Iz Monstata je saopšteno da je izvezena roba vrijedna 700,3 miliona eura, što je 60,2 odsto više u odnosu na uporedni period. Uvoz je bio veći 41,1 odsto i iznosio je 3,53 milijarde eura.
“Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 19,8 odsto i veća je u odnosu na isti period prethodne godine kada je iznosila 17,4 odsto”, navodi se u saopštenju.
U strukturi izvoza najviše su zastupljena mineralna goriva i maziva u iznosu od 209,9 miliona eura koje čine električna energija 170,2 miliona eura i ostalo.
U strukturi uvoza najviše su zastupljeni mašine i transportni uređaji u iznosu od 709,9 miliona eura koje čine drumska vozila 228,5 miliona eura, električne mašine, aparati i uređaji 142,3 miliona eura i ostalo.
Najveći spoljnotgovinski partneri u izvozu bili su Srbija sa 149,4 miliona eura, Švajcarska 108 miliona eura i Bosna i Hercegovina 90,6 miliona eura.
Najveći spoljnotrgovinski partneri u uvozu bili su Srbija sa 614,8 miliona eura, Kina 330,6 miliona eura i Grčka 289,1 milion eura.
Spoljnotrgovinska robna razmjena bila je najveća sa potpisnicama Centralnoevropskog sporazuma o zoni slobodne razmjene (CEFTA) i sa Evropskom unijom (EU).
Snimanje će se odvijati na lokaciji Jelouston Film Ranča u Montani. Prije nesreće, film je sniman u Novom Meksiku.
Hačins (42) je podlegla povredama u oktobru 2021. nakon što je upucana iz vatrenog oružja kojim je rukovao Boldvin, producent i glavna zvijezda filma.
Glumac, koji je tada ubio Halinu Hačins i ranio reditelja Džoela Souzu rekao je da mu je rečeno da u pištolju Kolt. 45 nema pravih metaka.
Optužen je za ubistvo iz nehata i izjasnio se da nije kriv.
Pod istom je optužbom Hana Gutijares Rid, odgovorna osoba za oružje na setu.
Budu li proglašeni krivima, prijeti im do 18 mjeseci zatvora i novčana kazna od 5.000 dolara. Preliminarno ročište bi trebalo da počne u maju.
Dejv Hals, koordinator za sigurnost i pomoćnik reditelja filma, koji je Boldvinu predao napunjeni pištolj, s tužiocima je dogovorio nagodbu. Priznao je krivicu i prošlog mjeseca je osuđen na šest mjeseci uslovne kazne.
„Iz produkcije je rečeno da će na setu od sada biti zabranjena upotreba bilo koje municije“, rekla je AFP-u Melina Spadone, advokatica „Rust Mouvi Production“.
Podsjetila je da su „pravi meci“ tj. bojeva municija oduvijek zabranjeni na setu“.
Metju Hačins, suprug ubijene snimateljke od sada će biti izvršni producent filma „Rust“.
U produkciju se vraća i reditelj Džoel Souz, koji je ranjen u pucnjavi.
Producenti su angažovali Garija Džensena i Pola Džordana koji će na setu biti zaduženi za sigurnost.
Nesreća je izazvala šok u Holivudu i rezultirala pozivom javnosti na potpunu zabranu korišćenja pravog oružja na snimanjima.
Stručnjaci iz filmske industrije tvrde da od ranije postoje stroga sigurnosna pravila, ali da se često zanemaruju.
Službenici Uprave policije (UP) su tokom 2022. i za tri mjeseca ove godine postupali u 10 predmeta koji se tiču krivičnih djela iznuda i ucjena, u kojima su zloupotrijebljene informacione tehnologije u smislu kreiranja kompromitujućeg materijala, a za koji je u zamjenu da se ne objavi, tražen određeni iznos novca. To su za „Dan“ kazali iz Uprave policije, ukazujući da je otežana identifikacija počinilaca ovih krivičnih djela.
– Identifikacija počinilaca ovih krivičnih djela veoma je otežana iz razloga što sajber-kriminalci prilikom vršenja ovih krivičnih djela koriste razne alate kako bi prikrili lokaciju sa koje je izvršeno krivično djelo, kao i činjenice da žrtva komunicira ne samo sa jednom osobom već sa više njih, što otežava i mogućnost aktiviranja međunarodne saradnje – objašnjavaju iz UP.
„Dan“ je ranije objavio iskustva više osoba koje su se obratile našoj redakciji, koje su ispričale da su od druge polovine marta dobile ucjenjivačke mejlove, u kojima im „predatori“ traže da im uplate 1.100 eura, pretvoreno u elektronski novac, kako ne bi objavili navodni kompromitujući materijal o njima koji su preuzeli iz njihovih telefona, kompjutera, sa društvenih mreža i iz elektronske pošte. Iz UP objašnjavaju šta su „sextortion“ ucjene.
– Ove vrste prevara nazivaju se SEXTORTION ili seks ucjene, gdje se obično posredstvom društvenih mreža dolazi u kontakt sa žrtvom i nakon kratkog razgovora (ćaskanja) u direktnim porukama se od te osobe zahtijeva da ostvare video-poziv i da žrtva pokaže dio tijela, a ne znajući da sa druge strane sajber-kriminalci snimaju video-poziv. Obično nakon toga usleđuju poruke od strane sajber-kriminalaca da imaju sve snimljeno i da će video materijal poslati svim osobama iz njegove liste prijatelja ukoliko im se ne uplati određeni iznos novca – navode iz UP.
Brisati mejlove i poruke nepoznatih pošiljalaca
Abazović je ranije „Danu“ kazao da su najviše zastupljene razne vrste lažnih mejlova i poruka na koje nedovoljno digitalno pismeni korisnici mogu reagovati pogrešno ili nasjesti na prevaru.
– Generalno, sve mejlove i poruke od nepoznatih pošiljalaca treba odmah brisati. Nipošto ne treba odgovarati na njih ili otvarati pridružene fajlove. Ukoliko sadrže neke podatke koji mogu kompromitovati primaoca, treba odmah obavijestiti policiju i dalje postupati u skladu sa njihovim uputstvima – istakao je Abazović.
Iz policije navode da je u ovim slučajevima najvažnija preventiva i edukacija, kako bi građani bili svjesni opasnosti koje mogu da ih zadese korišćenjem informacionih tehnologija, kao i društvenih mreža.
– Ukoliko su građani već postali žrtve, predlažemo da se nikako ne uplaćuje traženi novac sajber-kriminalcima, da odmah blokiraju osobu koja ih ucjenjuje i da se jave najbližoj stanici policije kako bi podnijeli zvaničnu prijavu – ističu iz policije.
Upozoravaju da sajber-kriminal, kao i kriminal uz korišćenje informacionih tehnologija, svakim danom u Crnoj Gori postaje sve češća pojava, što, kako navode, pokazuje i broj krivičnih prijava koje je Uprava policije podnijela u prethodnom periodu, kao i trend u regionu i svijetu.
U ucjenjivačkim mejlovima, odnosno porukama, predatori uglavnom tvrde da su „provalili“ u telefon ili kompjuter žrtve, da su preuzeli sve podatke, da imaju kompromitujući materijal. Za brisanje takvog navodnog materijala traže novac, a u slučaju da žrtva ne uplati traženi iznos, prijete njegovim objavljivanjem.
Stručnjak za informacione tehnologije (IT) Dejan Abazović kazao je ranije za „Dan“ da sve ozbiljnije pokušaje prevare, iznude, ucjena treba prijaviti nadležnim službama i organima, s obzirom na to da se radi o sajber-kriminalu. On je upozorio da apsolutne zaštite nema i smatra da je najbolji odgovor na ovakve situacije razvoj digitalne pismenosti.
Kako navodi advokat Jovanović u prigovoru, rješenjem SDT-a se odbija se zahtjev i uskraćuje pravo na uvid i kopiranje spisa predmeta Kti-S broj 6/23.
„Odbrana ovim putem navodi da je pobijanim rješenjem nezadovoljna u cjelosti te se isto pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz čl. 203 do člana 203b ZKP. Takođe, a to smo dužni istaći odmah ovom prilikom, pobijanim rješenjem su povrijeđena zajemčena ljudska prava Božovića i to pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Crne Gore i pravo na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda“, naveo je Jovanović.
Kako napominje, odluka ne sadrži razloge koji su propisani ZKP-om.
„A posebno ako se ima u vidu da su dati razlozi neodređeni i nejasni, niti je pojašnjeno kako to uvid u spis u postupku koji ne nosi oznaku tajnosti može ugroziti svrhu istrage, nacionalnu bezbjednost i zaštitu svjedoka“, rekao je Jovanović.
On je u prigovoru detaljno elaborirao jurisprudencije Evropskog suda za ljudska prava i relevantne norme domaćeg zakonodastva.
„Stoga branilac zahtijeva doslednu primjenu načela pravičnog suđenja i to po pravu na uvid u cjelokupne spise predmeta koje poseduje SDT“, rekao je Jovanović.
U obrazloženju pobijane odluke SDT navodi kao razloge za svoju odluku: „Imajući u vidu da u predmetnoj istrazi nijesu saslušani svi okrivljeni, te da isti još uvijek nijesu dostižni državnim organima, to se shodno gore citiranoj odredbi Zakona o krivičnom postupku ne može izvršiti uvid i kopiranje spisa npredmeta, do trenutka kada budu saslušani svi okrivljeni u ovom krivičnom postupku“.
Advokat Jovanović dodaje da ZKP kao razloge uskraćivanja propisuje sledeće (član 203b stav 1): „Izuzetno, licima iz člana 203a ovog zakonika u izviđaju i istrazi može se uskratiti pravo na uvid u dio spisa predmeta, ako bi time bila ugrožena svrha istrage, nacionalna bezbjednost i zaštita svjedoka, što u daljem postupku ne smije ugroziti pravo na odbranu“
– Prema tome, pobijana odluka ne sadrži razloge koji su propisani ZKP-om, a posebno ako se ima u vidu da su dati razlozi neodređeni i nejasni, niti je pojašnjeno kako bi to uvid u spis u postupku koji ne nosi oznaku tajnosti može ugroziti svrhu istrage, nacionalnu bezbjednost i zaštitu svjedoka. Ovim prigovorom branilac zahtjeva dosljednu primjenu načela pravičnog suđenja u aspektu prava na jednakost oružja i to: po pravu na uvid u cjelokupne spise predmeta koje posjeduje tužilac, i/ili drugi organi, organizacije i treća lica, a u vezi su sa ovim krivičnim postupkom. Postavlja se dakle sasvim opravdano pitanje: Kako ostvariti pravo na odbranu u materijalnom i formalnom smislu ako odbrana posjeduje samo naredbu o proširenju istrage od 14. aprila i krivičnu prijavu od 13. aprila 2023. godine?, ističe Jovanović.
Dodaje da je SDT bio dužan da obezbjedi poštovanje principa jednakosti strana, što znači da se svakoj strani mora dati razumna mogućnost predstavljanja svojih argumenata u uslovima koji neće jednu od strana u postupku dovesti u značajno nepovoljnjiji položaj u odnosu na drugu stranu.
– Pravo na odbranu (right of the defence) u krivičnom postupku podrazumjeva procesne aktivnosti okrivljenog i njegovog braniioca usmjerene na utvrđivanje činjenica u korist okrivljenog, kao i u primjeni pravnih propisa in favorem defensionis, i na posletku pravo na pobijanje optužnice s ciljem postizanja najpovoljnije sudske odluke za optuženog, naveo je Jovanović.
„Formirana je komisija koja će se baviti ovim pitanjem, i ona će se baviti ne samo opštinom nego i gradskim preduzećima“, saopštila je Borovinić Bojović.
Prema njeinim riječima, paralelno sa internm revizijom baviće se sa rješavanjem gorućih problema.
„Moramo se suočiti sa realnim problemima građan i građanki. Mora se uspostaviiti i bolja komunikacija sa građanima, mopramo riještiti probleme saobraćajne infrastrukture, i rješavati probleme o kojima smo govorili u samoj kampanji“, poručila je Borovinić Bojović.
Kazala je da je nova uprava svjesna da ih čeka veliki broj problema, i da su očekivanja građana velika.
„Nakon pola godine konačno je izabrana vlast, i prethopdnih pola godina su definitivno na štetu građana Podgorice“, saopštila je Borovinić Bojović..
Kazala je da je u tom periodu lokalna uporava na čelu sa Ivanom Vukovićem zapošljavala svoje kadrove.
Komentarišući najave iz DPS-a da će biti konstruktivna opozuicija, poručila je da je to raduje i da se nada da će biti tako.
U osvrtu na izjavu Ivana Vukovića, doskorašnjeg gradonačelnika da je grad ostavio u finansijski sjajnom stanju, Borovinić – Bojović kazala je da će gradonačelnica Olivera Injac, ili njeni zamjenici obavijestiti javnost o svim detaljima vezanih za budžet.
Podsjetila je da je preko 10 konstituenata formiralo vlast u Glavnom gradu i na taj način pokazali da je zajedništvo bilo prioriutet.
„Očekujem da će nakon parlamentarnih izbora biti ispoštovana volja građana, i da će u vršenju vlasti učestvovati politički subjekti u odnosu na njihov izbori rezultat“, poručila je Borovinić Bojović.
Ocijenila je da će se kampanja DF-a za parlamentarne izbore biti nastavljena u pomiriteljskom duhgu.
Prema njenim riječima, ostavka Mila Đukanovića sa pozicije predsjednika DPS-a ne predstavlja suštinsku promjenu.
„Kako je funkcionisala država, tako je funkcionisala i partija DPS. Tako da ne mislim da je došlo do suštinskih reformi u toj partiji, ali svakako da bi trebalo da dođe do istih“, ocijenila je Borovinić Bojović.
Prema demografskim podacima o stanovništvu iz izveštaja za 2023. godinu Fonda UN za stanovništvo (UNFPA), procenjuje se da će populacija Indije dostići 1,4286 milijardi, a Kina 1,4257 milijardi.
Sjedinjene Američke Države su treće i daleko iza njih, sa procenjenim brojem stanovnika od 340 miliona, pokazali su isti podaci. Izveštaj odražava informacije dostupne do februara 2023. godine.
Stručnjaci za stanovništvo su, koristeći prethodne podatke UN, predviđali da će Indija ovog meseca preći Kinu. Najnoviji izveštaj, međutim, ne precizira datum kada se događa ta promena.
Zvaničnici UN za stanovništvo rekli su da nije moguće navesti datum zbog „neizvesnosti“ u vezi sa podacima koji dolaze iz Indije i Kine, posebno zato što je poslednji popis stanovništva u Indiji sproveden još 2011. godine, a naredni, koji je bio planiran za 2021. je odložen zbog pandemije.
Rast stanovništva u Kini i Indiji ipak usporava
Iako će Indija i Kina imati više od jedna trećine procenjene globalne populacije od 8,045 milijardi, rast stanovništva u oba ta azijska giganta se usporava, na mnogo bržim tempom u Kini nego u Indiji.
Prošle godine, stanovništvo Kine je palo prvi put u šest decenija, što je istorijski preokret za koji se očekuje da označava početak perioda pada broja stanovnika, sa dubokim implikacije za njenu ekonomiju i svet.
Godišnji rast stanovništva Indije od tada je u proseku iznosio 1,2 odsto 2011, u poređenju sa 1,7 odsto u prethodnih 10 godina, prema vladinim podacima.
„Nalazi indijskog popisa sugerišu da su strepnje zbog stanovništva prodrle u velike delove javnosti“, rekla je Andrea Vojnar, predstavnica UNFPA Indije.
„Ipak, broj stanovništva ne bi trebalo da izaziva zabrinutost ili da pokrene alarm. Umesto toga, na njih treba gledati kao na simbol napretka, razvoja i težnje, ako se podržavaju prava i izbori pojedinaca“, rekla je ona.
„Prosječna penzija za mart iznosi 374,13 eura, a ukupna sredstva potrebna za isplatu primanja iz penzijskog i invalidskog osiguranja za decembarsku penziju iznose 43,66 miliona eura.
Iftaru su prisustvovali predsjednik opštine Berane Vuko Todorović, potpredsjednik Damjan Ćulafić, predsjednik SO Berane Novica Obradović, beranski imam Rahim efendija Muratović, predsjednik Islamske zajednice (IZ) u Beranama Elvir Ramčić, protojerej stavrofor Dragan Ristić, predstavnici lokalne uprave i zaposleni, predstavnici privrednog i društvenog života i vjernici islamske zajednice u Beranama.
Predsjednik opštine Berane, Vuko Todorović, izrazio je zadovoljstvo što je nastavljena lijepa tradicija organizovanja zajedničkog iftara u našem gradu i najavio da će i u godina pred nama Opština i IZ organizovati ovaj događaj, koji je prvi put održan prije šest godina.
“Smatram da je Berane lijep primjer skladnog multietničkog života i nema razloga da tako ne bude i ubuduće. Za vrijeme od kada sam na čelu Opštine, imamo dobar odnos sa Islamskom zajednicom, uz puno razumijevanje i uvažavanje od strane efendije Muratovića i novoizabranog predsjednika IZ Elvira Ramčića. I ubuduće ćemo biti tu da pomognemo IZ, da zajedničkim snagama mnogo toga uradimo”, kazao je u svom obraćanju Todorović i prisutnima i njihovim porodicama poželio srećan Bajram.
Beranski imam Rahim efendija Muratović naglasio je da je događaj nastavak lijepe tradicije koju je Opština Berane prva u Crnoj Gori započela, tj. prva je organizovala zajednički iftar, što su kasnije učinile gotove sve opštine.
“Cilj ovog iftara je zbližavanje, upoznavanje i druženje. Mi u Beranama živimo zajedno, u gradu imamo više konfesija i nacija, pijemo kahvu, pomažemo se u dobru i u zlu, tu smo jedni uz druge, ali malo znamo o običajima ili religiji našeg susjeda. Zato je ovo bila prilika da našim sugrađanima hrišćanske vjere ukažemo na ono što čuju sa naših minareta svakog dana. Želim da ovaj iftar bude večera našeg zbližavanja, upoznavanja jednih sa drugima, jer istu sudbinu dijelimo i često volim da kažem – braćo i sestre po Bogu, svi naši zajednički poslanici pozivaju na ljubav, slogu i mir”, naglasio je efendija Muratović.
On je istakao da se pojedine ambasade, uglavnom SAD i Velike Britanije, godinama miješaju u unutrašnje stvari Crne Gore.
,,Ali smo svjedoci i da postoje političke organizacije i institucije koje slijepo izvršavaju naredbe tih međunarodnih krugova. Te ambasade su proteklih godina određivale ko će biti u vladi, ko je poželjan, a ko nije po njihovom ukusu, i to nas uvjerava da takvi Crnu Goru ne vide kao partnera nego kao svoju koloniju i platformu za sprovođenje svojih interesa. Jasno je da oni na DF gledaju kao na svoje protivnike, jer mi nećemo da budemo njihove sluge, nama su bitni interesi naših građana a ne stranih ambasada, mi želimo da se o Crnoj Gori odlučuje u Crnoj Gori”, rekao je Vučurović portalu IN4S.
On je poručio da svi koji služe interesima ambasada, i pristaju da budu njihova batina u obračunu sa DF treba da znaju da je to bijedno i da to njihovo poltronsko ponašanje neće oslabiti DF i da će se DF oduprijeti novim udarima.
„U konačnom, mi želimo da sarađujemo sa svima, ali kao partneri uz obostrano uvažavanje, čuvajući dostojanstvo naše države i njenih građana“, zaključio je Vučurović.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
