Mnogima može da bude otac, biološki gledano. Svima je tata, sportski gledano. Kao što u filmu Kum Marlon Brando mazi mačku i sa nekom čudnom mirnoćom caruje mafijom, tako Novak Đoković vlada svetskim tenisom. I istorijom svetskog tenisa. Iako je od protivnika daleko, daleko stariji. Jedini je sa 30 i više godina u najboljih 13 igrača na svetu.

U najboljih 25 ima ih samo trojica. Svi ostali su mlađi.

On je muškarac, a protivnici koji se nađu prekoputa mreže su dečaci. I moraće još mnogo da uče.

Čak je i Novakov dežnu kritičar Amerikanac Ben Rotenberg istakao da malo ko zapravo shvata koliko je velika razlika u godinama između Novaka i njegovih protivnika, te da se ovako nešto ne pamti. Da neko sa 36 punih godina, u 37. godini, toliko nadmoćno deluje protiv mnogo mlađih momaka.

Trebalo bi da se Novak muči, da nema snage za dučake mečeve, a da njegovi protivnici u punoj snazi melju sa druge strane.

Kako, to ne znamo, ali dešava se – suprotno. Novak je taj koji melje klince. On je u punoj snazi, zreo je i koncentrisan, a protivnici nezreli. Nedorasli.

„Nastojim da i dalje pomno izučavam igru i registrujem brojke koje se vezuju za moj uspeh, ali istovremeno nastojim da usmerim svoju pažnju ka narednom izazovu. Sve dok budem bio aktivan teniser, to će biti mentalni pristup koji ću gajiti. Uspesi su sjajni, ali sam već okrenuo sledeću stranicu. Bilo to shvaćeno kao dobro ili loše, to je metod koji funkcioniše za mene, i smatram da je pravilan kada su budući ciljevi u pitanju, jer ću želeti da osvajam još više turnira dok budem aktivan, i igrati na najvišem nivou. Gren slemovi i Mastersi su najdragoceniji turniri u našem sportu i u okolnostima iz proteklih sedam dana ova pobeda ima veću težinu, naročito u ovoj fazi moje karijere, iako iskreno nisam svestan toga o kojoj se fazi moje karijere više i radi“, uz osmeh je poručio srpski as posle osvajanja trofeja u Parizu.

Poslednji od svoje vrste

U eri Novaka Đokovića, od neke 2007. godine do danas, on je uz Rafaela Nadala i Rodžera Federera poslao u istoriju brojne, ne samo dobre i odlične igrače, već čitave generacije.

Koliko god bi voleli Đokovića, moramo da priznamo da su Federer i Nadal bili u njegovom rangu. Nivo ispod, naravno, ali u njegovom rangu. Te da je ta trojka obeležila istoriju tenisa.

Da je bolji i od Švajcarca i od Nadala pokazao je mnogo puta, da ne nabrajamo sada i trošimo megabajte prostora na internetu, a sama činjenica da se Rodžer penzionisao, da je Rafa blizu takve odluke, a da je Nole i dalje na vrhu svetskog tenisa u ovim godinama sama govori više od hiljadu reči.

Bez Rodžera i Rafe, ovi ostali mu dođu kao igračke. I oni mlađi, a posebno stariji kao što je bio Grigor Dimitrov (uz Novaka i Manarina jedini sa preko 30 godina u top 25 ATP liste) u finalu Pariza.

Takođe objektivno, treba reći da je Karlos Alkaras pokazao da bi mogao da dođe u nekom momentu na nivo spomenute trojice, da može da odigra jako kvalitetno, ali i da je još zelen. I da ga čeka veliki posao i rad.

U takvoj konstelaciji stvari, Đoković je skoro nepobediv. Ove godine igrao je sva četiri finala Grend slemova, osvojio je tri.

Izgubio je jedno finale, od Alkarasa na Vimbldonu, a i to finale je izgubio praktično zbog jednog promašenog udarca, onog drajv voleja na mreži.

Surova dominacija. Apsolutna dominacija. Ponavljamo, u 37. godini života.

Pariska poruka bez reketa

Kada se pogleda površno, Novak Đoković više i ne mora da igra Masters turnire. Nije morao ni ovaj u Parizu. Jednostavno, već ih je imao 39, Rafael Nadal je na 39, a Rodžer Federer na 28. Novak je samo na betonu osvojio 29 Mastersa, a Federer ukupno 28.

Đoković jeste značajno smanjio broj turnira na kojima igra, ali gde god da se pojavi, ode kući sa trofejom. Pa makar morao da igra i sa virusom i na jednoj nozi.

Želeo je na taj način da poruči protivnicima da je tu, da se ne opušta, da moraju da im se tresu noge kada ga vide sa druge strane mreže. Neće proći još dugo, biće vreme za novi Grend slem, Australijan open, na čemu je Novakov fokus.

I dalje će mu Grend slemovi biti ubedljivo najvažniji, ali i kada se pojavi na drugim turnirima, zna se šta će da se desi.

Na kraju, možda i najvažnije: Novak je poslao snažnu poruku sa reketom u ruci, a još snažniju bez njega. Otvoreno je slao znake navijačima da ih se ne plaši, zvao ih da mu zvižde, a onda ponižavao protivnike za koje su Parižani toliko navijali.

Navijaće i u Melburnu, navijaće i u Londonu, i u Njujorku. Ali, neće im to previše pomoći. Objasnio im je to Nole i verbalnom i neverbalnom komunikacijom.

Rekordi? Ma, svi su Novakovi

Na kraju, kako nam se bliži Završni turnir i kraj kalendarske 2023. godine, možemo da konstatujemo da je već sada bila više nego uspešna.

Đoković drži sve one najvažnije rekorde u svetu tenisa, osvojio je najviše Grend slemova (24), najviše Mastersa (jedini sa 40), oborio je rekord po broju provedenih sedmica na prvom mestu ATP liste (rekord stalno raste, biće preko 400 sedmica), ima bolji međusobni skor od Nadala i Federera, najveći rejting u istoriji (16.950), završavao je godinu sedam puta na prvom mestu (biće i osmi), bio je šest puta osvajač Završnog mastersa (samo još Federer to uspeo, Nadal je na nuli), ima više pobeda nad igračima iz TOP 5 od obojica, isto važi i za igrače iz TOP 10 svetskog tenisa. Jedini je vezao četiri osvojena Grend slema u nizu (ne i u jednoj godini), jedini je četiri puta osvajao tri Grend slema u jednoj kalendarskoj godini, dok su Rafa i Rodžer to uspeli tri puta.

Jedini je osvojio sve Grend slemove minimum po tri puta. Jedini je uspeo da u jednoj sezoni osvoji čak šest Mastersa.

Od rekorda koji mu nedostaju navešćemo zlatnu medalju na Olimpijskim igrama, broj uzastopnih sedmica na prvom mestu ATP liste (drži Federer sa 237, Novak je povezao 122), i ukupan broj ATP titula što je rekord Džimija Konorsa (129). Rodžer Federer ih ima 103 (a većinu je osvajao na manjim turnirima od Novaka), dok je Nole na 97.

Olimpijske igre su sledeće godine baš u Parizu, a i Konorsov rekord više nije nerealan.

Da i to sve osvoji, pa da ode u penziju držeći sve moguće rekorde. Baš, baš sve.