Predsjednik Pokreta za promjene Nebojša Medojević oglasio se na mreži X da je u Budvi došlo do sastanka premijera Milojka Spajića i Arhiepiskopa diseldorfsko-berlinskog i mitropolita njemačkog Grigorija.
Medojević je poručio da je ovdje na djelu „Trebinjska“ masonska loža
„Ako se još neko pita otkud Milojko Spajić u Crnoj Gori 2020. godine, donijela ga masonska roda iz Trebinja“, napisao je on na X-u.
Podsjetimo, Antena M je danas prenijela da je juče došlo do sastanka premijera sa vladikom Grigorijem. Ovaj medij blizak DPS-u je naveo da su njih dvojica viđeni zajedno u jednom budvanskom hotelu.
Mitropolit Grigorije je sinoć u Budvi održao promociju svoje knjige u organizaciji Mitropolije crnogorsko-primorske i srpske pravoslavne crkvene opštine Budva.
Dok evropski fudbalski klubovi u januaru pregovaraju o milionima, medicinskim pregledima i bonusima za golove, crnogorska politička scena otvorila je sopstveni – nezvanični, ali veoma aktivni – zimski prelazni rok. Razlika je jedino što se kod nas ne potpisuju četvorogodišnji ugovori, već statusi „nezavisnog poslanika“, a umjesto dresova mijenjaju se klupske klupe i konferencije za medije.
Najnoviji transfer realizovala je poslanica Maja Vučelić, koja je odlučila da napusti poslanički klub CIVIS-SNP, uz obrazloženje da se više ne uklapa u taktičku formaciju selektora, odnosno predsjednika Srđana Pavićevića. Prema najavama, slučaj bi mogao završiti i pred „disciplinskom komisijom“ – odnosno sudom, što dodatno podsjeća na sporove oko raskida ugovora u modernom fudbalu.
Analitičari političkog tržišta procjenjuju da je ove sezone posebno popularan model transfera bez obeštećenja: igrač napušta matični klub, ali zadržava mjesto u ligi. Tako je Pokret Evropa sad ostao bez Miodraga Lakovića, dok su ranije isti manevar uspješno izveli Dragan Bojović, Nikola Janović, Radinka Ćinćur, Jevrosima Pejović i Ilir Čapuni — svi sa statusom slobodnih igrača koji i dalje uredno nastupaju u parlamentarnom prvenstvu.
Tu je i odbornik PG parlamenta Boban Radević, koji nije ostao slobodan igrač već je odmah potpisao za novi tim, prelaskom iz Slobodne CG u NSD.
Za razliku od kolega koji su promijenili svlačionice ili makar klupske oznake, Vladimir Dobričanin ostao je vjeran svom timu, čime je, prema nezvaničnim statistikama, postao rijetka pojava, politički igrač koji sezonu pokušava završiti u istom dresu u kojem ju je i započeo.
Stručnjaci sada očekuju nastavak prelaznog roka do posljednjeg zvižduka mandata, jer iskustvo pokazuje da u crnogorskoj politici rokovi nikada nijesu definitivno zatvoreni. Uvijek postoji mogućnost „pozajmice“, „privremene saradnje“ ili novog taktičkog neslaganja koje iznenada otvara tržište.
Dok u fudbalu navijači prate statistiku golova i asistencija, domaća publika prati broj napuštenih klubova i novih nezavisnih mandata. A jedino pitanje koje ostaje jeste: da li će parlament uskoro morati da uvede i zvanični transfer-market, makar radi transparentnosti prelaznog roka koji očigledno traje tokom cijele sezone.
Taktičke opservacije sa terena
• VAR tehnologija u Skupštini: Iako bi Ustavni sud trebao da bude neka vrsta VAR sobe koja provjerava regularnost „golova“ (odnosno vlasništva nad mandatima), sudije se rijetko oglašavaju, pa se igra nastavlja uprkos očiglednim ofsajdima. • • Formacija „4-4-2“ (Četiri kluba, četiri frakcije, dva nezavisna): Selektori većine imaju sve teži zadatak da sastave prvih 11, jer svaki „igrač“ sada ima svog menadžera i sopstvene uslove za izlazak na teren. • • Navijači (Birališta): Publika na tribinama (građani) polako gubi interesovanje za rezultat, jer se sastav timova mijenja brže nego što stignu da nauče imena na dresovima sa izbornih lista. • Ovaj trend „slobodnih agenata“ u parlamentu definitivno otvara pitanje: da li nam je potreban finansijski fer-plej? Ako poslanik ode iz kluba, da li dio „budžeta“ (plate i beneficija) treba da ostane matičnom timu ili igrač nosi i loptu i dres kući?
Tri zapisnika budžetske inspekcije obuhvataju period od 2018. do 2024. godine. U njima se ponavljaju isti nalazi o preklapanju sati rada i nedostatku uredne dokumentacije. Dio isplata za isti period inspekcija je označila kao nezakonitu potrošnju budžetskih sredstava
Vanredni zapisnik budžetske inspekcije od 9. juna 2025, dopunski zapisnik od 30. septembra 2025. i zapisnik o redovnom proširenom nadzoru od 31. decembra 2025. pokazuju da su se u Kliničkom centru Crne Gore godinama ponavljali isti obrasci u obračunu zarada. Dokumenta, koja se odnose na period od 2018. do 2024. godine, bilježe preklapanje pripravnosti sa dežurstvom, prekovremenim i dopunskim radom, obračune bez rješenja o zaradi i neusklađenost evidencija i platnih listi, uz desetine hiljada eura spornih uvećanja, piše Pobjeda
Klinički centar je najveća zdravstvena ustanova u zemlji, a predmet nadzora bile su zarade i naknade koje se finansiraju iz javnih sredstava. U više navrata budžetska inspekcija koristi formulaciju da obračun i isplata zarada za isti period po dva osnova predstavlja „nezakonitu potrošnju budžetskih sredstava“, što cijelo pitanje pomjera iz domena tehničke greške u zonu upravljanja javnim novcem.
Hronologija
Hronologija počinje vanrednim inspekcijskim nadzorom čiji je zapisnik sačinjen 9. juna 2025. godine, a koji je obuhvatio period od 1. januara do 31. oktobra 2024. godine. Inspekcija je kontrolu vršila metodom uzorka, obuhvatajući mjesece januar, april, avgust, septembar i oktobar. U tom dokumentu precizirano je da je do 22. februara 2024. direktorica KCCG bila dr Ljiljana Radulović, a potom direktor dr Aleksandar Radović.
Predmet nadzora bio je širok: pripravnost, dežurstvo, prekovremeni i noćni rad, stimulacije, dopunski rad, hitne intervencije, preraspodjela radnog vremena, kao i usklađenost koeficijenata složenosti sa propisima. Već pravni okvir na koji se inspekcija poziva pokazuje gdje je nastajao ključni problem. Zakon o zaradama zaposlenih u javnom sektoru propisuje da se zarada utvrđuje pojedinačnim aktom, dok granski kolektivni ugovor i instrukcija Fonda za zdravstveno osiguranje jasno razdvajaju pripravnost, dežurstvo, noćni i prekovremeni rad. Instrukcija izričito navodi da se časovi pripravnosti ne mogu preklapati sa drugim oblicima rada. Upravo na tom mjestu, po nalazu inspekcije, nastajao je najveći broj spornih obračuna.
Primjeri
Vanredni zapisnik ulazi i u konkretne primjere. U avgustu 2024. utvrđeno je da uvećanje zarade po osnovu pripravnosti nije umanjeno za sate tokom kojih je zaposleni radio prekovremeno, dok je u istom mjesecu evidentirano i preklapanje dežurstva i pripravnosti u istom periodu. U septembru 2024. opisani su slučajevi u kojima se dopunski rad preklapao sa dežurstvom ili pripravnošću, pa je, kako se u zapisniku navodi, „za isti period izvršen obračun zarada po dva osnova“.
Inspekcija je zabilježila i situacije u kojima su časovi pripravnosti obračunati u punom iznosu, iako je u istom vremenskom intervalu zaposlenom bio evidentiran prekovremeni rad, bez umanjenja jednog od obračuna, što je dovodilo do dvostrukog obračuna za isti period.
Pored toga, konstatovani su i slučajevi u kojima su sati prekovremenog rada evidentirani na osnovu nepotpisanih izvještaja, bez potvrde nadležnog rukovodioca. Uprkos tome, takvi časovi su uključeni u obračun zarade i isplaćeni kao uvećanje, iako dokumentacija nije imala formalne elemente koji potvrđuju da je rad zaista odobren i izvršen.
Iznosi i korekcije
Inspekcija je konstatovala i situacije u kojima su za isti period istovremeno evidentirani sati pripravnosti i dežurstva, pa su oba osnova obračunata bez umanjenja. Time je, kako se navodi, broj časova ostao nepromijenjen, ali je zarada uvećana po dva osnova, što je direktno uticalo na veći iznos isplaćen iz budžetskih sredstava.
Te pojedinačne situacije dobile su težinu kada su sabrane. Za avgust 2024. inspekcija je za zaposlene u Centru za kardiohirurgiju konstatovala da je zbog obračuna po dva osnova zarada i naknada utvrđena u većem iznosu za 7.629,10 eura, dok je za oktobar 2024. evidentiran veći obračun od 4.841,82 eura. Uz te zbirne sume naveden je i niz pojedinačnih nepravilnosti od nekoliko desetina do više stotina eura po zaposlenom.
Jedan od ključnih nalaza odnosi se na dokumentaciju. Inspekcija je utvrdila da su rasporedi rada i dežurstva u pojedinim slučajevima bili ručno korigovani, bez djelovodnog broja, bez potpisa ili bez potpisa medicinskog direktora. Dio evidencija nije imao punu formalnu vjerodostojnost, a izvještaji o prekovremenom radu nijesu bili uredno potpisani. To je pokazalo da problem nije bio samo u tumačenju propisa, već i u osnovi na kojoj je obračun vršen.
Nakon primjedbi KCCG i dostavljanja dodatne dokumentacije uslijedio je dopunski zapisnik od 30. septembra 2025. godine. U njemu se navodi da se prvobitno utvrđeni iznos od 38.115,99 eura, za koji su zarade bile obračunate u većem iznosu, koriguje na 34.036,39 eura. Inspekcija je, dakle, prihvatila dio naknadno dostavljenih dokaza, ali je i nakon korekcija ostao znatan iznos spornih obračuna.
Dopunski zapisnik pokazuje i da su pojedini iznosi smanjivani ili brisani nakon dostavljene evidencije, ali osnovna matrica nepravilnosti nije nestala. Posebno je važno da inspekcija nije prihvatila argumente KCCG o nedostatku kadra i organizacionim teškoćama, navodeći da ti razlozi ne utiču na utvrđeno činjenično stanje.
Raniji period
Treći dokument, redovni prošireni nadzor od 31. decembra 2025, vraća priču unazad i obuhvata period od 2018. do 2021. godine. Taj nadzor pokrenut je upravo zbog ranije utvrđenih nepravilnosti. I u tom starijem periodu inspekcija nalazi iste probleme: preklapanje pripravnosti i dežurstva, uvećanja bez dokumentacije, obračun bez rješenja o zaradi i neusklađenost evidencija.
U jednom slučaju iz decembra 2021. utvrđeno je preklapanje 40 časova pripravnosti i dežurstva, dok su „hitne intervencije“ i prekovremeni rad evidentirani bez dokumentacije. Za zaposlene obuhvaćene uzorkom za period 2018–2021. konstatovano je da su zarade obračunate u većem iznosu za 1.854,81 eura.
Kada se sva tri dokumenta uporede slika je jasnija. Vanredni nadzor za 2024. otkriva značajne nepravilnosti i zbirne iznose. Dopunski zapisnik precizira koliko od tih nalaza ostaje nakon dodatne dokumentacije. Prošireni nadzor pokazuje da isti obrazac nije nov, već da je postojao i ranije. U oba perioda pojavljuju se isti problemi: preklapanje sati, nepostojanje rješenja o zaradi, neusklađenost evidencija i platnih listi i obračun po dva osnova.
Nalozi i nedostaci
Nalazi budžetske inspekcije nijesu ostali samo na konstataciji nepravilnosti. U zapisniku se navodi da je odgovornom licu u Kliničkom centru ukazano na obavezu da otkloni utvrđene nedostatke i uskladi obračun zarada sa zakonom i kolektivnim ugovorima. Posebno je naglašeno da je potrebno obezbijediti donošenje pojedinačnih rješenja o zaradi za zaposlene, uredno vođenje evidencija rada, kao i jasno razdvajanje pripravnosti, dežurstva, prekovremenog i dopunskog rada. Inspekcija je time, osim opisivanja zatečenog stanja, faktički konstatovala da postoje sistemske slabosti u organizaciji obračuna, koje zahtijevaju promjenu prakse, a ne samo ispravku pojedinačnih obračuna.
Inspekcija je ukazala i na nedostatke u pratećoj dokumentaciji koja je služila kao osnov za obračun uvećanih zarada. U pojedinim slučajevima izvještaji o prekovremenom radu nijesu bili potpisani, rasporedi rada i evidencije dežurstava sadržali su ručne korekcije bez djelovodnog broja i ovjere, dok dio dokumentacije nije imao formalne elemente koji potvrđuju vjerodostojnost. Uz to je konstatovana i neusklađenost između evidencija o radu i platnih listi zaposlenih, pa su određena uvećanja evidentirana bez jasnog pravnog osnova.
Takva odstupanja dovodila su do situacija da se za isti period obračunavaju različiti oblici rada, čime je stvaran veći iznos zarade nego što je propisima predviđeno. Upravo ponavljanje takvih nepravilnosti kroz više kontrolisanih perioda dodatno ukazuje na dugotrajnije slabosti sistema kontrole.
Službenici granične policije sproveli su juče intenzivne kontrole boravka stranih državljana širom zemlje, pri čemu je izvršeno ukupno 1.884 provjera prijava boravka.
Tokom kontrola, donijeto je pet rješenja o otkazu boravka za strane državljane, dok je za osam osoba izrečena mjera prestanka privremenog boravka. Takođe, za 13 stranaca naložen je povratak u zemlju porijekla.
Zbog utvrđenog nelegalnog boravka, službenici su izdali ukupno 36 naloga za sankcionisanje.
Ubuduće ćemo razgovarati isključivo sa institucijama EU i predstavnicima Brisela, jer dobro znamo ko su trojanski konji Rusije u srcu Crne Gore – kazala je potpredsjednica i poslanica DPS-a Aleksandra Vuković Kuč.
Ona je navela da je tokom jučerašnjeg sastanka komesarka za proširenje Evropske unije Marta Kos iskazala je spremnost da doprinese prevazilaženju političke krize koja je nastala usvajanjem Zakona o unutrašnjim poslovima i o Agenciji za nacionalnu bezbjednost. Na sastanku predstavnika te partije sa evropskom zvaničnicom, kako je navela, ukazali su na štetne poljedice tih akata, ali i na druge propuste koje pravi aktuelna vlast.
Dodala je da su tokom razgovora podsjetili da je DPS uvijek bio konstruktivan i odgovoran i da na odgovornost i konstruktivnost treba pozvati Vladu, koja, kako navodi, ne bi smjela manipulisati EU integracijama, te da je Crnoj Gori treba proevropska vlada koja će biti i državno odgovorna, jer u EU može samo kao uređena građanska država bez nacionalizama i političke polarizacije. Kada je riječ o onome na čemu u Briselu insistiraju, da se odluke donose konsenzusom, tvrdi da je i tu zakazala izvršna vlast.
– Premijer je pozvao opoziciju na razgovor kada je šteta već nastala, i to dan uoči dolaska komesarke Kos. To ne samo da je neozbiljno i površno, nego predstavlja i opasan diletantizam koji ukazuje na političku nezrelost prvaka vlasti i nerazumijevanje trenutka u kojem se nalazimo. EU iskazuje političku spremnost da primi Crnu Goru u svoj krug. Crna Gora se politički mrcvari i koleba. U ovoj fazi fokus bi morao biti na reformama i ne bi smjelo biti propusta, čemu, nažalost, svjedočimo svakog dana. Ukoliko neko želi razgovor sa nama, prethodno će morati da povuče staljinističke zakone dok se Ustavni sud ne izjasni o njihovoj ustavnosti i dok ne usvojimo GDPR, tj. Opštu uredbu o zaštiti podataka – naglašava poslanica DPS-a.
Izričita je i da je sa saradnjom te partije sa Vladom, kada je riječ o takozvanim evropskim zakonima i ostalim obavezama iz EU agende, svršeno.
– Spajićev odnos prema evropskoj integraciji, najvažnijem strateškom prioritetu države i društva, dokazano je neiskren, površan i, suštinski, amaterski. Stoga ga ostavljamo da o tome razgovara sa svojim političkim saborcima, dokazanim evropejcima iz nekadašnjeg DF-a i Demokrata. Uostalom, njegova ministarka evropskih poslova nedavno je jasno saopštila da učešće najjače opozicione partije u integracionom procesu nije ni potrebno za njegov uspjeh. Ubuduće ćemo razgovarati isključivo sa institucijama EU i predstavnicima Brisela, jer dobro znamo ko su trojanski konji Rusije u srcu Crne Gore – navela je Vuković Kuč.
Dalje navodi da su u toj partiji odlučni da zaustave vlast u sprovođenju čistki u Upravi policije i uvođenju atmosfere straha među građanima, koji bi, kako kaže, mogli biti prisluškivani i praćeni bez sudskog naloga. I komesarki Kos su jasno saopštili da takve prakse ne mogu biti pod efikasnom kontrolom.
– DPS je u parlamentu jasno poručio, a isto je ponovio i pred Martom Kos, da Spajića smatramo isključivim krivcem za političku krizu jer je legitimisao svaku destruktivnu političku odluku vladajuće većine, počev od usvajanja Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, preko neustavnog penzionisanja sutkinje Ustavnog suda, pa sve do nedavnog usvajanja antiustavnih i neevropskih zakona o unutrašnjim poslovima i ANB-u. Zato više ne možemo učestvovati u simulaciji demokratije s nedobronamjernom i neodgovornom Vladom – poručila je Vuković Kuč.
Dio vlasti češće u Banjoj Luci nego na Cetinju
U razgovoru sa evropskom zvaničnicom, kako nam je saopštila Vuković Kuč, poslanici DPS-a ukazali su i na opasnost od stranih uticaja i diskutabilnost evropske orijentacije pojedinih činilaca vlasti.
– Upozorili smo i na opasnosti koje proizlaze iz djelovanja pojedinih subjekata u vlasti kojima je, po svemu sudeći, bliža Rusija nego Crna Gora i koji češće borave u Banjoj Luci nego na Cetinju. Ukazali smo i na upitnu posvećenost evropskom putu onih koji su se protivili članstvu u NATO-u, a koji danas ne pokazuju spremnost da u najvećim gradovima Crne Gore obilježe jubilej 20 godina crnogorske nezavisnosti. Riječ je o datumu koji s nama žele obilježiti i naši međunarodni partneri, uključujući i komesarku Kos, koja tim povodom planira ponovni dolazak u Crnu Goru – navela je poslanica DPS-a.
Saobraćajna policija RCB “Sjever“ sinoć je izvršila pojačanu kontrou saobraćaja i kontrolisala 334 vozača, saopštila je policija na društvenoj mreži X.
“Naime, policija je sankcionisala 144 vozača, kontrolisala 11 operativno interesantnih lica i sankcionisala dva, uhapsila pet vozača i oduzela tri para registarskih oznaka”, naveli su iz policije.
🚔🚨Službenici @PolicijaCG RCB „Sjever“ su sinoć u akciji pojačane kontrole saobraćaja: – kontrolisali 334 🚘i vozača, – sankcionisali 144 vozača, – kontrolisali 11 operativno interesantnih lica i sankcionisali 2, – lišili slobode 5 vozača, – oduzeli 3 para registarskih oznaka.
— Uprava policije Crne Gore (@PolicijaCG) March 28, 2026
Tri osobe su uhapšene u Podgorici zbog sumnje da su počinile četiri krivična djela iz oblasti imovinskog kriminaliteta, među kojima su tri krađe i jedno oduzimanje vozila, a protiv njih su podnijete odgovarajuće krivične prijave.
Policijski službenici Odjeljenja bezbjednosti Podgorica uhapsili su slobode I.Đ. (47) zbog sumnje da je počinio krivično djelo oduzimanje vozila.
„On je, kako se sumnja, 24. marta 2026. godine, otuđio putničko motorno vozilo marke „Ford“ sa jednog parking prostora u Podgorici. Postupajući po prijavi, policijski službenici su sproveli potražne mjere i radnje u vezi sa vozilom i osumnjičenim licem, te su locirali lice i vozilo, nakon čega je vozilo vraćeno vlasniku“, navodi se u saopštenju.
Prema informacijama saopštenja, pripadnici policije su uhapsili i turskog državljanina M.K. (78), zbog sumnje da je, kako kažu, izvršio krivično djelo krađa na štetu jedne osobe iz Podgorice.
„Sumnja se da je M.K, 22. marta 2026. godine, iz jednog poslovnog objekta u Podgorici, koristeći odsustvo zaposlenog, sa stola otuđio mobilni telefon marke iPhone, nakon čega je ovaj telefon predao drugom licu“, dodaju u saopštenju.
Rasvijetljeno je i krivično djelo iz prethodnog perioda i uhapšena B.R. (29) iz Podgorice, zbog sumnje da je, kako navode, izvršila dva krivična djela krađa, na štetu fizičkog i pravnog lica.
„Naime, sumnja se da je B.R, zajedno sa još jednim licem, 13. januara 2025. godine, sa parking prostora u dijelu grada City kvart, iz tri parkirana teretna vozila marke „Volvo“ i „Mercedes“, u vlasništvu jednog lica, otuđila ukupno šest akumulatora, kao i kolica sa sadržajem bakarnih djelova. Takođe, sumnja se da je B.R, 26.03.2026. godine, u jednom marketu u Podgorici, sa izložbenih polica pokušala da otuđi pet flaša alkoholnog pića u vrijednosti od preko 200 eura, u čemu je spriječena od strane zaposlenih lica, koji su događaj odmah prijavili policiji, dok je B.R. zadržana na licu mjesta do dolaska policijskih službenika“, pojasnili su u saopštenju.
Iz Uprave policije navode da su tri osumljičene osobe, uz krivične prijave, u zakonskom roku privedena nadležnom državnom tužiocu u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici.
Saobraćajna policija RCB “Centar” sinoć je izvršila pojačanu kontrolu saobraćaja i tom prilikom uhapsila i sankcionisala vozače, saopštila je Uprava policije na mreži X.
“Naime, uhapšeno je 13 osoba, 10 zbog prekoračenja brzine i tri zbog vožnje pod dejstvom alkohola, izdato je 113 prekršajnih naloga i oduzeto šest pari registarskih oznaka”, naveli su iz policije.
👮♂️Službenici saobraćajne @PolicijaCG RCB "Centar" i Mobilne jedinice su sinoć realizovali akciju pojačane kontrole saobraćaja i tom prilikom:
🚨Uhapsili 13 lica (10 – prekoračenje brzine i 3 – alkohol) 📝Izdali prekršajnih naloga/prijava – 113 🚘Oduzeli registarskih oznaka – 6
— Uprava policije Crne Gore (@PolicijaCG) March 28, 2026
Poslanik Nove srpske demokratije Jovan Vučurović u emisiji „Fakti“ sa Jelenom Novaković kazao je da treba očuvati koaliciju Za budućnost Crne Gore, a naveo je da bi bili najjači politički subjekt ako na narednim izborima nastupe zajedno. Poslanik Pokreta Evropa sad Uglješa Urošević je naveo da su Maja Vukićević i Milun Zogović dobro obavljali funkcije, te dodao da misli da su pogriješili što su izašli iz vlasti.
“Ministri iz Demokratske narodne partije Maja Vukićević i Milun Zogović su odlično radili svoj posao i radili su na korist građana časno, pošteno i korektno. To mora svako da kaže, to je činjenica, kao što mi je žao što su se odlučili na taj korak. DNP i NSD su dva različita subjekta, mi smo imali glavni odbor gdje smo donijeli odluku da ostanemo dio parlamentarne većine, a donijeli smo odluku da koaliciju ZBCG treba očuvati. U politici je mnogo toga moguće i mogu da kažem da ja DNP i ljude shvatam kao prijatelje i saborce, toliko toga smo zajedno prešli. Mi smo najzaslužniji za obaranje režima Mila Đukanovića, to su neke godine koje bude fina sjećanja i mi smo i dalje tu što se tiče DNP-a i NSD, zato smo im predložili da očuvamo koaliciju. Nadamo se da će se u narednom periodu razgovarati i donijeti konačna odluka o koaliciji ZBCG. Ako koalicija nastupi na izborima kao do sad bili bi najjača politička snaga u Crnoj Gori”, naveo je Vučurović.
Vučurović je naveo da ne zamjeraju ništa DNP-u, te dodao da njihov odnos se ne mijenja na ljudskoj osnovi.
“Na spekulacije da postoji neki dogovor Mandića i Kneževića ne treba reagovati. Crna Gora voli neke tajne dogovore i misterije, posebno poslednjih godina kada je novinarstvo uznapredovalo. To budi pažnju kod konzumenata medija i ovo je probudilo pažnju kod javnosti. Knežević je odgovorio i pomenuo je kuvanje žaba i magaraca”, rekao je Vučurović.
Potvrdio je da bi bio ministar bez portfelja, a ministar saobraćaja bio bi Radoš Zečević.
“Sve zavisi od parlamentarne većine i glasova u kakvoj ću funkciji kod Vas u emisiju doći”, naveo je on.
Poslanik Pokreta Evropa sad Uglješa Urošević smatra da je DNP pogriješio što je izašao iz vlasti.
“Neko kad izađe iz vlasti, znači da nije njen dio. Da li je revanšizam da se smijene ljudi koji više nisu dio vlasti, to nije tako… Vi imate stranku koja je na vlasti i koja nije na vlasti. One funkcije koje su političke treba da se popune sa strankama koje čine parlamentarnu većinu. Ljudi koji imaju dobre biografije trebalo bi da ostanu. Ne znam lično Jelenu Maraš i ne mogu da je komentarišem, to je posao izvršne vlasti. Oni delegiraju ljude u odborima
Urošević
Ocijenio je da su Maja Vukićević i Milun Zogović radili dobro svoj posao.
“Oni nijesu smjenjeni, sami su podnijeli ostavku. Niko nije DNP istisnuo iz Vlade, sami su donijeli odluku da napuste vlast. Ovdje nema revanšizma”, dodao je Urošević.
Naglasio je da nije dobro rješenje što su izašli iz vlasti.
“Treba dobro da razmisle šta im je činjeti. Ne razumijem šta je poenta DNP-a, šta je poenta izlaska iz vlasti. Možete vlast samo praviti sa DPS-om i SD. Treba mudro donositi odluke, žao mi je što je DNP izašao iz vlasti. Mislim da su pogriješili. Smjene u odborima su slijed događaja kada se formira vlast. Logično je da neko kad nio parlamentarne većine da traži politička mjesta u odborima. Nije racionalno što su to uradili u ovom momentu. Mi to poštujemo, sada imamo vlast koja se konsoliduje”, istakao je Urošević.
Normalno je, kako je dodao, da upražnjena mjesta pripadnu Novoj srpskoj demokratiji.
O Hapšenju Aca Đukanovića
Poslanik Pokreta Evropa sad Uglješa Urošević naveo je da ako pričamo o ovih pet miliona imamo ASK meni je stigla opomena jer sam zaboravio sto eura da upišem u izvještaju za 2024. godinu.
“Mi pričamo o pet miliona koje neko daje za jemstvo i šest miliona koje neko daje za Lazoviće. Državne institcuje, sudstvo, tužilaštvo, treba da se pozabave time, treba vidjeti odakle imovina i odakle nekome pet miliona da ponudi i izađe iz pritvora. Zamislite koliko imate novca, kad dajete ovoliko samo za izlazak iz pritvora. Interesantno bi bilo da neko istraži sve ovo. Ovdje pričamo o brat čovjeka koji je upravljao Crnom Gorom i postavlja se pitanje odakle imovina njima tolika. Ne treba likovati nad ovim što se dešava, ali ovo je znak da nema nedodirljivih, ali svako ko je oštetio državu može da dođe u ovu poziciju. Ovo treba da bude primjer da se nastavi ovo što je počelo”, naglaso je Urošević.
Prema njegovim riječima bitan je Zakon o porijeklu imovine i da se vidi šta je to što nelegalno posjeduju mnogi funkcioneri.
“Tri decenije, generacije i generacije ljudi su bili po dubini i okroistili su se o sve ovo, a niko neće da ih pomene. Treba doći do kraja, podržavam rad policije i ODT-a, ali pozivam SDT da se uključi i da se dođe do nekih epiloga koje građani očekuju”, istakao je on.
Poziva ih da konketizuju neke stvari, jer se to od njih očekuje.
“Dajemo podršku i očekujemo rezultate, jer to je jako bitno za naš put ka Evropskoj uniji”, jasan je Urošević.
Očekije da SDT pokaže više entiuzijazma, naveo je da oni imaju svoju autonomiju i planove.
“Mi možemo da konstatujemo da li je to dobro ili nije dobro. To je ono što mi kao poslanici možemo”, dodao je Urošević.
Postoje, kako je dodao, dvije opcije za DPS.
Vučurović
“Da nema nikakvih reformi i da na osnovu emocija koje njihovi birači da imaju 20 odsto i da ne budu u koaliciji sa njima. Druga opcija je da se odreknu Đukanovića i ostalih, to će uticati na njihov rejting i kad dođu na 10 procenata onda ćemo da pričamo sa njima. Kroz reforme koje se dese to će uticati na smanjenje rejtinga ali će im dati koalicioni kapacitet da budu dio vlasti. To je cijena koju treba da plate i da grade drugu platformu. Na DPS je da u narednih sedam osam godina pokušaju da se reformišu. Spor je tempo da dođu do nekih reformi”, naveo je on.
Poslanik Nove srpske demokratije Jovan Vučurović ocijenio je da ako imamo u vidu koliko je novca ponudio za jemstvo pretpostavlja da je neko streknuo od nekih pet miliona eura, zato je kako je dodao, njemu zanimljivije nego što je čovjek pušten.
“Pravo da vam kažem imamo probleme sa pravosuđem, a meni je zanimljiv dio sa pet miliona. Možda bi trebao da objasni odakle mu toliki novac da plati to, Alternativa je problematizovala to pitanje, a ODT je procijenila da je tih milion eura Đukanović stekao zakonito i nema ničeg problematićnom. Ovdje je problem u tužilaštvu i sudstvu što ne provjerava ova jemstva i da vidimo odakle im taj novac, pretpodstavljam da nisu od plate”, dodao je Vučurović.
Smatra da bi trebalo da se usvoji Zakon o porijeklu imovine, a dodao je da će NSD na tome insistirati.
“Ne može niko u Crnoj Gori da da pet miliona ukoliko se nije bavio nekim nelegalnim poslom. Nekada je Prvu banku potpomagala EPCG u periodu prije 2020. godine sa nekih 40 miliona eura. Najveća državna firma pomagala je privatnu banku, o tome treba da razmišljaju nadležni o rgani. Oni ne provjeravaju odakle ovaj novac, ne bave se time. To su ogromne pare, građana Crne Gore, tu je SDT i VDT da štite državu i građane”, istakao je Vučurović.
Naveo je da nemamo pojma koje je djelo, ako se, kako je dodao odnosi na puške i metke onda su to stvari koje su benigne.
Vučurović je naveo da imamo velike probleme.
“Mi se bavimo porodicom Đukanović jer su se oni preko 30 godina bavili nama, oni su gušili slobode…Kad smo vidjeli da su se desile pljačke i ubistva, onda smo i mi počeli da se bavimo Đukanovićima i o Lazovićima onima koji su odlučivali o životu i smrti u Crnoj Gori. Posebno ističemo Mila Đukanovića koji je 30 godina bio alfa i omega u Crnoj Gori, on je na čelu hobotnice, a Tužilaštvo mora da se bavi mnogo ozbiljnijim stvarima nego što su satovi”, naglasio je Vučurović.
Daka Davidović je bio svjedok na pretresima kuće Đukanovića, a Vučurović smatra da je on čovjek od povjerenja Đukanoviću.
“To je signal da su oni veoma bliski. Nikad nisam sjedio sa njim, niti sam imao neke dogovore sa ljudima iz te branše i to treba tužilaštvo da radi ako ima nešto za gospodina Davidovića. Ja imam drugi krug prijatelja iz neke druge branše”, dodao je Vučurović.
Priželjuju da DPS plati cijenu onoga šta su radili svih ovih godina građanima.
“Ima tu mnogo njihovih funkcionera koji po mom mišljenju treba da odgovaraju za ono što se dešavalo svih ovih godina. Uticaće na biračko tijelo, to će da se pokaže na izborima. Prema našim podacima oni ne prelaze 18,19 posto”, naglasio je Vučurović.
Plata aktuelnog direktora Uprave policije (UP) Lazara Šćepanovića u prošloj godini kretala se od 1.749 do 3.628 eura, pokazuju podaci koje je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK) u redovnom izvještaju o prihodima i imovini.
On je na ime osnovne plate u prošloj godini zaradio oko 31.000 eura, što je prosječno oko 2.500 eura mjesečno.
U odnosu na imovinski karton podnijet godinu ranije, Šćepanović je prijavio 7.000 eura gotovine. Agenciji je dozvolio kontrolu bankovnih računa.
Pored osnovne plate, Šćepanović je lani prihodovao i po osnovu naknade za odvojen život – 100 eura mjesečno – i 425 eura, od februara do decembra, kao član Nacionalnog operativnog tijela.
Za članstvo u Komisiji za provjeru bezbjednosnih smetnji za vršenje policijskih poslova u aprilu i maju isplaćeno mu je po 300 eura.
Šćepanović je prijavio i prihod od ukupno 1.100 eura (po 100 eura sedam mjeseci i 200 eura za dva mjeseca) od Opštine Nikšić, kao podršku roditeljima sa troje i više djece.
Prvi čovjek crnogorske policije prijavio je da posjeduje kuću od 124 kvadrata, koju je stekao gradnjom 2010. godine. Vlasnik je i garaže od 23 metra kvadratna i dvije njive od po 600 i 884 kvadrata. Na njegovu suprugu Slađanu vodi se auto „pežo 207“ iz 2007. godine.
Šćepanović je na čelu policije bio cijelu 2025. u v.d. mandatu, da bi na samom kraju te godine bio izabran za direktora u punom mandatu.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
