Pregovori Tramp-Putin koji će danas održati na teritoriji koju je Rusija jeftino prodala SAD predstavlja vidljivi početak nove ere u međunarodnim odnosima gdje će se sukobi između država rešavati pregovorima (čitaj dogovorima) velikih sila. Ovaj sastanak danas predstavlja definitivni odlazak multilateralizma i svetskog poretka definisanog posle Drugog svetskog rata i dovršetak njegovog kraja koji je počeo padom Berlinskog zida i raspadom SSSR kao druge globalne velike sile.
Tramp je pokazao da se neće libiti da u međunarodnim odnosima upotrebi silu (carinske tarife i B2 u Iranu) kako bi zaštitio interese SAD. Putin već decenijama radi isto. Ne libi se upotrebiti silu u međunarodnim odnosima (Ukrajina, Gruzija, Sirija..) u cilju zaštite interesa Rusije. Tramp svoju međunarodnu politiku zasniva na bilateralnim, a čini se, još više, na ličnim odnosima sa moćnim figurama na globalnoj sceni. Od najave rata sa globalnom državom, ušao je u fazu „ne diraj me, ne diram te“, ali istovremeno je očistio ključne institucije vlasti od vojnika i plaćenika duboke države (CIA, Pentagon, Ministarstvo pravde, FBI ..) i preuzeo kontrolu, a ukinuo je USAID kao ključni mehanizam uticaja neokomunista globalne duboke države na spoljnu politiku SAD i nametanje ekstremne leve ideologije širom sveta.
Severina kao pop ikona šućmuraste revolucije
Danas je i početak kraja NATO i EU, kao i MMF i SB kao čeda Vašingtonskog konsenzusa, a i definitivni kraj UN kao prevaziđene i neefikasne institucije i dogovora velikih sila pobednica Drugog svetskog rata.
Krah multilaterlizma predstavlja i kraj narkomanske zavisnosti balkanskih političara, a i finanijske i ideološke zavisnosti NVO, medija, političkih partija, koji su su decenijama koristili svoj misaoni aparat da dosegnu i saznaju, šta „velike gazde“ žele i šta treba da bude politika država u regionu. Vreme, kad je važnija politička vest bila ko su Ambasadori velikih sila, nego ko je Premijer, Predsednik države, Parlamenta su prošlost. Ko ruča i večera sa Ambasadorima, ko je dobar sa kim, su iza nas. Mnogi političari, NVO lideri, tzv. nezavisni analitičari, novinari to neće preživeti.
Dolazi vreme suverenosti, oslanjanja na unutrašnje potencijale i kapacitete, dijalog i jedinstva oko zajedničkih vitalnih interesa države i naroda.
Tri proslave tridesetogodišnjice „Oluje”
Bilateralni odnosi, a posebno lični odnosi sa liderima velikih sila biće od ključnog značaja za uspeh neke države na međunarodnom planu. Za male države na Balkanu biće od krucijalne važnosti postizanje unutrašnjeg konsenzusa o nacionalnim i državnim interesima i uspostavljanja što boljih odnosa sa svojim susedima, ali i sa novim velikim silama, prije svega SAD i Rusijom, ali i Kinom i Indijom (koje još nisu javno prezentirale svoje interese i planove na međunarodnom planu, ali sigurno ih imaju).
Čini se da je od svih država na Balkanu, Srbija najbliža tom kursu, naravno ukoliko uspe da reši unutrašnje sukobe, tenzije i nestabilnosti i dođe do konsenzusa o vitalnim nacionalnim interesima. Svi koji , inercijom stare politike SAD i EU, očekuju da će neko iz Vašingtona, Berlina, Pariza, Londona, Brisela, doći u Srbiju da stane na stranu nekoga i da proglasi pobednika, su u velikoj, istorijskoj zabludi. Toga više nema. Taj svet je nestao. Sami moramo rešavati svoje probleme i tražiti prijatelje u svetu, koji će poštovati naš suverenitet i neće se mešati u unutrašnje političke procese.
Dobri odnosi sa Trampom, Putinom i Si Đinpingom, najbolji mogući odnosi sa komšijama i zemljama u regionu, su zlatni standard spoljne politike za zemlje na Balkanu. Jačanje bilateralnih odnosa u cilju snaženja trgovinskih odnosa i privlačenja investicija treba da bude prioritet.
Izazivanje unutrašnjih tenzija i konflikata, provokacije suseda na verskim i nacionalnim pitanjima, obnavljanje nacističkih ideologija i slavljenje zločina i genocida, progon manjina, koketiranie sa organizovanim kriminalom i terorizmom i nasiljem u politici je pogrešan put.
Crna Gore, nažalost, ima vlast koja nije dorasla ovim istorijskim globalnim promenama i izazovima.
Zakoni džungle za Dodika i Srpsku
U SAD imamo Ambasadora koji je ideološki anti-trampista i globalista, koji je potpuno ugasio diplomatsko delovanje Crne Gore u Vašingtonu. Nisam siguran da Ambasada uopšte radi i da bilo ko tamo dolazi na posao. S druge strane i da je tamo sve idealno, Spajićeva Vlada niti razume, a onda i ništa ne čini da uspostavi i izgradi bilo kakve bilateralne odnose sa SAD. Takva amaterska i diletantska spoljna politika ga je i dovela u situaciju da je skoro boravio 15 dana u SAD, a da nije imao nijedan sastanak od ranga. Totalni fijasko.
S druge strane, Spajić je nastavio politiku vređanja Rusije i Putina lično, što je Crnu Goru (koja ne bi ni postojala ni opstala bez pomoći Rusije) iz pozicije mezimca i štićenika velike Rusije dovelo u poziciju neprijatelja, pa čak i ratnog protivnika.
Zasnivajući spoljnu politiku zemlje na poltronstvu i poslušnosti nestajućim i neuticajnim EU i NATO, igorišući uticaj Trampa i vređajući Putina i Rusiju (istočni lideri su osetljivi na manjak ličnog poštovanja) Crna Gora se bespomoćno i besciljno vrti u kružnom toku istorije ne prepoznajući tektonske promene i ostaje na repu događaja.
Donald Trampa i Vladimir Putin će danas simbolično sahraniti multilaterizam i njegovo nasleđe i otvoriti novu eru međunarodnih odnosa zasnovanih na poštovanju suverenosti i zajedničkim interesima u cilju očuvanja i globalnog mira i bezbednosti, ali i sprečavanja moćnih država da upravljaju slabijim i manjim i da im određuju sudbinu.
Neka Ukrajina bude poslednja velika žrtva globalizma i duboke države koja je čitav 20.vek koristila korumpirane lokalne političare da za novac uništavaju svoje narode i države u interesu globalnih moćnika. Milioni nevinih ljudskih života je ugrađeno u temelje vladavine zla i satanističke ideje globalne Vlade u senci koja treba da vlada drugima.
Živele slobodne i suverene demokratske države sveta!
