Uslov da ponuđač mora imati određeni sertifikat, a imajući saznanje da taj sertifikat ima samo jedna firma je jasan indikator da je organizator javne nabavke dogovorio posao sa unaprijed izabranom firmom, navodi on.
– Da se u ovom slučaju radilo o sertifikatu bez kojeg firme ponuđaču ne bi mogle izvesti taj posao, ali očigledno da se ovde ne radi o takvoj vrsti sertifikata. Onda bi to značilo da samo jedna firma na svijetu može da izvodi ove radove i da je upravo ta firma jedina do sada izrađivala sisteme za prečišćavanje voda – navodi Medojević.
Uvrštavanje nekih specifičnih uslova u kriterijume za izbor najboljeg ponuđača, koje može da ispuni samo jedna firma pretvara javni tender u direktni pogodbu i odmah otvara pitanje ugovorene cijene i njene opravdanosti, poručuje on.
– Posebno što u konzorcijumu učestvuje i podgorička firma „Fidija“ koja je osuđena za organizovani kriminal i utaju poreza i pranje novca u aferi „Klap“ i „Vardar“ koju sam ja razotkrio, uz pomoć zviždača Dejana Lakića. Firme koje su osuđene za organizovani kriminal, utaju poreza i pranje para ne bi smjele učestvovati u sistemu javnih nabavki – navodi Medojević.
Nabavke trajakata za „Morsko dobro“ i posao prečišćavanja vode u Pljevljima su školski primjeri namještenih tendera sa visokom stepenom rizika od korupcije i ugradnje državnih funkcionera i službenika u ove poslove. To uvijek znači i veće cijene za korupcionašku proviziju i veća šteta za poreske obveznike i državu. Nemam dilemu da ovakve tendere treba poništiti kao nezakonite i da protiv svih odgovornih SDT treba da otvori istragu.
– U međuvremenu, potrebno je donijeti novi zakon o javnim nabavkama koje treba centralizovati, sa posebnom pažnjom na situacije iz prakse koje su ukazale na mehanizme kojima obveznici sistema javnih nabavki izvrću ruglu samo smisao i ciljeva zakona i koriste ga za sklapanje štetnih korupcionaških poslova – poručuje Medojević.
