Za godinu rada Vlada je napravila vidne i ozbiljne pomake, ocjenjuju u vladajućoj većini. U NVO sektoru kažu da je bilo dobrih stvari, ali javnost, kako kaže Ines Mrdović iz Akcije za socijalnu pravdu, očekivala je mnogo više. U opoziciji su stava da osim glomaznog državnog aparata građani nijesu dobili ništa.
Poslanik Demokratske Crne Gore Nikola Rovčanin ističe da postignut vidljiv napredak koji se ogleda pored ostalog u pravosudnoj reformi sprovođenju popisa, oživljavanju procesa Evropskih integracija i početku rada na izbornoj reformi.
„Smatram da je vlada za ovu godinu dana napravila vidne i ozbiljne pomake, i to nije, da kažem, politički ili subjektivni utisak, već objektivni utisak koji se temelji na konkretnim brojkama,“ kaže Rovčanin.
Brojke pokazuju da je standard građana na višem nivou.
„Jedan izuzetno veliki skok i porast — sada će oktobarska prosječna zarada biti 1000 eura. Od 1. januara 2025. godine, prosječna penzija gotovo 600 eura. Imate minimalnu zaradu od 600 eura za srednjoškolce, odnosno 800 za visokoškolce,“ istakao je on.
Uspješno je sproveden popis, započeta je izborna reforma na paritetnoj osnovi, a pravosuđe je reformisano.
„Znate da je rekordno smanjen udio javnog duga u bruto društvenom proizvodu sa 105% koliko je iznosio prije 30. avgusta 2020. godine, na sadašnjih 53%, ako se ne varam. Takođe, kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, imate vrlo jasne brojke — više od 600 uhapšenih članova organizovanih kriminalnih grupa, uz izuzetne rezultate SDT-a,“ istakao je Rovčanin.
Iz NVO sektora smatraju da su izostali zakoni koji bi dali impuls kvalitetnijoj borbi protiv korupcije.
Ines Mrdović iz Akcije za socijalnu pravdu kaže da je trebalo donijeti mnogo više antikoruptivnih zakona ili izmijeniti postojeće koruptivne zakone.
„Bilo je vremena za to, ali je očigledno da je izostala određena volja kod onih koji trenutno čine vlast. Takođe, trebalo je razbiti određene monopole koji postoje u ovoj državi i poraditi na racionalizaciji javne administracije,“ navodi Mrdović.
Mrdović ukazuje i da nije došlo do racionalizacije troškova na bilo kojem planu.
„Trebalo je poraditi i na ukidanju čitavog niza beneficija koje imaju uposleni u javnoj administraciji. Najmanje što se moglo uraditi jeste svesti vozni park države na razumnu mjeru, ukinuti raznorazne beneficije, poput duplog plaćanja za nešto što je redovan posao u raznoraznim komisijama, timovima i slično, te smanjiti dnevnice ili ih svesti na razuman nivo,“ naglašava ona.
U opoziciji kažu da ne mogu biti zadovoljni radom najglomaznije vlade u Evropi. Smatraju da je sve što je postignuto rezultat njihovog konstruktivnog pristupa.
Nikola Zirojević, poslanik SD-a, ističe da smo dobili vladu funkcionera, a ne vladu koja bi odgovarala potrebama i željama građanki i građana Crne Gore.
„Dobili smo jedan nefunkcionalan, preglomazan sistem. Sve ono čime se izvršna vlast u prethodnom periodu dičila i hvalila uglavnom su rezultati parlamenta, odnosno jednog vrlo konstruktivnog pristupa parlamentarne opozicije na našem evropskom putu. Da nam sve zavisi samo od Vlade, plašim se da bi i izvještaj Evropske komisije i napredak Crne Gore bili na veoma niskom nivou,“ kaže Zirojević.
Zirojević zaključuje da bi za dobrobit građana bilo najbolje da 44. vlada traje što kraće, dok vlast najavljuje dinamičniji progres na svim poljima.
