Rođen u Solunu. Bezdetni roditelji su ga izmolili od Boga. Kada mu je umrom otac, solunski vojvoda, car Maksimijan je postavio Dimitrija za vojvodu na mesto oca i naročito mu preporučio da goni hrišćane. Ali, umesto da goni hrišćane, Dimitrije je u Solunu javno ispovedao Hrista. Kada je car došao u Solun, pozva Dimitrija i kada ovaj i pred njim ispovedi veru u Hrista, baci ga u tamnicu. Znajući što ga čeka, sve svoje imanje ostavi poslušniku Lupu da ga razdeli siromasima. U tamnici mu se javio angel Božiji i ukrepio ga je. Posle nekoliko dana, po carevoj naredbi, vojnici ga u tamnici izbodoše kopljima. Kao zaštitnik Soluna, mnogo puta je spasio ovaj grad. U Rusiji ga smatraju zaštitnikom Sibira.
U besedi na dan svetog velikomučenika Dimitrija 1996. godine, naš preosvećeni vladika Irinej veli: „To je svetitelj koji je svojim životom zapečatio svoju vernost Bogu, a to znači – svoju ljubav prema Njemu i prema Crkvi Njegovoj, bližnjima svojima. To što je bio vojnik po zanimanju, njemu za života nije bilo prepreka da bude ispunjen duhom ljubavi. Ali njemu, isto tako, nikakva ovozemaljska slava – ili privid ovozemaljske karijere, uspeha i blagostanja – nije pomračio duhovni vid: ispred svojih duhovnih očiju on nikada nije izgubio gledanje slave Božje i lepote Carstva Božjeg. Zato je radije izabrao da strada sa Gospodom Hristom, da bi večno živeo sa Njim i za Njega, negoli da se Hrista odrekne radi senki i privida, nestalnijih od trave u polju i od cveta koji uvene pod žarkim zracima sunca. ”
