Građanski pokret URA je na večeras održanom sjednici Glavnog odbora donio odluku o formiranju anti-mafija bloka političkog centra, čiju okosnicu će činiti URA i Demokrate, koji će nastupiti na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima 11. juna. Takođe na sjednici Glavnog odbora (GO) izglasana je i lista kandidata za poslanike i poslanice ispred Građanskog pokreta URA, saopšteno je iz GP URA.
Listu predvode premijer Dritan Abazović, poslanik Miloš Konatar, ministri Ana Novaković Đurović i Filip Adžić, kao i nova lica po kojima se sve više URA prepoznaje: Milena Vuković Sekulović, Zoran Mikić, Mileta Radovanić, Luka Rakčević i Dušan Golović.
Pored njih tu su i predsjednici opštinskih odbora (OO) iz svih krajeva Crne Gore.
“Kao partija, ponosni smo na sve što smo postigli u prethodnom periodu dajući nemjerljiv doprinos da se Crna Gora nađe na pravom putu kroz hrabru borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, za uvećanje životnog standarda, vraćanje otetog državi od privilegovanih kumova i prijatelja, za zaštitu životne sredine i pomirenje u Crnoj Gori. Crna Gora se svakodnevno mijenja na bolje i nema razloga da tako ne bude i u narednom periodu. Odlučni smo da, kao i do sada, tome damo veliki doprinos”, zaključuju iz GP URA.
Izlazak na birališta 11. juna prema podacima Ministarstva finansija koštaće nas gotovo pet miliona eura. Najveći dio tog novca, više od tri miliona eura biće izdvojeno za finansiranje izborne kampanje. Ostatak biće raspoređen Državnoj izbornoj komisiji, milion i 400 hiljada eura i MUP-u 370 hiljada eura, za troškove izbornog materijala i izborne administracije.
U junu ne izlazimo prvi put na izbore ove godine.
Poznato je da smo u martu i aprilu birali šefa države, pa je za dva kruga predsjedničkih izbora potrošeno nešto više od četiri miliona eura.
To znači da će nas predstojeći parlamentarni izbori koštati gotovo milion više od prethodnih predsjedničkih. A izbora je bilo i prošle godine.
Najveći su bili u oktobru 2020. kada su građani 14 opština birali lokalnu vlast. Za finansiranje samo izborne kampanje u tim opštinama izdvojeno je više od 326 hiljada eura.
Kada se podvuče crta i sve sabere. Računica je jasna. Izborne procese za samo pola godine građani su platili više od devet miliona eura.
Kada se ovoj cifri dodaju i iznosi kojima država plaća redovno funkcionisanje partija i zarade poslanika više je nego jasno zašto politika u Crnoj Gori i dalje važi za najunosniji biznis.
Turska ide u drugi krug izbora nakon što je predsjednik Redžep Tajip Erdogan na glasanju u nedjelju ostvario bolji rezultat od očekivanog i ima značajnu prednost nad svojim suparnikom, ali nedovoljnu za potrebnu većinu. Ni Erdogan ni opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu nisu dobili 50 odsto i ponovo će se suočiti 28. maja.
07.27 – Kiličdaroglu, koji je najavio da će na kraju pobijediti, pozvao je svoje pristalice da budu strpljivi i optužio Erdoganovu stranku da se upliće u prebrojavanje glasova i da manipuliše objavom rezultata.
Erdogan, koji je dobio više glasova u odnosu na predizborne ankete, djelovao je samopouzdan i borben kada se obratio svojim sljedbenicima.
„Imamo 2,6 miliona glasova više od najbližeg suparnika. Očekujemo da će se to još povećati kada rezultati budu zvanični“, rekao je Erdogan.
Nakon prebrojanih 97 odsto listića, Erdogan vodi s 49,39 odsto, a Kemal Kiličdaroglu ima 44,92 posto, izvijestila je državna novinska agencija Anadolija. Državno izborno povjereništvo je objavilo da je za Erdogana glasalo 49,49 odsto birača nakon prebrojanih 91,93 odsto listića.
Treći, nacionalistički kandidat Sinan Ogan osvojio je 5,3 odsto glasova i mogao bi da odluči o pobejdniku, u zavisnosti od toga koga podrži u drugom krugu.
Na izborima za parlament koji su se održavali paralelno s predsjedničkim, Narodni savez koji čini Erdoganova islamistička stranka AKP, nacionalistički MHP i drugi ostvario je bolji rezultat od očekivanog i na dobrom je putu da ima većinu. Nakon prebrojanih 93 odsto listića, očekuje se da će imati 324 od 600 mandata.
Rezultati, na osnovu 98,74 odsto prebrojanih glasova, pokazuju da je aktuelni šef države Redžep Tajip Erdogan dobio 49,35 odsto glasova.
Glavni opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu osvojio je 45 procenta, prenosi Hurijet.
Treći kandidat na predsjedničkim izborima Sinan Ogan osvojio je 5,22 odsto glasova.
06.30 – Kiličdaroglu: Ako je nacija za drugi krug, to je više nego dobrodošlo
Obratio se i opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu koji je rekao da “uprkos svim lažima i klevetama, Erdogan nije dobio rezultat kakav je očekivao”.
“Izbori se ne dobijaju na balkonu. Podaci i dalje stižu. Ako naša nacija kaže drugi krug, to je više nego dobrodošlo. Na ovim izborima sigurno ćemo pobijediti u drugom krugu. Želja za promjenama u društvu je preko 50 odsto”, poručio je Kiličdaroglu.
05.00 – Erdogan se obratio pristalicama sa balkona
Redžep Tajip Erdogan obratio se pristalicama sa balkona sjedišta partije AKP u Ankari. Pojavio se pjevajući pesmu iz kampanje “Za one koji čuju i za one koji ne čuju”.
“Iako nemamo konačne rezultate, daleko smo u prednosti. Još ne znamo konačne zvanične rezultate, još čekamo da vidimo volju nacije. Dok ih čekamo, odlučio sam da održim tradicionalni govor na balkonu”, rekao je Edogan.
Izrazio je zahvalnost svima koji su ga podržali na izborima.
“Naša zemlja je postala naša nacija, iznad brojeva koje će pokazati izborne tabele”, dodao je Erdogan.
Ukazao je da su to pokazali i rekordnom izlaznošću na izborima.
“U svom političkom životu, bez izuzetka, uvijek smo poštovali odluku narodne volje. Poštujemo i ove izbore. Poštovaćemo to i na sljedećim izborima”, naveo je Erdogan.
Policajci su u Moskvi uhapsili 36-godišnjeg crnogorskog državljanina Dražena Milovića, za kojim je preko Interpola raspisana međunarodna potjernica zbog krijumčarenja droge. To je agenciji TASS saopšteno u petak u pres centru ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova.
Dražen Milović je, kako se navodi u članku, na potjernici Crne Gore od marta ove godine.
U martu je Dražen Milović pomenut kao rođak Ljuba Milovića, odbjeglog policajca koji je optužen od Specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore zbog veza sa Radojem Zvicerom i „Kavačkim klanom“. Na potjernicama po zahtjevu Crne Gore našlo se u martu više osoba zbog optužbi za veze sa Zvicerovom organizacijom.
„U Moskvi su službenici NCB Interpola Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije i Glavne uprave za krivične istrage Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije lišili slobode 36-godišnjeg državljanina Crne Gore Milović Dražena. Okrivljeni je stavljen na međunarodnu potjernicu na inicijativu organa za sprovođenje zakona Crne Gore u martu 2023. godine, kao član organizovane grupe“, saopšteno je iz pres centra.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova napominju da je u decembru 2019. godine na području opštine Nikšić traženi muškarac nezakonito nabavio kokain radi prodaje, a zatim preusmjerio kokain u Bosnu i Hercegovinu.
„Trenutno se rešava pitanje njegovog izručenja inicijatoru potrage“, dodaju iz resora.
Fejsbuk stranica Demokratskog fronta, nakon razlaza konstituenata ovog političkog saveza, biće izbrisana, najavili su njihovi predstavnici.
„Želimo da vam se zahvalimo na podršci svih ovih godina i što ste pratili i podržavali sadržaj zvanične Fejsbuk stranice Demokratskog fronta. U skladu sa postojećim okolnostima i bratskim razlazom konstituenata ovog političkog saveza, stranica će u roku od tri dana biti izbrisana.
Hvala još jednom i vidimo se u nekim novim zajedničkim pobjedama“, navodi se u objavi.
U Crnoj Gori sjutra će biti umjereno do potpuno oblačno vrijeme, povremeno kiša, pljuskovi i grmljavina.
Kako je saopštio Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju, kiša se očekuje naročito u južnim i zapadnim predjelima, gdje su ponegdje moguće umjerene do obilne količine padavina.
Duvaće vjetar mjestimično umjeren do jak južnih smjerova.
Jutarnja temperatura vazduha od 9 do 18, najviša dnevna od 14 do 23 stepena.
Predsjednik Državne izborne komisije (DIK) Nikola Mugoša kazao je da su obezbijeđeni direktni prenosi sjednice te komisije uoči izbora 11. juna, te da je transparentnost jedna od njegovih prioriteta.
Mugoša je u Dnevniku TVCG rekao da se očekuje da će komisija provjeriti oko 50.000 potpisa podrške listama, te da će to biti veliki posao ali i veliko opterećenje za sistem.
“Svjedočimo živim i dinamičnim izbornim procesima. Mislim da je ovo prvi put da gro političkih subjekata predaju liste zadnjih dan ili dva, uoči isteka roka”, kazao je Mugoša.
On je objasnio da je lista “Pravda za sve” potvrđena, a večeras listu predaje PzP.
Pokret za promjene (PzP) nastupiće samostalno na izborima 11. juna, pod sloganom: Prvo Crna Gora – reforme za spas zemlje, poručuju iz ovog političkog subjekta.
To je, kako navode, jednoglasna odluka Predsjedništva, na sjednici koja je danas održana u Podgorici. Nosilac liste je predsjednik PZP-a Nebojša Medojević.
”Reforme su osnovna misija Pokreta za promjene. Pripremili smo program koji u fokusu ima ekonomski model koji obezbjeđuje dugoročni održivi rast i efikasno korišćenja prirodnih resursa i ljudskog kapitala. Posvetićemo se potrebama socijalno ugroženih građana, izlasku iz siromaštva i podizanju životnog standarda svih građana”, istakao je Medojević.
On je takođe kazao da je Program reformi PzP-a superioran i da do sada nije dovoljno promovisan zbog toga što se prednost davala pomiriteljskoj politici Demokratskog fronta.
„Očekujemo da će građani lako prepoznati da je Pokret za promjene jedina stranka koja može demontirati bivši režim i sprovesti reforme koje će rezultirati hapšenjem lopova i vraćanjem opljačkanje imovine građanima i državi“, kazao je na Predsjedništvu, između ostalog Medojević.
Pored Medojevića na listi su i prof. dr Branko Radulović i dr Branka Bošnjak, koji će, najavljuju iz PzP-a, odmah po formiranju nove 44. Vlade podnijeti ostavke na poslaničkim funkcijama i tako prepustiti šansu mladima.
“Ono na čemu insistiraju u ovom političkom subjektu jeste potreba dodatnog podmlađivanja i širenja kadrovske liste PZP-a, pa se tako na listi nalaze: Boban Stanišić, Milo Popović, Valentina Dabović, Nina Aida Kurpejović, Ratko Đurišić, Aleksandar Lekić, Marija Marsenić i veliki broj novih i kvalitetnih kandidata”, navode iz te partije.
Na kraju iz Pokreta za promjene poručuju da će u najkraćem roku predstaviti građanima svoj izborni program koji će se baviti “konkretnim rješenjima neophodnim za goruće probleme crnogorskog društva”.
Lista Narodnog pokreta “Pravda za sve” na čijem čelu je Vladimir Leposavić potvrđena je od strane Državne izborne komisije.
Leposavić je pokrivao resor pravde u vladi Zdravka Krivokapića. “Pravda za sve” je prvi politički subjekt koji je predao izbornu istu za predstojeće izbore.
Državna izborna komisija 12. maja nije potvrdila Leposavićevu izbornu listu koja je predata za parlamentarne izbore zakazane za 11. jun. Kako je saopšteno nakon sjednice, za potvrđivanje liste nedostajalo je 203 validna potpisa i Leposavić je imao 48 sati da otkloni nedostatke.
Crnogorski građani će 11. juna na biralištima birati sastav novog parlamenta, nepune tri godine od izbora na kojima je poslije tri decenije razvlašćen DPS. Izbornu istu za sada je predala samo “Pravda za sve”.
Kolumbijska ratna mornarica saopštila je da je zaplenila najveću narko-podmornicu u istoriji Kolumbije, dugačku 30 metara i široku tri metara, u kojoj se nalazilo tri tone kokaina.
Podmornica je presretnuta u utorak, kada je bila na putu ka centralnoj Americi, jednoj od najčešćih ruta za krijumčarenje droge za SAD, navodi AFP.
Objavljene su fotografije na kojima se vidi dugačko plovilo u vodi, stotine paketa narkotika, kao i trojica uhapšenih članova posade, svi državljani Kolumbije.
Ovo je najveća narko-podmornica zaplenjena u Kolumbiji od 1993. godine.
U protekle tri decenije, kolumbijska mornarica je zaplenila 228 takvih podmornica, koje su prevozile hiljade kilograma kokaina. Neke su bile na putu za SAD, dok su druge presretnute u Atlantskom okeanu, na putu za Evropu.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
