Amandmane poslanika NSD-a, koji su podrazumijevali da državnim i lokalnim društvima sa ograničenom odgovornošću upravljaju kao i do sada odbori direktora (OD) i izvršni direktori, odbijeni su i od strane predlagača Ministarstva ekonomskog razvoja (MER) i od ostalih poslanika vladajuće koalicije.
Poslanici NSD-a Dejan Đurović, Velimir Đoković i Bojana Pićan podnijeli su pet amandmana, a poslanici Demokrata Nikola Rovčanin i Zdenka Popović jedan, koji se ticao odlaganja primjene zakona. Svi amandmani su odbijeni, pa je na kraju zakon od 634 člana usvojen u izvornom obliku, dogovorenom sa Evropskom komisijom.
Usvajanjem ovog zakona, privrednim društvima i u državnom i u privatnom vlasništvu, moći će da upravlja ili direktor ili odbor direktora. Do sada su sva državna i lokalna preduzeća registrovana kao društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) imala izvršne direktore i odbore direktora, dok će od sada moći da imaju ili jedno ili drugo. Takođe, ukoliko se odluče da imaju odbore direktora, za predsjednika odbora će morati da bude izabran neizvršni direktor, koji, kako je pojašnjeno, ima nadzornu i kontrolnu funkciju. To će značiti da će političke partije, koje su po dubini, u državnim i lokalnim preduzećima, zapošljavale svoje kadrove i davale im odgovorne funkcije, od 2026. godine ostati bez te privilegije. Zakon se primjenjuje od 2026, kompanije moraju da sve izmjene u skladu sa Zakonom izvrše u roku od tri mjeseca, odnosno do početka oktobra.
Pomoćnica ministra ekonomskog razvoja Renata Milutinović je kazala da je zakon donesen u skladu sa direktivama EU, te da je ovo zakon sa takozvanom plavom zastavicom i da Vladi kao predlagaču nije prihvatljivo da se od zakona izuzimaju državna i opštinska preduzeća registrovana kao DOO, jer se nigdje u EU i u regionu ne izuzima nijedan vid privrednih subjekata.
– Ne vidimo zašto bismo uvodili izuzetak. Jer dajemo mogućnost da se može birati odbor direktora u čijem sastavu može biti i izvršni direktor. Ne vidimo potrebu za ovakvom intervencijom poslanika – navela je Milutinović na Odboru za ekonomiju, prilikom razmatranja amandmana.
Za amandman koji je ukidao normu da predsjednik odbora direktora bude neizvršni direktor, Milutinović je kazala da se izvršni direktor bavi izvršnim radnjama, a neizvršni je neko ko ga kontroliše i da je zato u zakonu predviđeno da predsjednik odbora bude iz reda neizvršnih direktora. Istakla je i da je neprihvatljivo Vladi da se odlaže primjena zakona, jer je izričito traženo da to bude od 2026. godine.
Partijsko zapošljavanje – prokletstvo Crne Gore
Miloš Konatar (URA) je kazao prilikom rasprave u plenumu da zakon koji je predložila Vlada, podržava opozicija, dok poslanici vlasti djeluju amandmanski na njega.
– Zakon je dobar i unapređuje ovu oblast. Dobio je podršku Evropske komisije, ali se amandmanima vraćamo na jedno prokletstvo Crne Gore, a to je partijsko zapošljavanje. To je jedna od stvari na kojima smo pali nakon 30. avgusta i koja razjeda Crnu Goru i dan danas. Imamo poslanike koji su se snažno borili protiv partijskog zapošljavanja, ali kad su sjeli u udobne fotelje, rekli su da ovo nije toliko loše. Pa su onda dobili i službena auta i rekli ovo je još bolje od fotelja. Tako da ne možemo sada reći da je važno sačuvati upravne odbore da bismo imali namirenje partijskih funkcionera – zaključio je Konatar.
Nikola Rovčanin (DCG) je istakao da je nemoguće primijeniti zakon u rokovima koji su predloženi zakonom.
Boris Mugoša (SD) je prije odlučivanja o amandmanima kazao da poslanici vladajuće većine hoće da krše direktive kako bi ostavili svoje kadrove u odborima direktora, dok sa druge strane atakuju na privatna preduzeća kroz povećanje poreza na dobit.
– Gazimo privredu, ali jačamo kvantitativno državni aparat i čuvamo političko-partijske feude u državnim kompanijama. Ta logika će donijeti mnogo ozbiljnih problema. Nemojte zbog usko partijskih interesa da kvarite zakonska rješenja. Ona jesu bolna, ali to su standardi – poručio je Mugoša.
