MMF ĆE TRAŽITI OD CRNE GORE DA PRODA PORODIČNO SREBRO!!
Grčka vlada je tokom perioda memoranduma (bailout programa) od 2010. do 2018. godine bila primorana, kao uslov za finansijsku pomoć od Evropske unije (EU), Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) – poznatih kao „trojka“ – da proda ili privatizuje značajnu državnu imovinu i preduzeća. Ovi memorandumi (prvi 2010, drugi 2012. i treći 2015. godine) uključivali su tri bailout paketa ukupne vrednosti preko 280 milijardi evra, a privatizacija je bila ključna mera za smanjenje duga i finansiranje otplate kredita. Cilj je bio prikupljanje oko 50 milijardi evra od prodaje imovine, ali stvarni prihodi su bili niži zbog ekonomske krize i pada vrijednosti aktiva.
Privatizacije su izazvale kontroverze, jer su se smatrale „pljačkom“ državnih resursa, sa prednošću stranim investitorima (npr. iz Kine i Nemačke), i dovele do gubitka kontrole upravljanja strateškim sektorima poput energije, transporta i telekomunikacija.
Tako je Grčka bila primorana da proda ili privatizujennajvresnije djelove nacionalne imovine- porodično srebro!
-Luka Pirej / Jedna od najvećih luka u Evropi, privatizovana 2016. godine. Kineska kompanija COSCO je kupila 51% akcija za 280,5 miliona evra, sa opcijom na veće učešće. Ovo je dio zahtjeva iz trećeg memoranduma za prikupljanje 6 milijardi evra od privatizacija do 2016.
-Telekomunikaciona kompanija OTE: Državni udio je smanjen; njemacki Deutsche Telekom je povećao svoj udio sa 40% na 45% tokom krize, kao dio šireg plana privatizacije telekomunikacijskog sektora.
Energetska prenosna mreža (ADMIE) : Grčka vlada je bila pod pritiskom da privatizuje ovu kompaniju za prenos električne energije, ali je izbjegla punu prodaju i tražila alternative. Dio je zahteva za privatizaciju energije iz prvog memoranduma.
Regionalni aerodromi (14 regionalnih aerodroma): Prodati su 2017. godine njemačkoj kompaniji Fraport za 1,31 milijardu evra. Ovo je bilo obavezno po uslovima trećeg memoranduma za poboljšanje konkurentnosti.
Nacionalna železnička kompanija (Hellenic Railways/TrainOSE)/ Djelokična privatizacija, uključujući prodaju imovine i koncesije, sa zahtjevima za restrukturiranje i smanjenje troškova.
Bankarski sektor: Grčka vlada je bila primorana da dokapitalizuje četiri najveće banke (npr. National Bank of Greece) sa 14,4 milijarde evra iz privatnih izvora 2015. godine, što je dovelo do prodaje državnih udjela i gubitka kontrole.
Ostala imovina: Uključivalo je prodaju zemljišta, ostrva i manjih infrastruktura (npr. neka arheološka mjesta su bila predložena, ali nisu prodana zbog kulturnog značaja). Ukupno, privatizacije su obuhvatile preko 50 milijardi evra vrijedne aktive, uključujući gasna skladišta, vodosnabdevanje i turističke objekte.
Ove mjere su dovele do pada zaposlenosti u javnom sektoru, povećanja nezaposlenosti (sa 12% na 28% u 2013.) i socijalnih protesta, ali su omogućile izlazak iz memoranduma 2018. godine. Dug Grčke je i dalje visok (oko 350 milijardi evra), a privatizovani sektor je sada uglavnom pod stranim uticajem.
Grčka je platil skupu cijenu popilisticke ekonomske politike nekontrolisane ekspanzije javnog sektora i javne potrosnje koja je finansirana zasuzivanjem. Moze se reci da je Grcka bila primorana da preda svoju suverenost u vodjenju ekonomske politike povjeriocima koji su uvodiko radikalne rezove u javnim finansijama i privatizaciji nekvrijednijih djelova nacionalne imovine.
U poredjenju sa Grckom, Crna Gora ima mnogo manji prostor za povecanje prihoda budzeta i vracanje dugova. Moze da proda EPCG, CGES, CEDIS. Aerodrome, Luku Bar, atraktivno zemljiste na primorju ( Velika plaza, Jaz, Buljarice), nalazista gasa i nafte u podmorju, šume, vodu, Rudnik Uglja u Pljevljima. Sve ostalo je vec prodato i pod kontrolom stranaca. Prekomjerna javna potrosnja, euforija zaposljavanja partijskih uhljeba u javnom sektoru, podizanje zarada bez podizanja produktivnosti vodi zemlju krizi duga i programima štednje nametnutim od MMF. Povecanje prihoda budzeta ce znaciti vece poreze, privatizaciju porodicnog srebra. Rezanje potrosnje ce znaciti otpustanja viškova iz javnog sektora, smanjenje plata i penzija i ostalih troskova povezanih sa licnom potrosnjom. I nakon svakih bahanija i kafani, na kraju dodje brkati konobar sa salvetom preko ruke sa jezivom porukom: „Mogu li da naplatim“. Siguran sam da ce Spajić pobjeći malo ranije iz kafane, pa ce račun morati da plati narod. Kao i uvijek.
