Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Trifuna, hrišćanskog velikomučenika iz trećeg veka, koji je u srpskom narodu poznat i kao zaštitnik vinogradara.
Sveti Trifun, za života, bio je poznat po tome što je bio iscelitelj i iz ljudi isterivao zle duhove, između ostalih i iz kćerke rimskog cara Gordijana. Godinama kasnije, car Decije, progonitelj hrišćana, Trifuna je mučio i pogubio kada je svetac imao samo 18 godina, jer Trifun nije želeo da se odrekne Hrista.
Danas, u srpskim školama, đaci na časovima veronauke uče o žitiju samog svetitelja, kao i o narodnim običajima koji se vezuju za njega.
Profesor verske nastave iz Osnovne škole „Gavrilo Princip“ iz Zemuna Nebojša Bulatović ocenio je da je Sveti Trifun zapažen i lep praznik.
„Postoje narodni običaji i verovanja da je Sveti Trifun praznik mnogih esnafa. Pre svega, vinogradari ga obeležavaju kao svog zaštitnika i oni se u mnogim krajevima danas okupljaju na orezivanju loze. Takođe, veruje se u mnogim krajevima Srbije da, ukoliko je napolju vedro vreme, da će godina biti sušna, a ukoliko padne kiša na Svetog Trifuna, da će biti rodna godina. U nekim krajevima, na primer u Šumadiji, veruje se da će, ukoliko padne kiša, šljive jako dobro roditi. Neki veruju, ukoliko bude snega, da će biti rodna godina“, izjavio je Bulatović za Tanjug.
Za dan Svetog Trifuna se vezuje i verovanje da se polako budi priroda i da proleće dolazi upravo od ovog praznika.
Isti dan mnogi ljudi obeležavaju kao Dan zaljubljenih ili praznik Svetog Valentina.
Prema rečima profesora Bulatovića, Dan zaljubljenih je došao je iz grčko-rimskog sveta i u pitanju je tekovina zapadne tradicije i to čak, kako kaže, prehrišćanske paganske tradicije.
„Zapadna, to jest katolička crkva, na taj dan obeležava Svetog Valentina, koji je ranohrišćanski svetitelj takođe iz 3. veka. On je živeo na jugu Italije, bio je episkop i mučenički je postradao. I mi ga obeležavamo. Leti ga proslavljamo u našem kalendaru, tako da je on i naš svetitelj, ali mi ga obeležavamo u neki drugi dan“, istakao je Bulatović.
Kako je naveo, umesto sa samom zaljubljenošću, taj praznik više veze ima sa materijalizmom, kada industrija koja proizvodi čestitke i poklone želi više da proda i zaradi, pa je na taj način praznik dobio sve veću rasprostranjenost u Evropi.
Prema njegovoj oceni, takav duh materijalizma nema osnove u izvornom prazniku, pogotovo u našoj tradiciji.
