Nekada su se političke bitke u Crnoj Gori dobijale na plemenskim zborovima, pa u zadimljenim kafanama, a potom na strogo kontrolisanim televizijskim duelima. Danas se, međutim, ključni rat za svijest prosječnog građanina vodi na ekranu vašeg telefona – u sekcijama za komentare najčitanijih portala i na fidovima društvenih mreža. Tamo gde biste očekivali slobodnu riječ i autentičan glas naroda, zapravo vas čeka hladna, proračunata i industrijski organizovana mašinerija.
Dobrodošli u digitalni prostor Crne Gore, zemlju u kojoj se javno mnjenje ne osluškuje, već se – fabrikuje.
Od psihoterapeuta do partijskog vojnika
Kada je 1966. godine na MIT-u kreiran prvi bot, program pod nazivom ELIZA, cilj je bio bezazlen: simulirati razgovor sa psihoterapeutom. Šezdeset godina kasnije, riječ „bot” je dobila sasvim drugačije, zlokobnije značenje. Botovi više nisu bezopasni kompjuterski programi koji automatski ponavljaju zadatke. U modernom političkom rečniku, bot je živa osoba, najčešće partijski aktivista sa nekoliko lažnih profila, čiji je jedini zadatak da po partijskom nalogu lajkuje, napada, brani i spinuje.
Zabluda je da su „farme botova” prostorije prepune serverskih ormara iz kojih blješte plava svijetla dok vještačka inteligencija sama piše komentare. U crnogorskoj realnosti, farma botova izgleda mnogo banalnije i tužnije. To su takozvane digitalne „ratne sobe” u kojima sjede stvarni ljudi, često zaposleni u javnoj upravi ili državnim preduzećima.
Njihov radni dan prati korporativnu logiku. Preko specijalizovanih aplikacija ili zatvorenih kanala za komunikaciju, oni dobijaju jasne komande i linkove. Zadatak je prost: „Ovog našeg pohvali pod lažnim imenom, a onog tamo brutalno izvrijeđaj”. Dok običan građanin misli da raspravlja sa ogorčenim komšijom iz Berana ili Bara, on zapravo razgovara sa osobom koja u tom trenutku, u sklopu svog radnog vremena, odrađuje partijski dug za ugovor o delu ili stalno zaposlenje.
Prema relevantnim istraživanjima organizacija koje prate medije, zapanjujućih 80 odsto političkih komentara na crnogorskom internetu djelo je botova i trolova. To znači da je prostor za javnu debatu praktično kidnapovan. Cilj ove okupacije nije da vas ubijede u neku istinu, već da vas zatrpaju tolikom količinom toksičnosti i buke da na kraju odustanete, ugasite telefon i pomislite: „Svi su oni isti, nema svrha ni glasati.”
I dok zvaničnici svih partija horski negiraju da koriste ove metode, stvarnost ih demantuje na svakom koraku. U toj prljavoj digitalnoj trci, ipak se kristališu lideri.
Demokratska partija socijalista (DPS) drži istorijski primat i ima najduži staž u kreiranju internet armija. Njihovi botovi, prepoznati kroz brojna nezavisna istraživanja, godinama su profilisani kao agresivni „patriotski” nalozi. Njihov narativ je uvek isti: odbrana države, evroatlantski kurs i satanizacija političkih protivnika kao izdajnika. Iako iz vrha DPS-a tvrde da je u pitanju samo „dobrovoljni rad Savjeta mladih”, koordinacija i brzina kojom se stotine identičnih komentara pojave ispod svake vesti koja im ne ide u prilog, govore o ozbiljnoj, profesionalnoj organizaciji.
S druge strane, smjena vlasti donela je samo smenu na botovskom tronu, ne i promenu svesti. Pokret Evropa sad (PES) i Demokrate razvili su u poslednjim izbornim ciklusima sopstvene, izuzetno agresivne digitalne odrede. Njihova armija je fokusirana na ekonomski populizam, neumorno veličanje programa i projekata, dok se svaki kritički osvrt nezavisnih analitičara ili medija dočekuje orkestriranim uvredama o „kočenju napretka”.
U stopu ih prati i nekadašnji Demokratski front (ZBCG), čija je internet baza duboko ukorijenjena u regionalne političke teme, a koja se nerijetko pojačava i logističkom podrškom spoljnih, regionalnih fabrika botova koje imaju direktan interes u kreiranju nestabilnosti na crnogorskom terenu.
Kada podvučemo crtu, rezultat ovog digitalnog inženjeringa je poražavajući za crnogorsko društvo. Botovi su uspešno kreirali iluziju masovnosti tamo gde je nema i utišali glas razuma. Dok god se energija troši na koordinisane uvrede i prepucavanja lažnih profila oko identitetskih pitanja i partijskih procenata, stvarni problemi – od ekonomije i zdravstva do nefunkcionalnih institucija – ostaju u drugom planu.
Najveća tragedija crnogorskog botovanja jeste činjenica da smo pristali da nam javni prostor diktiraju oni koji pišu po naređenju. Sledeći put kada pročitate stotine gnevnih komentara na nekom portalu, sjetite se da to nije Crna Gora. To je samo dobro uigrana partijska fabrika koja radi u prvoj smeni, dok vi pokušavate da preživite njihovu politiku.
