Dežurni sudija za istragu Višeg državnog tužilaštva Vladan Đalović odredio je zadržavanje do 72 sata D.H. i E.H. iz Rožaja, zbog sumnje da su počinili krivično djelo teško ubistvo u pokušaju.
U krivičnoj prijavi je navedeno da je u Rožajama, 30. jula oko 22.10 časova, došlo do tuče između više lica, odnosno D.H. i E.H. sa jedne i A.K., A.K. i M.K. sa druge.
„A.K. je zadobio teške tjelesne povrede u vidu ubodne rane u predjelu grudnog koša i posjekotinu desne šake, A.K. ubodnu ranu u predjelu leđa, a M.K. ubodnu ranu u predjelu natkoljenice i nadlaktice“, saznaju Vijesti iz VDT-a.
„A.K. (35) je ovom prilikom zadobio teške tjelesne povrede u vidu ubodne rane u predjelu grudi, kao i više posjekotina, dok su A.K. (23) i M.K. zadobili ubodne rane, a koje su im nanijeli osumnjičeni upotrebom noža. Oštećena lica su transportovana u Medicinski centar u Beranama na ukazivanje ljekarske pomoći. Osumnjičeni D.H. je prilikom bjekstva sa lica mjesta odbacio sredstvo izvršenja krivičnog djela – nož, a koji su policijskih službenici pronašli i izuzeli. On će biti predmet vještačenja u Forenzičkom centru, kao i druge stvari i tragovi“, navodi se u saopštenju policije.
Baraninu I.S. (56) određen je pritvor do 30 dana zbog sumnje da je počinio krivično djelo nedozvoljene polne radnje.
On se sumnjiči da je krivično djelo počinio u jednom ugostiteljskom objektu u Baru, kada je maloljetnu stranu državljanku, kako je saopšteno iz policije, uveo u kabinu toaleta protiv njene volje.
Policija je krajem jula uhapsila Baranina zbog sumje da je da je izvršio krivično djelo nedozvoljene polne radnje, na štetu maloljetne osobe.
„Određen mu je pritvor do 30 dana zbog opasnosti da će ponoviti krivično djelo“, kazala je za Primorski portal predsjednica Osnovnog suda u Baru sudija Tamara Spasojević.
Za krivično djelo nedozvoljene polne radnje zaprijećena kazna je novčana kazna, ili zatvor do dvije godine
Predsjednik Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović kazao je nakon konsultacija sa predsjednikom Jakovom Milatovićem da će Bošnjačka stranka podržati Milojka Spajića da bude mandatar za sastav nove vlade.
(Foto: Predsjednik Crne Gore)
(Foto: Predsjednik Crne Gore )
Milatović će održati konsultacije i sa predstavnicima Demokratske narodne partije.
Ranije danas, Milatović je obavio konsultacije sa predstavnicima Demokrata o izboru mandatara za sastav nove vlade. Predsjednik Demokratske Crne Gore Aleksa Bečić nakon konsultacija je saopštio da Demokratska Crna Gora daje saglasnost predsjedniku Jakovu Milatoviću da povjeri mandat za sastav nove vlade Milojku Spajiću očekujući da će on u narednom periodu naći zajednički jezik sa drugim koalicionim partnerima.
Milatović je juče razgovarao sa liderom PES-a Milojkom Spajićem, liderom DPS-a Danijelom Živkovićem i liderom ZBCG Andrijom Mandićem.
Poslije ko zna koliko godina deficita, u prvom polugodištu 2023. godine imamo suficit u državnom budžetu, poručio je premijer Dritan Abazović.
– Uz to, u junu je prosječna zarada iznosila 795 (bruto 991 eura), što je najveća ikad zabilježena u Crnoj Gori i najveća je na Zapadnom Balkanu – istakao je on.
Ministarka spoljnih poslova Francuske Katrin Kolona (Catherine Colonna) izjavila je danas da njena država ne planira vojnu intervenciju u Nigeru, i najavila evakuaciju ljudi koji žele da napuste tu državu.
Ona je za francusku onlajn televiziju BFMTV rekla da su optužbe nigerskih vojnih lidera da je Francuska planirala vojnu intervenciju u Nigeru lažne.
„Mi to čvrsto i jasno poričemo, to nije tačno. Moramo da raskrinkamo laži i ne smijemo upasti u zamku“, istakla je ministarka.
Kolona je takođe potvrdila objavu francuske ambasade u Nigeru o pripremi evakuacije vazdušnim putem iz Niameja u saradnji sa nigerskim snagama.
Srbin (46) je uhapšen, a protiv njega je podnijeta krivična prijava zbog sumnje da je 1992. godine počinio ratni zločin u Vukovaru.
Hrvatska policija je saopštila da je istragom utvrđeno da postoje osnovane sumnje da je muškarac u aprilu 1992. godine, tada 15-godišnjak, kao naoružani civil, zajedno sa drugim osobama, pripadnicima srpskih paravojnih formacija, učestvovao u fizičkom zlostavljanju i silovanju tada 19-godišnjakinje.
Nakon dovršenog kriminalističkog istraživanja osumnjičeni 46-godišnjak predat je pritvorskom nadzorniku PU osječko-baranjske, dok je krivična prijava podneta Županijskom državnom tužilaštvu u Osijeku.
Policija napominje da više detalja neće iznositi zbog zaštite dostojanstva žrtve.
“Vozač M.M. (18) iz Mojkovca je zatečen da upravlja vozilom pod dejstvom alkohola u organizmu u koncentraciji od 1,58 g/kg. Njemu je sudija za prekršaje izrekao novčanu kaznu u iznosu od 500 eura”, navodi policija.
Mojkovačka policija je na magistralnom putu Kolašin – Mojkovac zaustavila vozilo kojim je upravljao D.K. (38) iz Bijelog Polja.
“On je vozilom upravljao pod dejstvom alkohola u koncentraciji od 3,39 g/kg. Sudija za prekršaje je ovom vozaču izrekao kaznu zatvora u trajanju od 60 dana”, ističe policija.
Osim toga, saobraćajna policija Odjeljenja bezbjednosti Bijelo Polje je uhapsila B.M. (25) iz Bijelog Polja koji je učestvovao u saobraćajnoj nezgodi koja je za posledici imala materijalnu štetu.
“B.M. je tom prilikom upravljao vozilom pod dejstvom alkohola u organizmu u koncentraciji od 1,26 g/kg”, navodi policija.
Budvanska policija je juče, kako navode, postupajući po naredbi nadležnog sudije, izvršila pretrese stana i vozila koje koristi M.Z.
– On je kako se sumnja, djelo koje mu se stavlja na teret izvršio na štetu jednog lica, kojem je tokom prethodih pet godina (od 2018. do kraja 2022. godine) davao na zajam novac i pri tom dogovarao nesrazmjernu imovinsku korist – dodaju iz policije.
M.Z. je oštećenom, u naznačenom vremenskom periodu, davao na pozajmicu različite novčane iznose, u ukupnom iznos od 300.000 eura, a koji su predstavljali glavnicu duga i na njih je obračunavao kamatu na mjesečnom nivou od 8 – 10%.
– On je od oštećenog, na ime ugovorene kamate, svakog mjeseca naplaćivao različite iznose, na koji način je sebi pribavio imovinsku korist u iznosu od 400.000 eura – navode oni.
Osumnjičeni je oštećenog, na dan kada je uhapšen, dužio za iznos od 300.000 eura, na ime neisplaćenih kamata i glavnice.
Milatović će danas održati konsultacije i sa predstavnicima Bošnjačke stranke i Demokratske narodne partije.
Milatović je juče razgovarao sa liderom PES-a Milojkom Spajićem, liderom DPS-a Danijelom Živkovićem i liderom ZBCG Andrijom Mandićem.
„Predsjednik Crne Gore Jakov Milatović počeo je konsultacije sa političkim subjektima zastupljenim u Skupštini oko izbora mandatara za sastav 44. Vlade Crne Gore. Redosljed sastanaka sa političkim subjektima određen je shodno broju osvojenih mandata u Parlamentu“, navodi se u saopštenju.
U toku prvog dana konsultacija predsjednik Milatović razgovarao je prvo sa predstavnicima Pokreta Evropa Sad, koje je predvodio predsjednik PES-a Milojko Spajić, a sastanku su prisustvovali i predstavnici Novske liste i Alternative.
Drugi sastanak predsjednik Milatović održao je sa Danijelom Živkovićem, vršiocem dužnosti predsjednika Demokratske partije socijalista, dok je treći sastanak održan sa liderom Nove srpske demokratije Andrijom Mandićem.
Na sastancima, predsjednik Milatović je izrazio interesovanje o stavovima sagovornika po pitanju programskih prioriteta buduće Vlade, njenoj strukturi, modelu i političkoj podršci za njeno formiranje u Parlamentu Crne Gore.
„Posebna pažnja u razgovorima je posvećena pitanju evropskih integracija, vladavine prava, ekonomskog razvoja, vanjske politike i izlaska države iz institucionalne krize“, zaključuje se u saopštenju.
Očekuje da većina od 30. avgusta 2020. godine formira crnogorsku vladu. Ne interesuju nas sektori iz oblasti bezbednosti, ali sve ono ostalo što je politika, ekonomija, što utiče na pitanje identiteta – to je ono zašta smo zainteresovani, istakao je Mandić.
Posle junskih izbora u Crnoj Gori, počele su konsultacije o mandataru za sastav nove vlade.
U rezidenciji na Cetinju, predsednik Jakov Milatović prvo je razgovarao sa predstavnicima Pokreta Evropa sad, predvođenim liderom Milojkom Spajićem, koji se vidi kao najizvesniji mandatar za sastav vlade.
Milatović je u ponedeljak razgovarao sa liderom PES-a Milojkom Spajićem, liderom DPS-a Danijelom Živkovićem i liderom ZBCG Andrijom Mandićem.
Jedan od lidera koalicije Za budućnost Crne Gore, Andrija Mandić govorio je za RTS o tome da li je jasnija skupštinaska većina i koji su njihovi zahtevi.
Nakon sastanka sa predsednikom države izjavili ste da očekujete da većina od 30. avgusta formira vladu. Kakva je bila reakcija Jakova Milatovića?
Predsednik Milatović je normalno reagovao na jedna logičan zahtev i logičnu poruku.
Crna Gora se opredeljivala na prošlim izborima između dve politike – politike koju je personifikovao Milo Đukanović i i politike koju su personifikovali oni koji su ga pobedili 30. avgusta.
Prirodno je i normalno da oni koji su pobedili 30. avgusta, a izlaze u više kolona, da postignu zajednički dogovor i formiraju vladu.
Taj dogovor trebalo bi da počiva na demokratskim principima i standardima gde bi ispoštovali jedni druge i gde bi dobili svi onoliko koliko nam je narod dao na izborima.
Milojko Spajić koji pretenduje da bude mandatar misli da je PES ubedio šefa države da imaju većinu za formiranje vlade. Razgovarali ste prethodne nedelje sa liderom PES-a. Koliko ste odmakli u pregovorima?
Mislim da Spajić nema većinu kojom je želeo da ubedi predsednika Crne Gore. U našem političkom životu to je veoma jednostavno – ako neko ko želi da bude mandatar, odnosno predsednik Vlade, ima podršku parlamentarne većine u skladu sa Zakonom o predsedniku, treba da donese samo potpise poslanika koji čine većinu i ne mora nikakav razgovor ni da obavlja sa predsednikom Crne Gore. On je dužan da mu poveri mandat.
Dakle, ne treba praviti nikakva uveravanja, ne treba se razmahivati snagom koja očigledno ne postoji, jer ako imate većinu imali bi većinu potpisa kojima bi potkrepili tu tvrdnju.
Deset principa koje je predložio PES za vas su prihvatljivi. Manjinske stranke, prenose mediji u Crnmoj Gori, imaju zahteve za njihovu dopunu. Vi ste stava da to ne treba raditi. Zašto?
Manjinske stranke ili predstavnici manjinskog naroda u Crnoj Gori su prethodnih 20 godina, gotovo 30 godina, bile u koaliciji sa Milom Đukanovićem. Na poslednjim izborima nastupale su kao političke organizacije koje će nakon izbora praviti vlast sa Demokatskom partijom socijalista.
Kada sam govorio o tropetinskoj većini u Skupštini mislio sam samo na one stranke koje su pobedile 30. avgusta. Da li to znači da te stranke treba da budu zatvorene i da ne prime više nikoga u svoj savez – mislim da možemo da otvorimo i dalje i da onim strankama manjinskih naroda koje prihvataju principe koje mi usaglasimo kao pobednici izbora – budu vrata otvorena.
Međutim, velika bi greška bila ako bi dozvolili da sada oni koju su na iborima izlazili zajedno sa Milom Đkanovićem podržavali njegovu politiku vrše sada vlast zajedno u pojedinim opštinama sa DPS-om.
Na prošlim predsedničkim izborima podržalii su Mila Đukanovića kao kandidata te da oni sada određuju dominantno sva pravila, mislim da bi to bila velika greška.
Posle preliminarnih rezultata ali i prethodnih dana kao najizvesniji partner PES-a u novoj vladi su Demokrate. Hoće li Bošnjaci biti deo nove većine?
Nismo mi partneri koji sada prvi put pregovaraju, svuda smo imali principe slične ovima koji su promovisani od strane PES-a za formiranje nove vlasti.
U opštinama onaj ko je dobijao najviše glasova dobijao je mesta predsednika opštine, ona lista koja je bila druga dobijala je mesto predsednika skupštine opština, a ostala mesta su se birala saglasno snazi.
Pre sedam dana rekli ste da pregovori o formiranju vlade idu u dobrom pravcu, s druge strane Milan Knežević kaže da vaša koalicija neće pristati na poniženja. Na prošlonedeljnoj konstitutivnoj sednici očekivao se izbor predsednika Skupštine. To je izostalo, da li je to vaš uslov pregovora?
Mi smo obavešteni od strane naših kolega da važni resori, mogao bih reći za koaliciju Za budućnost Crne Gore, koja je dominantno političko delovanje posvetila borbi protiv organizovnaog kriminala i korupcije – bilo bi opasno, zbog želja NATO saveznika koji su preneli kolegama iz PES-a i Demokrata – da uzme resore bezbednosti.
Kao doprinos našem dogovoru nas ne interesuju sektori iz oblasti bezbednosti, ali sve ono ostalo što je politika, što je ekonomija, što utiče na pitanje identiteta – to je ono zašta smo zainteresovani kao politička koalicija.
Ako neko želi pošten dogovor sa nama lako je dogovoriti se. Kolega Knežević je to rekao u jednom vrlo jasnom kontekstu, da mi sa tako velikom snagom za crnogorske prilike ne možemo dozvoliti nikakvo poniženje, da nam nekom ponudi neka najbeznačajnija mesta koja postoje u Vladi Crne Gore i da mi to prihvatimo.
Gotovo svi su saglasni da vlada sa tesnom većinom nije ono što se priželjkuje, kakva je vaša računica?
Ni mi ne želimo vladu sa tesnom većinom. Videli smo da su pojedini međunarodni predstavnici koji su podržavali izbor vlade Zdravka Krivokapića, potom izbor vlade Dritana Abazovića, koji su imali veoma tesne podrške u Skupštini Crne Gore, pogrešili jer su te vlade trajale veoma kratko.
Ja sam kolegi Spajiću rekao na jendom od razgovora – ti sa strane koji te podržavaju da imaš vladu koja će da ima veoma malu podršku u Skupštini, minimlanu iznad one potrebne, i to ne rade zbog toga što je to dobro za tebe i za vladi i za čitavu koaliciju, upravo rade to iz svog sebičnog interesa da uvek mogu da destabilizuju tu vladu.
Tako da ja ovo javno saopštavam jer mislim da značajno za Crnu Goru da dobije stabilnu vladu koju neće moći da destabilizuju ni nedobronamerni unutrašnji faktori, ali ni oni faktori sa strane koji bi želeli da upravljaju i manipulišu sa određenim političkim potezima vlade Crne Gore.
(Foto: Predsjednik Crne Gore)
(Foto: Predsjednik Crne Gore )
