Rat je, ali se nas ne tiče, mi smo članica NATO, pa je „za vječnost“ riješeno pitanje bezbjednosti Crne Gore; tako je u naletu emocija govorio bivši predsjednik Skupštine Ivan Brajović u trenutku kada su nas svečano ugurali u Alijansu.
Nažalost, to je bila i ostala jedna od najkrupnijih laži koju ćemo kad tad platiti. Koga NATO brani i Evropa hrani taj se neće ni naspavati ni najesti!
Po besmislenim, glupim i neodmjerenim izjavama o ratu u Persijskom zalivu prednjače Evropljani pokušavajući da budu kao uključeni u proces. Suština evropskog glagoljenja je u prijetnji da Iran ne bi trebao da se brani i time produžava konflikt – to je nedopustivo!
Gdje bi nam bio kraj da su tom genijalnošću savjetovali Ukrajinu.
Urzula fon der Lajen i Kaja Kalas se otimaju za riječ, a pod komandom im je samo par birokratskih soba u Briselu i toliko mikrofona s kojih se prosipa navodna važnost.
Evropljane, međutim, niko ne zarezuje, niti su ti stavovi važni. Americi je važniji Izrael od cijelog Starog kontinenta. Ta pozicija se zapravo zove „Aktivno čekanje ničega“!
Elem, španski premijer je odlučio da vodi drugačiju politiku jer ne vidi zašto bi svoju zemlju izlagao opasnosti braneći tuđi interes? Neće od toga biti neke vajde, ali, makar, ljevičarska Evropa može da se kurči s Pedrom.
Naša buduća domovina, defakto i dejure, nije ni pozvana da se pridruži „koaliciji voljnih protiv Irana“! Ne, to nikako, jer bi odmah tražili naftna prava, a Tramp naftu i gas ne dijeli sa „saveznicima“. Ipak, ne treba brinuti; prodavaće im je po tržišnim cijenama.
U međuvremenu ruska nafta i gas putuju na istok i jug, a Evropljani stidljivo shvataju koliko su bili glupi!
Iscrpljivanjem Rusije Evropa je iscpjela sebe, a snovi o jefitinoj nafti i gasu davna su prošlost. Zelena tranzicija sada liči na neukusni vic.
Stare i mlade evropske demokratije trenutno su na prinudnom odmoru u iščekivanju nastavka rata sa Rusijom! Sve se naravno radi u Slavu Ukrajine.
Ne dao Bog skorije takve slave i pobjede.
Teško nama koji smo negdje između, narod bi rekao ni tamo ni ovamo.
Radujemo se ujedinjenju sa ostacima Evrope! Radujemo se jedinstvu kojega nema.
Radujemo se što Pedro ne da Španiju Americi i još više što Tramp neće pitati ni Evropu ni Španiju šta će da radi u Zalivu i u Evropi.
Zar nije suludo i bolesno za uzroke opšte nesreće u svijetu optužiti Palestinu i Iran? Mada, nažalost, Gaze se više niko ne sjeća. Tako će pasti u zaborav i Iran, samo još malo, samo da bude potpuno razoren. Obnavljaće ga iranskom naftom i to će biti vrhunac cinizma.
Ipak, samo je pitanje kada će Evropa shvatiti da više ne postoji? A biće najnaoružaniji kontinent u trenutku kada ratovi završe – kada se dogovore Istok i Amerika.
Slava Evropi!
