U Karačiju je jednu britansku funtu, odnosno oko 1,2 eura zamijenio za 400 pakistanskih rupija i pokušao istražiti što sve s time može kupiti u jednom danu. Svoje doživljaje zabilježio je kamerom i video objavio na YouTubeu, gdje ga je dosad pregledalo više od 2,5 milijuna ljudi.
Josh Larkin na početku dana osvježio se tradicionalnom pakistanskim pićem doodthom – koje se radi od mlijeka, šećera, leda i gaziranog napitka, na ulici za svega 30 rupija.
Za ručak je pojeo biryani – začinjeno jelo napravljeno od riže, krompira i piletine – i popio Pepsi za svega 30-ak centi, a za večeru uživao u ražnjićima od morskih plodova za koju je potrošio otprilike sličan iznos.
U Karačiju je isprobao jahanje deva, vozio se tuk-tukom i pogledao ples otrovnih zmija uz zvuk frula. Autobusnu kartu platio je samo tri centa.
U šetnji Karačijem otkrio je da najam stana u tom gradu stoji oko 50 britanskih funti ili 60-ak eura, što je barem pet do deset puta jeftinije nego u većini evropskih gradova.
Što je sve Josh Larkin vidio, iskusio i kušao u Karačiju za nešto više od jednog eura u najjeftinijoj državi za život, pogledajte u njegovu videu.
Laureati za 2023. godinu su Roman Simović, Naod Zorić i Predrag Uljarević.
Kako je saopšteno iz Skupštine, svečanost povodom uručenja Trinaestojulske nagrade biće upriličena u Vili „Gorica“, u 18 sati.
Uručenje nagrada moguće je pratiti uživo na Parlamentarnom kanalu.
Trinaestojulska nagrada dodjeljuje se građaninu ili državljaninu Crne Gore, grupi osoba ili pravnom licu koje ima sjedište na teritoriji Crne Gore, za rezultate od izuzetnog značaja za državu ostvarene u godini koja prethodi dodjeli nagrade.
Pet osoba je spašeno ispod ruševina na gradilištu autoputa u centralnoj provinciji Hubei, a spasioci i dalje tragaju za preživjelima.
Desetine hiljada ljudi premješteno je u skloništa zbog velikih poplava u sjevernoj, centralnoj i jugoistočnoj Kini.
Sezonske poplave su redovna pojava u Kini, ali ove godine su praćene neuobičajeno dugim periodima visokih temperatura.
Ranije ove nedjelje, u Pekingu je izmjereno o više od devet uzastopnih dana sa temperaturama iznad 35 stepeni Celzijusa, što je niz nezabilježen od 1961. godine.
Vlasti su izdale zdravstvena upozorenja i u prijestonici i drugde su naredile obustavljanje radova na otvorenom, iako su mnogi radnici nastavili da dostavljaju pakete i robu.
“Nereformisano izborno zakonodavstvo dozvolilo je da se ponovi glasanje na biračkom mjestu zato što je neko sedam dana nakon izbora otuđio glasački listić, iako je tokom redovnog glasanja sve proteklo u redu (što je svojim potpisom na zapisniku potvrdio i onaj koji je tražio ponovno glasanje)”, napisao je Čarapić na Twitteru.
On tvrdi da se potom sprovela “masovna kupovina glasova na Cetinju učinjena od strane vlasnika kompanije Martex za potrebe SDP-a, potpomognuta političkom izdajom praktično svih partija na lokalu, sa namjerom da se u slučaju lošeg rezultata na izbornom danu sprovode zloupotrebe koje bi mogle dovesti do ponovnog glasanja.”
Prema njegovim riječima nije prošao izborni inženjering jer se riješio slučaj otuđivanja jedne koverte za glasanje putem pisma, i jer je jedna članica biračkog odbora iz SDP-a spriječena u otuđivanju jednog kupona prilikom brojanja glasova.
Kako je počelo: Nereformisano izborno zakonodavstvo dozvolilo je da se ponovi glasanje na biračkom mjestu zato što je neko 7 dana nakon izbora otuđio glasački listić, iako je tokom redovnog glasanja sve proteklo u redu (što je svojim potpisom na zapisniku potvrdio i onaj koji je…
— Vasilije Čarapić (@CarapicVasilije) July 9, 2023
“Možda bi inženjering i prošao da izborna administracija nije brojala četiri člana DIK-a, 14 članova izborne komisije i veliki broj posmatrača. I pored svega ovoga, gospodin (Nikola) Đurašković se nada da će glasove skupiti na još jednom ponovljenom glasanju, jer jelte – izborno zakonodavstvo je nereformisano a izvjesni lepi vitez ne odustaje od agende da svoje oponente koji su ispod cenzusa, a koji za njega kažu da je crkvenjak i kleforašista (te je borba protiv istog njihov le raison d’être političkog djelovanja), progura do iznad cenzusa”, zaključio je Čarapić.
Na Cetinju je juče na biračkom mjestu Lovćenski partizanski odred II, ponovljeno glasanje nakon što je Ustavni sud usvojio žalbu Socijaldemokratske partije. Na tom glasanju je SDP osvojio 375 glasova, ali mu za ulazak u Skupštinu Crne Gore nedostaje još 60.
Dugogodišnji ministar inostranih poslova Letonije Edgars Rinkevič prvi je gej predsednik države članice Evropske unije.
Rinkevič, koji je bio ministar spoljnih poslova od 2011. godine, položio je zakletvu kao predsednik Letonije u subotu u Rigi.
Iako je pozicija predsednika u Letoniji uglavnom ceremonijalna, on može da staviti veto na zakone i raspiše referendum o nekom pitanju.
U vladama zemalja Evropske unije je i do sada bilo homoseksualaca na visokim pozicijima, poput sadašnjeg premijera Lukmebruga Gzavijea Betela, ali nikada nije bilo gej predsednika.
Funkciju predsednika i premijera u mnogim zemljama obavljaju različiti ljudi.
Bivši belgijski premijer Elio di Rupo bio je prvi otvoreni gej premijer u EU.
Rinkevič je javno objavio da je gej 2014. godine i od tada je glasni pobornik LGBT prava.
Gej brakovi su nezakoniti u Letoniji, iako je ustavni sud zemlje prošle godine priznao istopolne zajednice.
U maju je letonski parlament u trećem krugu glasanja izabrao Rinkeviča za sledećeg predsednika zemlje.
U subotu u inauguracionom govoru, obećao je da će nastaviti da podržava Ukrajinu u ratu protiv Rusije.
Rekao je i da spoljna politika Letonije nema vremena za greške, dodavši da će delovati brzo, odlučno i mudro.
Rinkevič je ohrabrio mlade Letonce da „razbiju stakleni plafon“ jer je nejednakost nazvao „značajnim problemom“.
„Socijalni jaz u našem društvu je prevelik“, rekao je on.
„Tokom mog predsedavanja, zalagaću se za stvaranje moderne i jake Letonije, za legalnu i pravednu Letoniji, za dobrobit ljudi, za inkluzivno i uvaženo društvo.
„I moguće je da svi zajedno to postignemo“, rekao je letonski predsednik.
Preuzeo je dužnost od Egilsa Levitsa koji je bio predsednik četiri godine i predstavljaće Letoniju na samitu NATO sledeće nedelje u Vilnjusu u Litvaniji.
Letonija je jedna od tri baltičke države, uz Litvaniju i Estoniju, koje su se pridružile EU 2004. posle raspada Sovjetskog Saveza početkom 1990-ih.
Dr Aleksandar Stijačić iz Hitne pomoći rekao je za RTS da se napad dogodio juče oko 19 časova i da su roditelji dete hitno prevezli u Univerzitetsku dječju kliniku u Tiršovoj.
„Vrlo brutalno se desio napad na četvorogodišnje dete, zubima mu je maltene rasporio trbušni zid i deo 12-palačnog creva mu je bio izvučen van tela“, rekao je dr Stijačić.
Otac je odmah stavio u kola dete sa majkom, zvali su Hitnu pomoć i pedijatar je detaljno majci objašnjavala šta da radi – da sve što ima skine sa sebe, gurne u ranu, kako bi se zaustavilo krvarenje.
„Alarmirana je dječja klinika u Tiršovoj, da se spremi hirurška sala. Nije bilo razloga da ih sanitet presretne, gubilo bi se vreme, dete je tamo odmah ušlo u proceduru u operacionu salu“.
Dr Stijačić je apelovao da se vodi računa jer se napadi dešavaju, ali retko baš ovako brutalno.
Kako je saopšteno iz Službe za informisanje predsjednika, Milatović će se sastati sa predsjednicima Srbije Aleksandrom Vučićem i Narodne skupštine Vladimirom Orlićem.
„Predviđeno je da Milatović u okviru posjete položi vijenac na Spomenik neznanom junaku na Avali uz vojne počasti, kao i da položi cvijeće ispred Osnovne škole „Vladislav Ribnikar““, kaže se u saopštenju.
Navodi se da će, u čast posjete Milatovića, Ambasada Crne Gore prirediti svečani prijem u Crnogorskoj kući u Beogradu.
“Posjeta Milatovića Srbiji, kako je ranije i najavio, prva je nakon zvaničnih posjeta Briselu i institucijama Evropske unije i NATO-a, a sa ciljem jačanja političkih i ekonomskih odnosa dvije države i unapređenja regionalne saradnje”, kazali su iz kabineta predsjednika.
– Državljanin Rusije A. O. (1998) tokom planinarenja na Durmitoru zadobio je povredu skočnog zgloba. Nakon ukazane pomoći i transporta on je predat ekipi Hitne pomoći – navedeno je u saopštenju.
Podsjetimo, on je danas oko 16:30 sati uputio poziv za pomoć putem OKC 112 Direktorata za zaštitu i spašavanje Mup-a.
U akciji je su sudjelovali i pripadnici SZ Žabljak.
Iz AMSCG vozačima su savjetovali da pri dužim putovanjima prave češće pauze u vožnji.
Saobraćaj na regionalnom putu Mojkovac – Đurđevića Tara, u mjestu Sokolovina, je uspostavljen.
Na magistralnim putevima M-1 granični prelaz (GP) Debeli Brijeg – Herceg Novi – Kotor – Tivat – Budva – Bar – Ulcinj – GP Sukobin, M-2 Podgorica – Sotonići – Petrovac i M-10 Podgorica – Cetinje – Budva, od 17 do 22 sata, saobraćaj je zabranjen za teretna vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 7,5 tona.
Saobraćaj nije zabranjen vozilima sa prvenstvom prolaza, za održavanje puteva i PTT instalacija, za pomoć na putu, specijalnim vozilima za prevoz životinja, betona i asfaltne mase, hladnjačama koje prevoze lako kvarljivu robu, kao ni vozilima za prevoz opasnih materija na dijelu puta od GP Debeli Brijeg do kružnog toka u Lipcima.
Na magistralnom putu M-5 Rožaje – Špiljani zbog rekonstrukcije saobraćaj će biti obustavljen od 13 do 16 sati i od 20 sati i 30 minuta do pola sata poslije ponoći.
Na regionalnom putu R-3 Pljevlja-Metaljka saobraćaj će biti obustavljen zbog asfalterskih radova od deset do 16 sati.
Na regionalnom putu R-1 dionica Cetinje-Krstac, lokacija Njeguši-Bukovica, saobraćaj će biti obustavljen za sva vozila od deset do 16 sati, zbog održavanja međunarodne brdske auto trke.
Za vrijeme obustave učesnici u saobraćaju mogu koristiti alternativni put R-25 Cetinje-Ivanova korita–Krstac.
Na magistralnom putu Nikšić-Vilusi, na lokalitetu Vukov most, zbog radova je promijenjen režim saobraćaja sa dvosmjernog na jednosmjerni.
Na regionalnom putu Mateševo-Kolašin u toku je rekonstrukcija puta, pa se saobraća jednom trakom naizmjenično na mjestima radova.
Na magistralnom putu M-5 Ribarevine – Dračenovac, u mjestu Rožaje, saobraćaj je preusmjeren sa dvosmjernog na jednosmjerni i obustavlja se najduže do 30 minuta zbog sanacije zidova.
Zbog asfalterskih radova u okviru redovnog održavanja puteva na magistralnom putu M-2 dionica Podgorica-Ribarevina,saobraćaj će se odvijati jednom trakom naizmjenično.
Na magistralnom putu M-2 Podgorica – Bioče saobraćaj je, zbog izgradnje bulevara Vilija Branta, promijenjen sa dvosmjernog na jednosmjerni.
Na dionici magistralnog puta M-3 Šćepan Polje – Danilovgrad promijenjen je režim saobraćaja sa dvosmjernog na jednosmjerni zbog asfaltiranja.
Saobraćaj na magistralnom putu Nikšić – Vilusi, na dionici Nikšić – Kuside, promijenjen je sa dvosmjernog na jednosmjerni zbog rekonstrukcije.
Zbog sanacije klizišta „Bukovik 2” na magistralnom putu M-2 Petrovac–Sotonići, u mjestu Bukovik, saobraćaj je promijenjen sa dvosmjernog na jednosmjerni.
Promijenjen je režim saobraćaja i od raskrsnice Podgorica – Cetinje – Nikšić do Komanskog mosta.
Zbog sanacije klizišta na regionalnom putu R-10 Đurđevića Tara – Mojkovac, u mjestu Gojakovići, saobraćaj je promijenjen sa dvosmjernog na jednosmjerni.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
