Rade Živković: Zapevati ili zakukati, pitanje je sad

Rade Živković, novinar i kolumnista iz Beograda

Bilo je to 1973.godine u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu,kada se okupljala velika masa oko jednog ili dva crno bela televizora u selu u jednom danu.

Bio sam mali, majka me je za ruku vodila uzanom prtinom prema rođačkoj kući Labuda Labudovića, u kojoj je njegov sin Đurica, sveže diplomirani inžinjer elektrotehnike,majci Staniji kupio novi televizor, marke ,,Video master elektronik“.

Ispred nas se na ulazu u kuću čula graja i glasno lupkanje nogama,sa kojih se tresao zakačeni sneg. Ušli smo u prostranu sobu,u kojoj se,poput najlepšeg stadiona, okupilo toliko čeljadi da se televizor,to čudo tehnike,nije mogao ni videti. To veče mlađih od mene nije bilo, što je izazvalo reakciju predobre babe Stanije da se napravi prostor,,da Nevenka prođe sa đetetom bliže televizoru“. Ispred nas se ukaza jedna braonkasta pravougaona drvena kutija,sa ,poput trbuha,izbočenim debelim staklom i nekim okruglim prekidačem nalik onom na električnom šporetu. U njemu je neki čovek,za kojeg ću kasnije saznati da se zove Miloje Mića Orlović,pričao nešto. Ubrzo posle njega pojavila se i jedna mlada žena ( Dušanka Kalanj),koja je čitala nešto i na kraju čovek sa štapom ( Kamenko Katić),koji je preko neke geografske karte,tim istim štapom, pokazivao nešto. Na kraju nas voditelj pozdravi i iza njega poče da se okreće neka lopta. Nasta graja u sobi,stariji popiše kafu i rakiju,a meni stiže kuvano jaje,koje majka oguli i koje više progutah nego sažvakah. Posluži se u metalnim čašama ( safama) i kompot od krušaka. Pošto je tolika gužva i nema gde da se spusti,sve se drži u rukama i ispija na brzinu. Pojavi se ovaj znak i neka muzika,u krugu piše EUROVISION ? Neko od prisutnih prozbori ,,ajde Zdravko da noćas pobijediš“. Ono čega se sećam je da su neki ljudi pevali na jeziku koji niko nije razumeo,zaspao sam u majčinom krilu i probudio se sledećeg jutra u sopstvenom krevetu. Ko je Zdravko i šta je uradio to veče,pojma nisam imao,san je odneo sva interesovanja jednog petogodišnjeg deteta ?
Mnogo godina kasnije,u različitim okruženjima i gradovima, pratio sam takmičenje za ,,Pesmu Evrovizije“ i kada smo god imali dobru pesmu,plasman je bio očajan. Pitao sam se šta su kriterijumi za pobedu,koga treba poslati da ostvari visok plasman. Odgovor je bio sve jasniji i jasniji iz godine u godinu,a on glasi ŠTO GORE I NAKARADNIJE,TO BOLJE I BLIŽE POBEDI ?! Imale su predhodne države i pobednike,ali i te pobede su bile pod velikim znakom pitanja i velikim uticajem drugih faktora,pre svega raznih lobija. Taj Zdravko iz mojeg detinjeg sećanja je najveća pop zvezda i bivših i sadašnjih država na Balkanu,ali njegova ,,vatra“ nije buktila te 1973.godine na pobedničkom postolju ? Osim švedske i planetarno popularne grupe ABA i možda Italijana Tota Kotunja,ni jedan pobednik tog takmičenja nije postigao planetarnu popularnost. Zašto,zato što su imali loše pesme,bez poruke,kvalitetnog teksta i sa naopakim scenskim nastupima. Poslednjih godina,pobednici tog takmičenja,koje neodoljivo podseća na satanistički ritual, dolaze iz gej lobija,sa jasnim gej porukama i gej scenografijom. Izgledaju kao aveti,žene imaju brkove i bradu,a muškarci nose mini suknje. Što bi veliki Njegoš rekao ,,sve je pošlo đavoljijem tragom“ !Ni Srbija ne zaostaje mnogo i šalje iz godine u godinu sve crnje i naopakije. Izuzetak su bili Željko Joksimović i Jelena Tomašević,koji su pevali pesme koje odslikavaju našu muzičku baštinu,sa zaboravljenim instrumentima kao muzičkom podlogom.

Pobeda vrhunske pevačice Marije Šerifović,došla je neposredno posle političkih previranja i nemira u Srbiji,a činjenica da joj je,istog sekunda, prvi čestitao tadašnji evropski komesar Oli Ren, itekako govori o političkom uticaju na ovo muzičko takmičenje. To se kasnije poslovično potvrđivalo u slučaju bivših sovjetskih republika,Ukrajine posebno ?!
Sinoćnje finale i izbor prestavnika Srbije za PE je pokazao i potvrdio da najbolja i pesma sa najvećim brojem glasova građana Srbije nije pobedila, jer je tako odlučila grupa od pet ljudi i žena, koja je pametnija i muzički obrazovanija od ostatka Srbije. Ma da li je tako ? Koji li je to čika iz Evrope rekao NE pesmi ,,Gnezdo orlovo“ u izvođenju Anđele Ignjatović -Breskvice ? Kome to smeta muzički vapaj srpskog naroda i poruka zloj i pokvarenoj Evropi da je Kosovo i Metohija bilo,biće i ostaće srpsko? Koga to proganjaju reči oca orla i njegovog pileta, kome smetaju i ko su ti sivi oblaci nad njihovim gnezdom,odnosno Srbijom?
Anđela,devojko anđeoskog glasa, blistava muzička budućnost je pred tobom,smeši ti se karijera onog istog Zdravka, čiji sam nastup prespavao te 1973.godine. Prespavaću i nastup tvoje sinoćnje suparnice, nazovi pobednice, koja ima kvaliteta da na putu do Stokholma može dobaciti možda samo do Berlina ?!
Za tebe su ćerko neki normalni festivali, gde će doći do izražaja tvoj predivni anđeoski glas, nije za tebe takmičenje,posle kojeg se nameće isto pitanje : Da li zapevati ili zakukati nad pobedničkom pesmom ?!