljivu saobraćajnu signalizaciju.
Za vrijeme sniježnih padavina zabranjen je saobraćaj za kamione sa prikolicom i šlepere na dionicama preko planinskih prevoja u skladu sa postavljenom saobraćajnim signalizacijom. Iz AMSCG su podsjetili da je, od 15. novembra do 1. aprila, obavezna upotreba zimskih guma sva motorna vozila na putevima gdje je to naznačeno signalizacijom, bez obzira na to da li na tom putu postoje zimski uslovi.
„Kada na ostalim djelovima i dionicama puta koji nijesu obuhvaćeni Naredbom postoje zimski uslovi (sniježne padavine, snijeg, led ili poledica na kolovozu) na vozilu moraju biti pneumatici za zimsku upotrebu na svim točkovima. Minimalna dubina šare na gazećoj površini pneumatika koji se koriste u ovom periodu je četiri milimetra“, naveli su iz AMSCG.
Kako su kazali, na auto-putu je obavezno da svako vozilo ima zimsku opremu.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
