Psihološki uticaji socijalnih mreža
1. Digitalna demencija i uticaj na kognitivne funkcije
Manfred Spitzer, u svojoj knjizi Digitalna demencija: Kako mi i naša deca izumiremo u svetu digitalnih medija, detaljno analizira negativan uticaj digitalnih medija, uključujući socijalne mreže, na kognitivne funkcije pojedinaca. Spitzer uvodi koncept „digitalne demencije“, koji se odnosi na degenerativne efekte koje intenzivna upotreba digitalnih uređaja može imati na mozak, posebno kod mladih ljudi. Ovaj fenomen se manifestuje kroz smanjenje sposobnosti za koncentraciju, memoriju i duboko razmišljanje. Spitzerova istraživanja ukazuju na to da prekomerna upotreba socijalnih mreža može dovesti do sličnih efekata, gde stalna stimulacija i prekidi narušavaju prirodne procese učenja i pamćenja.
Ova teorija je posebno relevantna za Balkan, gde je upotreba socijalnih mreža među mladima izuzetno visoka. Postavlja se pitanje kako ovakav način života utiče na obrazovanje, radne sposobnosti i opšte psihofizičko zdravlje budućih generacija.
2. The Shallows: Površnost kao posledica digitalne kulture
Nicholas Carr, u svojoj knjizi The Shallows: What the Internet Is Doing to Our Brains, istražuje kako internet, uključujući socijalne mreže, menja način na koji funkcioniše naš mozak. Carr tvrdi da digitalna kultura podstiče površno procesuiranje informacija, gde korisnici brzo prelaze sa jednog sadržaja na drugi, bez dubokog razmišljanja ili analize. Ovaj fenomen, poznat kao „skimming“, vodi ka smanjenju sposobnosti za duboko razmišljanje i refleksiju, što je suprotno od onoga što je potrebno za razvoj kritičkog mišljenja i složenog razumevanja sveta.
Carr-ov rad je relevantan za analizu uticaja socijalnih mreža na Balkan, gde mlađe generacije sve više zavise od digitalnih medija za informacije i komunikaciju. Ova promena može imati dugoročne posledice na obrazovni sistem, kulturu i sposobnost za političko i društveno angažovanje.
3. Socijalno poređenje i samopoštovanje
Sherry Turkle, u svojoj knjizi Alone Together: Why We Expect More from Technology and Less from Each Other, analizira kako digitalna komunikacija, uključujući socijalne mreže, utiče na međuljudske odnose i samopoštovanje. Turkle tvrdi da, iako socijalne mreže omogućavaju povezivanje sa velikim brojem ljudi, one često vode ka površnim interakcijama koje ne zadovoljavaju naše dublje socijalne potrebe. Osim toga, socijalne mreže podstiču socijalno poređenje, gde korisnici stalno upoređuju svoje živote sa idealizovanim prikazima života drugih ljudi koje vide online.
Ova dinamika može dovesti do smanjenja samopoštovanja, anksioznosti i depresije, posebno među mlađim korisnicima koji su skloniji takvim poređenjima. Na Balkanu, gde su tradicionalne socijalne strukture često snažne, prelazak na digitalnu komunikaciju može dodatno pogoršati osećaj izolacije i nezadovoljstva kod mladih.
Piše: Dragoje Šarić
