CeMi je oko 18 sati objavio je na Tviteru objavio da im u kontinuitetu pristužu prijave nepravilnosti koje se odnose na nekompletan sastav članova biračkih odbora, fotografisanje glasačkih listića i glasno saopštavanje imena i prezimena birača od strane članova biračkih odbora.
Iz više izvora #CeMI-ju je prijavljena pojava kupovine glasova u prostorijama hotela u Rožajama – Suho Polje, od strane predstavnika jedne političke partije. #ZaFerIzbore2023
CeMi: Prijavljena kupovina glasova u hotelu u Rožajama
Iz više izvora CeMi-ju je prijavljena pojava kupovine glasova u prostorijama hotela u Rožajama – Suho Polje, od strane predstavnika jedne političke partije.
Naime, kako je pojašnjeno iz tog resora u septembru prošle godine, formirane su tri komisije za raspodjelu sredstava za finansiranje projekata i programa nevladinih organizacija iz oblasti zaštite i promovisanja ljudskih i manjinskih prava, podizanja svijesti zaposlenih o rodnoj ravnopravnosti u sektoru bezbjednosti i oblasti društvene brige o djeci i mladima.
Nakon toga raspisani su i javni konkursi – „ Život nema cijenu“, „Za više žena u policiji“, i „Okruženje bez nasilja i neprimjerenog ponašanja djece i mladih“.
U saopštenju MUP-a piše da su objavljene liste NVO koje su dostavile nepotpunu dokumentaciju, nakon čega su komisije angažovale nezavisne procjenitelje 26. decembra prošle godine da u što kraćem roku urade bodovanje svakog predloženog projekta i programa i u vezi sa tim sastave bodovnu listu na osnovu koje bi komisija utvrdila rang-listu projekata.
“Međutim, nezavisni procijenjivači su dostavili bodovnu listu 23.01.2023.godine”, navode iz MUP-a.
Od Ministarstva finansija je zatraženo da omogući prenos sredstava u 2023. koja su shodno “Odluci o utvrđivanju prioritetnih oblasti od javnog interesa i visine sredstava za finansiranje projekata i programa nevladinih organizacija u 2022. godini planirana Ministarstvu unutrašnjih poslova budžetom za 2022. godinu”.
“U odgovoru Ministarstva finansija je navodeno da je rok za realizaciju aktivnosti shodno pomenutoj Odluci kraj budžetske godine, odnosno 31. decembar 2022. godine i predloženo da se sredstva za realizaciju projekata obezbijede iz budžetskih sredstava planiranih Ministarstvu unutrašnjih poslova Zakonom o budžetu za 2023. godinu. Imajući u vidu da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije u mogućnosti da opredijeli potrebna sredstva, odlučeno je da se obustavi rad gore navedenih Komisija”, pojašnjeno je u saoštenju MUP-a.
Nakon sat vremena je pristigla nova biračka kutija, pa je OIK jednoglasno odlučio da se glasanje nastavi i da će biti produženo za sat vremena, koliko je bilo u prekidu.
Povrijeđeni su zbrinuti na odjeljenju hirurgije Bolnice “Danilo I”, nijesu saopštene težine povreda.
U sudaru su učestvovala dva vozila, Reno megan budvanskih registarskih oznaka BD BG 011 kojim je upravljao M.LJ. (44) iz Beograda, rođen na Cetinju i Škoda oktavija PG ER 336 kojom je upravljala S.O. (55) iz Podgorice. Prema raspoloživim informacijama, vozač Renoa je, krećući se ka Budvi , iz još neutvrđenih razloga prešao u suprotnu kolovoznu traku usljed čega je došlo do čeonog sudara.
U sudaru su povrijeđeni S.O.(55), V.A, (27), J.G. (1979) i S.Lj. (2).
Uzrok udesa se utvrđuje, saobraćaj na putu Cetinje Budva se odvija bez prekida.
Zakon je predstavio član donjeg doma italijanskog parlamenta Fabio Rampeli, a italijanska premijerka je podržala njegov prijedlog, prenio je CNN.
Iako zakon obuhvata sve strane jezike, posebno je usmjeren na „anglomaniju“ ili korišćenje engleskih riječi.
Nacrt zakona navodi da engleske riječi „ponižavaju i umrtvljuju“ italijanski jezik dodajući da je to još gore jer Velika Britanija više nije dio EU.
Prijedlog zakona, koji tek treba da ide na parlamentarnu raspravu, zahtjeva od svih koji obavljaju dužnost u javnoj upravi da imaju „pisano i usmeno znanje italijanskog jezika i da vladaju njime“.
On, takođe, zabranjuje korišćenje engleskog jezika u službenoj dokumentaciji, uključujući „akronime i nazive“ radnih mjesta u kompanijama koje posluju u zemlji.
Dodatno, strani subjekti bi prema novom zakonu morali da imaju izdanja svih internih propisa i ugovora o radu na italijanskom jeziku.
„Nije samo stvar mode, jer moda prolazi, već anglomanija ima posljedice za društvo u cjelini – navodi se u nacrtu zakona.
Prvi član zakona osigurava da čak i u kancelarijama za strance koji ne govore italijanski, on mora biti primarni jezik.
Svi oni koji ne budu poštovali zakon mogli bi dobiti kazne između 5.000 evra i 100.000 evra.
Prema predloženom zakonu, Ministarstvo kulture osnovalo bi komisiju čija bi nadležnost uključivala „ispravnu upotrebu italijanskog jezika i njegov izgovor“ u školama, medijima, trgovini i oglašavanju, prenosi Tanjug.
Prema podacima Državne izborne komisije (DIK) u drugom krugu predsjedničkih izbora u Crnoj Gori do 15 sati glasalo je 48,97 odsto birača dok je u isto vrijeme u prvom krugu koji je održan 19. marta glasalo 43,76 odsto birača.
Opština
Izlaznost do 15 sati 19.03.2023.
Izlaznost do 15 sati 02.04.2023.
Andrijevica
51,20%
56,68%
Bar
37,43%
43,77%
Berane
44,20%
51,37%
Bijelo Polje
42,53%
49,45%
Budva
44,88%
48,83%
Cetinje
41,95%
47,06%
Danilovgrad
52,15%
57,71%
Gusinje
19,85%
24,82%
Herceg Novi
42,37%
45,77%
Kolašin
53,45%
60,46%
Kotor
41,20%
45,37%
Mojkovac
56,19%
60,23%
Nikšić
51,00%
57,30%
Petnjica
26,99%
34,3%
Plav
32,21%
39,03%
Pljevlja
56,14%
59,74%
Plužine
57,73%
60,96%
Podgorica
48,11%
53,57%
Rožaje
26,67%
31,11%
Šavnik
64,38%
73,16%
Tivat
41,17%
46,68%
Tuzi
27,94%
25,48%
Ulcinj
20,48%
25,29%
Žabljak
51,99%
56,81%
Zeta
52,77%
54,66%
Ukupna izlaznost:
43,76%
48,97%
Prema podacima DIK-a danas je do 15 sati u Andrijevici glasalo 56,68 odsto birača, Baru 43,77, Beranama 51,37 Bijelom Polju 49,45, Budvi 48,83, na Cetinju 47,6, u Danilovgradu 57,71, Gusinju 24,82 odsto. U Herceg Novom glasalo je 45,77 odsto birača, Kolašinu 60,46, Kotoru 45,37, Mojkovcu 60,23, Nikšiču 57,30, Petnjici 34,30, Plavu 39,03, Pljevljima 59,74, Plužinama 60,96 odsto a u Podgorici 53,57 odsto. U Rožajama je do 15 sati glasalo 31,11 odsto birača, Šavniku 73,16, Tivtu 46,68, Tuzima 25,48, Ulcinju 25,29 na Žabljaku 56,81 a u Zeti 54,66 odsto.
Ukupna izlaznost u drugom krugu predsjedničkih izbora do 12 sati iznosila je 48,97 odsto.
Podsjećamo, prema ranijim podacima DIK-a u prvom krugu predsjedničkih izbora koji su održani 19. marta do 15 sati u Andrijevici je glasalo 51,20 odsto birača, Baru 37,43, Beranama 44,20, Bijelom Polju 42,53, Budvi 44,88, na Cetinju 41,95, u Danilovgradu 52,15, Gusinju 19,85 odsto. U Herceg Novom glasalo je 42,37 odsto birača, Kolašinu 53,45, Kotoru 41,20, Mojkovcu 56,19, Nikšiću 51, Petnjici 26,99, Plavu 32,21, Pljevljima 56,14, Plužinama 57,73 odsto a u Podgorici 48,11 odsto. U Rožajama je do 15 sati glasalo 26,67 odsto birača, Šavniku 64,38, Tivtu 41,17, Tuzima 27,94, Ulcinju 20,48, na Žabljaku 51,99 a u Zeti 52,77 odsto.
Ukupna izlaznost u prvom krugu predsjedničkih izbora do 15 sati iznosila je 43,76 odsto, prenosi rtcg.
U drugom krugu izbora učestvuju kandidati Demokratske partije socijalista i Pokreta Evropa sad, Milo Đukanović i Jakov Milatović.
Biračko pravo u Crnoj Gori imaju 542.154 građanina.
Više od 2.400 kandidata iz 22 stranke bori se za 200 mjesta u parlamentu Finske gdje se danas održavaju parlamentarni izbori na kojima će više od tri miliona Finaca sa pravom glasa birati svoje zastupnike.
Oko 40 odsto birača sa pravom glasa glasalo je unaprijed.
Očekuje se da će tri stranke biti u teškoj utrci, a socijaldemokrate premijerke Sane Marin bore se za drugi mandat na čelu vlade.
Nada finske premijerke Marin da će osigurati drugi mandat je upitna zbog porasta podrške strankama krajnje desnice i opozicionoj konzervativnoj Nacionalnoj koalicijskoj stranci koja drži tijesno vodstvo uoči nedjeljnih parlamentarnih izbora, navedeno je u anketi javnog mnijenja.
Marin je došla na vlast u decembru 2019. sa Socijaldemokratskom partijom (SDP), međutim ankete pokazuju da je na drugom mjestu sa nešto ispod 19 odsto u konačnoj predizbornoj anketi.
Ova 37-godišnjakinja je vodila svoju naciju kroz pandemiju COVID-19 zaslužujući pohvale kod kuće i na međunarodnom nivou.
Nedavne ankete su pokazale da bi svaka od tri stranke mogla uzeti oko 20 odsto glasova. Ako se to dogodi, nijedna stranka ne bi bila u poziciji da sama formira vladu.
Očekuje se da će u narednih nekoliko dana započeti razgovori o formiranju vladajuće koalicije.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva, objavilo je javni poziv za operativne troškove kontrolnih i sertifikacionih tijela za organsku proizvodnju i šeme kvaliteta za ovu godinu.
Predmet javnog poziva je opredjeljivanje sredstava za operativne troškove kontrolnih i sertifikacionih tijela za organsku proizvodnju i šeme kvaliteta, u skladu sa mjerom 3.4 Program mjera kontrole kvaliteta proizvoda ovogodišnjeg Agrobudžeta, članom 29 Zakona o organskoj proizvodnji i članom 62 Zakona o šemama kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Javnim pozivom se opredjeljuju sredstva za finansiranje operativnih troškova kontrolnih tijela, a u cilju da poljoprivredni proizvodi, koji se stavljaju u promet, budu pod odgovarajućim vidovima nadzora i kontrole kvaliteta.
Za realizaciju javnog poziva Ministarstvo je opredijelilo iznos od 40 hiljada eura.
Prijavu sa dokazima o ispunjavanju uslova propisanih ovim javnim pozivom potrebno je dostaviti putem pošte na adresu Ministarstva, Rimski trg broj 46.
Rok za podnošenje prijava je do 8. aprila.
Informacije u vezi sa javnim pozivom mogu se dobiti putem telefona 020 482 134.
Smatra se najvećom zapljenom ikada u karipskoj zemlji, gdje je do sada zaplijenjeno više od pet tona droge 2023. godine.
Zaplena je obavljena zajedničkom operacijom zasnovanom na obavještajnom radu na terminalu Kausedo u Boka Čiki, gradu u provinciji Santo Domingo, oko 25 kilometara od glavnog grada Dominikane.
Od ukupnog iznosa, na računima obavezne rezerve banaka u zemlji izdvojeno je 69,03 odsto, a na računima CBCG u inostranstvu 30,97 odsto.
Prosječno stanje ukupnih depozita banaka, koji čine osnovicu za obračun obavezne rezerve, u januaru je bilo 4,93 milijarde eura. Od ukupnog nivoa depozita, na one po viđenju odnosi se 83,09 odsto, a na oročene 16,91 odsto.
Banke u Crnoj Gori izdvojile su obaveznu rezervu na osnovu odluke CBCG. Tom odlukom je uspostavljen sistem obračuna obavezne rezerve primjenom stope od 5,5 odsto na dio osnovice koju čine depoziti po viđenju i depoziti ugovoreni sa ročnošću do jedne godine i stope od 4,5 odsto na dio osnovice koju čine depoziti ugovoreni sa ročnošću preko jedne godine.
Na depozite ugovorene sa ročnošću preko jedne godine koji imaju klauzulu o mogućnosti razročenja u roku kraćem od jedne godine primjenjuje se stopa od 5,5 odsto.
Osnovicu za obračun obavezne rezerve od januara 2018. godine čine oročeni i depoziti po viđenju, osim onih centralnih banaka.
Na 50 odsto izdvojene obavezne rezerve CBCG plaća bankama mjesečno naknadu obračunatu po stopi od €STR (eurska kratkoročna kamatna stopa) umanjenoj za deset baznih poena na godišnjem nivou, s tim da ova stopa ne može biti manja od nule.
Banke mogu da koriste beskamatno do 50 odsto izdvojene obavezne rezerve za održavanje dnevne likvidnosti, ako korišćeni iznos vrate istog dana.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
